У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...

У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ... Писац: Мита Поповић

* * *

     У ЛИСНАТОМ ЖБУНУ...
            
У лиснатом жбуну
Сетан славуј песме вије,
А од песме осетљиве
Нојца врије.

Поносита ружа
Разавија груди рујне...
Од милоте не зна славуј
Што ће бујне?

Испеваће ваљда
И душу до прве зоре —
Та од миља умрети се
Лако море.

И ја пишем, певам
Богодане ноћи сваке,
Као мирис лете моје
Песме лаке.

И моја ће душа
Са песмама да излети...
Ал' са тебе слатко ми је
И — умрети!

---

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Поповић, умро 1888, пре 136 година.