Ферман дође из Стамбола
Ферман дође из Стамбола,
бујрулдија из Травника,
да хватају два Морића,
два Морића, два пашића,
Морић Ибру, Морић Пашу. 5
Ухватише два Моиића,
биле руке савезаше
и у град их поведоше.
Хабер оде старој мајци.
Стара мајка питу кува, 10
у руци јој оклагија,
а у другој златан ибрик.
Оклагију преломила,
златан ибрик о тле удри.
Полетјела стара мајка, 15
босонога без папуча,
гологлава без фесића.
Кад је била кроз Сараче,
фирјад чини, косе чупа,
па говори стара мајка: 20
„Јазук вама сви сарачи,
што пустисте два Морића,
два Морића, два пашића?"
Сустиже их над Ковачим
па говори стара мајка: 25
„Богом брате, колћехаја,
пусти мени једног сина,
на поклон ти сви Сарачи,
сви Сарачи и Ковачи,
на Гласинцу два чифтлука, 30
на Загорју танка кула!"
Одговара колћехаја:
„Ајде кући стара мајко,
пустићу ти оба сина,
баш без паре и динара!" 35
Кад су били уз Јековац,
проговара Морић Пашо:
„Богом брате, колћехаја,
дер застави јасакчије,
наоколо нобечије, 40
попусти ми биле руке,
да погледам по Сарај'ву."
Послуша га колћехаја,
и застави јасакчије,
наоколо нобечије, 45
попусти му биле руке,
па запјева Морић Пашо:
„Сарајево широко си,
Башчаршијо мамур ти си,
Безистану мрачан ти си, 50
Ат-мејдану раван ти си,
Латинлуче дугачак си,
липа Маро липа ти си,
доста си нас нахранила
а и жедне напојила, 55
од душмана сачувала!
Вриме дође за растанак."
И у град их уведоше,
у тамницу затворише.
Кад је било по акшаму, 60
излазио колћехаја,
довикује нобечије:
„Изведте ми два Морића,
Морић Ибру, Морић Пашу."
Изведоше на авлију, 65
излазио колћехаја,
у руци му свилен гајтан,
стаде давит Морић Ибру,
па говори Морић Паши:
„Јел' ти жао твога брата?" 70
Одговара Морић Пашо:
Ја не жалим свога брата,
већ ја жалим стару мајку,
оста јадна сиротица!"
Удавише два Морића, 75
пред капију избацише,
а два топа испалише.
Осјети се стара мајка,
па полеће гологлава.
Пред капију долећела, 80
туди нађе оба сина.
На ногам им букагије,
а на рукам лисичине,
а на врату свилен тенеф.
Кад то видје стара мајка, 85
у њој живој срце пуче.
