Хајдуци/10
< Хајдуци
5.
(Друга страна шуме, пушке се једнако чују)
ВИТОМИР (ступи замишљен): Моја мајка уздише за мном; моја мајка не зна куд јој се чедо скита. Мили Боже, шта знам да чиним? Овамо сам се заклео дружини да ћу остати с њима, а овамо ме душа боли кад помислим на мајку. Ако одем кући, погазићу за¬клетву, увредићу Бога; ако останем овде, нећу моћи тугу преболети. Хајдучијо, хајдучијо, ником ниси донела благослова, ваљда ни мени нећеш!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.
|