Фала Богу, фала јединоме!

* * *


[Фала Богу, фала јединоме!]

Фала Богу, фала јединоме!
Два се орла на планину бише,
Сас нокти си очи повадише,
А сас нокти главе прокљуваше.
Од њи тече крвава речица 5
Па протича кроз густе тамнице.
У тамнице нигде ништа нема,
С’мо један Ђуро тамничаре.
Проговара Ђуро тамничаре:
— Чујте мене, два сива орлова, 10
Одлетете до моји дворова
Па видите што у двори има.
Проговарав два сива орлова:
— Чујеш ли не, Ђуро тамничаре,
Ми смо синоћ од двор долетели 15
И у двори све ми видели:
Двори су ти у пелин зарасли,
У двори је једно суво дрво
И на дрво до три кукавице.
Једна кука јутром па вечером, 20
Друга кука већ и кад се сети,
Трећа кука већ је осипнула.
Проговара Ђуро тамничаре:
— Тај што кука јутром па вечером,
То је моја љуба Анђелија; 25
Тај што кука веће кад се сети,
То је моја Милица сестрица;
Тај што кука већ и осипнула,
То је моја остарела мајка.


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 150-151.