Teferič gospoje Mustajbegovice
0001 Vezak vezle dvi lipe divojke
0002 Dvi Ličkinje, obi Bunićkinje,
0003 U Buniću u kuli kamenoj,
0004 Jedno Hanka dizdar-Halilage,
0005 Drugo Fatka Omer-bajraktara.
0006 Dvi divojke eglen zametnule,
0007 Lipa Hanka Fatki besidila:
0008 „Šta bi meni muštuluka bilo,
0009 Da ti, draga, kršan haber kažem?“
0010 A njoj veli Fatka drugarica:
0011 „Davor Hanko, moja drugarice!
0012 Kad bi meni mio haber bio,
0013 Bi ja tebi muštuluka dala:
0014 Imam ruha četiri sanduka,
0015 Sve bi s tobom ja raspolovila.“
0016 Hanka Fatki u odaji kaže:
0017 „Davor Fatka Omer-bajraktara!
0018 Sinoć nam je knjiga doletila
0019 Od gospoje Mustajbegovice,
0020 Mojoj majci pade preko krila,
0021 Uze majka, pa je razavila.
0022 Šta je gospe u knjizi pravila:
0023 „ „Eto knjiga, Halilaginice!
0024 Jesi l’ čula i haber uzela,
0025 Da se jesmo na snu posestrile.
0026 Evo pune tri ima godine,
0027 Još se nikad ni vidile nismo.
0028 Pa eto ti knjiga od meneka:
0029 Dva su nam se goda prigodila,
0030 Jurjev danak i hadžili bajram.
0031 De nakupi trijest Bunićkinja,
0032 Sve pod izbor lipih divojaka,
0033 Poved’ Hanku svoju sa odžaka,
0034 A i Fatku Omer-bajraktara,
0035 Pa ih svedi pod Jošan-planinu
0036 Na Svetinju, Crljenoj jabuci,
0037 A ja ću ih trijest nakupiti,
0038 Povesti ću Hanku sa odžaka,
0039 Što o njojzi butum drma Lika
0040 I šezdeset i četiri grada,
0041 Što sve zbori o mojoj divojci,
0042 Pa ćemo se ondi sastanuti,
0043 Mi gospoje čador razapeti,
0044 Sisti ćemo pod čador bijeli,
0045 Divojke će kolo zametnuti.
0046 Još će do dvi buljubaše doći,
0047 Jedno, draga, Blažević Omere,
0048 A drugo je Tanković Osmane,
0049 Za svakime po trijest pandura,
0050 Nek viđaju naših divojaka.“ “
0051 Kad je čula Fatka Omerova,
0052 Ona veli Hanki Bunićkinji:
0053 „Neka, Hanka, milom Bogu fala!
0054 Barem ću se dobro naprviti.
0055 Kad ja siđem pod Jošan-planinu
0056 Na Svetinju, Crljenoj jabuci,
0057 Pa kad dođe Tanković Osmane,
0058 Ne bi l’ meni bio mušterija
0059 I kod mene kolo poigrao.“
0060 Njojzi veli Hanka Bunićkinja:
0061 „Nemoj, Fatka moja drugarice !
0062 Otprije j’ meni Osman mušterija.
0063 Ja sam jedno jutro podranila,
0064 Dvor pomela, vatru naložila,
0065 Pa uzela vezenu testiju,
0066 Natočila ledena bunara,
0067 Pa ja svoje razhlađujem lišce.
0068 Meni ništo oči utekoše:
0069 Ja pogledah sentu na Udvinu,
0070 Ja ugledah poljem konjanika,
0071 Gdje on jaše uz polje dorata,
0072 Pod njim se je dobar pomamio,
0073 Sjaje s’ dori peča nad očima,
0074 Svitli mu se đube na prsima,
0075 Sjaje s’ zlatna haša na doratu,
0076 Stoji mu cika srmali tulija,
0077 A na dori ohola leventa,
0078 Sjaju mu se kovče iz čizama,
0079 Svitle male puške oko pasa,
0080 Prelivaju krila ispod vrata,
0081 Oko njeg se ćirmankinja voza.
0082 Do bunara doskaka dorata,
0083 Meni salam kod bunara viče:
0084 ,Salam aleć, grano pozlaćena,
0085 Netrgana pa neozobana,
0086 Nelomita i neobljubita!
0087 Živa t’ nane, de pogledaj na me!
0088 Živ ti bio, jesam li ti mio,
0089 Živ ti babo, bi li pošla za me?’
0090 Meni s’, draga, svičan učinio,
0091 Ja sam njemu salam otprimila:
0092 ,Da si zdravo, siv-zelen sokole,
0093 Nelovljeni pa nepitomljeni!
0094 Živa mi nane, pogledat ću na te,
0095 Živ mi babo, bi ja pošla za te;
0096 Al te ne znam, ko si ni okle si,
0097 Dede mi se po plemenu kaži,
0098 Po plemenu i imenu svome.’
0099 Meni, draga, momak govorio:
0100 ,Davor Hanko bunićkog dizdara!
0101 Jesi l’ čula Tanković-Osmana,
0102 Draga, lipa, vridna buljubašu,
0103 Što prisače staze i bogaze,
0104 Čuva hunke carske i ćesarske?
0105 Ja sam glava Tanković Osmane,
0106 Buljubaša ličkog Mustajbega’.
0107 Ja mu dadoh viru od sebeka,
0108 Moja Fatka, da ću za njeg poći,
0109 A on meni, da će me uzeti;
0110 Ja mu dadoh gerdan virovanje,
0111 Na gerdanu trista madžarija,
0112 A on meni sahat iz džepova,
0113 Pa evo ga u nidrama mojih.
0114 Kad mi sahat kucne kod srdašca,
0115 Ko kad vidim Tankovića svoga,
0116 Pa se kani jadiđara moga!
0117 Otprije je meni mušterija.“
0118 Ona misli, da niko ne čuje,
0119 Al to Sava sluša na vratima,
0120 Sava raja dizdar-Halilage,
0121 Sam govori, a sam odgovara:
0122 „Tako mi krsta, tako biti ne će!
0123 Ja ti dvorim roditelja babu
0124 Punih evo dvanaest godina,
0125 Ne dvorim ga za žute cekine
0126 Neg, divojko, raz hatora tvoga,
0127 Ašikujem, a ti i ne znadeš,
0128 A jošte te ni vidio nisam;
0129 Ja će s’ Sava s tobom oženiti,
0130 Ja će svoju glavu izgubiti.“
0131 Pa s’ otalen Sava povratio,
0132 Side Sava u ahar-odaju,
0133 Oko pasa puset poredao,
0134 O ramenu šaru obisio,
0135 Pa on ode iz ahar-odaje,
0136 Uprav teži Brinju na kapiju
0137 Raz ujaka Brinjanina Vuka,
0138 Da mu Vuče jednu skupi vojsku,
0139 Da je svede u Jošan-planinu,
0140 Da pofata šezdeset divojki
0141 I pred njima dvi gospoje mlade.
0142 Kad on Brinju na kapiju siđe,
0143 Pa u jednu uskoči birtiju,
0144 Al mu sidi Brinjanine
0145 Vuče, Sava Vuku Boga podviknuo,
0146 Njemu Vuče Boga otprimio:
0147 „Davor Sava, moj sestriću dragi!
0148 Što si bio Bunić ostavio,
0149 Pa si sašo Brinju kamenome?
0150 Nisi l’ kakav šiear potpazio,
0151 Da ja tebi jednu skupim vojsku,
0152 Da idemo, da mi dobijemo.“
0153 Sava njemu po istini kaže.
0154 Kad to čuo Brinjanine Vuče,
0155 On se pera fati tučijega,
0156 Pa on pera knjigu na kolinu,
0157 Knjigu posla Senju kamenome.
0158 Pobratimu, Senjanin-Ivanu:
0159 „Eto t’, pobro, knjiga od meneka!
0160 Deder meni jednu skupi vojsku,
0161 Povedi je Brinju na kapiju,
0162 Jer sam kršan šićar potpazio,
0163 Da idemo, da mi dobijemo!“
0164 Tu opravi, drugu napravio,
0165 Pa je posla Splitu kamenome
0166 Svome pobri Savi Krnjetini:
0167 „Eto t’, pobro, knjiga od meneka!
0168 Dede meni jednu skupi vojsku,
0169 Pa je vodi na Kotar kameni
0170 Do zelena luga Popovića
0171 I ledena vrila Mitrovića,
0172 Pa ćeš mene ondi pričekati.“
0173 Pa još jednu knjiga napravio,
0174 Pa je šalje na Kotar kameni
0175 A na ruke Gavran-kapetanu:
0176 „Eto t’ knjiga, obor-kapetane!
0177 Dede meni jedmi kupi vojsku,
0178 Ti pozovi obadva Kotara,
0179 Pa ih spušti vrilu Mitrovića
0180 I zelenu lugu Popovića,
0181 I mene eto od Brinja kamena!“
0182 Kad je Vuče knjige podilio,
0183 On po Brinju pokupi vojnike,
0184 Pa se diže od Brinja kamenog,
0185 Za njim ide hiljadu konjika,
0186 Pa on siđe Popovića lugu,
0187 Tudi nađe obor-kapetana
0188 I kod njega Savu Krnjetinu,
0189 Kod njih dvaju šest punih hiljada.
0190 Odatle Sava podignuo vojsku,
0191 Pa je svede u Jošan-planinu,
0192 Pa će tudi konak učiniti,
0193 Sutra će im Jurjevo svanuti,
0194 Svu noć piše, sana ne imaše.
0195 Kad im sutra bio dan osvano,
0196 Pa se žarko pomolilo sunce,
0197 Iziđe im na doba ručanjsko.
0198 Kad pogleda Sava iz Jošana,
0199 Kad ali se alaj pomolio,
0200 To je gospe Mustajbegovica,
0201 Za njom đika trijest divojaka,
0202 Sve se bile kao labudice.
0203 Gospe sađe na Svetinju hladnu,
0204 Kod Svetinje čador razapela,
0205 A divojke lišce rashlađuju.
0206 Kad pogleda Sava iz Jošana,
0207 Kad ali se alaj pomolio,
0208 Prid alajom jedan pišac skače,
0209 A popriko granaliju vuče,
0210 To je glava Blažević Omere,
0211 A za njime trideset pandura,
0212 I taj alaj na Svetinju siđe.
0213 Kad pogleda Sava iz Jošana.
0214 A poljem se alaj pomolio,
0215 Prid alajom jedan pišac skače,
0216 A popriko granaliju vuče,
0217 To je glava Tanković Osmane
0218 I njegovih trideset pandura,
0219 I taj alaj na Svetinju siđe.
0220 Kad pogleda Sava iz Jošana,
0221 A poljem se alaj pomolio,
0222 Pred alajom jedan pišac skače,
0223 To je glava Bojčić Delalija
0224 Sa Podgorja vridan buljubaša
0225 I njegovih trideset pandura,
0226 I taj alaj na Svetinju siđe.
0227 I opet se alaj pomolio,
0228 Pred alajom jedan pišac skače
0229 I popriko granaliju vuče,
0230 To je glava Dukatar Mujaga,
0231 I taj alaj na Svetinju siđe.
0232 Onda reče Brinjanine Vuče:
0233 „Davor Sava, moj sestriću dragi,
0234 Sve mi lažeš, a pravo ne kažeš!
0235 Veliš, nikog od Turaka nejma,
0236 Nego same dvije buljubuše,
0237 A divojke Turci osvojiše,
0238 Hoćemo li, Sava, udarati?“
0239 „ „Moj ujače, udaranja nejma,
0240 Dok ne dođe moja Bunićkinja,
0241 Čekat ću je za tri bila dana.“ “
0242 Kad se poljem alaj pomolio,
0243 Prid alajom jedan pišac skače,
0244 To je glava Musa od Drinovca
0245 I njegovih trideset pandura,
0246 I taj alaj na Svetinju siđe.
0247 Još se poljem alaj pomolio,
0248 Prid alajom jedan pišac skače,
0249 To je glava Bosić buljubaša
0250 I njegovih trideset pandura,
0251 I taj alaj na Svetinju siđe.
0252 Još se poljem alaj pomolio,
0253 Prid alajom jedan pišac skače.
0254 Vrani mu brci pali po puškama.
0255 Onda reče Brinjanine Vuče:
0256 „Davor Sava, moj sestriću dragi!
0257 Ko bi ono bio od Turaka?
0258 Ja ga ’nakog još ni čuo nisam,
0259 Ja kamo li očima vidio.“
0260 Njemu Sava veli iz Jošana:
0261 „Moj ujače, Brinjanine Vuče!
0262 Zar ti ne znaš Hrnjice Mujage
0263 I njegovih trijest Kladuščana,
0264 Ubilica i krvopilica?“
0265 I taj alaj na Svetinju sađe.
0266 Kad se poljem konjik pomolio,
0267 Pod njim dobar kulaš pokasuje,
0268 Ditelinu travu popasuje,
0269 To je glava Tale Ličanine:
0270 Čakšire mu od medvidovine,
0271 Na glavi mu kalpak od jazavca,
0272 Lisičine biju po plećima,
0273 Za pasom mu sedam samokresa,
0274 Ni u kakva male kape nejma.
0275 Jope viče Brinjanine Vuče:
0276 „Davor Sava, moj sestriću dragi,
0277 Ko bi ono bio od Turaka?
0278 Ono j’, Sava, nemili Turčine.“
0279 Njemu Sava veli u Jošanu:
0280 „Moj ujače, Brinjanine Vuče!
0281 Ono j’ glava Budalina Tale.“
0282 Kad se poljem alaj pomolio,
0283 Prid alajom jedan na golubu,
0284 To je glava Lika Mustajbeže,
0285 A za begom četiri hiljade,
0286 Sva se sila kod Svetinje zbila.
0287 Kad pogleda Sava iz Jošana,
0288 Niz polje se alaj pomolio,
0289 To je glava Bunićkinja gospe
0290 I za njome trijest divojaka,
0291 I taj alaj na Svetinju siđe.
0292 Gospe gospi pod čador okrenu,
0293 Dvi gospoje sile pod čadorom,
0294 A divojke u kolo unišle.
0295 Ja kada se kolo zametnulo.
0296 Iz Jošana vlašče iskočilo,
0297 Na glavi mu islah kotarkinja,
0298 Pola mu je pleća poklopila,
0299 A kite ga biju po silahu,
0300 O ramenu šaru obisio,
0301 Pa doskaka do kola divnoga,
0302 Vlašče kolu ni mukaet nije,
0303 Krajem kola pod čador uniđe.
0304 Kad uniđe dvima gospojama,
0305 Gospojama to za čudo bilo,
0306 Nego vlašče veli gospojama:
0307 „O gospojo Mustajbegovice,
0308 Crn ti obraz na obadva svita!
0309 Zar ne može kola zametati
0310 Na Udbini kod kamene kule,
0311 Već ti svede šezdeset divojki
0312 Na Svetinju Crljenoj jabuci?
0313 Znaš li, gospe, stid te Boga bilo!
0314 Koliko je na Jošanu lista,
0315 Toliko je u njem dušmanina.“
0316 U njeg gospe pogleda očima.
0317 Poznade ga, pa mu besidila:
0318 „Što ti lažeš, mali Omerica,
0319 Ti mi lažeš, a pravo ne kažeš.
0320 Ja tebika, dragi, kriva nisam,
0321 Što t’ je sestra dopala nevolje,
0322 Pa je kadar povratiti nisi.“
0323 Omerica s’ gospe zastidio,
0324 Pa se namah natrag povratio.
0325 To je glava Crnčicu Omere.
0326 Sestra mu je dopala nevolje,
0327 Pa se Omer tebdil učinio,
0328 On obuko kotarsko odilo,
0329 Tražio je misec i godinu
0330 Vavik Omer po ćesarovini,
0331 Pa je za nju bio potpazio
0332 U birtiji kod Zadra kamenog,
0333 U birtiji Pave krčmarice,
0334 Pa mu haber stiže u birtiju,
0335 Da su sašle dvi gospoje mlade
0336 Pod Jošane na Svetinju hladnu
0337 I dovele šezdeset divojki,
0338 Pa je Omer čuo u birtiji,
0339 Da se j’ digo Brinjanine Vuče,
0340 Da je sveo do Jošana vojsku.
0341 Pobojo se Omer reziluku,
0342 Reziluku dvima gospojama,
0343 Poletio haber učiniti.
0344 Kad ga j’ gospe rezil učinila,
0345 On odskaka od kola divnoga,
0346 Pa naskaka u Jošan-planinu,
0347 Tu je njega mira namirila
0348 Na Savu raju dizdar-Halilage,
0349 Njemu dreknu šara od obraza.
0350 Pa je Savu dobro pogodila.
0351 Puče lunta, zavrže se punta
0352 U Jošanu visokoj planini.
0353 Za to čuše buljubaše mlade,
0354 Divojačko kolo ostaviše,
0355 U planini čarku zametnuše.
0356 I Ličani na noge skočiše,
0357 Oni dobre ate poklopiše,
0358 Poskakaše u Jošan-planinu,
0359 Oni jagme staze i bogaze.
0360 A skočiše dvi gospoje mlade,
0361 Pobigoše iz čadora bila,
0362 A za njima šezdeset divojki,
0363 Pobigoše niz polje zeleno.
0364 Ugleda ih Tale Ličanine,
0365 On za njima navrže kulaša,
0366 Pa on stiže dvi gospoje mlade,
0367 Fati s’ svoga čelikli nadžaka,
0368 Gospu bije Mustajbegovicu,
0369 Natrag vrati sve divojke mlade.
0370 Bijuć gospu pod čador saćera,
0371 Pa on veli Mustajbegovici:
0372 „Davor kuco, Mustajbegovice!
0373 Lako j’, gospe, kolo okrećati,
0374 Pod Jošanom kavgu zamećati;
0375 Ali, gospe, valja pričekati,
0376 Čiji će mejdan kod Svetinje biti.“
0377 On naćera u kolo divojke,
0378 Pa divojke pismu zapivale,
0379 Kraj njih hoda Tale Ličanine.
0380 U planini puška palisala,
0381 Razboj bio, pa se razmetnuo,
0382 Beg iziđe do tepe ledene,
0383 A izlaze iz planine Turci,
0384 Niki nosi osičenu glavu,
0385 Njekom štrca krvca iz nidara.
0386 Kad s’ pomoli od Kladuše Mujo,
0387 I on goni Brinjanina Vuka,
0388 Njega Mujo begu poklonio.
0389 Onda beže na noge skočio,
0390 On gospojam pod čador uniđe,
0391 Pa zaprosi Hanku Banićkinju
0392 Od gospoje Bunićkog dizdara:
0393 „Daj mi Hanku po božijem putu,
0394 Da oženim vridna buljubašu,
0395 Gospe, svoga Tanković-Osmana.“
0396 Njemu gospe Hanku poklonila,
0397 Gotovi su kideni svatovi,
0398 A gotova kićena divojka.
0399 Podiže se Lika Mustajbeže,
0400 Pa odvede Hanku na Udbinu,
0401 Svedoše je drvenom čardaku,
0402 Zametnuše šenluk i veselje
0403 Kod čardaka za nedilju dana,
0404 Oženiše Tanković-Osmana,
0405 Beg mu bio kume kod divojke,
0406 A jengija Mustajbegovica,
0407 Tako se je Osman oženio.
0408 Beže ode na Udbinu kuli
0409 I odvede Brinjanina Vuka.
0410 Kad mu treća nastala nedilja,
0411 Begu pade knjiga na kolino,
0412 Uze beže, pa je razavio,
0413 Kad li knjiga od Brinja kamenog
0414 Od gospoje Brinjanina Vuka:
0415 „Eto t’, beže, knjiga od meneka!
0416 Tebe j’, beže, mira namirila,
0417 Pa si hitra lova ulovio
0418 Starešinu moga Brinjanina,
0419 Cini njega, pa na otkup daji,
0420 Išći mala, koliko ti drago!“
0421 Beg joj piše drugu na kolinu:
0422 „Evo t’, gospe, knjige od meneka!
0423 Hoću Vuka uciniti tvoga,
0424 Moreš li mi dati dugovanja:
0425 Lipu Ajku Crnčić-Omerage
0426 I uz Ajku tri tovara mala?
0427 To ako ’š mi dati dugovanje,
0428 Ja ću tebi Vuka povratiti.“
0429 Taku joj je knjigu opravio.
0430 Kad je sišla Brinju kamenome,
0431 Drugu gospe piše na kolinu,
0432 Šalje knjigu Zadru kamenome
0433 A na ruke banu gospodinu:
0434 „Eto t’, bane, knjige od meneka!
0435 Ja te molim, pa ti ruku ljubim,
0436 Šalji mi sestru Crnčić-Omerage.
0437 Da svog za nju gospodina vratim.“
0438 Hoće bane, pa je opremio,
0439 Napravio nargišli kočije,
0440 Pod kočije vrgo bedevije,
0441 U kočije sestru Crničića,
0442 Pa ih posla Brinju kamenome.
0443 Još gospoja sakupila novce,
0444 Pa je lipa knjigu napravila,
0445 Knjigu šalje begu udbinskome:
0446 „Povedi mi Brinjanina Vuka
0447 Na Biljane, na Vučić kameni,
0448 Onde ćemo sužnje pazariti.“
0449 Kad je begu taka knjiga stigla,
0450 Beg podiže trideset delija
0451 I svih svojih sedam bajraktara;
0452 Beg iziđe na Biljane ravne,
0453 Pod Vučicem on gospoju nađe,
0454 Pridade joj Brinjanina
0455 Vuka, Primi Ajku sestru Crničića,
0456 Lipu svede beže na Udbinu,
0457 Pa je dade braći i materi.
