Тштеславије

Тштеславије
Писац: Јован Стерија Поповић

* * *

Тштеславије

Куд ти се жудње растурују, друже,
Тражећ’ за венце по висини руже;
Грбави пути, што нас воде к вису,
                              Убави нису.

Стрмом по брегу ко год сеје трудно,
Жетвице збира и слабо и худно;
Усеве танке њивама убица
                              Спира бујица.

Ваља камење, путање затвара,
Наглога врлет стрмоглав обара,
Највише куле, што с’ под облак вуку
                              Трескови туку.

Мирна је низа, без бриге и пада,
Скучна у долу нелагод не влада,
Смеше се класи, и рудином шета
                               Китнаста Цвета.

Љуби брежуљке сок винове сласти,
Бунљиво у вис подижуће страсти;
Вино и страсти нашој плахој ћуди
                                Друзи су худи.

Често се с грмом надвишују јеле,
Јаблани лете небо да простреле:
Најмање искре пожаром тамане
                                Стабло и гране.

Прођи се висе, што спокојству смета,
Цвет задовољства гором тешко цвета;
Руже кад тражиш, кукурек те пали,
                                 Свест да удали.

Зависти бодље и злоба и беда
Шкодљивим оком све горе погледа;
Скровиту смерност, штетом кад зареде
                                 Навети штеде.

-

Напомене

Ова песма је објављена: Седмица 1855 бр. 8 - Даворје, СКЗ, књига 3, Београд, 1892 стр.115.

Извори

Јован Стерија Поповић: Целокупна дела, књига 4, страна 110-111, Библиотека српских писаца, Народна просвета.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.