Султаније у Кандији
0001 Рано ране до дви султаније,
0002 У одаји силе код пенџера,
0003 Па гледају на дебело море,
0004 Сеир чине уз море ђемије,
0005 Гдје хаџије на ћабу пролазе;
0006 Међу се су оби говориле,
0007 Да би ћаби најволиле сићи,
0008 Да се зову хаџи султаније.
0009 Кад то чуо девлет у стамболу,
0010 Шехисламу говорио своме:
0011 „Шехисламе, лало најмилија!
0012 Ја сам слушо до дви султаније,
0013 Гдје говоре код пенџера свога,
0014 Да би ћаби најволиле сићи,
0015 Ама ћаби и медини билој.
0016 Шта би нам ти реко, шехисламу,
0017 Бисмо ли их тамо оправили?“
0018 Шехисламе цару говорио:
0019 „Страхота је у те и гледати!
0020 Кад би мене ћио послушати,
0021 Ти направи лагахну ђемију,
0022 У ђемији од злата џамију,
0023 А добави хаџију њимака
0024 Најстаријег из Арабистана,
0025 Седам пута ј’ ћаби силазио,
0026 Да он с њима билој ћаби сађе.“
0027 Ја кад чуо девлет у Стамболу,
0028 Сарахове скупи у Стамболу,
0029 Па му граде лагахну ђемију,
0030 У ђемији од злата џамију,
0031 Градише је два пуна мисеца.
0032 Кад ђемију они начинили,
0033 Цар добави хаџију њимака
0034 Најстаријег из Арабистана.
0035 Што је годир у Стамболу било,
0036 Све ј’ изашло мору на обалу,
0037 Све ј’ изашло и старо и младо,
0038 А изашло и нимо и слипо
0039 Раз бакшиша цара стамболскога,
0040 Цар поведе оби султаније,
0041 Уведе их у лаку ђемију,
0042 Ту им хаир-дову учинио,
0043 Па се царе натраг повратио,
0044 Бакшиш баца на обидве стране.
0045 Султаније цара стамболскога
0046 Ленгер дигле, отискоше ладју,
0047 Ударише на дебело море.
0048 Ејан пухну на сињему мору,
0049 На мору се далга подигнула,
0050 Удари им у лаку ђемију,
0051 Отишће је низ дебело море,
0052 Она хода за пун мисец дана,
0053 Па освану јаднапод Кандијом.
0054 Подранили краљеви платници,
0055 Изашли су мору на обалу.
0056 Кад виђаше на мору ђемију,
0057 У ђемији од злата џамију,
0058 А по њојзи џевахир камење,
0059 Улетише краљу у одају,
0060 Па му веле краљеви платници:
0061 „Свитла круно у нашој Кандији!
0062 Да ти видиш, шта смо ми видили,
0063 Шта се сјаје под твојом Кандијом,
0064 Канда ј’ сунце пало из небеса,
0065 Ја је ништо од турског Стамбола.“
0066 Из одаје краљу полетио,
0067 Па испаде мору на обалу;
0068 Када видја на мору ђемију,
0069 У мали је каик ускочио,
0070 До ђемије каик доћерао,
0071 Па из њега у ђемију уђе.
0072 Кад у златну ускочи џамију,
0073 Ту он видја султаније царске
0074 И хаџију из Арабистана.
0075 Он хаџију главом раставио,
0076 Узе оби султаније царске,
0077 Изведе их мору на обалу.
0078 Закукаше ко дви кукавице:
0079 „Турска виро, рано неприбона,
0080 Гдје дадосмо виру за невиру!
0081 Ми како смо пале од матере,
0082 Босе нисмо сишле прид сараје,
0083 Ја камо ли мору на обалу;
0084 Ал је тако халик наредио!“
0085 Краљ их води у свој еодаје,
0086 Па их својим ћерим поклонио,
0087 Па се натраг краљу повратио.
0088 Када прође пола годинице,
0089 Краљ им онда у одаје удје,
0090 Онда њима краљу говорио:
0091 „Султаније цара стамболскога!
0092 Хоћете ли овди останути,
0093 Да оженим оба сина своја?“
0094 Султаније њему говориле:
0095 „Душманине и душмански сине!
0096 Ми не ћемо вире преварити,
0097 А у закон није пригонити,
0098 На срамоту силе учинити,
0099 Вен се врати у своју одају,
0100 Па направи књигу на колину,
0101 Ти за наске ишћи дуговање,
0102 Хоће девлет дати дуговање.“
0103 Краљ направи књигу на колину,
0104 Па је шаље цару у Стамболу.
0105 Ја кад цару пала на колино,
0106 Цар је узе, па је разавио,
0107 Шта му ј’ краљу у књизи писао:
0108 „Ето т’ књига, нови пријатељу!
0109 Јеси л’ своје посло султаније,
0110 Да ти садју ћаби и Медини?
0111 Па им се је магла подигнула,
0112 У ђемију далга ударила,
0113 Отишће је низ дебело море,
0114 Она сашла под моју Кандију,
0115 Оби сам ти ћери уфатио,
0116 Женити ћу два једина сина,
0117 Оба су ти зета прибогата.
0118 Кад ти њима у походе пођеш,
0119 Стерат ће ти чоху и кадифу,
0120 Коњ ти не ће земље очепити,
0121 Пријатељу, шест пуних сахата.“
0122 Кад је царе књигу провидио,
0123 Њему грозне сузе удариле,
0124 А спомиње сужње неприличне,
0125 Шехисламу говорио своме:
0126 „Дите моје, шех-Осман-исламу!
0127 Хоћемо ли у походе сићи?“
0128 „ „Падишаху, светачко колино!
0129 Дедер пиши бијеле фермане,
0130 Сваком шаху ти ферман оправи,
0131 Све шест нек их под твој Стамбол сиђе,
0132 Нек подигну силовиту војску.
0133 Багдадскоме пиши на колину,
0134 Кад ти пође и силу поведе,
0135 Нек порене два топа велика,
0136 Вар-тутмази и хатор-батмази,
0137 Ти пуцати по хатору не ће,
0138 Таких нема ни у каква цара,
0139 Брез њих хода под Кандију нема.“ “
0140 Султан узе, па пише ферман,е
0141 Сваком шаху ферман оправио,
0142 Да му сиђе и поведе војску.
0143 Кад шахови видјали фермане,
0144 Сваки силну подигао војску;
0145 Стваки с њоме под Стамбол изидје,
0146 С њима пође девлет из Стамбола
0147 А у својој од залта ђемији.
0148 Кад су они сишли под Кандију,
0149 На Кандију љуто ударише,
0150 Шест шахова са шест бије страна,
0151 А багдадски са сињега мора:
0152 Сви Кандију бију по темељу,
0153 Тукоше је за седам година.
0154 Не могу јој ништа учинити,
0155 Измакше од Кандије војску,
0156 Одмакоше шест пуних сахата,
0157 Уставише ј’ на пољу зеленом.
0158 А цар цвили у својој ђемији,
0159 А спомиње сужње неприличне.
0160 Тако прошло за три била дана,
0161 Па се царе тевдил учинио
0162 А са својим шех-Осман-исламом,
0163 Кроз ордију на поље изишли,
0164 Ту нађоше једног ихтијара,
0165 Гдје он сиди на мераји трави,
0166 А дјогата држи за кајасе,
0167 Па се с дјогом својим приговара:
0168 „А дјогате, десно крило моје!
0169 Тешко нами у незнаној земљи!
0170 Нит ко срита, нити за што пита,
0171 Наш је царе муфлиз остануо,
0172 Веш он паре ни динара нема,
0173 Седам хазни својих потрошио,
0174 Хранећ војску за седам година:
0175 Никад тако освојити не ће,
0176 Освојити краљеве Кандије.
0177 Једног има рдјава човика
0178 У ордији својој код Кандије,
0179 Да га нађе, у камен затрпа,
0180 Да му ј’ онда мала готовога,
0181 Онда рагбет да нама постави,
0182 Да нам таин даде код Кандије:
0183 Петерици по јалову овцу,
0184 Коњу сваком по три оке јечма
0185 Игријата о впдп, шрешрата.
0186 Да нас тако по године храни,
0187 На Кандију да онда удари,
0188 Кандију би њему освојили
0189 И његове двије султаније;
0190 Ја б’ му краља жива уфатио,
0191 И обидве још ћери краљеве.“
0192 Све то царе слуша у тевдилу,
0193 Па се намах натраг повратио,
0194 По ордији пустио телала,
0195 Да с’ тај рдјав по ордији тражи.
0196 Кад нађоше рђава човика,
0197 У камен га намах затрпаше.
0198 Јопе девлет пустио телала,
0199 Телал хода, из све главе виче:
0200 „Није л’ мајка родила јунака,
0201 Који има мала готовога,
0202 Да призајми нашему девлету,
0203 Да прихрани под Кандијом војску
0204 А на пољу за по годинице?“
0205 Ал упаде тежак Ибрахиме,
0206 Тежак Ибро из Арабистана,
0207 Он упаде цару у ђемију,
0208 Он пред царом пољуби срџазу,
0209 Исправи се, теменах учини,
0210 Па му тежак вели Ибрахиме:
0211 „Падишаху, светачко колино!
0212 Ако хоћеш билице шенице,
0213 Ако хоћеш меканих цекина,
0214 То имамо, да т’ у зајам дамо,
0215 Да прихраниш под Кандијом војску
0216 Седам цара за седам година.“
0217 „ „Хоћу, сине, требам и обога!“ “
0218 Па му тежак Ибро презајмио,
0219 Девлет други рагбет поставио,
0220 На двојицу по јалову овцу,
0221 А на коња по пет ока јечма.
0222 Кад продјоше два пуна мисеца,
0223 Па им трећи мисец наступио,
0224 Цар се јопе тебдил учинио,
0225 Јопе царе по ордији пође,
0226 Из ордије на поље изидје,
0227 Јопе оног ихтијара нађе,
0228 Гдје ј’ на пољу оплео кошару,
0229 А о њојзи привезао дјогу.
0230 Стоји цика ата празовита,
0231 Јека г’ стоји како рањеника,
0232 Закопо се до првих колина,
0233 Код њег аџе драча ћорду бритку,
0234 А својим се дјогом приговара:
0235 „Та дјогате, оба крила моја!
0236 Сад да знаде девлет у Стамболу,
0237 На Кандију да ми ударимо,
0238 Кандију би њему освојили
0239 И његове оби султаније;
0240 Ја би краља жива уфатио,
0241 Уфатио Анчу и Марицу,
0242 Би их своме цару поклонио.“
0243 А то царе слуша у тебдилу,
0244 Па се намах натраг повратио.
0245 Сутра рано, кад се роди сунце,
0246 Султан посла кавазе раз аџе,
0247 Кавази му аџу доведоше.
0248 Кад му аџе у ђемију дође,
0249 Њега пита султан падишаху:
0250 „Кад би вакат био ударити?“
0251 „ „Падишаху, светачко колино!
0252 Ако икад, сад је хора наша!“ “
0253 „Е иншанлах, док се роди сунце!“
0254 Они сутра рано подранише,
0255 Истом жарко огријало сунце,
0256 На Кандију они ударише,
0257 Шест шахова са шест бију страна,
0258 А багдадски са сињега мора.
0259 Куд пукоше багдадски топови,
0260 Кандији су беден обрушили,
0261 Туда могу кола улазити;
0262 Куд удрише стамболски топови,
0263 Туд се море на коњу унићи;
0264 Куд удрише мисирски топови,
0265 За њ’ма море пишац улазити.
0266 У Кандију шахови удјоше,
0267 Цар им главом у Кандију удје,
0268 Тражи краља и дви султаније,
0269 Он их тражи, а наћи не море,
0270 Нема краља, нема султанија.
0271 Тад Кандију бутум поробише,
0272 Па се из ње натраг повратише,
0273 Падош’ јопе на поље зелено.
0274 А цар цвили у својој ђемији,
0275 А спомиње сужње неприличне.
0276 Кад им сутра био дан освано.
0277 Јопе девлет у тебдилу пође,
0278 Кроз ордију на поље изидје,
0279 Јопе аџу он на пољу нађе,
0280 Гдје он сиди код дјогата свога,
0281 Код њег краљу руку савезатих
0282 И код њега дви ћери краљеве
0283 И цареве оби султаније.
0284 Онда с’ царе натраг повратио,
0285 Па раз аџе послао кавазе.
0286 Кад ихтијар до ђемије дође,
0287 И доведе краља савезата
0288 И цареве оби султаније,
0289 И уза њих дви краљеве ћери,
0290 Девлету их поклонио своме,
0291 Онда њему девлет говорио:
0292 „Ихтијару у мојој ђемији!
0293 Шта ’ш искати бакшиша од мене?“
0294 Ихтијар му онда говорио:
0295 „Падишаху, светачко колино!
0296 Ја бакшишу ни мукает нисам,
0297 Ја ти паре ни динара не ћу.“
0298 То му рече, па му гаиб био,
0299 Нити знају ко је, ни окле је,
0300 Нити знаду, што им би од њега.
0301 Отален се царе подигнуо,
0302 Па он сиђе до Стамбола свога,
0303 Он продаде дви ћери краљеве,
0304 Цар их даде шаху татарскоме,
0305 А метнуо краља у тавницу.
0306 За њег чуо у Бечу ћесаре,
0307 Па је цару књигу оправио:
0308 „Деде м’ цини из Кандије краља,
0309 За њег ишћи главно дуговање.“
0310 Њему царе другу отписује:
0311 „Ето теби књига од менека,
0312 Ја ти краља уцинити не ћу,
0313 Ето Ибре из Арабистана!
0314 Намири му мала готовога,
0315 Што ј’ хранио под Кандијом војску,
0316 Седам цара по године дана.“
0317 Док је њему ћесар намирио,
0318 Шест је каси својих изграбио.
0319 И тако је од Беча ћесаре
0320 Повратио од Кандије краља,
0321 А цар своје оби султаније.
