[Fala Bogu, fala jedinome!]
Fala Bogu, fala jedinome!
Dva se orla na planinu biše,
Sas nokti si oči povadiše,
A sas nokti glave prokljuvaše.
Od nji teče krvava rečica 5
Pa protiča kroz guste tamnice.
U tamnice nigde ništa nema,
S’mo jedan Đuro tamničare.
Progovara Đuro tamničare:
— Čujte mene, dva siva orlova, 10
Odletete do moji dvorova
Pa vidite što u dvori ima.
Progovarav dva siva orlova:
— Čuješ li ne, Đuro tamničare,
Mi smo sinoć od dvor doleteli 15
I u dvori sve mi videli:
Dvori su ti u pelin zarasli,
U dvori je jedno suvo drvo
I na drvo do tri kukavice.
Jedna kuka jutrom pa večerom, 20
Druga kuka već i kad se seti,
Treća kuka već je osipnula.
Progovara Đuro tamničare:
— Taj što kuka jutrom pa večerom,
To je moja ljuba Anđelija; 25
Taj što kuka veće kad se seti,
To je moja Milica sestrica;
Taj što kuka već i osipnula,
To je moja ostarela majka.
