[Фала Богу, фала јединоме]
Фала Богу, фала јединоме,
Овце чува Милош чобанине,
Овце чува у Витош планине.
Милош има иљадо оваца,
У оваца овна коловођу, 5
На њем’ звоно од петнајес оке;
Звоно звечи, сва Витоша јечи.
Тој се чудо до цара дочуло
Па позива царе од дивану,
Он позива Милоша чобана. 10
Проговара царе од дивана:
— Чујеш ли ме, Милоше чобане,
Ја сам чуо где говоре људи
Да ти имаш иљадо оваца,
У оваца овна коловођу, 15
На њег' звоно од петнајес оке,
Звоно звечи, сва Витоша јечи.
Проговара Милош чобанине:
— Имам царе, ни башети нећу,
Ја радија, Бог ми поклонија. 20
Проговара царе од дивана:
— Чујеш ли ме, Милош чобанине,
Тој ти чудо више трпет’ нећу!
Проговара Милош чобанине:
— Ако, царе, ни бранит’ ти нећу. 25
Подај мене сабљу зарђалу,
Зарђалу, никад невадену,
И дај мене коња остарелог,
Остарелог, никад нејаханог
Па ми вежи руке наопако, 30
И дај мене до три чете војску,
Истерај не у широко поље,
А ти гледај, царе, од дивану
Како ће ме војска растргнути.
То је једва царе дочекао, 35
Па му даде сабљу зарђалу,
Зарђалу, никад невадену,
И даде му коња остарелог,
Остарелог, никад нејаханог,
И му веза руке наопако, 40
И даде му до три чете војску,
Па истера у широко поље.
Проговара Милош чобанине:
— Ти се молим, мила света Петке,
Света Петке и света Недељо, 45
Света Петке, наостри ми сабљу,
А Иедељо, озбиљи ми коња.
Света Средо, одвежи ми руке.
........................................................
Па отиде у широко поље, 50
Једну чету сабљом посекао,
Другу чету коњем погазио,
Трећу чету море натерао.
