Алекса Шантић

Тамо, тамо, на далеко,
Гдје мирише цв'јеће меко,
Зелени се пружа гај,
А у гају чисто врело,
Па жубори превесело
    У далеки журећ' крај.

Сваког јутра, сваког дана,
Прије сунца обасјана
    Чио трчим у тај гај,
Гледам росу што се чиста
По цвијећу бајном блиста
    К'о алема драги сјај.

Па сред миле те тишине,
У цвијећу и милине,
    Слушајући тичији пој,
И ја пјевам: "Боже мили,
Од варвара, ој закрили,
    Мили српски народ мој".

Бог ће чути молбе моје,
Свете жеље што се роје,
    У мом срцу сваки час:
Даће Србу снаге, силе,
Закликтаће српске виле
    Варварима на ужас!