Tu ti ne ću manje od groša
Bio nekakav, u zemanu, trgovac, pa potraži jednog pomoćnika, koji bi mu pomagao u trgovini. U to naće baš valjana mladića, bistra, radna, i što se ono veli, u svemu uredna.
— Hoćeš li, momče, ostati kod mene? Ne će ti krivo biti od mene! — reče trgovac.
— Hoću! — reče momče.
Više pogodbe najprije nije bilo. Pošto prođe neko vrijeme, reče trgovac:
— Dobro bi bilo, da se ja i ti pogodismo, jer se dobro slažemo, pa se bojim, da se ne poijedimo, a možemo bez toga?
— Hoću, — reče momče, — s drage volje, jer viđaše, i ako su trgovci u opšte lukavi, da ih je ovaj njegov gazda u tome sa njegovim majstorijama sve nadmašio i pretekao.
— Koliko ćeš mi uzimati? — zapita trgovac.
— Ja vala ni manje ni više, no da mi svakog dana daš onoliko groša, koliko puta slažeš u dućanu, a izvan ti ih ne ću ni brojiti!
— Vala i ja na to pristajem! — reče veselo trgovac.
Na ovo i ostaviše, više pogodbe među njima nije bilo.
Kad prođe nekoliko dana, prebrojiše laže; ali svaki dan, što je trgovac lagao u dućanu, dvadeset i jedan put; a to je upravo po dvadeset i jedan groš dnevno.
— Toliko ti ne mogu nikako davati, — reče trgovac, — no dosta ti je za svaku lažu po groša!
— I na to ću pristati! — reče momče.
Ne prođe dugo, kad, ali se gazda raširio u dućanu, pa priča nekima, da ih tobož primami, te da mu češće dolaze: kako mu je mačka ponijela cio brav suha mesa kroz krov na vrh kuće, pa u to dunuo sjever i mačka se smrzla, i da ju je tako sjutra-dan našao, gdje leži smrznuta, a meso joj u zubima.
Svi se smiju i čude, najviše iz hajtera onih čašica; a naš ti momak: sluša ga, sluša ga, da mu ne propane nadnica, pa će onako sa strane, a glasno, povikati:
„Tu ti ne ću manje od groša!“
Cetiinje, 19. Februara 1896.
Reference uredi
Izvor uredi
Luča, književni list društva „Gorski vjenac“, godina II sveska II, za februar, uređuje, Književni odbor, Cetinje, K. C. Državna štamparija, 1896., str. 86-87.