Устав Митрополије аустралијско-новозеландске

УСТАВ МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ЧЛАН 1

УВОД

Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Митрополија“) је заједница православних хришћана, канонски и јерархијски саставни део аутокефалне Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Српска Православна Црква“), са седиштем у Београду, Србија.

ЧЛАН 2

ОСНОВЕ УПРАВЉАЊА

Митрополија се управља на основу:

а) Светог Писма и Светог Предања према учењу Свете Православне Цркве;
б) Правила, то јест канона Васељенских сабора Свете Православне Цркве и од њих признатих правила Апостолских и помесних сабора и Светих Отаца;
в) Одредаба помесних сабора и патријаршијских синода уколико их је усвојила Српска Православна Црква;
г) Прописа Устава Српске Православне Цркве; и
д) Овог Устава, Правила за парохије и Црквене општине Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Правила“), Општих уредаба Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Опште уредбе“) и одлука надлежних црквених власти.

ЧЛАН 3

АДМИНИСТРАТИВНА АУТОНОМИЈА

1. Ставови Српске Православне Цркве, њен Устав и друга правила, прописи и одлуке донете од стране Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Свети Архијерејски Сабор“), који се тичу црквене, канонске, јерархијске и правне надлежности, обавезни су и за Митрополију и морају се примењивати без изузетка.

2. Српска Православна Црква признаје административну аутономију Митрополији у свим питањима која се тичу управљања спољашњим црквеним пословима: власништво, контролу, поседовање, руковођење и управљање покретном и непокретном имовином Митрополије, парохија и њихових црквених општина, мисионарских парохија, манастира и других тела Митрополије.

ЧЛАН 4

ГРБ, ЗАСТАВА И ПЕЧАТ

1. Грб Митрополије је исти као званични грб Српске Православне Цркве, који је овакав:

Основа је патријарашко платно порфирне боје, са двоструким патријарашким крстом с десне стране и архијерејским жезлом с леве стране. У средини је штит са златном архијерејском круном над њим. На плавој горњој половини штита, с десне стране, је кула Светог Саве у Хиландару; с леве стране, црква манастира Пећке патријаршије, обоје беле боје. На белој доњој половини, у средини, је златан крст са четири једнака крака и по једним златним огњилом у сваком углу крака.

2. Сва црквена надлештва, тела и органи Митрополије имају своје печате са званичним грбом Српске Православне Цркве у средини и одговарајућим натписом око грба.

3. Застава Митрополије је званична застава Српске Православне Цркве, тробојница са црвеним плавим и белим пољима преко којих су златни крст и огњила.

4. Ни једно намесништво, парохија и њена црквена општина, мисионарска парохија, манастир, помоћна организација или било које друго црквено тело или установа која није саставни део Митрополије не може користити, носити или уградити званични грб, заставу или печат Српске православне цркве. Једино Српска православна црква има ексклузивно право располагања својом интелектуалном својином.

ЧЛАН 5

ЗВАНИЧНИ ЈЕЗИЦИ

Званични језици Митрополије су српски, писан ћириличним писмом, и енглески.

ЧЛАН 6

ЈУРИСДИКЦИЈА

1. Јурисдикција Митрополије, као епархије Српске Православне Цркве, обухвата целокупну територију Аустралије и Новог Зеланда.

2. Свако намесништво, парохија и њена црквена општина, мисионарска парохија, манастир и помоћна организација Српске Православне Цркве која сада постоји или ће убудуће бити основана на територији Аустралије и Новог Зеланда саставни је део Митрополије и као таква мора признати њену власт и јурисдикцију.

3. Свако намесништво, парохија и њена црквена општина, мисионарска парохија, манастир и помоћна организација која сада постоји или ће убудуће бити основана, мора се управљати према прописима овога Устава.

4. Ни једно намесништво, парохија и њена црквена општина, мисионарска парохија, манастир, помоћна организација, организација, тело или установа која није саставни део Митрополије не може у своме називу користити, носити или уградити придев „Српска Православна“ или изведене падежне облике у сва три граматичка рода.

5. Сва документа за управљање било којим црквеним телом, укључујући црквене повеље, уверења о инкорпорисању, тапије и правила, морају бити у сагласности са одредбама овог Устава; у супротном, неважећа су.

ЧЛАН 7

УРЕЂЕЊЕ

1. Уређење Митрополије је црквено-јерархијско и црквено-административно.

2. Црквено-духовна, црквено-дисциплинска и црквено-судска власт, према канонима и уређењу Српске Православне Цркве, искључиво припада Митрополиту. Ту власт Митрополит врши преко својих црквено-јерахијских представника и тела.

3. Црквено-јерархијске управне власти су:

а) Српски Патријарх,
б) Свети Архијерејски Сабор;
в) Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве (у даљем тексту „Свети Архијерејски Синод“);
г) Митрополит;
д) Црквени суд Митрополије;
ђ) Архијерејски намесник;
е) Парохијски свештеник; и
ж) Настојатељ/настојатељка и манастирско братство/сестринство.

4. Све што се односи на управу покретном и непокретном имовином, верским корпорацијама, нетечевинским корпорацијама, подређеним корпорацијама ма које врсте, задужбинама, повереништвима, фондовима и другим телима, предвиђеним овим Уставом, под надзором је Митрополита, свештенства и лаика одговарајућих црквено-административних тела Митрополије.

5. Црквено-административне управне власти су:

а) Сабор Митрополије;
б) Управни одбор Митрополије;
в) Скупштина црквене општине;
г) Одбор црквене општине; и
д) Савет мисионарске парохије.

ЧЛАН 8

УСТРОЈСТВО

1. Митрополија, са седиштем у Сиднеју, има своју канонску територију која укључује читаву Аустралију и Нови Зеланд.

2. Одлуке о оснивању, укидању, реорганизацији, арондацији или седишту Митрополије доноси Свети архијерејски сабор на предлог Митрополита.

3. На челу Митрополије је Митрополит (то јест епархијски Архијереј) као њен непосредни предстојатељ. Митрополит је, према црквено-канонским прописима, главни представник и руководилац свега црквеног живота и поретка у Митрополији и управља њоме уз помоћ црквено-јерархијских и црквено-административних управних тела одређених овим Уставом.

4. Митрополија се састоји од архијерејских намесништава, парохија и њихових црквених општина, мисионарских парохија, манастира, помоћних организација и осталих подређених тела, повереништава, органа и установа Митрополије.

ЧЛАН 9

МИТРОПОЛИТ

1. Митрополит је духовни вођа Митрополије у свим пословима који се тичу учења, литургијско-светотајинских чинодејствовања и управљања.

2. Митрополита бира и поставља Свети Архијерејски Сабор.

3. Митрополит поставља свог архијерејског заменика између свештених лица оба реда. Изабрано свештено лице мора да испуњава исте услове који су потребни за члана Црквеног суда Митрополије. Архијерејски заменик замењује Митрополита у границама овлашћења додељених му од самог Митрополита.

4. У случају да се јави потреба да Митрополија има администратора, истога поставља Свети Архијерејски Синод.

5. Митрополит има пуну јерархијску власт у питањима вере и морала, литургијско-светотајинских чинодејствовања и архипастирског рада. У сарадњи са црквено-јерархијским и црквено-административним телима, Митрополит управља и руководи целокупним унутрашњим и спољашњим животом Митрополије, што укључује али се не ограничава на:

а) Одржавање догматског и канонског јединства са Српском Православном Патријаршијом; и
б) Одржавање везе са осталим Православним и другим хришћанским црквама и заједницама у Аустралији и Новом Зеланду, као и са представницима локалних верских заједница.

6. Митрополит признаје Патријарха Српске Православне Цркве као поглавара Српске Православне Цркве и спомиње га на свим Светим службама.

7. Све жалбе против Митрополита подносе се њему на разматрање и, ако су основане, он их прослеђује на даљи поступак Светом Архијерејском Синоду.

8. Поред права и дужности, по црквеним прописима и канонима, Митрополит у својој надлежности:

а) Чува, брани и одржава Православну веру, сузбијајући сваку радњу која је противна православном учењу и штетна по интересе Српске Православне Цркве;
б) Спроводи све налоге, решења и одлуке Светог Архијерејског Сабора и Светог Архијерејског Синода и стара се да све буду благовремено и тачно саопштене и извршене/примењене;
в) Обуставља извршење одлука подређених му тела, органа и установа које нису у сагласности са начелима и учењем Православне Цркве, црквених Канона, Устава Српске Православне Цркве, овог Устава, или са суштинским интересима Српске Православне Цркве, у којем случају ће предмет бити размотрен од надлежног подређеног тела, органа или установе. Ако, имајући у виду ово разматрање, Митрополит обустави спровођење одлуке надлежног тела или установе, дотични предмет ће упутити на одлуку Црквеном суду Митрополије и, уколико је потребно, Светом архијерејском синоду на коначну одлуку;
г) Учи и просвећује свештенство и народ у Митрополији речима, делима и пастирским посланицама и врши надзор над црквеном просветом у Митрополији;
д) Оснива нове манастире и скитове и о томе извештава Свети Архијерејски Синод;
ђ) Оснива нове парохије у склопу постојећих црквених општина, мисионарске парохије, намесништва, и помоћне организације, у споразуму са Црквеним судом и Управним одбором Митрополије;
е) Одређује нове парохије и њихове црквене општине и мисионарске парохије у складу са Правилима, у сагласности са Црквеним судом и Управним одбором Митрополије;
ж) Даје благослов да се подижу, обнављају и украшавају цркве, капеле и гробља и сви остали објекти који су под јурисдикцијом Митрополије, и настоји да се одржавају у добром стању;
з) Стара се за редовно и правилно богослужење и, уопште, о црквеном поретку;
и) Брине се да су цркве, манастири и мисионарске парохије снабдевене светим антиминсима, светим миром, свештеним одеждама, црквеним предметима и богослужбеним књигама, и да се подмирују на време и све друге њихове потребе;
ј) Рукополаже достојна лица у свештенички чин, упућује их на дужност и даје им грамату о томе;
к) Додељује канонске пријеме и отпусте из свезе клира Митрополије за све ниже чинове, свештенство и монаштво;
л) Поставља клирике и монахе на њихове дужности и разрешава их истих;
љ) Информише Свети Архијерејски Синод о одлуци за одликовање свештених лица која се истичу примерним животом и црквено-пастирским и вероучитељским радом и сам их одликује оним што је у његовој надлежности;
м) Даје, у својој надлежности, благослов и разрешење у црквенобрачним и другим пословима по прописима светих Канона и одлукама Светог архијерејског сабора;
н) Суди свештеним лицима оба реда и вернима за мање дисциплинске преступе према Правилима и поступцима за црквене судове Српске Православне Цркве изричући, и без формалног ислеђења, казне епитимије не дуже од тридесет (30) дана;
њ) У складу са Правилима и поступцима за црквене судове Српске Православне Цркве, за црквене кривице свештена лица одлучује од свештенодејства и одређује им заменике, а лаике лишава права и почасти, на не дуже од једне (1) године дана;
о) Ублажава, уколико нађе за сходно, казне изречене као коначне од стране Црквеног суда Митрополије, али само до половине одређене казне;
п) Води надзор над радом архијерејских намесника и свештенства оба реда у Митрополији;
р) Стара се, уз помоћ Црквеног суда Митрополије и Управног одбора Митрополије, да сва црквена тела и институције у Митрополији обављају своје дужности савесно и правилно и да се сви послови извршују по постојећим прописима; и
с) Подноси Светом Архијерејском Сабору годишњи извештај и предлоге о његовом архипастирском раду и, уопште, о стању у Митрополији.

9. Митрополит као први учитељ Митрополије:

а) Доноси, у споразуму са Сабором Митрополије, одлуке о оснивању богословских школа и колеџа; прописује наставни план и програм за богословске и друге школе и подноси их Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве на потврду;
б) Поставља наставно и васпитно особље за богословске школе и колеџе и остало канцеларијско особље;
в) У споразуму са Управним одбором Митрополије, подноси предлоге Црквеном сабору за оснивање верско-образовног одбора, добротворних и других установа за потребе Митрополије;
г) Издаје Уредбе о веронауци;
д) Подстиче и шири унапређење богословске литературе; и
ђ) Поставља уредника и одређује деловање званичног гласила и осталих публикација Митрополије.

10. У погледу овог Устава Митрополит такође, на основу својих овлашћења:

а) Тумачи чланове овога Устава и сва правила и уредбе донесене од одговарајућих црквених тела, органа и установа;
б) Подноси на одобрење Светом Архијерејском Сабору све усвојене измене и допуне овог Устава; и
в) Врши све друге дужности и послове које, према овом Уставу и канонским уредбама Свете Православне Цркве, спадају у његову надлежност и које му Свети Архијерејски Сабор повери.

ЧЛАН 10

ЦРКВЕНИ СУД МИТРОПОЛИЈЕ

1. Црквени суд Митрополије (у даљем тексту „Црквени суд“) је помоћни орган Митрополита за црквено судство и унутрашње црквене послове.

2. Црквени суд, као судски орган:

а) Суди кривице свештенства оба реда;
б) Суди кривице верних које повлаче искључење из Црквене заједнице на одређено време или трајно;
в) Суди, у својој надлежности, спорове о ваљаности, поништењу и разводу црквеног брака;
г) Доноси решења о споровима између свештеника; и
д) Доноси решења о споровима у погледу парохијских прихода као и у вези некретнина или друге црквене имовине која је парохијском свештенику дата на његово коришћење.

3. Црквени суд, као орган Митрополита за послове унутрашње црквене управе:

а) Надзире, према упутству Митрополита, архијерејска намесништва, парохијско свештенство и парохијске канцеларије;
б) Саопштава и извршава наредбе и одлуке виших црквених власти;
в) Помаже Митрополиту у свим административним пословима Митрополије и извршава наређења Митрополита у пословима који спадају у његову личну надлежност;
г) Одређује, у сагласности са Митрополитом, стандардну накнаду, ако је има, која припада парохијском свештенику за парохијска чинодејства;
д) Према одредбама овога Устава, води бригу о инвентару Митрополије у случају премештаја, пензионисања или смрти Митрополита;
ђ) Доноси одлуку о променама и накнадном увођењу у црквене деловодне протоколе;
е) Стара се о деловодном протоколу венчаних; и
ж) Доноси и заводи диспенсе.

4. Црквени суд поступа у сагласности са прописима Светих канона, овог Устава и Правилима и поступцима за црквене судове Српске Православне Цркве, узимајући у обзир цивилне законе у случајевима у којима је то могућно.

5. Црквени суд сачињавају судско веће и административно особље заједно.

6. Судско веће, које доноси одлуке гласањем сачињавају:

а) Председник — Митрополит или архијерејски заменик; и
б) Два (2) почасна члана који имају заменике.

7. Председник Црквеног суда је Митрополит, који може као свог заменика за ову службу овластити архијерејског заменика.

8. Чланове суда замењују одређени заменици, и ако је неопходно, секретар Црквеног суда.

9. За чланове Црквеног суда, њихове заменике и секретаре, постављају се првенствено свештена лица која имају више богословско и/или правно образовање. Кандидати са свршеном само средњом богословском школом морају имати најмање десет година судске, црквено-просветне, парохијске или црквено-административне службе.

10. Чланови Црквеног суда, њихови заменици и секретар, међусобно, а ни са председником, не могу бити у крвном сродству закључно са четвртим (4) степеном, а по тазбини и духовном сродству закључно са другим (2) степеном.

11. Чланове Црквеног суда, са одговарајућим квалификацијама, поставља и разрешава Митрополит и о томе извештава Свети Архијерејски Синод.

12. Административно особље, које помаже Судском већу Црквеног суда у свим канцеларијским и процедуралним пословима сачињавају:

а) секретар; и
б) неопходан број административног особља.

13. Црквено-судски тужилац и црквено-судски бранилац, ако за њим има потребе, су свештена лица која Митрополит поставља на ову дужност према случају или је пак тужилац трајно постављен од Митрополита. Његове дужности су прописане Правилима и поступцима за црквене судове у Српској Православној Цркви.

14. Председник распоређује за рад све приспеле предмете, упућене Црквеном суду, по редоследу приспећа или њиховој хитности. Он отвара и закључује седнице и руководи пословима при расправљању и суђењу, старајући се да предмети, који спадају у рад Црквеног суда, буду на време завршени и отправљени.

15. Епархијски Црквени суд доноси пуноважно одлуке већином гласова, у већу састављеном од председника, или Архијерејског заменика, и два члана који гласају и секретара. Гласање почиње од најмлађег члана суда. Председник гласа само ако су гласови подељени. У случају размимоилажења у мишљењу Митрополита и двојице чланова, Митрополит ће спорни предмет поднети Светом Архијерејском Синоду на разматрање и коначну одлуку.

16. Све одлуке Црквеног суда које не подлежу разматрању Светог Архијерејског Синода су коначне и одмах извршне. Одлуке које подлежу разматрању Светог Архијерејског Синода, извршне су по његовој коначној одлуци.

17. Члан Црквеног суда, који је лично заинтересован или који је учествовао у ислеђењу по предмету расправе, не може учествовати у расправи.

18. Црквени суд доноси одлуке о изузећу чланова суда. У случају такве одлуке, члана чије се изузеће тражи замењују архијерејски заменик или секретар суда.

19. Председник и чланови Црквеног суда дају свој глас при одлучивању потпуно независно, управљајући се према својој савести и на основу члана десет (10) параграфа четири (4) овог Устава.

20. Члан суда, који се не слаже са одлуком Црквеног суда, има право да образложи своје одвојено мишљење писаним путем. Одвојено мишљење се не доставља парничним странкама.

21. Све одлуке Црквеног суда донесене у седници на којој није председавао Митрополит, подносе му се на сагласност и одобрење. Ако се Митрополит не сложи са одлуком Црквеног суда, предмет са образложењем враћа суду на поновну расправу. Ако Црквени суд остане при својој првобитној одлуци, предмет се, са образложењем, доставља Светом Архијерејском Синоду који ће дати своје, обавезујуће, упутство. У том случају, обуставља се извршење одлуке Црквеног суда, до коначне одлуке Светог Архијерејског Синода.

22. Одлуке, донете на седницама Црквеног суда, записују се одмах у записник, који потписују сви чланови који су судили, а такође, и секретар.

23. Пресуде и решења, које се достављају странкама, потписују председник и секретар.

24. У делокругу администрације унутрашњих црквених послова, Црквени суд ради по упутствима и наредбама Митрополита.

25. По свештеничким кривицама, пошто преко својих органа стекне увид, Митрополит доноси одлуку ако нађе да је предмет у његовој надлежности; у противном, предаје предмет Црквеном суду на поступак.

ЧЛАН 11

АРХИЈЕРЕЈСКО НАМЕСНИШТВО

1. Архијерејско намесништво је црквено-територијална јединица, сачињена од одређеног броја црквених општина и парохија. Архијерејско намесништво је под надзором архијерејског намесника кога поставља и разрешава Митрополит.

2. Одлуке о оснивању, називу, укидању и променама архијерејских намесништава доноси Митрополит у споразуму са Црквеним судом и Управним одбором Митрополије о чему извештава Свети архијерејски синод.

3. Архијерејска намесништва Митрополије су следећа:

а) сиднејско, које се састоји од свих парохија у Новом Јужном Велсу и Аустралијској Престоној Територији (АСТ — Australian Capital Territory);
б) бризбејн-велингтонско, које се састоји од свих парохија у Квинсленду и Новом Зеланду;
в) мелбурншко, које се састоји од свих парохија у Викторији и Тасманији; и
г) перт-аделајдско, које се састоји од свих парохија у Западној Аустралији, Јужној Аустралији и Северној Територији.

ЧЛАН 12

АРХИЈЕРЕЈСКИ НАМЕСНИК

1. Архијерејски намесник је активно или пензионисано свештено лице кога поставља и разрешава Митрополит. Он мора имати исте квалификације потребне за члана Црквеног суда. Ово звање је почасно.

2. Дужност архијерејског намесника је да, најмање једанпут годишње, посети све парохије и њихове црквене општине као и мисионарске парохије унутар свог намесништва да би брижљиво прегледао и преконтролисао пастирски, вероучитељски и административни рад парохијског свештенства, као и послове парохија и њихових црквених општина као и мисионарских парохија. О резултату прегледа и контроле подноси извештај Митрополиту и даје своје примедбе и предлоге.

3. Службене трошкове архијерејског намесника, укључујући и путне трошкове, сноси црквена општина или мисионарска парохија коју посећује. За његове друге службене издатке додељује му се хонорар одређен буџетом Митрополије.

ЧЛАН 13

САБОР МИТРОПОЛИЈЕ

1. Сабор Митрополије (у даљем тексту „Сабор“) је главно законодавно тело Митрополије у спољним пословима црквене администрације.

2. Сабор сачињавају следећа лица:

а) председавајући Сабора — Митрополит;
б) активно и пензионисано свештенство оба реда;
в) чланови Управног одбора Митрополије и чланови Надзорног одбора Митрополије;
г) председници Одбора црквених општина или Савета мисионарских парохија или њихови заменици;
д) један (1) члан из сваке црквене општине или мисионарске парохије изабран на њиховим годишњим или ванредним скупштинама;
ђ) председница и једна (1) изабрана делегаткиња Савеза кола српских сестара; и
е) председник и један (1) изабрани делегат Српског православног омладинског покрета Митрополије (Serbian Orthodox Youth Association - SOYA)(У даљем тексту „SOYA“).

3. Митрополит сазива редовно заседање Сабора, сваке друге године, тридесет (30) дана унапред; одређује време и место његовог заседања и истим председава. Ванредно заседање Сабора може бити сазвано тридесет (30) дана унапред, одлуком Митрополита и по његовом нахођењу, као и на захтев две трећине (2/3) црквених општина. Ванредни Сабор решава само оне предмете због којих је сазван.

4. Сабор врши следеће послове:

а) Усваја дневни ред који је предложен од Управног одбора Митрополије;
б) Усваја Пословник рада за себе и своје потчињене органе предложен од Управног одбора Митрополије;
в) Доноси измене и допуне овог Устава и подноси их, преко Митрополита, на одобрење Светом Архијерејском Сабору;
г) Доноси измене и допуне Правила и Општих уредаба и подноси их Митрополиту на одобрење;
д) Доноси и одобрава, у сагласности са Митрополитом, све потребне Локалне уредбе за потчињена тела и установе Митрополије;
ђ) Разматра и одобрава извештаје Управног одбора Митрополије;
е) Усваја финансијски извештај благајника Управног одбора Митрополије;
ж) Разматра и одобрава извештај Надзорног одбора Митрополије;
з) Разматра и усваја извештаје верско-образовног одбора, добротворних и осталих установа Митрополије;
и) Примењује Уредбе о верској просвети;
ј) Разматра и одобрава извештаје о стању у манастирима који су поднети Митрополиту;
к) Разматра и одобрава извештаје о стању у парохијама и мисионарским парохијама које подносе парохијски свештеници;
л) Разматра и одобрава извештаје о стању у црквеним општинама које подносе црквени одбори;
љ) Разматра и одобрава извештаје о стању у помоћним организацијама Митрополије;
м) Бира чланове Управног и Надзорног одбора Митрополије на предлог Митрополита;
н) Обезбеђује основна материјална средства за Митрополију;
њ) Одређује висину разреза Митрополији за сваку црквену општину и опште потребе цркве;
о) Доноси уредбу о минимуму принадлежности и бенефиција свих свештених лица и службеника Митрополије;
п) Успоставља фондове или закладе за обезбеђивање пензионог фонда на нивоу Митрополије;
р) Брине се о финансијским питањима просвете Цркве и усваја програм просвете, припремљен од Митрополита и званичних просветних тела; и
с) Стара се о свим питањима која се тичу живота и напретка Цркве у оквиру Митрополије.

5. Сабор ће, између представника и делегата, изабрати једног (1) потпредседника сабора, два (2) секретара, једног (1) за енглески и једног (1) за српски текст) и два (2) оверивача записника.

6. Изабрани делегати Сабора бирају се на годишњој или ванредној скупштини црквене општине, мисионарске парохије или помоћне организације. Сваки кандидат за делегата на Сабору мора бити пуноправан члан своје црквене општине, мисионарске парохије и/или помоћне организације.

7. Жалбе против избора делегата за Сабор упућују се преко надлежног парохијског свештеника Управном одбору Митрополије, у року од осам (8) дана по избору. Свештеник је дужан да жалбу одмах проследи, а иста се мора решити на првој седници Управног одбора Митрополије.

8. Сви изабрани делегати црквених општина, мисионарских парохија и помоћних организација морају поседовати прописана пуномоћја, као што је предвиђено Општим уредбама. Пуномоћја потписују парох или духовник, председник и секретар Одбора црквене општине, Савета мисионарске парохије или Одбора помоћне организације. Верификациони одбор прегледа и прихвата пуномоћја, сходно Пословнику Сабора Митрополије.

9. Црквена општина која није измирила своје обавезе према Митрополији губи право на учествовање у раду Сабора и преко свог председника Црквеног одбора који је члан Сабора ех officio и преко својих изабраних чланова.

10. Позвани гости могу присуствовати саборским седницама и, уз допуштење председавајућег, могу да поздраве заседање Сабора, али без права да гласају о одлукама Сабора.

11. Путне трошкове активних свештеника и делегата сносе њихове црквене општине, мисионарске парохије или помоћне организације; трошкове чланова Епархијског управног одбора и Надзорног одбора Митрополије сноси Митрополија.

12. Све одлуке Сабора морају се донети током трајања његових седница већином гласова. При једнакој подели гласова, одлучује глас председавајућег. У случају да Митрополит нађе да је одлука Сабора противна учењу Свете Православне Цркве или штетна по њу, предмет се враћа Сабору на поновно разматрање. Ако Сабор остане при својој ранијој одлуци, Митрополит ће предмет доставити Светом Архијерејском Синоду на коначну одлуку.

13. На крају сваке седнице Сабора, секретари припремају записнике који треба да буду прочитани и усвојени на идућој седници. Ако Сабор одобрава записнике, оверивачи записника и Митрополит их потписују. Све одлуке Сабора су коначне осим оних које се подносе Светом Архијерејском Сабору и Светом Архијерејском Синоду на одобрење.

14. Списак саборских одлука ће, у року од тридесет (30) дана, бити послат свим парохијама и њиховим црквеним општинама, мисионарским парохијама и помоћним организацијама које се морају придржавати саборских одлука без обзира да ли су на Сабору биле заступљене или не.

ЧЛАН 14

УПРАВНИ ОДБОР МИТРОПОЛИЈЕ

1. Управни одбор Митрополије (у даљем тексту „Управни одбор“) јесте извршна власт у свим питањима спољне црквене администрације Митрополије и извршни орган Сабора.

2. Управни одбор сачињавају:

а) Председник Управног одбора — Митрополит;
б) Шест (6) свештених лица, од којих је један (1) архијерејски заменик;
в) Шест (6) лаика; и
г) Два (2) заменика свештена лица, и два (2) заменика лаика, који, у случају одсутности редовних чланова, замењују ове са свим правима и пуном одговорношћу.

3. Мандат чланова Управног одбора траје две (2) године тј. у периоду између два редовна Сабора Митрополије.

4. Митрополит поставља потпредседника и благајника које бира између чланова Управног одбора.

5. Упражњено место члана Управног одбора, попуњава се, од чланова заменика, већином гласова Управног одбора у сагласности са Митрополитом.

6. Секретара Митрополије поставља Митрополит. Он ће вршити дужност и секретара Управног одбора Митрополије.

7. Митрополит је председник Управног одбора. Он сазива Управни одбор два пута годишње у редовно заседање и на ванредне седнице када сматра да је неопходно. Митрополит председава свим седницама Управног одбора осим у следећим случајевима:

а) у његовом привременом одсуству, у току заседања, замењује га потпредседник Управног одбора; и
б) у случају да Митрополит не може да сазове и да председава седницом Управног одбора онда, са његовим благословом, архијерејски заменик сазива седницу Управног одбора и председава њоме.

8. Управни одбор пуноважно одлучује када је присутна натполовична већина чланова и доноси одлуке већином гласова присутних. При једнакој подели гласова, одлучује глас председавајућег. Записник седница потписују председник и секретар.

9. Ако се члан Управног одбора не одазове позиву и неоправдано не дође на две (2) узастопне седнице или, према мишљењу Митрополита злоупотреби свој положај, Управни одбор ће на његово место за редовног члана, на предлог Митрополита, именовати једног сд чланова заменика.

10. Управни одбор врши следеће послове:

а) Припрема дневни ред Сабора;
б) Доноси одлуке о предметима који захтевају решење између редовних заседања Сабора. Одлуке Управног одбора се подносе Сабору на накнадно одобрење;
в) Саставља предлог двогодишњег буџета Митрополије и подноси његову копију Сабору на одобрење;
г) Стара се о средствима за подмирење материјалних потреба Митрополије;
д) Решава о задужењу и отуђењу имовине Митрополије и подноси на коначно одобрење Сабору;
ђ) Оснива, управља и располаже фондовима Митрополије и добрима и другим корисним установама и води регистар свих фондова Митрополије; објављује њихово стање и контролише све фондове;
е) Води надзор над инвентарима црквене имовине у Митрополији; води бригу да је непокретна имовина снабдевена доказима о својини и да је осигурана; одобрава планове за куповину имовине и подизање црквених зграда;
ж) Уноси у буџет предвиђену суму за одељење Митрополије за хришћанску просвету;
з) Проучава и припрема Правилнике управних органа и помоћних организација Митрополије, црквених општина и мисионарских парохија и њихових тела и помоћних организација и подноси на одобрење Сабору;
и) Надгледа рад парохија и њихових црквених општина, мисионарских парохија и помоћних организација и даје им потребна упутства и налоге;
ј) Одобрава избор црквених и надзорних одбора црквених општина, Савета мисионарских парохија и Одбора помоћних организација;
к) Разматра спорове у парохијама и њиховим црквеним општинама, мисионарским парохијама и помоћним организацијама и, по потреби, разрешава дужности њихове одборе и поставља Привремене одборе;
л) Одобрава сазивање редовних годишњих или ванредних скупштина црквених општина и, ако нађе за сходно издаје за њих посебне директиве и/или, шаље на њих своје изасланике да председавају или присуствују истим;
љ) Надгледа да црквени органи врше своје дужности на основу овог Устава и у духу учења и начела Српске Православне Цркве и води надзор над оним добрима, фондовима и задужбинама које су поверене на управу и руковање парохијама и њиховим црквеним општинама, мисионарским парохијама, манастирима и помоћним организацијама;
м) Прима и одобрава буџете и годишње финансијске извештаје парохија и њихових црквених општина, мисионарских парохија, манастира и помоћних организација; и
н) Одржава братски однос према Патријаршијском управном одбору Српске Православне Цркве и подноси му годишњи извештај о своме раду.

11. О питањима која су хитне природе и не могу бити одложена одлучује Президијум састављен од Митрополита или архијерејског заменика и, најмање једног члана свештеника и једног лаика члана Управног одбора Митрополије који живе у близини седишта Митрополије. Одлуке донете од Президијума и остале одлуке донете од скраћеног састава Управног одбора поводом одређене нарочите потребе достављају се Управном одбору на накнадно одобрење.

12. Жалбе против одлука Управног одбора Митрополије подносе се у року од четрнаест (14) дана, рачунајући од дана пријема одлуке. Ако је у одређеном року жалба предата препорученом поштом, сматра се да је благовремено поднета. Писмена жалба против одлука Управног одбора Митрополије мора бити достављена преко парохије и Одбора њене црквене општине или преко Савета мисионарске парохије који, по службеној дужности, жалбу достављају Управном одбору Митрополије који је донео дотичну одлуку.

ЧЛАН 15

НАДЗОРНИ ОДБОР МИТРОПОЛИЈЕ

1. Надзорни одбор Митрополије прегледа целокупно финансијско пословање Митрополије. Састоји се од председника и два члана који се бирају на Сабору, првенствено од људи који имају квалификације и/или искуство у финансијском надзору и књиговодственим пословима.

2. Надзорни одбор Митрополије састаје се редовно једанпут годишње (на крају фискалне године), прегледа целокупно финансијско пословање Митрополије, њене имовине и фондова и подноси свој извештај Сабору. Надзорни одбор Митрополије може прегледати финансијске књиге Митрополије више пута годишње, ако је потребно.

3. По благослову Митрополита, Надзорни одбор Митрополије прегледа финансијско пословање манастира и скитова и о томе подноси закључни извештај Митрополиту.

ЧЛАН 16

ПАРОХИЈА

1. Парохија је организована заједница православних лица на подручју одређене географске територије у Митрополији, на челу са парохијским свештеником.

2. На једној географској територији може бити више парохија и више од једне географске територије може бити укључено у једну парохију.

3. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена парохија доноси Митрополит на основу прописа Устава и у споразуму са Црквеним судом и Сабором, о чему обавештава Свети Архијерејски Синод.

4. Сваки верник Митрополије припада оној парохији у којој је стално настањен. Одлуке о изузецима од овог параграфа може донети Митрополит.

5. Парохија има своју парохијску цркву. Више парохија могу имати једну заједничку цркву. Ако у једној парохији има више цркава, само једна од њих је парохијска. Остале цркве су подређене или филијалне.

6. Парохија има канцеларију у којој се чувају печат, штамбиљ, матице, протоколи и остала парохијска архива. Ако је при једној цркви више парохија, за све њих је једна парохијска канцеларија, са заједничким матицама и службеним књигама и једним печатом.

7. Парохијска канцеларија мора да поседује: печат, штамбиљ, деловодни протокол, матичне књиге: рођених и крштених, венчаних, умрлих, примљених у православну веру, домовник и летописе.

8. Чувар парохијског печата и свих званичних документа парохије је парохијски свештеник. Сва преписка и изводи морају се издавати оверени овим печатом.

9. Нове парохије се организују према следећој процедури:

а) Православни Срби или други православни верници, који желе да организују парохију у оквиру Митрополије, морају поднети молбу Митрополиту да им дозволи организовање;
б) Молбу потписује најмање четрдесет (40) српских православних, или других православних породица који желе да буду парохијани Митрополије. Митрополит, у сагласности са Управним одбором Митрополије, може дозволити изузеће од овог захтева;
в) Кад Митрополит одлучи да дозволи организовање нове парохије, издаће тој парохији црквену повељу и поставити парохијског свештеника;
г) Митрополит, по указаној потреби, врши арондацију парохије у две или више парохија, према прописима Устава и Правила; и
д) Парохија и њена црквена општина, у којој се укаже потреба за више свештеника, арондира се у више од једне парохије, не црквене општине, са једним свештеником за сваку парохију. Један од њих је старешина храма и он чува печате и црквена званична документа.

10. Кад прелази из једне парохије у другу, парохијанин ће новом пароху предати запечаћен извод из домовника, са свим подацима о себи, потписан од његовог претходног пароха.

ЧЛАН 17

ПАРОХИЈСКИ СВЕШТЕНИК

1. Парохијски свештеник је лице канонски рукоположено и постављено од стране Митрополита на одређену парохију или мисионарску парохију.

2. Као старешина парохије или мисионарске парохије и њене цркве представља парохију или мисионарску парохију у свим питањима и одговоран је непосредно Митрополиту.

3. Сваки парох врши парохијске дужности и води своје парохијске послове самостално и независно од било ког одбора или савета и стоји под непосредним надзором надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом Митрополита и Црквеног суда.

4. Црквена општина или мисионарска парохија није овлашћена да отпусти свога свештеника нити да доведе другог на његово место.

5. Парохијски свештеник може да буде премештен и уклоњен са парохије или мисионарске парохије једино по налогу Митрополита.

6. Парохијски свештеник:

а) као человођа своје парохије или мисионарске парохије је обавезан је да живи на њеној територији, изузев уколико Митрополит не одобри другачије, у складу са локалним приликама;
б) је постављен или премештен унутар Митрополије сходно потребама Митрополије одлуком Митрополита, ех officio, и на основу канона и црквеног законодавства; и
в) може се пензионисати у свако доба са благословом Митрополита. Парохијски свештеник је обавезан да иде у старосну пензију у годинама одређеним законом државе у којој живи. Митрополит може да користи услуге свештеника и после навршених година за пензију, уз пристанак свештеника.

7. Где има више свештеника при једном храму, Митрополит једног од њих поставља за старешину храма који је истовремено и старешина парохијске канцеларије. Старешина храма је одговоран за поредак у цркви и парохијској канцеларији.

8. Ако је против парохијског свештеника поднета тужба, Митрополит га може суспендовати до пресуде Црквеног суда. Предмет ове врсте има се сматрати хитним и Црквени суд је дужан решити такав предмет најдаље у року од једне (1) године.

9. Привремено суспендовани парохијски свештеник прима половину (1/2) редовних принадлежности а друга половина припада његовом заменику.

10. Парохијски свештеник не може оставити парохију или мисионарску парохију упражњену без разрешења од свог Митрополита. Датум разрешења се даје на знање црквеној општини, парохији или мисионарској парохији благовремено.

11. Пре напуштања парохије или мисионарске парохије парохијски свештеник је дужан да свом наследнику, или кога одреди Митрополит, преда у исправном стању матице и друге црквене књиге, као и цркву и црквену имовину којом је администрирао.

12. Парохијски свештеник као глава парохије или мисионарске парохије, у погледу свога рада, стоји под непосредним надзором свога Митрополита који тај надзор врши лично или преко својих архијерејских намесника. Свештеник одговара искључиво пред својим Митрополитом и Црквеним судом.

13. Све жалбе парохије и њене црквене општине, мисионарске парохије или појединаца против парохијског свештеника, достављају се у писменој форми Митрополиту преко архијерејског намесника а копија жалбе мора бити достављена парохијском свештенику. Намесник је обавезан да, у року од осам (8) дана од дана пријема жалби исте прописаним путем, поштом достави Митрополиту на разматрање и одлуку. Митрополит може предати предмет Црквеном суду на даљи поступак.

14. Све жалбе парохијског свештеника против парохије или њене црквене општине, мисионарске парохије или појединаца парохијски свештеник упућује, у писменој форми, Митрополиту а копија жалбе доставља се ономе на кога се жали. Митрополит разматра предмет и доноси одлуку сам или га предаје Црквеном суду на даљи поступак.

15. Парохијски свештеник не сме вршити обреде у парохији или мисионарској парохији која није његова, без дозволе надлежног свештеника. У ванредним околностима, Митрополит може упутити свештеника до обави обред у туђој парохији или мисионарској парохији.

16. Ниједан парохијанин, Одбор црквене општине или Савет мисионарске парохије не може доводити ненадлежног свештеника ради вршења свештених чинодејстава. У случају огрешења о ову одредбу, Митрополит, Црквени суд и/или Управни одбор Митрополије ће предузети одговарајуће мере.

17. Међу дужностима парохијског свештеника јесу:

а) Да служи Свету Литургију и остала богослужења по црквеном правилу;
б) Да редовно проповеда Реч Божију и поучава своје верне у храму и на сваком другом погодном месту;
в) Да својим личним и породичним животом служи својим парохијанима за пример;
г) Да редовно похађа болесне, у њиховим домовима и болницама, и пружа им пастирску бригу и утеху, и да на њима врши Свете Тајне;
д) Да води матичне књиге, домовни протокол, летопис парохије и да се стара о црквеном инвентару и црквеном благољепију, реду и чистоћи у храму;
ђ) Да издаје званичне изводе из матичних књига, оверене потписом и печатом парохије или мисионарске парохије;
е) Да учествује са пуним правом и одговорношћу у раду Одбора црквене општине или Савета мисионарске парохије, Скупштине црквене општине или мисионарске парохије и њихових помоћних организација и даје им потребне инструкције за рад;
ж) Да, у споразуму са Одбором црквене општине и/или мисионарске парохије поставља и отпушта црквењаке, појце и туторе, надзире их и руководи у њиховој служби; даје им наредбе и упуства;
з) Да читачима, појцима, хорским певачима, црквењацима, туторима и другим лицима у цркви, ради достојанства свештеног места и Светог богослужења, даје упутства. Сва ова лица су дужна да се строго придржавају упутстава парохијског свештеника;
и) Да о своме раду подноси годишњи извештај Митрополиту и Годишњој скупштини своје црквене општине или мисионарске парохије;
ј) Да се лично ангажује и подстиче парохијане око набавке или зидања парохијске цркве, парохијске куће и других црквених објеката;
к) Да се стара о напредовању парохије и њене црквене општине или мисионарске парохије; и
л) Да управља целокупним парохијским просветним програмом сходно Уредбама о хришћанској просвети, издатим од Митрополита. У том раду помаже му црквено-школско особље које поставља Митрополит на предлог парохијског свештеника.

18. Принадлежности парохијског свештеника су:

а) Минималне годишње принадлежности и бенефиције одређене од Сабора Митрополије. Минимум принадлежности и бенефиција једнак је за све свештенике, без разлике на државе у којима службују. Годишње принадлежности се усклађују са потрошачким индексом цена (CPI - Consumer Price Index) државе у којој свештеник живи. Основа је принадлежност свештеника за претходну годину (укључујући сва ранија повећања);
б) Пристојно намештен стан, са грејањем/хлађењем, осветљењем, водом, и службеном употребом телекомуникационих средстава, или одговарајућом надокнадом у новцу;
в) Пензионо осигурање према одредбама важећих закона у Аустралији и Новом Зеланду;
г) Осигурање запослених које је прописано одредбама важећих закона у Аустралији и Новом Зеланду;
д) Сразмерно плаћање приватног здравственог осигурања за њега, супругу и малолетну децу, како је одређено Локалним уредбама, уколико нема право на јавно здравствено осигурање државе у којој живи;
ђ) Одговарајући додатак за аутомобилске трошкове и службено путовање;
д) Годишње или одсуство након дугогодишње службе (Long-service leave) онако како је предвиђено законима Аустралије и Новог Зеланда; и
ђ) Трошкове замене сноси црквена општина, или мисионарска парохија. У случају да свештеник не користи свој годишњи одмор и за то време обавља своје парохијске дужности, добија редовну плату и може му се исплатити неискоришћени годишњи одмор. Неисплаћени годишњи одмори се не могу сабирати више од три (3) године.

19. Црквена општина или мисионарска парохија не могу смањити принадлежности и бенефиције парохијском свештенику без дозволе Митрополита и Управног одбора Митрополије.

20. За време дуготрајне болести парохијски свештеник ће примати све своје редовне принадлежности од црквене општине или мисионарске парохије у периоду прописаном законом државе у којој живи, али не дуже од три (3) месеца. За то време, његовог заменика одређује Митрополит. Принадлежности заменика плаћа црквена општина или мисионарска парохија.

21. У случају смрти парохијског свештеника, свештенички фонд ће исплатити његовој породици његове редовне принадлежности за најмање три месеца, а стан породици умрлог свештеника не може се отказати најмање три месеца од дана његове смрти. Администратора парохије одређује Митрополит а његове принадлежности сноси црквена општина или мисионарска парохија.

22. Сви парохијски свештеници морају бити чланови Црквом установљених бенефиционих програма и Свештеничког пензионог фонда, у сагласности са одредбама тих програма.

23. Парохијски свештеник може, ради својих приватних послова, одсуствовати са парохије само са дозволом Митрополита, с тим да себи нађе канонски прихватљивог заменика. Парохијски свештеник је обавезан да, сходно Локалним уредбама његове црквене општине или мисионарске парохије, о томе обавести Одбор црквене општине или Савет мисионарске парохије.

ЧЛАН 18

ЂАКОН

1. Ђакон је лице канонски рукоположено и постављено од стране Митрополита на одређену службу у Митрополији.

2. Ђакон може од Митрополита бити постављен за службеника Митрополије и асистента у богослужењима вршеним од Митрополита.

3. Саборне цркве обавезно имају ђакона. Остале парохије или мисионарске парохије могу имати једног или више ђакона уколико имају могућности за њихово издржавање и уколико то Митрополит сматра за потребно.

4. Ђакони при митрополитској катедри стоје под непосредним надзором Митрополита који им одређује делокруг рада. Ђакони при митрополитској катедри и парохијски ђакони уживају сва права и бенифиције као и парохијски свештеници.

5. Митрополит поставља ђаконе у парохије или мисионарске парохије. Они помажу парохијском свештенику, односно старешини храма, у вођењу административних и других послова које им одреди старешина храма.

6. Године проведене у ђаконској служби признају се као и године проведене у свештеничкој служби.

7. Ђакони који ое баве световним пословима налазе се под надзором Митрополита и бивају причислени одређеној парохији ипи мисионарској парохији. Они могу богослужити у парохији или мисионарској парохији и проповедати по благослову Митрополита и са знањем старешине храма. Црквена општина или мисионарска парохија немају према њима финансијских обавеза.

ЧЛАН 19

ЦРКВЕНА ОПШТИНА

1. Црквена општина је организована заједница парохијана на одређеном подручју, са парохијским свештеником на челу, који су се добровољно обавезали, као чланови црквених општина, да помажу у администрацији и одржавању локалне црквене имовине у корист Цркве и њене мисије, према уредби четири (4) Општих уредби.

2. Једна или више парохија могу имати заједничку црквену општину.

3. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена црквених општина, доноси Митрополит у споразуму са Црквеним судом и Сабором.

4. Нове црквене општине биће основане на овај начин:

а) Подношењем молбе Митрополиту, потписане од стране две трећине парохијана (2/3), који се обавезују да материјално издржавају црквену општину као њени чланови;
б) Прихватањем Устава, Правила и Општих уредаба Митрополије;
в) Подношењем нацрта Локалних уредаба црквене општине усаглашеног са Уставом, Правилима и Општим уредбама Митрополије;
г) Подношењем молбе за оснивање фонда за куповину имања за подизање цркве и других зграда;
д) Подношењем предрачуна и плана за градњу цркве, школе и других објеката; и
ђ) По пријему горе наведеног и испитивања могућности оснивања црквене општине у једној парохији, Митрополит ће донети одлуку у сагласности са Управним одбором Митрополије и Црквеним судом, о чему извештава Сабор. Кад Митрополит донесе одлуку о оснивању нове црквене општине, издаће тој општини повељу.

5. Сваки крштени и миропомазани православни хришћанин је парохијан и члан црквене општине на територији где станује. Дужан је да испуњава верске, моралне и социјалне обавезе парохијана у свом животу; верно учествује у Светој Литургији и у другим богослужењима; редовно прима Свете Тајне; поштује све црквене власти; покоран је у питањима вере, учења и црквеног поретка; помаже материјално и финансијски Цркву у њеној мисији; делатан је сведок и пример другим људима у исповедању Православне вере и предања.

6. Према овом Уставу, само чланови црквене општине имају право да присуствују, учествују и гласају на скупштинама црквене општине, и могу такође да буду номиновани и бирани у Црквени одбор и за делегате на Сабору Митрополије.

7. Да би се један парохијанин (парохијанка) могао сматрати пуноправним чланом црквене општине и имати права и привилегије поменута напред и другде у Уставу и у Правилима, мора најмање да:

а) Буде парохијанин (парохијанка) дотичне парохије не краће од последњих шест (6) месеци;
б) Испуњава све верске и моралне дужности, како је описано напред у параграфу 5;
б) Да буде најмање 18 година стар;
в) Да уредно даје прилоге или испуњава старатељске обавезе;
г) Да се управља према прописима овог Устава, Правила, Општих уредаба и Локалних уредаба; и
д) Да сарађује у сваком погледу за добро и напредак парохије и њене црквене општине.

8. Свака црквена општина ће применити процедуру и водити Регистар, како је прописано Општим уредбама, да би омогућила парохијском свештенику и Управном одбору да установе да ли се један парохијанин може сматрати чланом црквене општине. Парохијски свештеник, у сарадњи са Управним одбором, надгледа одржавање Регистра чланства црквене општине.

9. У случају да је црквена општина угашена, исти услови наведени напред у параграфима један (1), пет (5) и седам (7) примењују се да би се установило може ли се један парохијанин сматрати старатељем мисионарске парохије.

10. Ако парохијски свештеник и Управни одбор утврде да један парохијанини није квалификован за члана црквене општине и ако својим деловањем ради супротно добробити црквене општине, предложиће Годишњој скупштини црквене општине његово искључење из регистра чланства црквене општине.

11. Парохијан који се више не сматра чланом црквене општине као и онај који је искључен из регистра чланства црквене општине, има право жалбе годишњој Скупштини преко Црквеног одбора, у року од четрнаест (14) дана, почевши од дана пријема одлуке Црквеног одбора. На одлуку годишње Скупштине може се жалити Управном одбору Митрополије. Одлука Управног одбора Митрополије је коначна и обавезујућа за обе стране.

12. Нико не може бити члан више од једне црквене општине.

13. По испуњењу услова из члана деветнаест (19) параграф седам (7), нови парохијан црквене општине стиче статус пуноправног члана црквене општине поспе шест (6) месеци, по истеку ког периода ће имати права и обавезе као што је наведено у члану деветнаест (19) параграф шест (6), и другим местима у овом Уставу и Правилима.

14. Ако се члан црквене општине пресели из области једне парохије и црквене општине у другу, сматраће се чланом црквене општине и у новој парохији и црквеној општини.

ЧЛАН 20

СКУПШТИНА ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ

1. Скупштина црквене општине (у даљем тексту „Скупштина“) је законодавно тело црквене општине у спољашњим пословима локалне управе. Скупштину сачињавају сви чланови црквене општине. Парохијски свештеник је, у име Митрополита, председавајући на Скупштини, ако није другачије одређено на основу параграфа осам (8) овог члана Устава.

2. Одлуку о дневном реду и месту одржавања Скупштине доноси Црквени одбор с тим да се Годишња скупштина мора одржати у року од четири (4) месеца од краја финансијске године црквене општине. Штампани позив са дневним редом упућује се члановима црквене општине најмање четрнаест (14) дана пре Скупштине. Парохијски свештеник објављује у храму време и место одржавања Скупштине. „Питања и предлози“ који нису предвиђени на дневном реду морају бити достављени најмање једну недељу дана пре одржавања Скупштине и биће увршћени у дневни ред, уколико тако одлучи Црквени одбор.

3. Парохијски свештеник отвара Скупштину молитвом и отвара номинацију за избор преосталог дела председништва скупштине: потпредседника, секретара.

4. Скупштина црквене општине обавља следеће послове:

а) Бира председништво Скупштине, изузев самог председника Скупштине;
б) Бира делегате за Сабор Митрополије;
в) Бира Одбор црквене општине, номинациони одбор за идућу годину и друге потребне одборе;
г) Бира, поставља и разрешава Имовинско повереништво или чланове Имовинског повереништва, уколико их има;
д) У сагласности са овим Уставом, Правилима и одлукама Сабора Митрополије и сходно предложеном буџету, решава о принадлежностима и додатним бенефицијама парохијског свештеника, као и о платама другог особља Црквене општине;
ђ) Укључује у Локалне уредбе било коју промену тарифника одређеног Општим уредбама услед специфичних услова у парохији, одобрену од Управног одбора Митрополије;
е) Доноси одлуке за градњу и поправку цркве, школе, парохијског дома и других зграда, одржавање црквених објеката и инвестирање за унапређење имовине Црквене општине, и своје одлуке, са плановима, грађевинским предрачунима и другим документима, доставља Управном одбору Митрополије на одобрење;
ж) Расправља и остала питања и предлоге који се тичу Црквене општине;
з) Предлаже пословник рада Скупштине који мора бити одобрен од Управног одбора Митрополије;
и) Усваја, измењује и уклања Локалне уредбе црквене општине; усваја, измењује и уклања правилнике помоћних организација Црквене општине старајуђи се да је све горенаведено најпре писмено одобрено од Управног одбора Митрополије;
ј) Усваја Парохијски просветни програм ако је одобрен од Митрополита и, у сагласју са Уредбама верског образовања, обезбеђује у свом нацрту буџета материјална средства за остварење програма; и
к) Усваја буџет и годишњи финансијски извештај Црквене општине и подноси их правном одбору Митрополије на одобрење.

5. У случају да се у току године појаве важна питања, која превазилазе надлежност Црквеног одбора, а решење се не може одлагати до следеће Редовне годишње скупштине, по писменом одобрењу Митрополита, Одбор црквене општине може сазвати Ванредну скупштину која решава само питања због којих је сазвана.

6. На писани захтев једне половине (1/2) пуноправних чланова Црквене општине, или на захтев Управног одбора Митрополије, Одбор црквене општине је дужан сазвати Ванредну скупштину.

7. За Ванредну скупштину, на којој се решавају питања продаје, куповине, задужења или изнајмљивања црквене имовине на период дужи од десет (10) година, укључујући и саме услове задужења и других оптерећења црквене имовине, као и питања градње нових и значајних измена на постојећим објектима, мора се добити писмени благослов Митрополита у име Управног одбора Митрополије.

8. Митрополит може послати свог представника/е да председавају или надгледају одржавање било које скупштине црквене општине.

9. Кворум на Скупштинама, Годишњим или Ванредним, чини проста већина (тј. 50% + 1) чланова црквене општине. У случају да кворум није постигнут, сазива се, у року од четрнаест (14) дана, друга Скупштина, на којој су пуноважне одлуке које доносе присутни чланови црквене општине.

10. Питања која се односе на куповину, отуђење или задужење (тј. дугогодишње изнајмљивање или стављање под хипотеку) имовине Црквене општине, могу се решавати само ако је остварен кворум од две трећине (2/3) чланова црквене општине. У случају да кворум није остварен, Митрополит за следећу Ванредну скупштину може смањити овај двотрећински (2/3) кворум.

11. Све одлуке Годишњих или Ванредних скупштина доносе се простом већином гласова присутних чланова црквене општине, уколико Уставом, Правилима или Локалним уредбама црквене општине није захтевана другачија већина. У случају подељених гласова, одлучује глас председавајућег.

12. Парохијски свештеник као председавајући може удаљити са Скупштине сваког члана црквене општине који злоупотребљава своје право, прави неред и омета Скупштину у њеном раду.

13. Кад Скупштина прекорачи своја овлашћења и/или спречи извршење наредаба Митрополита, Црквеног суда или Управног одбора Митрополије, Управни одбор Митрополије ће такве одлуке Скупштине поништити. До нове Скупштине, Управни одбор Митрополије може управу дотичне црквене општине поверити старом Одбору или поставити Привремени одбор. Управни одбор Митрополије ће одобрити сазивање нове Скупштине пошто буде добио довољно доказа да ће нова Скупштина бити одржана по прописима Устава, Правила и Општих и Локалних уредаба.

14. Где две или више парохија са својим црквеним општинама желе да се уједине, Одбори ових црквених општина морају обезбедити начелну сагласност за то од Митрополита и Управног одбора Митрополије. Спајање мора одобрити две трећине (2/3) чланова црквене општине присутних на Скупштинама сваке од ових црквених општина, писменим путем, четрнаест (14) дана унапред. Одлуке са ових Скупштина се достављају Митрополиту и Управном одбору Митрополије на одобрење.

15. Одлуке које се тичу правног уређења, назива, укидања и мењања црквених општина доноси Митрополит у складу са одредбама овог Устава и у сарадњи са Црквеним судом и Сабором.

ЧЛАН 21

ОДБОР ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ

1. Одбор црквене општине (у даљем тексту „Одбор“) је извршни орган Скупштине црквене општине који врши послове црквене општине на основу датих му овлашћења.

2. Одбор сачињавају:

а) Парохијски свештеник;
б) Председник;
в) Потпредседник;
г) Секретар;
д) Благајник;
ђ) Црквени тутори;
е) Члан из сваке помоћне организације црквене општине који је њен председник; и
ж) Одређени број чланова, предвиђених Локалним уредбама црквене општине.

3. Мандат чланова Одбора траје од једне до друге Годишње скупштине. Служба председника се не може вршити у више од три узастопна мандата (осим ако није другачије одређено Локалним уредбама).

4. Бити члан Одбора подразумева служење Црквеној општини и сви су позвани да достојно представљају Христа и Православну веру пред другима у свим видовима живота; служба чланова Црквеног одбора је почасна.

5. Кандидати за чланове Одбора морају бити чланови Црквене општине најмање последње две (2) године и испуњавати све одреднице Устава описане у члану деветнаест (19), параграф један (1) пет (5) и седам (7).

6. Кандидате за чланове Одбора предлаже Номинациони одбор, изабран на претходној Годишњој скупштини, осим ако није другачије одређено Локалним уредбама:

а) Номинациони одбор сачињавају парохијски свештеник и не мање од три (3) а не више пет (5) чланова црквене општине;
б) Номинациони одбор почиње свој рад најкасније три (3) месеца пре Годишње скупштине. Сваки члан црквене општине који жели да служи у Одбору треба да о томе извести Номинациони одбор;
в) Парохијски свештеник објављује у парохијском листу и у цркви имена чланова Номинационог одбора; и
г) Најкасније две (2) недеље пре Годишње скупштине Номинациони одбор објављује парохијанима листу номинација, ако је одобрена од парохијског свештеника.

7. Сви кандидати који су заинтересовани да служе у Одбору састају се са парохијским свештеником који ће им на том састанку објаснити овај Устав и Правила као и неопходност потврде избора, тј. добијање Архијерејског благослова од Митрополита. По затварању седнице, кандидати морају потписати изјаву у којој изјављују да разумеју овај Устав и Правила која ће поштовати као и потврду, тј. Архијерејски благослов од Митрополита.

8. Ако за једну службу постоји више од једног (1) кандидата, гласа се тајно.

9. По избору Одбора, листа новоизабраних чланова Одбора се заједно са овереним записником Скупштине доставља Управном одбору Митрополије на одобрење. Ову листу потписују парох као председавајући и секретар Скупштине.

10. Жалбе против избора Одбора или појединих чланова се подносе Управном одбору Митрополије, у року од осам (8) дана од дана избора, преко парохијског свештеника. Ако Митрополит нађе да је жалба оправдана и довољно документована, задржаће потврду избора, а послове црквене општине обављаће стара управа или постављени Привремени одбор, све до доношења коначне одлуке Митрополита.

11. Митрополит може потврдити новоизабране чланове Одбора за које нађе да поседују потребне квалификације а одложити потврду само оних чланова против којих је жалба уложена.

12. Новоизабрани чланови Одбора полажу прописану заклетву у парохијској цркви, пред парохијским свештеником и у присуству црквене општине, и тог момента се сматрају члановима тела за која су изабрани. Особа која одбије да положи заклетву, не може се примити дужности члана Одбора.

13. Када год се укаже упражњено место у Одбору, попуњава се директним постављењем од Митрополита на предлог Одбора и парохијског свештеника, с тим што Митрополит полаже право да се место попуни на Ванредној скупштини.

14. У случају да Управни одбор Митрополије утврди да Одбор не врши своју дужност правилно, сходно учењу и прописима Цркве, Управни одбор Митрополије може да разреши постојећи Одбор и постави Привремени одбор који ће обављати основне послове Црквене општине док Управни одбор Митрополије не установи да су се прилике нормализовале за избор новог Одбора.

15. Одбор сазива председник једанпут месечно. У случају да Управни одбор Митрополије или већина чланова Одбора захтева сазивање седнице, председник је дужан да сазове седницу Одбора.

16. Одбор може доносити важеће одлуке уколико је на седници присутна већина његових чланова, под условом да су парохијски свештеник и председник Одбора присутни или да су прегледали дневни ред и дали свој писмени пристанак да се седница одржи у њиховом одсуству. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова. Ако су гласови подељени, одлучује глас председавајућег.

17. Управни одбор Митрополије може, на захтев Одбора, или по службеној дужности, да искључи из Одбора члана који занемари своју дужност и без оправдања не учествује на три (3) узастопне седнице, или се не покорава одлукама и наредбама виших црквених власти или омета њихово извршење.

18. Одбор врши следеће послове:

а) Објављује дан, време и место одржавања Редовне годишње или Ванредне скупштине;
б) Уредно води Регистар чланова црквене општине;
в) У свим приликама заступа интересе Цркве;
г) Извршује одлуке Скупштине и наредбе Митрополита, Црквеног суда и/или Управног одбора Митрополије;
д) Предлаже Скупштини позицију у буџету за пуне принадлежности и додатне бенефиције свештенику;
ђ) Поставља и отпушта запослено особље црквене општине и предлаже Скупштини позицију у буџету за њихове плате и стара се да се плате исплаћују на време и правилно;
е) Тражи одобрење од Митрополита да упути званичан позив у посету Црквеној општини лица изван јурисдикције Митрополије;
ж) Држи евиденцију покретне и непокретне имовине Црквене општине у њеној архиви;
з) Предлаже начине за обезбеђивање фондова за градњу и оправку цркве, школе, парохијског дома и других зграда; планове и грађевинске предрачуне за њихово унапређење доставља Скупштини на почетно одобрење, и након тога, исто доставља Управном одбору Митрополије на коначно одобрење;
и) Управља имовином Црквене општине и подмирује све њене потребе;
ј) Припрема дневни ред за Скупштину и брине се о свим стварима потребним за рад Скупштине;
к) Припрема и предлаже Скупштини нацрт буџета и годишње финансијске извештаје на преглед и усвајање и доставља исто Управном одбору Митрополије на коначно одобрење;
л) Подноси Скупштини извештаје о своме раду;
љ) Стара се да оствари буџет Црквене општине;
м) Брине се о црквеној библиотеци;
н) Редовно надгледа стање, одржавање, ред и чистоћу свих објеката Црквене општине; и
њ) Уредно плаћа прописане разрезе и финансијске обавезе Митрополији, у складу са одлукама Сабора и наредбама Управног одбора Митрополије.

19. Одбор је дужан да се у целокупном свом раду и доношењу свих одлука строго придржава одредаба овог Устава, Правила, Уредаба и Локалног правилника црквене општине, као и свих упутстава Митрополита, Црквеног суда и/или Управног одбора Митрополије.

20. Примедбе појединих чланова црквене општине поводом одлука Одбора морају бити поднете Одбору у писаној форми који, по службеној дужности, има исте проследити Управном одбору Митрополије у року од осам (8) дана.

21. Поред свештеника, председник Одбора је законити представник црквене општине и пред грађанским и пред црквеним властима.

22. Председник сазива Одбор на седнице, исте отвара и закључује, предлаже предмете за расправу, износи их на гласање и објављује закључке и одлуке. Води рачуна да на седници влада мир и поредак и да се сви присутни чланови строго придржавају дневног реда. Он је законити чувар печата црквене општине, који се чува у канцеларији црквене општине.

23. Кад је председник Одбора спречен да обавља своје дужности, замењује га потпредседник.

24. Председник Одбора је, по положају (ех officio), делегат Сабора Митрополије из своје црквене општине. Кад је он спречен да учествује, замењује га потпредседник. Кад председник или потпредседник, изабрани члан или његов заменик, не могу присуствовати Сабору, Одбор црквене општине може им одредити заменике.

25. Председник и остали чланови Одбора и сви чланови Црквене општине обавезни су да штите достојанство и част парохијског свештеника и од њега не могу тражити ништа што би умањило његов углед.

26. Секретар црквене општине води записнике седница Одбора. Он води кореспонденцију Црквене општине, коју, заједно са председником, потписује. Води деловодни протокол црквене општине; у споразуму са парохијским свештеником води Регистар чланова црквене општине; и чува архиву црквене општине искључиво у црквеној канцеларији.

27. Благајник води дневник благајне о свим расходима и приходима током године; води Регистар чланова црквене општине имајући у виду њихове прилоге или старатељске обавезе; прима новац и депонује га у банку, исплаћује принадлежности пароху и плате другом особљу и плаћа све рачуне. Благајник подноси финансијски извештај Одбору и Годишњој скупштини. Одговоран је за плаћање свих разреза Митрополији. Црквени одбор може поставити књиговођу да помаже благајнику.

28. Дужности тутора су да су редовно у цркви на свим богослужењима; да примају новац од продаје свећа, таса и осталих прилога, да тако примљени новац предају благајнику, и да се брину о осталим потребама у вези са црквом и црквеним обредима.

ЧЛАН 22

НАДЗОРНИ ОДБОР ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ

1. Надзорни одбор црквене општине (у даљем тексту „Надзорни одбор“) је састављен од два (2) или више чланова, изабраних на Годишњој скупштини. Скупштина може уместо Надзорног одбора ангажовати професионалну рачуноводствену фирму (Certified Public Accountant) са искуством и неопходном акредитацијом да обави надзор финансијских књига Црквене општине.

2. Кандидати за чланове Одбора морају бити чланови црквене општине најмање последње две (2) године и испуњавати све одреднице Устава описане у члану деветнаест (19), параграф један (1), пет (5) и седам (7).

3. По избору Надзорног одбора, листа новоизабраних чланова Надзорног одбора се доставља Управном одбору Митрополије на одобрење. Ову листу потписују парох као председавајући и секретар Скупштине.

4. Жалбе против избора Надзорног одбора или појединих чланова се подносе Управном одбору Митрополије, у року од осам (8) дана од дана избора, преко парохијског свештеника. Ако Митрополит нађе да је жалба оправдана и довољно документована, задржаће потврду избора, а послове Надзорног одбора обављаће прошли Надзорни одбор или постављени Привремени одбор, све до доношења коначне одлуке Митрополита.

5. Митрополит може потврдити новоизабране чланове Надзорног одбора за које нађе да поседују потребне квалификације а одложити потврду само оних чланова против којих је жалба уложена.

6. Новоизабрани и потврђени чланови Надзорног одбора полажу прописану заклетву у парохијској цркви, пред парохијским свештеником и у присуству Црквене општине, и тог момента се сматрају члановима тела за која су изабрани. Особа која одбије да положи заклетву, не може се примити дужности члана Надзорног одбора.

7. Надзорни одбор се састаје најмање једанпут током финансијске године и прегледа целокупно финансијско пословање црквене општине и свој извештај подноси Годишњој скупштини.

8. Надзорни одбор може извршити преглед финансијског пословања црквене општине и чешће у току године, ако се за то укаже потреба, или ако то захтева Управни одбор Митрополије.

ЧЛАН 23

МИСИОНАРСКА ПАРОХИЈА

1. Мисионарска парохија је организована заједница православних лица на подручју одређене територије у Митрополији са свештеником на челу, која не испуњава услове предвиђене овим Уставом неопходне за постојање парохије како је прописано чланом шеснаест (16) параграф девет (9) тачка б овог Устава.

2. На простору једне географске територије може бити више од једне мисионарске парохије и више таквих места могу сачињавати једну мисионарску парохију са парохијским свештеником на челу и Саветом мисионарске парохије које Митрополит поставља на основу препоруке парохијског свештеника одређујући делокруг њиховог рада.

3. У мисионарској парохији, или тамо где је црквена општина расформирана, примењује се исти критеријум као у члану деветнаест (19) параграфи један (1), пет (5) и седам (7) да би се проценило може ли се неки од парохијана сматрати старатељем мисионарске парохије.

4. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена парохија доноси Митрополит у складу са прописима овог Устава и у споразуму са Црквеним судом Митрополије и Сабором Митрополије.

ЧЛАН 24

МАНАСТИР

1. Манастир је освештано место са храмом и другим здањима као обитавалиштем лица монашког реда, сабраних у духовну заједницу свечаним заветима девичанства, сиромаштва и послушности и посвећених молитви и раду. Манастир служи одређеним духовним и добротворним циљевима.

2. Одлуке које се тичу оснивања нових манастира, мушких и женских, спајању или укидању постојећих, доноси Митрополит. О томе извештава Свети Архијерејски Синод, који за то даје коначно одобрење.

3. За оснивање новог манастира, живот обитељи и њен опстанак, морају се прво осигурати морални услови и материјална средства.

4. Врховна власт над свим манастирима у Митрополији је Митрополит.

5. Сви манастири се владају према Посебним уредбама за унутрашњи и спољашњи манастирски живот које доноси Свети Архијерејски Сабор.

ЧЛАН 25

ПОМОЋНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

1. Црквене помоћне организације могу бити организоване на нивоу Митрополије, црквене општине или мисионарске парохије.

2. Одлуке које се тичу повеља, назива, граница, укидања и промена помоћних организација, доноси Митрополит у складу са прописима овог Устава, Правила, Општих уредаба и Локалних правила.

3. Помоћне организације на нивоу Митрополије, као што су Савез кола српских сестара, Српски православни омладински покрет (Serbian Orthodox Youth Association — SOYA), колеџи и друге школе, хорски савези, фолклорна друштва, спортске секције, омладинске организације и старачки домови, помажу Митрополији у остварењу њених циљева и налазе се под контролом власти Митрополије и под њеним Уставом. Свака помоћна организација Митрополије је обавезна да помаже Митрополији на начин који Митрополија сматра подесним.

4. Помоћне организације на нивоу Митрополије имају своје сопствене Правилнике, који мора најпре да буду одобрени од стране Митрополита и Управног одбора Митрополије, који су у сагласности са овим Уставом, Правилима и Општим уредбама.

5. Митрополит, у споразуму са Управним одбором Митрополије, надгледа рад ових помоћних организација и даје им потребне наредбе и упутства, старајући се да су активности сваке од тих организација у правним оквирима овог Устава и у складу са учењем Цркве.

6. Сваки од чланова помоћних организација на нивоу Митрополије мора да буде парохијанин парохије у којој је настањен.

7. Помоћне организације црквене општине или мисионарске парохије, као што су коло српских сестара, огранак Српског православног омладинског покрета — SOYA, хор, фолклорни састав, школа верске наставе или српског језика, спортске и омладинске организације, клуб пензионера, и друге, могу бити формиране при Црквеној општини или мисионарској парохији, ради остварења њихових циљева и потреба.

8. Помоћне организације на црквене општине или мисионарске парохије имају своје Правилнике, одобрене од стране Скупштине Црквене општине или Мисионарске парохије, потврђене од Митрополита и Управног одбора Митрополије, и морају бити у сагласности са овим Уставом, Правилима и Општим уредбама.

9. Парохијски свештеник и Одбор црквене општине или Савет мисионарске парохије надгледају рад ових Помоћних организација и дају им потребне наредбе и упутства, старајући се да свака од тих организација делује у оквиру овог Устава и у складу са учењем Цркве.

10. Сваки члан помоћних организација црквене општине или мисионарске парохије мора бити парохијанин парохије у којој живи.

11. У случају да је помоћна организација црквене општине или мисионарске парохије распуштена сама од себе и Скупштина црквене општине или мисионарске парохије не могу бити сазвани, Митрополит и Сабор имају моћ да објаве да је наречени ентитет разрешен и угашен.

12. Имовина угашеног ентитета се става на располагање Митрополији да служи превасходно обнављању црквеног живота на територији на којој је ентитет функционисао, или како Сабор одреди.

ЧЛАН 26

ИМОВИНА

1. Све некретнине и покретно власништво Митрополије и њених саставних конститутивних тела, поменуте у овом члану, држе се у јемству ради употребе и за добро свих чланова Митрополије.

2. Имовина Митрополије:

а) Митрополија је власник покретне и непокретне имовине коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући али се не ограничавајући на: митрополитску резиденцију, митрополитске канцеларије, повереништва, фондове, установе, фондације, и било које и све друге некретнине и покретну имовину, која служи потребама Митрополије;
б) Сабор и Управни одбор Митрополије су црквено-административне власти које, у складу са овим Уставом и Општим уредбама као и законима државе где се имовина налази, одржавају, контролишу и управљају некретнинама и покретном имовином Митрополије;
в) Покретна и непокретна имовина Митрополије служе и могу да буду употребљене, искључиво, у верско-црквене, просветне и добротворне сврхе;
г) Сва непокретна имовина Митрополије је чувана од Имовинског јемства Митрополије (Corporation limited by guarantee). Имовинско јемство Митрополије (Corporation limited by guarantee) је истоветног састава као Управни одбор Митрополије са Митрополитом као његовим председником. Тапије све непокретне имовине Митрополије, мисионарских парохија и манастира су чуване од Имовинског јемства Митрополије;
д) Непокретна имовина Митрополије не може бити купљена, продата, изнајмљена, закупљена или заложена на било који начин без дозволе Сабора. Само у изузетним случајевима, у случају да нема довољно времена да се сазове Сабор, непокретна имовина може бити купљена и купљена имовина задужена са одобрењем Управног одбора Митрополије коју Сабор накнадно потврђује. Покретна имовина Митрополије не може бити купљена, продата, изнајмљена, закупљена и заложена на било који начин, без дозволе Управног одбора Митрополије; и
ђ) У случају укидања, реорганизације или арондације Митрополије, сходно члану осам (8) параграф два (2) овог Устава, некретнине и покретна имовина Митрополије, или њен део, преноси се на канонску митрополију или епархију Српске Православне Цркве у коју се та имовина укључује.

3. Имовина црквених општина:

а) Свака Црквена општина је власник покретне и непокретне имовине коју она купи, која јој је дарована или пренесена на њу, укључујући али се не ограничавајући на: цркве, капеле, гробља, свештеничку кућу, школе, културне и друштвене центре, пикник терене, фондове, установе, фондације, или било коју другу покретну и непокретну имовину, која служе потребама црквене општине;
б) Скупштина и Одбор црквене општине су црквено-административне власти које, у складу са овим Уставом, Правилима, Општим уредбама, Локалним уредбама и законима државе где се имовина налази, одржавају, контролишу и управљају покретном и непокретном имовином црквене општине;
в) Управни одбор Митрополије, у мери, предвиђеној овим Уставом, Правилима и Општим уредбама, надгледа рад Скупштине црквене општине и Одбора црквене општине када је у питању одржавање, контрола и управљање некретнинама и покретном имовином;
г) Некретнине и покретна имовина црквене општине могу да служе и буду употребљаване искључиво у верско-црквене, просветне и добротворне сврхе;
д) За одржавање Ванредне скупштине која одлучује о продаји, куповини, задужењу или изнајмљивању имовине црквене општине на временски рок дужи од десет (10) година, укључујући и саме услове задужења и других оптерећења црквене имовине, подизање нових здања и значајнија реновирања и проширења објеката, мора се добити писмено одобрење Митрополита у име Управног одбора Митрополије.
ђ) Покретна и непокретна имовина црквене општине може бити држана од повереништва или другог правног ентитета који је одобрен од Управног Одбора Митрополије. Скупштина мора усвојити управна документа повереништва и других правних ентитета додељена од Управног одбора Митрополије у складу са Уставом. Одредбе постојећих управних докумената заједнице, корпорације, повереништва или другог правног ентитета, која нису у сагласности са овим чланом, немају снагу ни важност;
ж) Свако повереништво и избор сваког члана повереништва се врши на Скупштини и мора бити одобрен од Митрополита у име Управног одбора Митрополије. Митрополит по својој власти може разрешити свако повереништво или чланове повереништва који се не придржавају овог Устава;
е) У случају да се црквена општина спаја са другом црквеном општином у складу са овим Уставом, Правилима и Општим уредбама, покретна и непокретна имовина црквене општине се преносе на ону црквену општину која преостаје. У случају да, у складу са овим Уставом, Правилима и Општим уредбама црквена општина буде угашена, покретна и непокретна имовина црквене општине се предаје Митрополији; и
ђ) Управни одбор Митрополије додељује свакој црквеној општини стандардизовану повељу о повереништву и документ за управљање сваким правним телом црквене општине.

4. Имовина Мисионарских парохија:

а) Где нема црквене општине, Митрополит именује Савет мисионарске парохије, заснован на препоруци парохијског свештеника и одређује делокруг његовог рада. Покретном и непокретном имовином коју мисионарска парохија набави, одржава, контролише и управља Савет, у складу са овлашћењем и упутствима додељеним од Митрополита; и
б) Тапије мисионарске парохије ће бити чуване од Имовинског јемства Митрополије, укључујући али се не ограничавајући на: цркве, капеле, гробља, свештеничку кућу, школе, културне и друштвене центре, пикник терене, фондове, установе, фондације, или било које друге некретнине и покретну имовину, које служе потребама мисионарске парохије.

5. Имовина манастира:

а) Власништво и тапије манастира, укључујући, али не ограничавајући се на, манастирску цркву, конак, закладе, фондове, установе, фондације, или било које друге некретнине и покретну имовину које служе потребама манастира, држи Имовинско јемство Митрополије;
б) Манастирска својина служи потребама манастира. Њоме директно управља братство/сестринство, а врховни надзор врши Митрополит или орган кога он одреди;
в) Покретна и непокретна имовина манастира могу да служе и буду употребљене, искључиво у религијско-црквене, просветне и добротворне сврхе; и
г) Покретна и непокретна имовина манастира се купује, продаје, изнајмљује, закупљује или задужује на исти начин као и имовина Митрополије.

ЧЛАН 27

ЗАВЕШТАЊА

Приватна лица могу нарочито да завештају покретну и непокретну имовину, укључујући али се не ограничавајући на: земљу, грађевине и фондове, за употребу и намену у поверење Митрополији у целини или одређеној Црквеној општини или Мисионарској парохији. Пре тог завештања, надлежна црквено-административна власт тога ентитета у чију се корист имовина намењује, мора одобрити управни документ на основу кога ће се управљати завештаном имовином и/или фондовима.

ЧЛАН 28

ОСТАЛА ИМОВИНА

Управни одбор Митрополије је црквено-административна власт која одржава, контролише и управља покретном и непокретном имовином власништвом Митрополије или било којег њеног саставног тела, које није посебно означено овим чланом.

ЧЛАН 29

РАСФОРМИРАЊЕ

1. Када Одбор црквене општине, Савет Мисионарске парохије или Одбор помоћне организације установи да није у могућности да ове црквене јединице издржава или жели да буде угашена, са одобрењем Митрополита, Одбор црквене општине или Савет мисионарске парохије сазива скупштину. Ако су две трећине (2/3) чланова црквених општина или старатеља сагласни са таквим расформирањем, Одбор подноси молбу Митрополиту и Сабору за расформирање црквене општине или мисионарске парохије.

2. У случају да је црквена општина, мисионарска парохија или помоћна организација угашена сама од себе и да црквена општина или мисионарска парохија не може сазвати скупштину, Митрополит и Сабор су овлашћени да објаве да је та црквена јединица разрешена или угашена.

3. Својина разрешене или угашене црквене јединице се предаје Митрополији и служиће првенствено за обнову црквеног живота на тој територији или како одреди Сабор.

ЧЛАН 30

ЈЕРЕС, РАСКОЛ, ОТПАДНИШТВО

У случају јереси, раскола или отпадништва од Митрополије, власништво, одржавање, контрола и управљање имовином црквене јединице која је погођена јересју, расколом или отпадништвом, Митрополија поверава онима који остану верни Митрополији.

ЧЛАН 31

ЦРКВЕНИ ПРИХОДИ

Финансијски извори за издржавање Митрополије су:

а) Приходи од црквене имовине;
б) Црквене таксе;
в) Прилози и завештања;
г) Доприноси црквених задужбина и установа;
Д) Разрез од црквених општина; и
ђ) Други приходи.

ЧЛАН 32

ЦРКВЕНЕ ТАКСЕ

1. Уредбе за црквене таксе, за јерархијске и административне послове Митрополије и њених тела прописује Митрополит у сагласности са Управним одбором Митрополије и оне ће бити укључене у Опште уредбе.

2. Уредбе о надокнадама, ако их има, које следују парохијском свештенику за парохијска чинодејства прописује Митрополит у сагласности са Црквеним судом а што је укључено у Опште уредбе.

3. Уредбе за примењиве таксе за коришћење објеката црквене општине или мисионарске парохије Одбор црквене општине или Савет мисионарске парохије, у складу са својим Локалним уредбама и према околностима у парохији, одређује таксе за парохијска богослужења.

ЧЛАН 33

ЦРКВЕНЕ ЗАКЛЕТВЕ

1. Сви чпанови Управног одбора Митрополије осим свештених лица, као и секретари црквених надлештава, кад ступају у своје звање, полажу пред Митрополитом заклетву прописану чланом пет (5) параграф два (2) Општих уредаба;

2. Сви новоизабрани чланови Одбора црквене општине, мисионарске парохије и Надзорног одбора црквене опшгине пре преузимања својих дужности, полажу пред својим парохом у парохијској цркви заклетву прописану Општим уредбама, члан пет (5) параграф три (3);

3. Сви новопримљени чланови црквене општине, пре него што буду уписани у званични Регистар чланова црквене општине, пред парохијским свештеником, полажу заклетву која је предвиђена Општим уредбама тачка пет (5) параграф три (3).

ЧЛАН 34

ТЕКСТ

За све потребе, енглески текст овог Устава је званични текст.

ЧЛАН 35

ИЗМЕНЕ УСТАВА

Одредбе овог Устава могу бити измењене и допуњене само на редовном или ванредном заседању Сабора трочетвртинском (3/4) већином гласова присутних делегата, уз сагласност Митрополита. Измене и допуне овог Устава постају пуноважне по коначној потврди од Светог Архијерејског Сабора.

ЧЛАН 36

ПРИМЕНА

Овај Устав ће бити примењен на основу Спроведбених уредаба.

Извори

• Устав Митрополије аустралијско-новозеландске, Приступљено 13. 8. 2015.