Tšteslavije

Tšteslavije
Pisac: Jovan Sterija Popović

* * *

Tšteslavije

Kud ti se žudnje rasturuju, druže,
Tražeć’ za vence po visini ruže;
Grbavi puti, što nas vode k visu,
                              Ubavi nisu.

Strmom po bregu ko god seje trudno,
Žetvice zbira i slabo i hudno;
Useve tanke njivama ubica
                              Spira bujica.

Valja kamenje, putanje zatvara,
Nagloga vrlet strmoglav obara,
Najviše kule, što s’ pod oblak vuku
                              Treskovi tuku.

Mirna je niza, bez brige i pada,
Skučna u dolu nelagod ne vlada,
Smeše se klasi, i rudinom šeta
                               Kitnasta Cveta.

Ljubi brežuljke sok vinove slasti,
Bunljivo u vis podižuće strasti;
Vino i strasti našoj plahoj ćudi
                                Druzi su hudi.

Često se s grmom nadvišuju jele,
Jablani lete nebo da prostrele:
Najmanje iskre požarom tamane
                                Stablo i grane.

Prođi se vise, što spokojstvu smeta,
Cvet zadovoljstva gorom teško cveta;
Ruže kad tražiš, kukurek te pali,
                                 Svest da udali.

Zavisti bodlje i zloba i beda
Škodljivim okom sve gore pogleda;
Skrovitu smernost, štetom kad zarede
                                 Naveti štede.

-

Napomene

Ova pesma je objavljena: Sedmica 1855 br. 8 - Davorje, SKZ, knjiga 3, Beograd, 1892 str.115.

Izvori

Jovan Sterija Popović: Celokupna dela, knjiga 4, strana 110-111, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.