Три се орла на планину вију

* * *


[Три се орла на планину вију]

Три се орла на планину вију,
Што се вију, што се страшно бију,
Сас кљунице главе прокљуваше,
Сас нокти си очи повадише.
Те потече река крвавица, 5
Право тече у тамне тамнице;
У тамнице нигде никој нема,
Само један Ђуро тамничарко
И при њега три сива сокола.
Проговара три сива сокола: 10
— Што ни раниш, Ђуро тамничаре,
Да л’ ни раниш на далек’ да праћаш,
Ил’ не раниш да ни препродаваш?
— Не ве раним да ве препродавам,
Но ве раним на далек’ да праћам, 15
На далеко, на моји дворови.
— Чујел ни, Ђуро тамничаре,
Ми смо синоћ од твоји дворови,
Двори су ти у пелин урасли
И у пелин једно суво дрво, 20
И у дрво до три кукавице:
Једна кука јутром па вечером,
Друга кука кад се како сети,
Трећа кука, никад не стањује.
— Тај што кука јутром па вечером, 25
То је моја љуба повериица;
Тај што кука кад се како сети,
То је моја сеја омилела;
Тај што кука, никад не стањује,
То је моја мајка остарела! 30


Певач и место записа

Референце

Извор

  • Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 151-152.