Ferman dođe iz Stambola
Ferman dođe iz Stambola,
bujruldija iz Travnika,
da hvataju dva Morića,
dva Morića, dva pašića,
Morić Ibru, Morić Pašu. 5
Uhvatiše dva Moiića,
bile ruke savezaše
i u grad ih povedoše.
Haber ode staroj majci.
Stara majka pitu kuva, 10
u ruci joj oklagija,
a u drugoj zlatan ibrik.
Oklagiju prelomila,
zlatan ibrik o tle udri.
Poletjela stara majka, 15
bosonoga bez papuča,
gologlava bez fesića.
Kad je bila kroz Sarače,
firjad čini, kose čupa,
pa govori stara majka: 20
„Jazuk vama svi sarači,
što pustiste dva Morića,
dva Morića, dva pašića?"
Sustiže ih nad Kovačim
pa govori stara majka: 25
„Bogom brate, kolćehaja,
pusti meni jednog sina,
na poklon ti svi Sarači,
svi Sarači i Kovači,
na Glasincu dva čiftluka, 30
na Zagorju tanka kula!"
Odgovara kolćehaja:
„Ajde kući stara majko,
pustiću ti oba sina,
baš bez pare i dinara!" 35
Kad su bili uz Jekovac,
progovara Morić Pašo:
„Bogom brate, kolćehaja,
der zastavi jasakčije,
naokolo nobečije, 40
popusti mi bile ruke,
da pogledam po Saraj'vu."
Posluša ga kolćehaja,
i zastavi jasakčije,
naokolo nobečije, 45
popusti mu bile ruke,
pa zapjeva Morić Pašo:
„Sarajevo široko si,
Baščaršijo mamur ti si,
Bezistanu mračan ti si, 50
At-mejdanu ravan ti si,
Latinluče dugačak si,
lipa Maro lipa ti si,
dosta si nas nahranila
a i žedne napojila, 55
od dušmana sačuvala!
Vrime dođe za rastanak."
I u grad ih uvedoše,
u tamnicu zatvoriše.
Kad je bilo po akšamu, 60
izlazio kolćehaja,
dovikuje nobečije:
„Izvedte mi dva Morića,
Morić Ibru, Morić Pašu."
Izvedoše na avliju, 65
izlazio kolćehaja,
u ruci mu svilen gajtan,
stade davit Morić Ibru,
pa govori Morić Paši:
„Jel' ti žao tvoga brata?" 70
Odgovara Morić Pašo:
Ja ne žalim svoga brata,
već ja žalim staru majku,
osta jadna sirotica!"
Udaviše dva Morića, 75
pred kapiju izbaciše,
a dva topa ispališe.
Osjeti se stara majka,
pa poleće gologlava.
Pred kapiju dolećela, 80
tudi nađe oba sina.
Na nogam im bukagije,
a na rukam lisičine,
a na vratu svilen tenef.
Kad to vidje stara majka, 85
u njoj živoj srce puče.