Tomić Mijat i sarajski trgovci
Zavijala do dva mrka vuka:
Jedan vije nadnu Duvna ravna,
Drugi vije na vrh Duvna ravna;
Što ’no vije na vrh Duvna ravna,
Ono ti je mali Marijane, 5
Što ’no vije na dnu Duvna ravna,
Ono ti je Tomiću Mijate.
Zapituje mali Marijane:
„Striče dragi, Tomiću Mijate,
„Je li rano svanulo proliće, 10
„Je su sašle ćake na stanove,
„Istirali blago i goveda,
„Igraju li oko staja janjci,
„Poskakuju l' bile jalovice,
„Je li vrime četu sastavljati?“ 15
Odgovara Tomiću Mijate:
„Dragi sine, mali Marijane,
„U nas jeste svanulo proliće,
„Izišle su ćake na stanove,
„Istirali blago i goveda, 20
„Igraju se po rudini janjci,
„Poskakuju bile jalovice,
„Vrime jeste četu sastavljati.
„Već povedi svojih petnest druga,
„Povedi ih ka Vranu planini, 25
„Onde ćemo društvo sastavljati.“
To rekoše, ka Vranu krenuše,
Iskupiše četu u planini.
Jedno jutro rano uranio,
Uranio Tomiću Mijate, 30
Te dozivilje malog Marijana:
„Marijane, moje dite drago,
„Budi, sine, svu družinu redom,
„Sad će nanić sarajski trgovci,
„Ka Mostaru robu kupovati, 35
„Lako ćemo njiha dočekati:
„Strašive su mlade kiridžije,
„Samo ćemo gledat na Aliju,
„Jer Alija velik junačina,
„Pet je puta ovda prolazio, 40
„Progonio bale i tovare,
„Rad’te, dico, dok ga uvatimo.“
U toj riči, u kojoj bijahu,
Dok evo ti bale i tovara.
Zasidoše po gori hajduci, 45
Svi gledaju trgovca Aliju.
U tom grunu duga granalija,
Granalija malog Marijana,
Puče puška, kano isto vrime,
I pogodi trgovca Aliju, 50
Pade Ale u rudinu travu,
A zavika Tomiću Mijate:
„Drš’te, dico, bale i tovare!
„Na kom konju grana jorgovana,
„Na onom je čova venetička; 55
„Na kom konju sova obišena,
„Na onom je gotovina blago.
„Uvatiše bale i tovare
I uzeše gotovinu blago.
Za to društvo prominu opanke 60
I pripravi rumenike vina.
Davno bilo, pobratime dragi,
Davno bilo na ljutoj krajini,
Davno bilo, sad se spominjalo.
