Хајдуци/11
6.
(Један Турчин бежи, за њим трчи Андрија и издалека опали на њега, но не погоди га)
АНДРИЈА (иза позоришта): Држи га, Витомире!
ТУРЧИН (падне пред њим): Аман, јуначе, да си ми три пут по Богу брат, немој ми главу узимати!
ВИТОМИР: Имаш ли стару мајку?
ТУРЧИН: Имам, слепа је од две године.
ВИТОМИР: Бежи онамо! (Показује му руком). Шума је густа, можеш се сакрити. Преко оне главице је село.
АНДРИЈА (дотрчи и замахне ханџаром): Шта стојиш, те не убијаш пса!
ВИТОМИР (ухвати га за руку): Немој, има стару мајку!
АНДРИЈА: Зар нас није родила мати? (Хоће да се отргне).
ВИТОМИР: Бежи, дечко! (Турчин утече).
АНДРИЈА: Имаш ли ти памети, Витомире?
ВИТОМИР: Ово је мојој мајци за здравље, или може бити за душу.
АНДРИЈА: Шта ми је до твоје мајке, кад се псине убијају. (Хоће да се отме).
ВИТОМИР: Пре ћу ја погинути него он!
АНДРИЈА: Је л' то лепо? Коме опрашташ? Турчину!
ВИТОМИР: Па и Турчин је човек.
АНДРИЈА: Еј, мој Витомире, тако се не хајдукује!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|