Тужила се Ганибеговица
Тужила се Ганибеговица,
свом дјеверу сједећ уз кољено:
"Знаш, дјевере, кад ме доведосте,
с мојим благом кулу направисте,
с мојим благом сестре поудасте, 5
с мојим благом браћу иженисте!
Сад се жени мој Гани-бег на ме,
па ми ишће злаћано прстење,
би л' му дала, ил' му не бих дала?"
Проговара дјевер Омер-беже: 10
"Подај, снахо, кајати се нећеш!"
Кад то чула Ганибеговица,
она скида златне прстенове
па их даје бегу Гани-бегу.
Бег покупи киту и сватове: 15
старог свата, брата Али-бега,
а дјевера, брата Омер-бега.
Свати ишли, па на вр'јеме дошли.
Кад су свати покрај двора били,
коло игра на мермер авлији, 20
а у колу Ганибеговица,
све је коло главом надхитила,
а љепотом коло зачинила.
Пјесму пјева Омербеговица:
"Ах, јетрво, Ганибеговице, 25
да се жени мој Омер-бег на ме,
ко се жени твој Гани-бег на те,
изишла бих на пут пред сватове,
све би свате водом пољевала,
а дјевојку живом жеравицом!" 30
Отпјева јој Ганибеговица:
"Ох, јетрво, Омербеговице,
лахко ти је младој говорити:
имаш сина, имаш златна крила,
имаш мајку, имаш одговора, 35
а ја млада нигдје никог нејмам,
потље Бога и невјерног друга!"
Све то слуша беже Гани-беже,
па изиђе на друм пред сватове
те говори брату Омер-бегу: 40
"На поклон ти лијепа дјевојка,
окнивена а необљубљена!"
