Sultanije u Kandiji
0001 Rano rane do dvi sultanije,
0002 U odaji sile kod pendžera,
0003 Pa gledaju na debelo more,
0004 Seir čine uz more đemije,
0005 Gdje hadžije na ćabu prolaze;
0006 Među se su obi govorile,
0007 Da bi ćabi najvolile sići,
0008 Da se zovu hadži sultanije.
0009 Kad to čuo devlet u stambolu,
0010 Šehislamu govorio svome:
0011 „Šehislame, lalo najmilija!
0012 Ja sam slušo do dvi sultanije,
0013 Gdje govore kod pendžera svoga,
0014 Da bi ćabi najvolile sići,
0015 Ama ćabi i medini biloj.
0016 Šta bi nam ti reko, šehislamu,
0017 Bismo li ih tamo opravili?“
0018 Šehislame caru govorio:
0019 „Strahota je u te i gledati!
0020 Kad bi mene ćio poslušati,
0021 Ti napravi lagahnu đemiju,
0022 U đemiji od zlata džamiju,
0023 A dobavi hadžiju njimaka
0024 Najstarijeg iz Arabistana,
0025 Sedam puta j’ ćabi silazio,
0026 Da on s njima biloj ćabi sađe.“
0027 Ja kad čuo devlet u Stambolu,
0028 Sarahove skupi u Stambolu,
0029 Pa mu grade lagahnu đemiju,
0030 U đemiji od zlata džamiju,
0031 Gradiše je dva puna miseca.
0032 Kad đemiju oni načinili,
0033 Car dobavi hadžiju njimaka
0034 Najstarijeg iz Arabistana.
0035 Što je godir u Stambolu bilo,
0036 Sve j’ izašlo moru na obalu,
0037 Sve j’ izašlo i staro i mlado,
0038 A izašlo i nimo i slipo
0039 Raz bakšiša cara stambolskoga,
0040 Car povede obi sultanije,
0041 Uvede ih u laku đemiju,
0042 Tu im hair-dovu učinio,
0043 Pa se care natrag povratio,
0044 Bakšiš baca na obidve strane.
0045 Sultanije cara stambolskoga
0046 Lenger digle, otiskoše ladju,
0047 Udariše na debelo more.
0048 Ejan puhnu na sinjemu moru,
0049 Na moru se dalga podignula,
0050 Udari im u laku đemiju,
0051 Otišće je niz debelo more,
0052 Ona hoda za pun misec dana,
0053 Pa osvanu jadnapod Kandijom.
0054 Podranili kraljevi platnici,
0055 Izašli su moru na obalu.
0056 Kad viđaše na moru đemiju,
0057 U đemiji od zlata džamiju,
0058 A po njojzi dževahir kamenje,
0059 Uletiše kralju u odaju,
0060 Pa mu vele kraljevi platnici:
0061 „Svitla kruno u našoj Kandiji!
0062 Da ti vidiš, šta smo mi vidili,
0063 Šta se sjaje pod tvojom Kandijom,
0064 Kanda j’ sunce palo iz nebesa,
0065 Ja je ništo od turskog Stambola.“
0066 Iz odaje kralju poletio,
0067 Pa ispade moru na obalu;
0068 Kada vidja na moru đemiju,
0069 U mali je kaik uskočio,
0070 Do đemije kaik doćerao,
0071 Pa iz njega u đemiju uđe.
0072 Kad u zlatnu uskoči džamiju,
0073 Tu on vidja sultanije carske
0074 I hadžiju iz Arabistana.
0075 On hadžiju glavom rastavio,
0076 Uze obi sultanije carske,
0077 Izvede ih moru na obalu.
0078 Zakukaše ko dvi kukavice:
0079 „Turska viro, rano nepribona,
0080 Gdje dadosmo viru za neviru!
0081 Mi kako smo pale od matere,
0082 Bose nismo sišle prid saraje,
0083 Ja kamo li moru na obalu;
0084 Al je tako halik naredio!“
0085 Kralj ih vodi u svoj eodaje,
0086 Pa ih svojim ćerim poklonio,
0087 Pa se natrag kralju povratio.
0088 Kada prođe pola godinice,
0089 Kralj im onda u odaje udje,
0090 Onda njima kralju govorio:
0091 „Sultanije cara stambolskoga!
0092 Hoćete li ovdi ostanuti,
0093 Da oženim oba sina svoja?“
0094 Sultanije njemu govorile:
0095 „Dušmanine i dušmanski sine!
0096 Mi ne ćemo vire prevariti,
0097 A u zakon nije prigoniti,
0098 Na sramotu sile učiniti,
0099 Ven se vrati u svoju odaju,
0100 Pa napravi knjigu na kolinu,
0101 Ti za naske išći dugovanje,
0102 Hoće devlet dati dugovanje.“
0103 Kralj napravi knjigu na kolinu,
0104 Pa je šalje caru u Stambolu.
0105 Ja kad caru pala na kolino,
0106 Car je uze, pa je razavio,
0107 Šta mu j’ kralju u knjizi pisao:
0108 „Eto t’ knjiga, novi prijatelju!
0109 Jesi l’ svoje poslo sultanije,
0110 Da ti sadju ćabi i Medini?
0111 Pa im se je magla podignula,
0112 U đemiju dalga udarila,
0113 Otišće je niz debelo more,
0114 Ona sašla pod moju Kandiju,
0115 Obi sam ti ćeri ufatio,
0116 Ženiti ću dva jedina sina,
0117 Oba su ti zeta pribogata.
0118 Kad ti njima u pohode pođeš,
0119 Sterat će ti čohu i kadifu,
0120 Konj ti ne će zemlje očepiti,
0121 Prijatelju, šest punih sahata.“
0122 Kad je care knjigu providio,
0123 Njemu grozne suze udarile,
0124 A spominje sužnje neprilične,
0125 Šehislamu govorio svome:
0126 „Dite moje, šeh-Osman-islamu!
0127 Hoćemo li u pohode sići?“
0128 „ „Padišahu, svetačko kolino!
0129 Deder piši bijele fermane,
0130 Svakom šahu ti ferman opravi,
0131 Sve šest nek ih pod tvoj Stambol siđe,
0132 Nek podignu silovitu vojsku.
0133 Bagdadskome piši na kolinu,
0134 Kad ti pođe i silu povede,
0135 Nek porene dva topa velika,
0136 Var-tutmazi i hator-batmazi,
0137 Ti pucati po hatoru ne će,
0138 Takih nema ni u kakva cara,
0139 Brez njih hoda pod Kandiju nema.“ “
0140 Sultan uze, pa piše ferman,e
0141 Svakom šahu ferman opravio,
0142 Da mu siđe i povede vojsku.
0143 Kad šahovi vidjali fermane,
0144 Svaki silnu podigao vojsku;
0145 Stvaki s njome pod Stambol izidje,
0146 S njima pođe devlet iz Stambola
0147 A u svojoj od zalta đemiji.
0148 Kad su oni sišli pod Kandiju,
0149 Na Kandiju ljuto udariše,
0150 Šest šahova sa šest bije strana,
0151 A bagdadski sa sinjega mora:
0152 Svi Kandiju biju po temelju,
0153 Tukoše je za sedam godina.
0154 Ne mogu joj ništa učiniti,
0155 Izmakše od Kandije vojsku,
0156 Odmakoše šest punih sahata,
0157 Ustaviše j’ na polju zelenom.
0158 A car cvili u svojoj đemiji,
0159 A spominje sužnje neprilične.
0160 Tako prošlo za tri bila dana,
0161 Pa se care tevdil učinio
0162 A sa svojim šeh-Osman-islamom,
0163 Kroz ordiju na polje izišli,
0164 Tu nađoše jednog ihtijara,
0165 Gdje on sidi na meraji travi,
0166 A djogata drži za kajase,
0167 Pa se s djogom svojim prigovara:
0168 „A djogate, desno krilo moje!
0169 Teško nami u neznanoj zemlji!
0170 Nit ko srita, niti za što pita,
0171 Naš je care mufliz ostanuo,
0172 Veš on pare ni dinara nema,
0173 Sedam hazni svojih potrošio,
0174 Hraneć vojsku za sedam godina:
0175 Nikad tako osvojiti ne će,
0176 Osvojiti kraljeve Kandije.
0177 Jednog ima rdjava čovika
0178 U ordiji svojoj kod Kandije,
0179 Da ga nađe, u kamen zatrpa,
0180 Da mu j’ onda mala gotovoga,
0181 Onda ragbet da nama postavi,
0182 Da nam tain dade kod Kandije:
0183 Peterici po jalovu ovcu,
0184 Konju svakom po tri oke ječma
0185 Igrijata o vpdp, šrešrata.
0186 Da nas tako po godine hrani,
0187 Na Kandiju da onda udari,
0188 Kandiju bi njemu osvojili
0189 I njegove dvije sultanije;
0190 Ja b’ mu kralja živa ufatio,
0191 I obidve još ćeri kraljeve.“
0192 Sve to care sluša u tevdilu,
0193 Pa se namah natrag povratio,
0194 Po ordiji pustio telala,
0195 Da s’ taj rdjav po ordiji traži.
0196 Kad nađoše rđava čovika,
0197 U kamen ga namah zatrpaše.
0198 Jope devlet pustio telala,
0199 Telal hoda, iz sve glave viče:
0200 „Nije l’ majka rodila junaka,
0201 Koji ima mala gotovoga,
0202 Da prizajmi našemu devletu,
0203 Da prihrani pod Kandijom vojsku
0204 A na polju za po godinice?“
0205 Al upade težak Ibrahime,
0206 Težak Ibro iz Arabistana,
0207 On upade caru u đemiju,
0208 On pred carom poljubi srdžazu,
0209 Ispravi se, temenah učini,
0210 Pa mu težak veli Ibrahime:
0211 „Padišahu, svetačko kolino!
0212 Ako hoćeš bilice šenice,
0213 Ako hoćeš mekanih cekina,
0214 To imamo, da t’ u zajam damo,
0215 Da prihraniš pod Kandijom vojsku
0216 Sedam cara za sedam godina.“
0217 „ „Hoću, sine, trebam i oboga!“ “
0218 Pa mu težak Ibro prezajmio,
0219 Devlet drugi ragbet postavio,
0220 Na dvojicu po jalovu ovcu,
0221 A na konja po pet oka ječma.
0222 Kad prodjoše dva puna miseca,
0223 Pa im treći misec nastupio,
0224 Car se jope tebdil učinio,
0225 Jope care po ordiji pođe,
0226 Iz ordije na polje izidje,
0227 Jope onog ihtijara nađe,
0228 Gdje j’ na polju opleo košaru,
0229 A o njojzi privezao djogu.
0230 Stoji cika ata prazovita,
0231 Jeka g’ stoji kako ranjenika,
0232 Zakopo se do prvih kolina,
0233 Kod njeg adže drača ćordu britku,
0234 A svojim se djogom prigovara:
0235 „Ta djogate, oba krila moja!
0236 Sad da znade devlet u Stambolu,
0237 Na Kandiju da mi udarimo,
0238 Kandiju bi njemu osvojili
0239 I njegove obi sultanije;
0240 Ja bi kralja živa ufatio,
0241 Ufatio Anču i Maricu,
0242 Bi ih svome caru poklonio.“
0243 A to care sluša u tebdilu,
0244 Pa se namah natrag povratio.
0245 Sutra rano, kad se rodi sunce,
0246 Sultan posla kavaze raz adže,
0247 Kavazi mu adžu dovedoše.
0248 Kad mu adže u đemiju dođe,
0249 Njega pita sultan padišahu:
0250 „Kad bi vakat bio udariti?“
0251 „ „Padišahu, svetačko kolino!
0252 Ako ikad, sad je hora naša!“ “
0253 „E inšanlah, dok se rodi sunce!“
0254 Oni sutra rano podraniše,
0255 Istom žarko ogrijalo sunce,
0256 Na Kandiju oni udariše,
0257 Šest šahova sa šest biju strana,
0258 A bagdadski sa sinjega mora.
0259 Kud pukoše bagdadski topovi,
0260 Kandiji su beden obrušili,
0261 Tuda mogu kola ulaziti;
0262 Kud udriše stambolski topovi,
0263 Tud se more na konju unići;
0264 Kud udriše misirski topovi,
0265 Za nj’ma more pišac ulaziti.
0266 U Kandiju šahovi udjoše,
0267 Car im glavom u Kandiju udje,
0268 Traži kralja i dvi sultanije,
0269 On ih traži, a naći ne more,
0270 Nema kralja, nema sultanija.
0271 Tad Kandiju butum porobiše,
0272 Pa se iz nje natrag povratiše,
0273 Padoš’ jope na polje zeleno.
0274 A car cvili u svojoj đemiji,
0275 A spominje sužnje neprilične.
0276 Kad im sutra bio dan osvano.
0277 Jope devlet u tebdilu pođe,
0278 Kroz ordiju na polje izidje,
0279 Jope adžu on na polju nađe,
0280 Gdje on sidi kod djogata svoga,
0281 Kod njeg kralju ruku savezatih
0282 I kod njega dvi ćeri kraljeve
0283 I careve obi sultanije.
0284 Onda s’ care natrag povratio,
0285 Pa raz adže poslao kavaze.
0286 Kad ihtijar do đemije dođe,
0287 I dovede kralja savezata
0288 I careve obi sultanije,
0289 I uza njih dvi kraljeve ćeri,
0290 Devletu ih poklonio svome,
0291 Onda njemu devlet govorio:
0292 „Ihtijaru u mojoj đemiji!
0293 Šta ’š iskati bakšiša od mene?“
0294 Ihtijar mu onda govorio:
0295 „Padišahu, svetačko kolino!
0296 Ja bakšišu ni mukaet nisam,
0297 Ja ti pare ni dinara ne ću.“
0298 To mu reče, pa mu gaib bio,
0299 Niti znaju ko je, ni okle je,
0300 Niti znadu, što im bi od njega.
0301 Otalen se care podignuo,
0302 Pa on siđe do Stambola svoga,
0303 On prodade dvi ćeri kraljeve,
0304 Car ih dade šahu tatarskome,
0305 A metnuo kralja u tavnicu.
0306 Za njeg čuo u Beču ćesare,
0307 Pa je caru knjigu opravio:
0308 „Dede m’ cini iz Kandije kralja,
0309 Za njeg išći glavno dugovanje.“
0310 Njemu care drugu otpisuje:
0311 „Eto tebi knjiga od meneka,
0312 Ja ti kralja uciniti ne ću,
0313 Eto Ibre iz Arabistana!
0314 Namiri mu mala gotovoga,
0315 Što j’ hranio pod Kandijom vojsku,
0316 Sedam cara po godine dana.“
0317 Dok je njemu ćesar namirio,
0318 Šest je kasi svojih izgrabio.
0319 I tako je od Beča ćesare
0320 Povratio od Kandije kralja,
0321 A car svoje obi sultanije.
