Ту ти не ћу мање од гроша

Ту ти не ћу мање од гроша

Прибиљежио: Ђ. Шпадијер


     Био некакав, у земану, трговац, па потражи једног помоћника, који би му помагао у трговини. У то наће баш ваљана младића, бистра, радна, и што се оно вели, у свему уредна.
     — Хоћеш ли, момче, остати код мене? Не ће ти криво бити од мене! — рече трговац.
     — Хоћу! — рече момче.
     Више погодбе најприје није било. Пошто прође неко вријеме, рече трговац:
     — Добро би било, да се ја и ти погодисмо, јер се добро слажемо, па се бојим, да се не поиједимо, а можемо без тога?
     — Хоћу, — рече момче, — с драге воље, јер виђаше, и ако су трговци у опште лукави, да их је овај његов газда у томе са његовим мајсторијама све надмашио и претекао.
     — Колико ћеш ми узимати? — запита трговац.
     — Ја вала ни мање ни више, но да ми сваког дана даш онолико гроша, колико пута слажеш у дућану, а изван ти их не ћу ни бројити!
     — Вала и ја на то пристајем! — рече весело трговац.
     На ово и оставише, више погодбе међу њима није било.
     Кад прође неколико дана, пребројише лаже; али сваки дан, што је трговац лагао у дућану, двадесет и један пут; а то је управо по двадесет и један грош дневно.
     — Толико ти не могу никако давати, — рече трговац, — но доста ти је за сваку лажу по гроша!
     — И на то ћу пристати! — рече момче.
     Не прође дуго, кад, али се газда раширио у дућану, па прича некима, да их тобож примами, те да му чешће долазе: како му је мачка понијела цио брав суха меса кроз кров на врх куће, па у то дунуо сјевер и мачка се смрзла, и да ју је тако сјутра-дан нашао, гдје лежи смрзнута, а месо јој у зубима.
     Сви се смију и чуде, највише из хајтера оних чашица; а наш ти момак: слуша га, слуша га, да му не пропане надница, па ће онако са стране, а гласно, повикати:
     „Ту ти не ћу мање од гроша!“

Цетииње, 19. Фебруара 1896.

РеференцеУреди

ИзворУреди

Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година II свеска II, за фебруар, уређује, Књижевни одбор, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1896., стр. 86-87.