◄   Pozorje 3. POZORIJE 4. Pozorje 5.   ►


POZORIJE 4.

BIVŠI, PETAR


JANjA: Eto moja verna Petra. — Sinko Pero, da sučiš rukava i deriš Miško i Galin, da si pomognimo u naša nevolja. Jesi razumio?

PETAR: A?

JANjA: Prokletu uvu tvoju! (Mišiću.) Dobro sluga, sve sluša, ama ga to bio bog što neći da čui Gumari!³⁴ (Viče.) Da naoštriš nožu i da deriš Mišku i Galinu.

PETAR (gledi ga): Sad i konje da derem! Gospodaru, ja sam dosta svakojake poslove izvršivao, ali sad i poganije da derem? To, bogami, neće biti!

JANjA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Što si ti mene?

PETAR: A?

JANjA: U, kako mi baca vatra u srcu! Jesi ti moju slugu?

PETAR: Kako ne bi podigao uku, kad sad oćeš da me pod starost načiniš što nije ni moj ded ni praded bio?

JANjA: Neći da mi razumi, ugursuz! Primiš ti od mene plaća?

PETAR: Kad sam primio krajcare?

JANjA: Prokletu tvoju jeziku! Ama, more, primiš svaku godinu račun.

PETAR: Šta će mi sapun! Koji oće, neka dere i bez sapuna, ja mu ne branim, ali Petar neće.

JANjA: Oćiš da si svađiš sos mene?

PETAR: Šta veliš?

JANjA: Ubio ti mati božija, sos jedna prokleština na moja glava! (Viče što god može.) Što ćiš ti kod mene?

PETAR: Ta šta vičete tako, nisam ja gluv! Eno neki ljudi čekaju tamo na vrati. Ne znam kakav razgovor imaju.

JANjA: (Toj špekulacija.) Gospodin notarius, imate volja da idite u vašu kuću?

MIŠIĆ: Ja se vrlo rado sa vašom gospojom i gospodičnom razgovaram, zato ćete mi dopustiti da se jošt malo pozabavim.

JANjA:(Hunsvutsko posla!)Ja imam moja jedna špekulacija.

MIŠIĆ: O, izvolite vi, ja vas neću uznemiravati.

JANjA: (Neći da ti čue, prokletu veru!) Gospodar notarius, nećite malo da vidite kako je pala šupu?

MIŠIĆ: Malo posle izići ću da vidim taj nesrećni slučaj.

PETAR: Ajde, gospodaru, čekaju ljudi!

JANjA: Šta mi jediš, jedili ti psi! Idi kaži ne treba mi špekulacija nikakva. (Oh, djavolska posla!) Gospodar notarius, oćite vi da se dugo bavite kod Jucu?

MIŠIĆ: O, taki ću izići da vidim šupu.

JANjA: Sad ćim ja da dođim. (Otide s Petrom.)

MIŠIĆ: Čudan starac, kako se on za svaku malenkost zauzima!

JUCA Tako me, vidite, po ceo dan čangriza i jede.

KATICA: O, on je vrlo dobar čovek, verujte!


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.