Увод у изучавање грчких и латинских школских класика 5

19. Рукописи пронађени у току XIV и XV веку остајали су некад својина манастира, који су их изодавна држали; чешће су ипак продавани или узимани и стварали су приватне збирке, које су опет продајом или завештањима растуране по разним университетима или јавним библиотекама.

1. Италија – У Фиренци: Bibliotheca Laurentiana, уз цркву Сан-Лоренца. Ова библиотека, отворена 1571. године, обухвата нарочито јавну библиотеку Сан-Марка, коју је основао Космо Медичи (1444), и засебну библиотеку породице Медичија. Она је за тим порасла за више од 600 латинских рукописа из библиотеке Петра Леополда. Рукописи из ове библиотеке познати су под именима: Codices Florentini, Laurentiani, Medicei, S. Marci, Leopoldini Laurentiniani.

У Риму: Bibliotheca Vaticana, коју је основао папа Никола V (1447 до 1455). Ова је библиотека увећана многим збиркама рукописа, на пример 1600. завештањем Фулвија Орсинија; 1623. године пљачком палатинске библиотеке у Хајделбергу (3560 рукописа); 1657. године додавањем Урбинове библиотеке. Ватикански се рукописи зову Codices Vaticani (понекад Romani) са специјалним означењем Ursiniani, Palatini, Urbinates, итд.

У Милану: Амброзиска библиотека (Codices Mediolanenses или Ambrosiani).

У Млецима: библиотека присаједињена цркви Св. Марка (Codices Veneti или Marciani или Veneti Marciani).

У Неапољу: Бурбонска библиотека (Borbonica). Рукописи се називају Codices Neapolitani или Borbonici.

У Турину: университетска библиотека (Codices Taurinenses).

У Верони: катедрална библиотека (Codices Veronenses).

2. Француска. - Већина је важних рукописа данас у Народној Библиотеци у Паризу, која је после револуције од 1789. године порасла пљачкањем манастирских библиотека (Codices Sangermanenses из Сен-Жермена у Пре; Codices Coisliniani, рукописи Коаслена, епископа у Мецу, који су 1731. године ушли у библиотеку Сен-Жермена у Пре; Codices Bliaudifontani из Фонтенбла). Има лепих рукописа у библиотеци старога университета у Монпелију (Montepessulani) и у неким другим градовима у провинцији. Рукописи из библиотеке у Штрасбургу названи су Argentoratenses.

Велика Британија. – Рукописи Britannici или Londinienses у Британском Мусеју, звани и Harleiani, Townleiani, по именима скупљача, који су их завештали овоме заводу. Оксфорд и Кембриџ имају рукописа званих Oxonienses или Cantabrigienses; рукописи у библиотеци које је оксфордском университету завештао Бодлеј зову се Bodleiani.

5. Холандија и Белгија. – Рукописи Leidenses у Лајдену, Bruxellenses у Брислу.

6. Немачка. – Рукописи Palatini у Хајделбергу (Палатинат), Berolinenses у Берлину, Lipsienses у Лајпцигу, Monacenses у Минхену, Guelferbytani у Волфенбителу.

Рукописи из Копенхагена названи су Haunienses, из Беча Vindobonenses, из Москве Mosquenses, из Петрограда Petropolitani. Има многобројних рукописа у Шпанији, нарочито у Мадриду, у Толеду и у замку Ескуријалу.

На грчком истоку има више богатих библиотека рукописа, нарочито на Атонској Гори и на острву Патму.

Неке су библиотека славне што имају само један рукопис; таква је библиотека у Равени, где се налази најбољи рукопис Аристофанов (Ravennas).