Тако је морало бити (драма у три чина)/50
XII
СОФИЈА, ЈЕЛА
ЈЕЛА (не диже главу, нити га отпоздравља.)
СОФИЈА (долази) Вама опет није добро, госпођо. Зар није боље било да сте остали у постељи?
ЈЕЛА: Не, добро ми је, лакше ми је!
СОФИЈА: Господин ће се томе тако радовати. А, ево га, баш долази! ЈЕЛА: Долази? Видели сте га?
СОФИЈА: Да!
ЈЕЛА (размисли за тренутак) Тим боље... сачекаћу га. Софија, дигните завесу са прозора.
СОФИЈА: Ви сте их спустили?
ЈЕЛА: Да, сметала ми је светлост малочас. (Док Софија диже завесе, она односи револвер у своју собу и враћа се)
СОФИЈА (чим изврши, удаљи се)
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 86 година.
|