Увертира
Увертира
Ох, зашто нисте све само моје,
младе, голе, беле жене?
Ја мрзим ваше мрке људе
који вас силно, мушки љубе.
Данас или сутра, кроз поноћ снежну,
преко дремовног мира,
забрујаће моја увертира
као звона
када негде очајна ватра букне.
И сви ће мрки људи задрхтати
и ви, голе, беле жене.
И ваше власи, власи расплетене,
залуд ће се над њима вити:
наши ће мрки људи за моје здравље
из мог отровног пехара пити.
Да живи Љубав! ха-ха-ха...
И кад их видите хладне, испружене,
шта ћете онда? Жене! Жене!...
Безумном ватром, која данас у мени пламти
љубићете сутра мене!
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|