Тврдица/15

ДЈЕЈСТВО ДРУГО

ПОЗОРИЈЕ 4.

БИВШИ, ПЕТАР

ЈАЊА: Ето моја верна Петра. — Синко Перо, да сучиш рукава и дериш Мишко и Галин, да си помогнимо у наша невоља. Јеси разумио?

ПЕТАР: А?

ЈАЊА: Проклету уву твоју! (Мишићу.) Добро слуга, све слуша, ама га то био бог што нећи да чуи Гумари!³⁴ (Виче.) Да наоштриш ножу и да дериш Мишку и Галину.

ПЕТАР (гледи га): Сад и коње да дерем! Господару, ја сам доста свакојаке послове извршивао, али сад и поганије да дерем? То, богами, неће бити!

ЈАЊА: Проклето, невоспитано, наједено, напијено! Што си ти мене?

ПЕТАР: А?

ЈАЊА: У, како ми баца ватра у срцу! Јеси ти моју слугу?

ПЕТАР: Како не би подигао уку, кад сад оћеш да ме под старост начиниш што није ни мој дед ни прадед био?

ЈАЊА: Нећи да ми разуми, угурсуз! Примиш ти од мене плаћа?

ПЕТАР: Кад сам примио крајцаре?

ЈАЊА: Проклету твоју језику! Ама, море, примиш сваку годину рачун.

ПЕТАР: Шта ће ми сапун! Који оће, нека дере и без сапуна, ја му не браним, али Петар неће.

ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене?

ПЕТАР: Шта велиш?

ЈАЊА: Убио ти мати божија, сос једна проклештина на моја глава! (Виче што год може.) Што ћиш ти код мене?

ПЕТАР: Та шта вичете тако, нисам ја глув! Ено неки људи чекају тамо на врати. Не знам какав разговор имају.

ЈАЊА: (Тој шпекулација.) Господин нотариус, имате воља да идите у вашу кућу?

МИШИЋ: Ја се врло радо са вашом госпојом и господичном разговарам, зато ћете ми допустити да се јошт мало позабавим.

ЈАЊА:(Хунсвутско посла!)Ја имам моја једна шпекулација.

МИШИЋ: О, изволите ви, ја вас нећу узнемиравати.

ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!) Господар нотариус, нећите мало да видите како је пала шупу?

МИШИЋ: Мало после изићи ћу да видим тај несрећни случај.

ПЕТАР: Ајде, господару, чекају људи!

ЈАЊА: Шта ми једиш, једили ти пси! Иди кажи не треба ми шпекулација никаква. (Ох, дјаволска посла!) Господар нотариус, оћите ви да се дуго бавите код Јуцу?

МИШИЋ: О, таки ћу изићи да видим шупу.

ЈАЊА: Сад ћим ја да дођим. (Отиде с Петром.)

МИШИЋ: Чудан старац, како се он за сваку маленкост заузима!

ЈУЦА Тако ме, видите, по цео дан чангриза и једе.

КАТИЦА: О, он је врло добар човек, верујте!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Стерија Поповић, умро 1856, пре 168 година.