Теферич госпоје Мустајбеговице
0001 Везак везле дви липе дивојке
0002 Дви Личкиње, оби Бунићкиње,
0003 У Бунићу у кули каменој,
0004 Једно Ханка диздар-Халилаге,
0005 Друго Фатка Омер-бајрактара.
0006 Дви дивојке еглен заметнуле,
0007 Липа Ханка Фатки бесидила:
0008 „Шта би мени муштулука било,
0009 Да ти, драга, кршан хабер кажем?“
0010 А њој вели Фатка другарица:
0011 „Давор Ханко, моја другарице!
0012 Кад би мени мио хабер био,
0013 Би ја теби муштулука дала:
0014 Имам руха четири сандука,
0015 Све би с тобом ја располовила.“
0016 Ханка Фатки у одаји каже:
0017 „Давор Фатка Омер-бајрактара!
0018 Синоћ нам је књига долетила
0019 Од госпоје Мустајбеговице,
0020 Мојој мајци паде преко крила,
0021 Узе мајка, па је разавила.
0022 Шта је госпе у књизи правила:
0023 „ „Ето књига, Халилагинице!
0024 Јеси л’ чула и хабер узела,
0025 Да се јесмо на сну посестриле.
0026 Ево пуне три има године,
0027 Још се никад ни видиле нисмо.
0028 Па ето ти књига од менека:
0029 Два су нам се года пригодила,
0030 Јурјев данак и хаџили бајрам.
0031 Де накупи тријест Бунићкиња,
0032 Све под избор липих дивојака,
0033 Повед’ Ханку своју са оџака,
0034 А и Фатку Омер-бајрактара,
0035 Па их сведи под Јошан-планину
0036 На Светињу, Црљеној јабуци,
0037 А ја ћу их тријест накупити,
0038 Повести ћу Ханку са оџака,
0039 Што о њојзи бутум дрма Лика
0040 И шездесет и четири града,
0041 Што све збори о мојој дивојци,
0042 Па ћемо се онди састанути,
0043 Ми госпоје чадор разапети,
0044 Систи ћемо под чадор бијели,
0045 Дивојке ће коло заметнути.
0046 Још ће до дви буљубаше доћи,
0047 Једно, драга, Блажевић Омере,
0048 А друго је Танковић Османе,
0049 За свакиме по тријест пандура,
0050 Нек виђају наших дивојака.“ “
0051 Кад је чула Фатка Омерова,
0052 Она вели Ханки Бунићкињи:
0053 „Нека, Ханка, милом Богу фала!
0054 Барем ћу се добро напрвити.
0055 Кад ја сиђем под Јошан-планину
0056 На Светињу, Црљеној јабуци,
0057 Па кад дође Танковић Османе,
0058 Не би л’ мени био муштерија
0059 И код мене коло поиграо.“
0060 Њојзи вели Ханка Бунићкиња:
0061 „Немој, Фатка моја другарице !
0062 Отприје ј’ мени Осман муштерија.
0063 Ја сам једно јутро подранила,
0064 Двор помела, ватру наложила,
0065 Па узела везену тестију,
0066 Наточила ледена бунара,
0067 Па ја своје разхлађујем лишце.
0068 Мени ништо очи утекоше:
0069 Ја погледах сенту на Удвину,
0070 Ја угледах пољем коњаника,
0071 Гдје он јаше уз поље дората,
0072 Под њим се је добар помамио,
0073 Сјаје с’ дори печа над очима,
0074 Свитли му се ђубе на прсима,
0075 Сјаје с’ златна хаша на дорату,
0076 Стоји му цика срмали тулија,
0077 А на дори охола левента,
0078 Сјају му се ковче из чизама,
0079 Свитле мале пушке око паса,
0080 Преливају крила испод врата,
0081 Око њег се ћирманкиња воза.
0082 До бунара доскака дората,
0083 Мени салам код бунара виче:
0084 ,Салам алећ, грано позлаћена,
0085 Нетргана па неозобана,
0086 Неломита и необљубита!
0087 Жива т’ нане, де погледај на ме!
0088 Жив ти био, јесам ли ти мио,
0089 Жив ти бабо, би ли пошла за ме?’
0090 Мени с’, драга, свичан учинио,
0091 Ја сам њему салам отпримила:
0092 ,Да си здраво, сив-зелен соколе,
0093 Неловљени па непитомљени!
0094 Жива ми нане, погледат ћу на те,
0095 Жив ми бабо, би ја пошла за те;
0096 Ал те не знам, ко си ни окле си,
0097 Деде ми се по племену кажи,
0098 По племену и имену своме.’
0099 Мени, драга, момак говорио:
0100 ,Давор Ханко бунићког диздара!
0101 Јеси л’ чула Танковић-Османа,
0102 Драга, липа, вридна буљубашу,
0103 Што присаче стазе и богазе,
0104 Чува хунке царске и ћесарске?
0105 Ја сам глава Танковић Османе,
0106 Буљубаша личког Мустајбега’.
0107 Ја му дадох виру од себека,
0108 Моја Фатка, да ћу за њег поћи,
0109 А он мени, да ће ме узети;
0110 Ја му дадох гердан вировање,
0111 На гердану триста маџарија,
0112 А он мени сахат из џепова,
0113 Па ево га у нидрама мојих.
0114 Кад ми сахат куцне код срдашца,
0115 Ко кад видим Танковића свога,
0116 Па се кани јадиђара мога!
0117 Отприје је мени муштерија.“
0118 Она мисли, да нико не чује,
0119 Ал то Сава слуша на вратима,
0120 Сава раја диздар-Халилаге,
0121 Сам говори, а сам одговара:
0122 „Тако ми крста, тако бити не ће!
0123 Ја ти дворим родитеља бабу
0124 Пуних ево дванаест година,
0125 Не дворим га за жуте цекине
0126 Нег, дивојко, раз хатора твога,
0127 Ашикујем, а ти и не знадеш,
0128 А јоште те ни видио нисам;
0129 Ја ће с’ Сава с тобом оженити,
0130 Ја ће своју главу изгубити.“
0131 Па с’ отален Сава повратио,
0132 Сиде Сава у ахар-одају,
0133 Око паса пусет поредао,
0134 О рамену шару обисио,
0135 Па он оде из ахар-одаје,
0136 Управ тежи Брињу на капију
0137 Раз ујака Брињанина Вука,
0138 Да му Вуче једну скупи војску,
0139 Да је сведе у Јошан-планину,
0140 Да пофата шездесет дивојки
0141 И пред њима дви госпоје младе.
0142 Кад он Брињу на капију сиђе,
0143 Па у једну ускочи биртију,
0144 Ал му сиди Брињанине
0145 Вуче, Сава Вуку Бога подвикнуо,
0146 Њему Вуче Бога отпримио:
0147 „Давор Сава, мој сестрићу драги!
0148 Што си био Бунић оставио,
0149 Па си сашо Брињу каменоме?
0150 Ниси л’ какав шиеар потпазио,
0151 Да ја теби једну скупим војску,
0152 Да идемо, да ми добијемо.“
0153 Сава њему по истини каже.
0154 Кад то чуо Брињанине Вуче,
0155 Он се пера фати тучијега,
0156 Па он пера књигу на колину,
0157 Књигу посла Сењу каменоме.
0158 Побратиму, Сењанин-Ивану:
0159 „Ето т’, побро, књига од менека!
0160 Дедер мени једну скупи војску,
0161 Поведи је Брињу на капију,
0162 Јер сам кршан шићар потпазио,
0163 Да идемо, да ми добијемо!“
0164 Ту оправи, другу направио,
0165 Па је посла Сплиту каменоме
0166 Своме побри Сави Крњетини:
0167 „Ето т’, побро, књига од менека!
0168 Деде мени једну скупи војску,
0169 Па је води на Котар камени
0170 До зелена луга Поповића
0171 И ледена врила Митровића,
0172 Па ћеш мене онди причекати.“
0173 Па још једну књига направио,
0174 Па је шаље на Котар камени
0175 А на руке Гавран-капетану:
0176 „Ето т’ књига, обор-капетане!
0177 Деде мени једми купи војску,
0178 Ти позови обадва Котара,
0179 Па их спушти врилу Митровића
0180 И зелену лугу Поповића,
0181 И мене ето од Бриња камена!“
0182 Кад је Вуче књиге подилио,
0183 Он по Брињу покупи војнике,
0184 Па се диже од Бриња каменог,
0185 За њим иде хиљаду коњика,
0186 Па он сиђе Поповића лугу,
0187 Туди нађе обор-капетана
0188 И код њега Саву Крњетину,
0189 Код њих двају шест пуних хиљада.
0190 Одатле Сава подигнуо војску,
0191 Па је сведе у Јошан-планину,
0192 Па ће туди конак учинити,
0193 Сутра ће им Јурјево сванути,
0194 Сву ноћ пише, сана не имаше.
0195 Кад им сутра био дан освано,
0196 Па се жарко помолило сунце,
0197 Изиђе им на доба ручањско.
0198 Кад погледа Сава из Јошана,
0199 Кад али се алај помолио,
0200 То је госпе Мустајбеговица,
0201 За њом ђика тријест дивојака,
0202 Све се биле као лабудице.
0203 Госпе сађе на Светињу хладну,
0204 Код Светиње чадор разапела,
0205 А дивојке лишце расхлађују.
0206 Кад погледа Сава из Јошана,
0207 Кад али се алај помолио,
0208 Прид алајом један пишац скаче,
0209 А поприко граналију вуче,
0210 То је глава Блажевић Омере,
0211 А за њиме тридесет пандура,
0212 И тај алај на Светињу сиђе.
0213 Кад погледа Сава из Јошана.
0214 А пољем се алај помолио,
0215 Прид алајом један пишац скаче,
0216 А поприко граналију вуче,
0217 То је глава Танковић Османе
0218 И његових тридесет пандура,
0219 И тај алај на Светињу сиђе.
0220 Кад погледа Сава из Јошана,
0221 А пољем се алај помолио,
0222 Пред алајом један пишац скаче,
0223 То је глава Бојчић Делалија
0224 Са Подгорја вридан буљубаша
0225 И његових тридесет пандура,
0226 И тај алај на Светињу сиђе.
0227 И опет се алај помолио,
0228 Пред алајом један пишац скаче
0229 И поприко граналију вуче,
0230 То је глава Дукатар Мујага,
0231 И тај алај на Светињу сиђе.
0232 Онда рече Брињанине Вуче:
0233 „Давор Сава, мој сестрићу драги,
0234 Све ми лажеш, а право не кажеш!
0235 Велиш, никог од Турака нејма,
0236 Него саме двије буљубуше,
0237 А дивојке Турци освојише,
0238 Хоћемо ли, Сава, ударати?“
0239 „ „Мој ујаче, ударања нејма,
0240 Док не дође моја Бунићкиња,
0241 Чекат ћу је за три била дана.“ “
0242 Кад се пољем алај помолио,
0243 Прид алајом један пишац скаче,
0244 То је глава Муса од Дриновца
0245 И његових тридесет пандура,
0246 И тај алај на Светињу сиђе.
0247 Још се пољем алај помолио,
0248 Прид алајом један пишац скаче,
0249 То је глава Босић буљубаша
0250 И његових тридесет пандура,
0251 И тај алај на Светињу сиђе.
0252 Још се пољем алај помолио,
0253 Прид алајом један пишац скаче.
0254 Врани му брци пали по пушкама.
0255 Онда рече Брињанине Вуче:
0256 „Давор Сава, мој сестрићу драги!
0257 Ко би оно био од Турака?
0258 Ја га ’наког још ни чуо нисам,
0259 Ја камо ли очима видио.“
0260 Њему Сава вели из Јошана:
0261 „Мој ујаче, Брињанине Вуче!
0262 Зар ти не знаш Хрњице Мујаге
0263 И његових тријест Кладушчана,
0264 Убилица и крвопилица?“
0265 И тај алај на Светињу сађе.
0266 Кад се пољем коњик помолио,
0267 Под њим добар кулаш покасује,
0268 Дителину траву попасује,
0269 То је глава Тале Личанине:
0270 Чакшире му од медвидовине,
0271 На глави му калпак од јазавца,
0272 Лисичине бију по плећима,
0273 За пасом му седам самокреса,
0274 Ни у каква мале капе нејма.
0275 Јопе виче Брињанине Вуче:
0276 „Давор Сава, мој сестрићу драги,
0277 Ко би оно био од Турака?
0278 Оно ј’, Сава, немили Турчине.“
0279 Њему Сава вели у Јошану:
0280 „Мој ујаче, Брињанине Вуче!
0281 Оно ј’ глава Будалина Тале.“
0282 Кад се пољем алај помолио,
0283 Прид алајом један на голубу,
0284 То је глава Лика Мустајбеже,
0285 А за бегом четири хиљаде,
0286 Сва се сила код Светиње збила.
0287 Кад погледа Сава из Јошана,
0288 Низ поље се алај помолио,
0289 То је глава Бунићкиња госпе
0290 И за њоме тријест дивојака,
0291 И тај алај на Светињу сиђе.
0292 Госпе госпи под чадор окрену,
0293 Дви госпоје силе под чадором,
0294 А дивојке у коло унишле.
0295 Ја када се коло заметнуло.
0296 Из Јошана влашче искочило,
0297 На глави му ислах котаркиња,
0298 Пола му је плећа поклопила,
0299 А ките га бију по силаху,
0300 О рамену шару обисио,
0301 Па доскака до кола дивнога,
0302 Влашче колу ни мукает није,
0303 Крајем кола под чадор униђе.
0304 Кад униђе двима госпојама,
0305 Госпојама то за чудо било,
0306 Него влашче вели госпојама:
0307 „О госпојо Мустајбеговице,
0308 Црн ти образ на обадва свита!
0309 Зар не може кола заметати
0310 На Удбини код камене куле,
0311 Већ ти сведе шездесет дивојки
0312 На Светињу Црљеној јабуци?
0313 Знаш ли, госпе, стид те Бога било!
0314 Колико је на Јошану листа,
0315 Толико је у њем душманина.“
0316 У њег госпе погледа очима.
0317 Познаде га, па му бесидила:
0318 „Што ти лажеш, мали Омерица,
0319 Ти ми лажеш, а право не кажеш.
0320 Ја тебика, драги, крива нисам,
0321 Што т’ је сестра допала невоље,
0322 Па је кадар повратити ниси.“
0323 Омерица с’ госпе застидио,
0324 Па се намах натраг повратио.
0325 То је глава Црнчицу Омере.
0326 Сестра му је допала невоље,
0327 Па се Омер тебдил учинио,
0328 Он обуко котарско одило,
0329 Тражио је мисец и годину
0330 Вавик Омер по ћесаровини,
0331 Па је за њу био потпазио
0332 У биртији код Задра каменог,
0333 У биртији Паве крчмарице,
0334 Па му хабер стиже у биртију,
0335 Да су сашле дви госпоје младе
0336 Под Јошане на Светињу хладну
0337 И довеле шездесет дивојки,
0338 Па је Омер чуо у биртији,
0339 Да се ј’ диго Брињанине Вуче,
0340 Да је свео до Јошана војску.
0341 Побојо се Омер резилуку,
0342 Резилуку двима госпојама,
0343 Полетио хабер учинити.
0344 Кад га ј’ госпе резил учинила,
0345 Он одскака од кола дивнога,
0346 Па наскака у Јошан-планину,
0347 Ту је њега мира намирила
0348 На Саву рају диздар-Халилаге,
0349 Њему дрекну шара од образа.
0350 Па је Саву добро погодила.
0351 Пуче лунта, заврже се пунта
0352 У Јошану високој планини.
0353 За то чуше буљубаше младе,
0354 Дивојачко коло оставише,
0355 У планини чарку заметнуше.
0356 И Личани на ноге скочише,
0357 Они добре ате поклопише,
0358 Поскакаше у Јошан-планину,
0359 Они јагме стазе и богазе.
0360 А скочише дви госпоје младе,
0361 Побигоше из чадора била,
0362 А за њима шездесет дивојки,
0363 Побигоше низ поље зелено.
0364 Угледа их Тале Личанине,
0365 Он за њима наврже кулаша,
0366 Па он стиже дви госпоје младе,
0367 Фати с’ свога челикли наџака,
0368 Госпу бије Мустајбеговицу,
0369 Натраг врати све дивојке младе.
0370 Бијућ госпу под чадор саћера,
0371 Па он вели Мустајбеговици:
0372 „Давор куцо, Мустајбеговице!
0373 Лако ј’, госпе, коло окрећати,
0374 Под Јошаном кавгу замећати;
0375 Али, госпе, ваља причекати,
0376 Чији ће мејдан код Светиње бити.“
0377 Он наћера у коло дивојке,
0378 Па дивојке писму запивале,
0379 Крај њих хода Тале Личанине.
0380 У планини пушка палисала,
0381 Разбој био, па се разметнуо,
0382 Бег изиђе до тепе ледене,
0383 А излазе из планине Турци,
0384 Ники носи осичену главу,
0385 Њеком штрца крвца из нидара.
0386 Кад с’ помоли од Кладуше Мујо,
0387 И он гони Брињанина Вука,
0388 Њега Мујо бегу поклонио.
0389 Онда беже на ноге скочио,
0390 Он госпојам под чадор униђе,
0391 Па запроси Ханку Банићкињу
0392 Од госпоје Бунићког диздара:
0393 „Дај ми Ханку по божијем путу,
0394 Да оженим вридна буљубашу,
0395 Госпе, свога Танковић-Османа.“
0396 Њему госпе Ханку поклонила,
0397 Готови су кидени сватови,
0398 А готова кићена дивојка.
0399 Подиже се Лика Мустајбеже,
0400 Па одведе Ханку на Удбину,
0401 Сведоше је дрвеном чардаку,
0402 Заметнуше шенлук и весеље
0403 Код чардака за недиљу дана,
0404 Оженише Танковић-Османа,
0405 Бег му био куме код дивојке,
0406 А јенгија Мустајбеговица,
0407 Тако се је Осман оженио.
0408 Беже оде на Удбину кули
0409 И одведе Брињанина Вука.
0410 Кад му трећа настала недиља,
0411 Бегу паде књига на колино,
0412 Узе беже, па је разавио,
0413 Кад ли књига од Бриња каменог
0414 Од госпоје Брињанина Вука:
0415 „Ето т’, беже, књига од менека!
0416 Тебе ј’, беже, мира намирила,
0417 Па си хитра лова уловио
0418 Старешину мога Брињанина,
0419 Цини њега, па на откуп даји,
0420 Ишћи мала, колико ти драго!“
0421 Бег јој пише другу на колину:
0422 „Ево т’, госпе, књиге од менека!
0423 Хоћу Вука уцинити твога,
0424 Мореш ли ми дати дуговања:
0425 Липу Ајку Црнчић-Омераге
0426 И уз Ајку три товара мала?
0427 То ако ’ш ми дати дуговање,
0428 Ја ћу теби Вука повратити.“
0429 Таку јој је књигу оправио.
0430 Кад је сишла Брињу каменоме,
0431 Другу госпе пише на колину,
0432 Шаље књигу Задру каменоме
0433 А на руке бану господину:
0434 „Ето т’, бане, књиге од менека!
0435 Ја те молим, па ти руку љубим,
0436 Шаљи ми сестру Црнчић-Омераге.
0437 Да свог за њу господина вратим.“
0438 Хоће бане, па је опремио,
0439 Направио наргишли кочије,
0440 Под кочије врго бедевије,
0441 У кочије сестру Црничића,
0442 Па их посла Брињу каменоме.
0443 Још госпоја сакупила новце,
0444 Па је липа књигу направила,
0445 Књигу шаље бегу удбинскоме:
0446 „Поведи ми Брињанина Вука
0447 На Биљане, на Вучић камени,
0448 Онде ћемо сужње пазарити.“
0449 Кад је бегу така књига стигла,
0450 Бег подиже тридесет делија
0451 И свих својих седам бајрактара;
0452 Бег изиђе на Биљане равне,
0453 Под Вучицем он госпоју нађе,
0454 Придаде јој Брињанина
0455 Вука, Прими Ајку сестру Црничића,
0456 Липу сведе беже на Удбину,
0457 Па је даде браћи и матери.
