Тестамент
Тестамент
Ја у ноћи не решавам тезе,
и не лупам главу:
када је једанпут један један,
зашто није двапут два-два.
Ја у ноћи слушам како паук везе
самртне кошуље
муви, која на смрт болује,
и која ће му у крило пасти пијана.
И гледам у густом диму
како су страшне на зиду ствари
скромне, мог голог, испосничког стана,
где смех никад не јечи,
али се и не клечи
ни пред ким: ни пред Богом! Ни пред Женом!
Чирак на столу; на зиду велики тамни крст...
Али ја нећу поћи на Голготу,
па нека ме смртви тај Бог,
и баци последњем скоту!
На столу кутија од жижица;
на зиду ковчег (два метра, ил' већи)
у који ја, у смислу божје воље, -
нећу лећи.
Јер ја ноћу и Тестамент пишем:
моје тело нека спале,
и пепео нека баце у вале
мора, кад бела пена
загрли његово плаво, младо тело.
И једног ће дана доћи
да нариче једна жена
која исту судбу жели.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|