У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...
У лиснатом жбуну
Сетан славуј песме вије,
А од песме осетљиве
Нојца врије.
Поносита ружа
Разавија груди рујне...
Од милоте не зна славуј
Што ће бујне?
Испеваће ваљда
И душу до прве зоре —
Та од миља умрети се
Лако море.
И ја пишем, певам
Богодане ноћи сваке,
Као мирис лете моје
Песме лаке.
И моја ће душа
Са песмама да излети...
Ал' са тебе слатко ми је
И — умрети!
