У гају (1889)
Тамо, тамо, на далеко,
Гдје мирише цв'јеће меко,
Зелени се пружа гај,
А у гају чисто врело,
Па жубори превесело
У далеки журећ' крај.
Сваког јутра, сваког дана,
Прије сунца обасјана
Чио трчим у тај гај,
Гледам росу што се чиста
По цвијећу бајном блиста
К'о алема драги сјај.
Па сред миле те тишине,
У цвијећу и милине,
Слушајући тичији пој,
И ја пјевам: "Боже мили,
Од варвара, ој закрили,
Мили српски народ мој".
Бог ће чути молбе моје,
Свете жеље што се роје,
У мом срцу сваки час:
Даће Србу снаге, силе,
Закликтаће српске виле
Варварима на ужас!