[Fala Bogu, fala jedinome]
Fala Bogu, fala jedinome,
Ovce čuva Miloš čobanine,
Ovce čuva u Vitoš planine.
Miloš ima iljado ovaca,
U ovaca ovna kolovođu, 5
Na njem’ zvono od petnajes oke;
Zvono zveči, sva Vitoša ječi.
Toj se čudo do cara dočulo
Pa poziva care od divanu,
On poziva Miloša čobana. 10
Progovara care od divana:
— Čuješ li me, Miloše čobane,
Ja sam čuo gde govore ljudi
Da ti imaš iljado ovaca,
U ovaca ovna kolovođu, 15
Na njeg' zvono od petnajes oke,
Zvono zveči, sva Vitoša ječi.
Progovara Miloš čobanine:
— Imam care, ni bašeti neću,
Ja radija, Bog mi poklonija. 20
Progovara care od divana:
— Čuješ li me, Miloš čobanine,
Toj ti čudo više trpet’ neću!
Progovara Miloš čobanine:
— Ako, care, ni branit’ ti neću. 25
Podaj mene sablju zarđalu,
Zarđalu, nikad nevadenu,
I daj mene konja ostarelog,
Ostarelog, nikad nejahanog
Pa mi veži ruke naopako, 30
I daj mene do tri čete vojsku,
Isteraj ne u široko polje,
A ti gledaj, care, od divanu
Kako će me vojska rastrgnuti.
To je jedva care dočekao, 35
Pa mu dade sablju zarđalu,
Zarđalu, nikad nevadenu,
I dade mu konja ostarelog,
Ostarelog, nikad nejahanog,
I mu veza ruke naopako, 40
I dade mu do tri čete vojsku,
Pa istera u široko polje.
Progovara Miloš čobanine:
— Ti se molim, mila sveta Petke,
Sveta Petke i sveta Nedeljo, 45
Sveta Petke, naostri mi sablju,
A Iedeljo, ozbilji mi konja.
Sveta Sredo, odveži mi ruke.
........................................................
Pa otide u široko polje, 50
Jednu četu sabljom posekao,
Drugu četu konjem pogazio,
Treću četu more naterao.
