◄   XIII XIV   ►

XIV

БРАЈКО БРАЈАНОВИЋ, ГЕРОНДИ, СЛУГЕ, СЛУШКИЊЕ, ПРЕЂАШЊИ

ГЕРОНДИ (Улазе и дубоко се клањају).
ДЕСПОТ (Узима Томаиду за руку и свечано): Геронди! Звао сам вас да вам објавим, а ви народу целоме, моју одлуку. Народ епирски жели своју самосталну државу као што ју је вековима имао и жели свог владара из крви Палеологове. (Томаиди) Је ли тако? (Гласно). Ја сам вољан ту жељу народа испунити. (Општи покрет међу српским старешинама, а међу герондима одушевљење Ја, Синиша Немањић, намесник Цара Стефана Душана, и њиме именовани Деспот освојених и Царству псисаједињених Епира, Акарнаније, Етолије и Велике Влахиотске, проглашавам да су ове земље од данас слободне и да чине самосталну и независну Епирску Деспотовину, којој на престо ступам ја, син оца Стевана Уроша Трећега и мајке Марије Палоелогове, кћери Јована Палеолога, и да ћу владати под именом Симеон Урош Палеолог, пењући на престо крај себе супругу ми, Томаиду, кћер Деспотице Ане Епирске. Идите и објавите то народу! (Опште усхићеше, узвици и музика која бурно поздравља овај акт).


3 А В Е С А


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.