Томић Мијат и сарајски трговци
Завијала до два мрка вука:
Један вије надну Дувна равна,
Други вије на врх Дувна равна;
Што ’но вије на врх Дувна равна,
Оно ти је мали Маријане, 5
Што ’но вије на дну Дувна равна,
Оно ти је Томићу Мијате.
Запитује мали Маријане:
„Стриче драги, Томићу Мијате,
„Је ли рано свануло пролиће, 10
„Је су сашле ћаке на станове,
„Истирали благо и говеда,
„Играју ли око стаја јањци,
„Поскакују л' биле јаловице,
„Је ли вриме чету састављати?“ 15
Одговара Томићу Мијате:
„Драги сине, мали Маријане,
„У нас јесте свануло пролиће,
„Изишле су ћаке на станове,
„Истирали благо и говеда, 20
„Играју се по рудини јањци,
„Поскакују биле јаловице,
„Вриме јесте чету састављати.
„Већ поведи својих петнест друга,
„Поведи их ка Врану планини, 25
„Онде ћемо друштво састављати.“
То рекоше, ка Врану кренуше,
Искупише чету у планини.
Једно јутро рано уранио,
Уранио Томићу Мијате, 30
Те дозивиље малог Маријана:
„Маријане, моје дите драго,
„Буди, сине, сву дружину редом,
„Сад ће нанић сарајски трговци,
„Ка Мостару робу куповати, 35
„Лако ћемо њиха дочекати:
„Страшиве су младе кириџије,
„Само ћемо гледат на Алију,
„Јер Алија велик јуначина,
„Пет је пута овда пролазио, 40
„Прогонио бале и товаре,
„Рад’те, дицо, док га уватимо.“
У тој ричи, у којој бијаху,
Док ево ти бале и товара.
Засидоше по гори хајдуци, 45
Сви гледају трговца Алију.
У том груну дуга граналија,
Граналија малог Маријана,
Пуче пушка, кано исто вриме,
И погоди трговца Алију, 50
Паде Але у рудину траву,
А завика Томићу Мијате:
„Дрш’те, дицо, бале и товаре!
„На ком коњу грана јоргована,
„На оном је чова венетичка; 55
„На ком коњу сова обишена,
„На оном је готовина благо.
„Уватише бале и товаре
И узеше готовину благо.
За то друштво промину опанке 60
И приправи руменике вина.
Давно било, побратиме драги,
Давно било на љутој крајини,
Давно било, сад се спомињало.
