Фала богу, фала јединому! (472)

* * *


[Фала богу, фала јединому!]

Фала богу, фала јединому!
Има мајка деветина сина,
девет сина, девет сиромаса.
Туђо жнела, па ги њи ранила,
потприђала па ги облачила, 5
туђо шила па ги оженила,
оженила, богме, одомила.
Проговара т’ј најстари син ву:
„Мори мајко, остарела мајко,
што си, мајко, тол’ко остарела, 10
остарела, мајко, огрозела,
па не можев гости да ни дођев!
Узни, мајко, једну тојажину,
и си узни црну покровину,
па си вати гору и планину, 15
е да би се, мајке, истровила!"


Референце

Извор

  • Народне песме и басме јужне Србије, скупио и приредио Момчило Златановић, Београд, Српска академија наука и уметности, 1994., стр. 183.