Сужњевић Лазар и Асан-ага

* * *


Сужњевић Лазар и Асан-ага

0001 Вино пију до три побратима
0002 У Будиму граду бијеломе:
0003 Једно побро Сужњевић Лазаре,
0004 А друго је Сужњевић Илија,
0005 А треће је од Мисира Мато,
0006 А четврто од Будима краљу,
0007 Још кад су се напојили вина,
0008 Проговара од Будима краљу:
0009 ”Браћо моја, до три побратима!
0010 ”Љуто ми је Туре додијало
0011 ”Од турскога Чекмеџина града
0012 ”А највише силан Асан-ага:
0013 ”Млого ми је робље поробио
0014 ”Из Маџарске маџарске ђевојке,
0015 ”Из Латинске танке Талијанке;
0016 ”Тридесет сам послао јунака
0017 ”Да погубе силна Асан-агу,
0018 ”Све је тридест добио мегдана,
0019 ”Нема њему до седамнест љета,
0020 ”А сад мене зове на мегдана,
0021 ”Не знам што ћу, моји побратими!
0022 ”Мука поћи, а гора не поћи. ”
0023 А бесједи Сужњевић Лазаре:
0024 ”Бе не бој се, побратиме краљу!
0025 ”Ја ћу за те ићи на мегдана,
0026 ”Па шта Бог да и срећа донесе. ”
0027 Па на слугу срклет учинио:
0028 ”Слуго моја, опреми ми вранца. ”
0029 Оде Лазар на горње чардаке,
0030 Те се свлачи па се преоблачи:
0031 Нај напријед памукли кошуљу,
0032 По кошуљи љуте панцијере,
0033 А врх тога свилу и кадиву,
0034 Па припаса сабљу шамлијанку,
0035 Па он сиде на мермер-авлију,
0036 Па готова посједе вранчића,
0037 Па овако Лазар проговара:
0038 ”С Богом остај, мој брате Илија!
0039 ”И мој побро од Будима краље!
0040 ”С Богом побро, од Мисира Мато.”
0041 Па он оде друмом зеленијем
0042 А гледа га од Будима краље!
0043 Па овако краље беседио:
0044 ”Луде ти су све три наше главе!
0045 ”Ђе самога спремисмо Лазара,
0046 ”Хоће Турчин погубит’ Лазара.”
0047 А бесједи од Мисира Мато:
0048 ”Бе не бој се, од Будима краљу!
0049 ”Ја ћу сада ићи за Лазаром.”
0050 Па повика своју вјерну слугу:
0051 ”Слуго моја, опреми гаврана.”
0052 Докле слуга опреми гаврана,
0053 Опреми се од Мисира Мато,
0054 А припаса сабљу приморкињу,
0055 Па он сиде на мермер-авлију,
0056 Па готова посједе гаврана,
0057 Још овако ријеч бесјеђаше:
0058 ”С Богом остај, побратиме краљу!
0059 ”И мој побро Сужњевић-Илија!”
0060 Па он оде пољем зеленијем
0061 Докле стиже Сужњевић-Лазара,
0062 Па Лазару ријеч бесјеђаше:
0063 ”Стан’ полако, Сужњевић-Лазаре!
0064 ”Да заједно, брате, погинемо.”
0065 Причека га Сужњевић Лазаре,
0066 Па одоше друмом зеленијем
0067 Док сидоше граду Чекмеџину
0068 По акшаму у двоје јације
0069 А под кулу силна Асан-аге.
0070 Туна коње добре разјахаше,
0071 Разапеше бијела чадора,
0072 А побише копља у рудину,
0073 А за копља добре коње вежу.
0074 А да видиш од Мисира Мату!
0075 Он потеже сабљу приморкињу,
0076 Па по пољу траве намануо,
0077 Те коњима Мато положио;
0078 Па сједоше ладно пити вино.
0079 Ту их тавна ноћца оставила
0080 А бијели данак приватио.
0081 Кад у јутру јутро освануло,
0082 Уранила бегова кадуна
0083 А да клања и абдес узима,
0084 Кад погледа пољем зеленијем
0085 Док угледа бијела чадора,
0086 Под чадором два добра јунака,
0087 Пред чадором до два коња врана,
0088 Па дохвати злаћена дурбина,
0089 Те на дурбин прегледа јунаке.
0090 Па отрча силном Асан-аги,
0091 Па овако њему говораше:
0092 ”Господаре, силан Асан-ага!
0093 ”Диг с’ да видиш чуда великога:
0094 ”Ево доље два добра јунака,
0095 ”Разапели бијела чадора,
0096 ”Они сједе, ладно пију вино,
0097 ”Пред чадором до два коња врана,
0098 ”Баш су тебе дошли на мегдане. ”
0099 Скочи Турчин ко да се помами,
0100 Па срчали пенџер проломио,
0101 Кад угледа бијела чадора,
0102 Па злаћена довати дурбина,
0103 Па на дурбин прегледа јунаке,
0104 Па кадуни ријеч проговара:
0105 ”Не бој ми се, моја мила кадо!
0106 ”Ја познајем два добра јунака:
0107 ”Оно једно Сужњевић Лазаре
0108 ”А друго је од Мисира Мато:
0109 ”Оба ћу их данас погубити. ”
0110 Па он скочи на ноге лагане,
0111 Те припаса свијетло оружје,
0112 Па отрча у подруме доње,
0113 Те оправи лаор-бедевију,
0114 Па се њојзи на рамена ману,
0115 А на раме копље убојито
0116 До по њега у крв огрезнуло;
0117 Онда када ријеч проговара:
0118 ”Господаре, силан Асан-ага!
0119 ”Не погуби два добра јунака,
0120 ”Већ увати, доведи их живе,
0121 ”Те их на дно у тамницу баци,
0122 ”Мени се је младој досадило,
0123 ”Све перући крваве хаљине. ”
0124 То Турчину мило не бијаше,
0125 Удари је по образу руком,
0126 Два јој здрава саломио зуба.
0127 Из авлије ишћера кобилу,
0128 До чадора Турчин долазио,
0129 Па Лазару Божју помоћ викну,
0130 А Лазар му боље одговара:
0131 ”Божиј да си, силан Асан-ага!
0132 ”Ђел, Асане, да пијемо вино. ”
0133 А Турчин му ријеч проговара:
0134 ”Нисам дошо да пијемо вино,
0135 ”Већ, Лазаре, на мегдан јуначки!”
0136 А Лазар му тако бесјеђаше:
0137 ”Ђел, Асане да се напијемо,
0138 ”Ласно ћемо један погинути,
0139 ”Остаће му мајка кукавица,
0140 ”А остати љуба удовица. ”
0141 За то Турчин ни хабера нема,
0142 Већ потеже копље убојито,
0143 Па на копље чадор доватио,
0144 Чадор сману у зелену траву.
0145 А бесједи од Мисира Мато!
0146 ”Вала била! куће вође нема,
0147 ”Бога ми је ни кућити нећу!”
0148 Па поскочи на ноге лагане,
0149 А готова посједе гаврана,
0150 На Турчина наћера гаврана.
0151 Куда Мато удара Турчина,
0152 Све онуда жива ватра скаче,
0153 Саврх главе до зелене траве;
0154 Куда Турчин удараше Мата,
0155 Просијеца свилу и кадиву,
0156 А за свилом црна крвца пишти;
0157 Удрише се и два и три пута,
0158 Докле Мату ране додијаше.
0159 А кад виђе Сужњевић Лазаре
0160 Ђе му хоће Мато погинути,
0161 Он готова посједе вранчића,
0162 На Турчина наћера вранчића:
0163 ”Стан’ , Турчине, да се огледамо!”
0164 Куда Турчин удара Лазара,
0165 Све онуда жива ватра сипа
0166 Саврх главе до зелене траве;
0167 Куда Лазар удара Турчина,
0168 Просијеца свилу и кадиву,
0169 А за свилом црна крвца пишти,
0170 Удрише се и два и три пута,
0171 Док Турчину ране додијаше,
0172 Плећи даде, а бјежати стаде,
0173 А ћера га Сужњевић Лазаре
0174 До његове од камена куле.
0175 Турчин своју довикује каду:
0176 ”О кадуна, отвори ми врата,
0177 ”Љутијех сам рана допануо. ”
0178 За то була ни хабера нема.
0179 Опћера га Сужњевић Лазаре
0180 Око куле и два и три пута,
0181 Док га једном Лазар достигнуо
0182 На авлији на тврдој капији,
0183 Те га сабљом мало доватио,
0184 И Турчину главу одсијече,
0185 И још сабља мало приватила,
0186 И кобили главу одсијече,
0187 По вратима сабља ударила,
0188 Који знаде и сад се познаје.
0189 Стрка када па отвари врата,
0190 А уљезе Сужњевић Лазаре,
0191 Па кадуни ријеч проговара:
0192 ”Ђе је, кадо, Асаново благо?”
0193 А када му отвори ризницу,
0194 Из ризнице покупио благо,
0195 Па готова посједе вранчића,
0196 Узе каду за бијелу руку,
0197 Па је за се на вранчића баци,
0198 Па он оде у поље зелено,
0199 Те дозивље побратима Мата:
0200 ”Јесу ли ти ране досадиле?”
0201 А Мато му ријеч проговара:
0202 ”Још нијесу, побратиме Лазо!”
0203 Добријех се дохватише коња,
0204 Па одоше у Будима града.


Извор

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.