Uvertira
Uvertira
Oh, zašto niste sve samo moje,
mlade, gole, bele žene?
Ja mrzim vaše mrke ljude
koji vas silno, muški ljube.
Danas ili sutra, kroz ponoć snežnu,
preko dremovnog mira,
zabrujaće moja uvertira
kao zvona
kada negde očajna vatra bukne.
I svi će mrki ljudi zadrhtati
i vi, gole, bele žene.
I vaše vlasi, vlasi raspletene,
zalud će se nad njima viti:
naši će mrki ljudi za moje zdravlje
iz mog otrovnog pehara piti.
Da živi Ljubav! ha-ha-ha...
I kad ih vidite hladne, ispružene,
šta ćete onda? Žene! Žene!...
Bezumnom vatrom, koja danas u meni plamti
ljubićete sutra mene!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.
|