[Tri se orla na planinu viju]
Tri se orla na planinu viju,
Što se viju, što se strašno biju,
Sas kljunice glave prokljuvaše,
Sas nokti si oči povadiše.
Te poteče reka krvavica, 5
Pravo teče u tamne tamnice;
U tamnice nigde nikoj nema,
Samo jedan Đuro tamničarko
I pri njega tri siva sokola.
Progovara tri siva sokola: 10
— Što ni raniš, Đuro tamničare,
Da l’ ni raniš na dalek’ da praćaš,
Il’ ne raniš da ni preprodavaš?
— Ne ve ranim da ve preprodavam,
No ve ranim na dalek’ da praćam, 15
Na daleko, na moji dvorovi.
— Čujel ni, Đuro tamničare,
Mi smo sinoć od tvoji dvorovi,
Dvori su ti u pelin urasli
I u pelin jedno suvo drvo, 20
I u drvo do tri kukavice:
Jedna kuka jutrom pa večerom,
Druga kuka kad se kako seti,
Treća kuka, nikad ne stanjuje.
— Taj što kuka jutrom pa večerom, 25
To je moja ljuba poveriica;
Taj što kuka kad se kako seti,
To je moja seja omilela;
Taj što kuka, nikad ne stanjuje,
To je moja majka ostarela! 30
