Уз шаркију

Уз шаркију  (1886)  Писац: Драгутин Илић

Разболе се Челебија Јова
Тешком бољом од незнаних јада.
Више њега остарела мајка
Сузе рони а кроз плач говори:
„Сине Јово, мајкин челебијо,
Нисам ли ти говорила често,
Да не идеш у пјану механу!
У механи крчмарица млада
Донеће ти вина и ракије,
Нацедиће биља свакојака,
Опиће те, занеће те, Јово!”
Болан Јово мајци одговара:
„Прођ’ се, мајко, вина и ракије,
Опише ме оне очи чарне,
Занесе ме оно лице бело!
Ја каква је, моја мила мајко,
Кад пошета низ танке чардаке,
Да ми ђогу помамна прихвати:
На грлу јој сићани ђердани;
Како који ђердан позвецкује,
Тако моје срце одјекује!
Кад погледа оним оком чарним,
У грудма ми срце сапалила:
Сагори ми токе на прсима,
Из руке ми испаде шаркија,
Немам када уставити ђога,
Већ са њега на земљицу скачем,
Она мени на десницу руку!”

Карловци, 27. октобра 1886.

Извор

1886. Стражилово. Лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга, број 45, 1549-1550.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.