Uz šarkiju

Uz šarkiju  (1886)  Pisac: Dragutin Ilić

Razbole se Čelebija Jova
Teškom boljom od neznanih jada.
Više njega ostarela majka
Suze roni a kroz plač govori:
„Sine Jovo, majkin čelebijo,
Nisam li ti govorila često,
Da ne ideš u pjanu mehanu!
U mehani krčmarica mlada
Doneće ti vina i rakije,
Nacediće bilja svakojaka,
Opiće te, zaneće te, Jovo!”
Bolan Jovo majci odgovara:
„Prođ’ se, majko, vina i rakije,
Opiše me one oči čarne,
Zanese me ono lice belo!
Ja kakva je, moja mila majko,
Kad pošeta niz tanke čardake,
Da mi đogu pomamna prihvati:
Na grlu joj sićani đerdani;
Kako koji đerdan pozveckuje,
Tako moje srce odjekuje!
Kad pogleda onim okom čarnim,
U grudma mi srce sapalila:
Sagori mi toke na prsima,
Iz ruke mi ispade šarkija,
Nemam kada ustaviti đoga,
Već sa njega na zemljicu skačem,
Ona meni na desnicu ruku!”

Karlovci, 27. oktobra 1886.

Izvor

1886. Stražilovo. List za zabavu, pouku i književnost. Godina druga, broj 45, 1549-1550.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dragutin Ilić, umro 1926, pre 98 godina.