Суд и Христов повратак



Суд и Христов повратак. Избор Исусових пророчанстава Писац: Јакоб Лорбер

Извод из изворника »Das große Evangelium Johannes« (1871-76) превео и приредио Илија П. Петровић.

Самарија

Исус застаје у Самарији (Јн4) и држи беседу на гори (Мт5-7). По силаску са горе, Исус ће – по свему судећи први пут за Своје трогодишње службе – предсказати будућност.

На питање седам кћери самарјанског првосвештеника, које занима будућност Јерусалима и Рима, Исус љубазно одговара предочавајући им како ће ускоро бити осуђен тајни кнез света а потом и сви који су уз њега. Такође им открива свршетак света и општи суд, на шта Га оне зачуђено питају када и како. Исус им објашњава:

"Драге Моје кћери! Као што је било за Нојево време, биће и тада. Љубав ће слабити и сасвим охладнети. Вера чистог учења објављена људима с небеса и познавање Бога преобразиће се у мрачно и мртво празноверје препуно обмане и лажи. Моћници ће поново злоупотребљавати људе као животиње и погубиће их хладнокрвно и без трунке савести ако се ћутке не покоре вољи величанственим властима. Моћници ће угњетавати сироте људе свакојаким врстама притиска и прогањаће и сузбијаће сваки слободан дух свим средствима. Тако ће се над човечанством надвити вељи јади, каквих још није било на Земљи. Али, тада ће се дани скратити ради мноштва изабраних, који ће се наћи међу сиротима, јер ако не буде тако, и изабрани би могли страдати. А до тада ће проћи још хиљаду и не пуних хиљаду година. А онда ћу исте ове анђеле, које овде видите, послати с великим трубама међу сироте, они ће пробудити умртвљене у духу из гробова њихове ноћи и као што се пламени стуб преврће с краја на крај света, ови многи милиони пробуђених ће навалити на све светске силе и нико им се више неће моћи супротставити.

Затим ће од Земље поново постати рај, а Ја ћу заувек водити Своју децу правим путем. Међутим, када прође хиљаду година од тада, кнез таме ће поново бити слободан, али на кратко: седам година и неколико месеци и дана – себе самог ради, или на своју потпуну пропаст или на могућ повратак. У првом случају Земља би се у свом средишту претворила у вечиту тамницу, а Спољна Земља би остала рај. У другом случају Земља би се преобразила у небо и заувек би нестала телесна и душевна смрт. А како, и да ли? То унапред не сме да зна ни први небески анђео, то једино зна Отац." (ВЈЈ1.72)

Галилеја

Исус борави у Галилеји (Јн4:43-54, Мт8:5 – 16:20). Уз Галилејско море Исус предсказује да ће и тај крај, када нестане љубави и вере, бити опустошен, па затим наставља:

"Но, сви који Ми остану верни и одрже веру и љубав биће поштеђени суда, јер ћу се Ја сам опасати мачем за њих и поћи ћу у бој. А пред Мојим мачем сваки ће непријатељ устукнути. Мач ће се звати "Имануел" (с нама Бог), оштрица ће му бити истина, а тежина љубав Бога, Оца Његове верне деце. А ко хоће да се бори, нека се бори оштрицом истине Божје и тежином љубави из срца вечног Оца. Тим оружјем ће победити сваког непријатеља Мог имена, непријатеља живота и истине. Али на крају ће доћи времена када ће човечанство стећи многа знања и вештине у свим стварима, па ће изумети свакојаке машине, које ће обављати све људске радове као живи и разумни људи. Но, тиме ће многе руке остати без посла и многи сиромаси и беспослени ће гладовати. И када беда човечанства нарасте до невиђених висина, Ја ћу поново пробудити људе који ће објављивати истину Мога имена, преко двеста година. Благо онима који буду послушали премда ће их бити само мало. А када се број чистих и добрих смањи као за Нојево време, онда ћу Земљу поново изложити општем суду, у којем неће бити поштеђени ни људи, ни животиње, ни биљке. Тада гордим људима више ништа неће вредети њихова оружја која бљују ватру и смрт, нити њихове тврђаве и железни путеви по којима ће се возити брзином одапете стреле јер стићи ће противник из ваздуха и уништити све који су свагда чинили зло. Биће то време продаваца и мењача. Међутим, што ту скоро учиних у Јерусалиму у храму мењачима и продавцима голубова, тада ћу навелико учинити на целој Земљи када будем уништио све те продавнице и мењачнице противником кога ћу довести из далеких ваздушних простора Земље као муњу кад севне уз заглушљујућу грмљавину. Заиста, против тог непријатеља узалуд ће се борити све војске земаљске. Мојим малобројним пријатељима, пак, тај велики и непобедиви противник неће учинити ништа нажао и поштедеће их за нови расадник, из којег ће израсти нови и бољи људи. Схватите ово добро! Но немојте мислити да Ја тако хоћу и да је све тако одређено, међутим, биће као пред Нојево доба. Људи ће многа своја знања и способности користити на све горе начине, па ће из дубина Мог стварања сами призвати суд на себе, а коначно и на целу Земљу... Зар да ватри одузмем њено својство како не би изгорео онај који се у њу баци? Или вода зар да престане да буде вода како се не би удавио онај који у њу упадне, због свог немара или туђом намером или својевољно. Погледајте планине, пуне су шума и растиња који усисавају у извесној мери одговарајуће им духове природе. Идите и посеците шуме на планинама, па ћете одмах осетити горке последице. Мноштво тих слободних и незрелих духова природе све више и више ће испуњавати ваздух над земљом, и лишени свог одговарајућег стана и места служења, удружиће се у великом броју и својим ће се немиром, глађу и жеђу претворити у страховите разорне олује, које ће уништавати широка пространства, и то тако да ће се ту тек за сто, готово и за хиљаду година, појавити нешто маховине. На земаљском шару и дан-данас постоје пространства на многе дане хода сасвим без растиња, пуста колико и камен кречњак на обалама мртвог мора у доњој Палестини, куда тече Јордан... Итекако је могуће да људи временом смисле велике ствари, којима ће почети да утичу на природу у таквој мери да ће Земља на крају постати поприлично бушна. Последице, наравно, неће бити ни мало пријатне, и оне ће једино бити осетна казна за лоше употребљену вољу. Не да је то Моја воља, него наведена воља људи. Ако људи хоће поново потоп, нека само немилице поткопавају и откопавају планине, те ће отворити бране подземним водама. Ако хоће Земљу да виде у пламену, нека само немилице уништавају шуме, па ће се духови природе толико намножити да ће Земља махом бити обавијена морем ватрених муња." (ВЈЈ5.107-109)

Потом Исус наговештава Својим ученицима Своје страдање и васкрсење (Мт16:21-26), а затим предсказује свој поновни долазак (27, 28):

"Јесте, догодиће се и то да ћу Ја, као Син човечији, поново доћи у слави Оца са свим анђелима, чију моћ знате, али ће Он и тада, као и сада, да делује и помогне и узврати свакоме по својим сопственим делима. Ко се нађе мртав, остаће мртав до времена великог пробуђења свих који су остали у гробовима суда, а и тада ће им њихова љубав, воља и савест бити судија. Но они који поступају по Мојим речима и одричу се себе самих и живе по унутарњој слободи љубави, никада неће видети ни окусити смрти. Заиста, на Моју и на вашу велику радост могу да вам кажем да међу вама стоје поједини који неће окусити и осетити смрти и биће сведоци свега док Син човечији по обећању не дође у Своје царство. Гледаће Га и вечно ће са Њим царовати. Али за то је потребно много љубави према Богу и ближњем." (ВЈЈ5.171)

Тавор

Када је Исус на гори Тавор, преобразивши се, дозвао Илију и Мојсија, Исус обзнањује Илији да ће – по инкарнацији у Јовану Крститељу – још једном бити послат на Земљу при крају времена, "али не више с покривеним унутарњим духовним видом... и брат Мојсије ће те пратити, али чисто у духу, јер његова плот остаје до краја времена својина Земље. Но тада сва ће се плот ове Земље продуховити." (ВЈЈ5.235)

Капернаум

Следи Мт17:4 до 19:30; а под јесен Исус одлази за Јерусалим, где лечи болесног код бање Витезде (Јн5); после зиме пред празник бесквасних хлебова исцељује болесне у Витанији и околини, што изазива велику пажњу у Јерусалиму па фарисеји већају да Га убију. Исус поново иде за Галилеју (Јн6) и борави у Капернауму. Заноћивши у конаку, следећег јутра у освит са тројицом ученика и домаћином посматра природу уз обалу Галилејског мора. Домаћин примећује да су људи изгубили способност опажања па упита који су разлози за то. Исус наводи да су то углавном понос (гордост), тромост и самољубље, из којег исходи властољубље, па наставља:

"Све док права, чиста љубав и њој сходна понизност не буду уређивале и водиле народе, дотле ће на Земљи углавном бити мрачно. Да ће увек постојати појединци који ће бити у светлости, сасвим је сигурно и извесно, али њих ће увек бити мало. Јер све док на свету има великих, изнад сваке мере поносних и славе жељних владара, дотле ће у свим слојевима човечанства бујати семе поноса и властољубља. Ноћ, тама, себичност, завист, шкртост, прогон и издаја, ови прави чиниоци пакла, неће одступити са тла Земље све до времена великог суда када ћу Земљу поново очистити ватром. Након тог времена ни један краљ више неће владати земаљским народима, већ једино светлост Божја. У телу то време нећете доживети, али итекако прејасно хоћете у духу у Моме царству."

Рече домаћин конака: "Господару, колико година ће проћи док не дође то сретно време?"

Исус одговара: "То зна једино Отац, а после Њега једино коме Отац хоће да открије. Мени до сада Мој Отац није открио, осим да ће се догодити. А ево, ово можете да прихватите као потпуну истину да се, наиме, скоро сваких две хиљаде година на Земљи дешава велика промена. А тако ће бити и убудуће." (ВЈЈ6.77)

Еуфрат

Исус одлази у Кану у конак где је почетком Своје службе на свадби претворио воду у вино, па потом у северне крајеве Галилеје све до Еуфрата. Једном приликом Га ученици упитају шта значи четврта звер код пророка Даниела, и Исус одговара:

"Шта бисте рекли ако бих вам објавио да ће након близу 2000 година, рачунајући од сада, прво и прво, ово Моје учење углавном изгледати много ружније од сада најгорег паганства и много горе од сада најгорег јерусалимског фарисејства, које неће опстати дуже од педесет година.

Шта бисте рекли ако бих вам открио да ће људи у оном времену направити велике вештачке очи, којима ће прозрети у велике дубине звезданог неба, и утврдиће сасвим другачију рачуницу од оне коју су утврдили Египћани. Да, људи ће направити железне путеве и возиће се ватром и паром у железним колима брзином одапете стреле кад лети кроз ваздух. Бориће се међусобно железним ватреним оружјем и слаће своја писма муњом у сав свет, а њихове лађе кретаће се на великом мору без једра и весла ватреном силом тако хитро и лако као што хитро и лако лети орао кроз ваздух, и још хиљаду пута хиљаду других ствари које не можете ни замислити.

И гле, све то садржи у себи четрта звер, коју за сада не можете разумети, јер и ово што сам вам сада открио не можете разумети.

У духу ћете све ово брзо схватити, али опет нећете бити у стању да некоме дате неко другачије објашњење од овог које вам Ја овом приликом дајем. Ипак ћу вам касније, у једној згоднијој прилици, казати више о томе." (ВЈЈ6.101)

Витанија

Обишавши Галилеју Исус одлази у Јерусалим на јеврејски празник сеница и у храму подучава народ. Обездуховљено јудејско свештенство, међутим, у томе само види згодну прилику да ухвати Исуса (Јн7:1-36). Али Он напросто нестане из храма и... одлази у Витанију крај Јерусалима на имање свог пријатеља Лазара. У разговору са њим – и током тих дана празника – биће много беседа о будућим временима. Исус предсказује:

"Пријатељу, како је сада, тако ће бити и за скоро 2000 година после нас, а започеће још много раније. Овде је јудејство умногоме горе од многобоштва, јер за многобошце још нешто важи разум, али Јудеји га газе ногама. Али у та времена ће Моје учење, то јест хришћанство, бити горе од садашњег јудејства и многобоштва заједно. То ће бити страшна времена. Светлост истине и живе вере ће се угасити и љубав сасвим охладнети. Понос имућних људи превазићи ће све границе, а владари и свештеници ће себе веома узвисивати, много више него што Јудеји узвисују свог непознатог Јехову а многобошци Зевса. Међутим и тада ћу с времена на време будити поједине мушкарце и жене и даваћу им праву светлост, а та ће светлост постајати све јача и моћнија и на крају ће прогутати сва дела велике блуднице Вавилон. Не чудите се, дакле, како је сада, јер је тако већ често било, и горе, а једном ће бити још много горе. Свет остаје свет, али Ја ћу да водим Своје, а свет да препустим суду, када постане толико зао да поред његове вреве неће моћи опстати ни искра истинске животне светлости из Бога. Сада је дошло дотле да би у Јудеји без Јована и Мене свака искра истинског богоспознања била угушена, зато је било потребно да Ја сам дођем као човек у свет да бих људима добре воље поново донео изгубљену светлост живота и да им изнова покажем путеве до истинског богоспознања. Јесте да ће још бити по које борбе између Моје деце и овосветске деце, зато што ће број Мојих на Земљи увек бити мањи од броја овосветске деце, али на крају ће ипак Моји победити сваки свет, тако да им свет више неће ништа моћи. Јер иако вам се сва материја чини још толико чврстом и неуништивом, ипак ће одступити пред силом духа." (ВЈЈ6.149)

Затим Исус подучава да свако откривење, од натприродних знамења до духовних објава, представља у одређеној мери суд над човеком, јер, како Исус објашњава, оно утиче мање или више на човекову слободну вољу и у самосталан развој његове душе. Она поседује савршену способност да се развија сама собом – да би стекла савршену сопствену самосталност, међутим, када се човек сувише унесе у материју, онда Богу често не преостаје ништа друго до да се људима открије на овај или онај начин. Откривење путем јасновиделаца или писане Божје објаве још је најбољи начин Божјег откривања.

"Од сада и током готово 2000 година будићу безброј јасновиделаца и пророка јер ће се појавити још већи број лажних пророка и лажних Христоса, који ће бити пуни гордости, властољубља и празни љубави. Тада ће судови и даље трајати, па тешко да ће се наћи владар који ће због свог мрака заједно са својим народом избећи неки суд. Пред крај тог времена будићу све веће пророке, али уз њих ће се повећавати и проширивати судови.

Тада ће доћи велики земљотреси и веома разорне олује, велика скупоћа, ратови, глад, куга и још многа друга зла, и као што сам већ напоменуо, вере – сем у неколицине – неће бити међу људима, који ће у жељезу своје гордости сасвим охладнети, и народ ће кренути на народ. Људи ће бити упозоравани кроз видеоце и посебне знаке на небеском своду, али на то ће се само мало њих обазирати, а човечанство ће то сматрати ретким природним појавама и пљуваће пре свега оне који још буду веровали у Мене.

Али затим ће се десити једно од највећих откривења – Мојим повратком на Земљу. Међутим, томе ће претходити највећи и најоштрији суд, а следити опште прочишћавање човечанства ватром и њезиним горењем да бих затим Ја сам за праве људе на Земљи основао сасвим други расадник, који ће потрајати све до краја времена ове Земље.

Ја вам ово сада казујем унапред да Ми никако не бисте мислили да ће за Мном бити савршено као у Мојим небесима. Да, мало њих ће бити као анђели, али многи пуно гори од људи овог нашег времена." (ВЈЈ6.150)

Маслинска гора

Исус поново одлази у храм (Јн7:37-52), а затим на Маслинску гору на којој се налазио Лазарев конак. На гори ће Исус предсказати разорење Јерусалима и задњи суд на Земљи:

"Погледајте само овај велики град! Заиста овде неће остати камен на камену.

Нека моле пак слепи и трудне жене, који мисле да се на Сабат не може и не сме побећи да суд случајно не буде на Сабат, јер тада ни један Јудејац неће извући живу главу.

Међутим, пре него што суд снађе све безбожнике, појавиће се многи и велики знаци на небу и на земљи. Но тада још није суд и крај овог града, јер још ће се чекати да ли ће се ко поправити и обратити. Па ако не обрате пажњу на знаке, пустиће се и горке муке на људе како би се обратили Богу. Ако ни то не помогне, онда ћу послати и пророке који ће својим громким гласом, који ће звучати као трубе за бој, покушати у сва четири ветра да пробуде духовно мртве. Који буду хтели да се пробуде ка светлости живота, васкрснуће ка вечном животу, а који се на тај позив Мојих весника једино буду пробудили својим гневом и љутњом на Мене и на Моју реч, и ти ће васкрснути, али не к животу, већ к смрти кроз суд, и биће одбачени тамо где влада вечни мрак у суду; биће тамо много плача и шкргут зуба.

А када се појави суд, онда нека бежи сваки праведник.

Ко већ стоји на крову спознања чисте божанске истине, нека више не силази у кућу по стару хаљину (учење фарисеја), већ нека остане на својој новој висини.

И ко се већ налази на њиви новог рада по Мојој науци, нека се нипошто не враћа у стару кућу слепе и безвредне церемоније, већ нека остане на својој новој њиви и сачуваће живот.

А када дође суд, тада ће боравити два у једној те истој кући; један ће се спасти, а други ће пропасти. Ко буде поступао по Мом учењу, спашће се; ко пак Моје учење буде имао, али буде поступао по старом квасцу фарисеја, пропашће. Такође ће два боравити на пољу и два ће млети у млину; један ће бити примљен за живот, а други остављен у суду.

Зато чувајте се пред старим квасцем фарисеја јер заиста, с њим нико неће избећи суд.

А како буде било са судом над Јерусалимом, тако ће бити и са једним следећим, великим судом када ћу да докрајчим блудницу Вавилон.

А то ће да буде суд као за Нојева времена и као за времена Содоме и Гоморе. Тада ће се појавити велики знаци на земљи, мору и на небу, и позваћу слуге који ће из Моје Речи предсказивати и објављивати будући суд. Но, понос људи их неће чути, а и да их чује, неће им веровати, већ ће их исмевати као луде. Али гле, управо то ће бити сигуран знак да ће велики суд сасвим сигурно доћи и ватром сажети све злочинитеље.

И у истом том времену поједини младићи ће имати виђења и поједине девојке предвиђаће што ће доћи. Благо онима који се поправе и заиста обрате.

А ово се да лако препознати као што се на смокви познаје да се ближи пролеће када њени изданци напупе и крену да избијају.

Догодиће се тада велики спорадични ратови међу народима и кренуће народ на народ; такође ће наступити велика глад и разне болести сличне куги, каквих до тада још није било међу људима. А претходиће и велики земљотреси да би се људи опоменули на покајање и љубазна дела. Благо онима који то прихвате, али многи неће прихватити, него ће све то приписивати природним силама и прекораваће видовите варалицама и многе ће због Мога имена затворити у тамнице и забраниће им уз тешке претње да говоре у Моје име и објављују неки долазећи суд. Ко тада не буде чинио по вољи велике блуднице Вавилон, тај ће имати велике невоље.

А све ће то отпочети отприлике седам стотина година пред суд да се нико не би правдао да није на време упозорен.

А почев од сада неће проћи пуних 2000 година, а догодиће се велики суд на Земљи, и то ће бити очито нов, али истовремено и задњи суд на овој Земљи. Тек од тада ће се успоставити рај на Земљи, тако да ће вук и јагње боравити у истој стаји и јести из једне посуде. Но како се буде приближавао суд видеће се и знак сина човечијег на небу, а то значи да ће небо, које је у човеку, Мене признати за јединог господара на Небу и на Земљи и човечија душа ће ме славити и хвалити. Али тиме човек још неће бити усавршен. А када дођем у осветљеним небеским облацима и са свом небеском војском, уз одјек многих труба као за бој или суд, у живој речи пред свим људима у правом небу, које се налази у срцима људи, тада је дошао суд свету. Човек прав ће ући у Моју славу, а злочинитељи ће се сажећи огњем Моје праведне срџбе и ући у царство њихових злих дела, које је припремљено за све непоправиве ђаволе. Јер ко сам себи изабере пакао, тај нека тамо буде проклет, као што је пакао сам у себи проклет. А као што ће доброта остати добром, тако ће и зло у себи увек остати злом бивајући вечна осуђена подлога, која има вечно да ми служи као подножник. Али Ја својом божанском личношћу никога нећу осудити, него то ће учинити Моја реч, коју сам вам говорио. Јер када се једном узнесем у Моје царство, више никада нећу доћи посредством плоти на Земљу, већ једино духом, речју, па ће бити као што је било на почетку када је речено: У почетку би реч и реч би у Бога и Бог би реч: А реч се оваплоти и станова међу људима. Дође, односно, дођох у Своју својину а Моји Ме не препознаше јер свет и њезина плот их све ослепи и оглуви. Ево сам сада путем плоти као човек међу вама, али зато не могу да вам доделим сву силу Мога духа. Али потом, када међу вама више не будем био телом и путем плоти као сада, већ једино духом, тада ћу моћи да вам доделим сву снагу и силу Мога духа, а то сам наравно Ја сам од искона. А у духу и његовој сили остаћу код вас све до краја времена, који ће ова Земља још пребродити, све до сазревања и последњег осуђеног духа. А са овом Земљом ће се тада заувек угасити колевка деце Божје. Тада ће се све духовно судити. А рекао сам вам већ више пута и показао како ће на овој Земљи изгледати. Стога стрпљиво ишчекујте избављење, које сигурно неће изостати, и не прижељкујте журно пре времена суд свету, јер кад дође, доћиће прерано и за вас саме, а још пре за оне који буду осуђени, јер у суду су љубав и смиловање далеко и свака душа ће тада бити препуштена сопственој помоћи и горко ће осетити како јој ама баш ништа није вредела празна и пролазна помоћ овосветских људи." (ВЈЈ6.173, 174)

Исус још једном одлази у храм (Јн8:2-59), па се враћа на Маслинску гору. Прошетавши мало са ученицима, поново се осврће на будућност. Овај део почиње Његовим описом места на којем је застао са ученицима:

"Тамо је због лепог погледа било постављено више клупа и других седишта. Застао сам и сео. Оданде се пружао најбољи поглед на Јерусалим. Ученици су посматрали тај лепи град и Јован Ми рече сетним гласом: "Господе, моја љубави, зар није заувек штета за овај град што ће по твојим речима већ ускоро бити тако бедно порушен?"

Казах Ја: "Мој љубљени Јоване, ово си веома добро приметио и у Мојим очима видиш и сузе. Али шта ту још више може да се учини?

Гле, све становништво сатрти анђелом смрти, не би ли се сачувале ове зидине, баш не би било нешто нарочито мудро, већ веома тужно јер међу овим зидинама још живи много хиљада оних који ће временом ипак да поверују у Мене. Тамо видите оних седамдесеторицу и оне царинике и уз њих преобучене фарисеје и књижевнике, сви ће још данас поверовати у Мене; и у народу живе још многи који ће се обратити. Зато нека овај град толико дуго буде поштеђен било каквог суда. Али када из ове баре буду повађене све добре рибице, а остану једино све саме змије и гадне жабе, онда је време да се затрпа бедна мочвара ватром и земљотресом.

О, погледајте сав крајолик! Како ли је само изгледао пре десет пута хиљаду пута хиљаду година! Тада је било мало чврстог тла и од свих ових сада бујно обраслих брда и долина није било ни трага. Тек огромним за ваш разум готово незамисливим избијањем ватре, која је беснела готово по целој земљи и то хиљадама година, Земља је постепено добила овај облик. Видите, као што се Земља природно изграђује, тако се и човек духовно изграђује. За сада у душама људи још увек владају снажне олује и избијају дивље ватре. Дивље страсти избијају и пустоше све у себи и над собом. Но пустимо то, већ ће доћи време када ће се ове страсти претворити у мирну и плодну земљу, те ће тада бити мило и свуда светло међу људима. Али ипак ће увек бити много мање заиста добрих и чистих људи насупрот оних којима ће мање или више владати земаљске страсти. То боље време, пак, трајаће хиљаду и још нешто година и одговараће садашњем облику Земље, коју сналазе само понеке олује, али је првенствено мирна и уредна и обилује бујним и плодним пољима; па ипак има много више неплодних и олујних пустиња од мирне и плодне земље, изузевши велико море. После ових хиљаду и нешто година Земља ће се поново искушати ватром, брда ће се сравнити и претворити у плодно земљиште, а море ће морати да преда мртво тло закопано у њезиним дубинама и добри људи ће је присвојити и зачас претворити у рајски врт.

Тада ће стално све до коначног растварања Земље владати истински мир, а смрт ће заувек изгубити своје право. Но, као што ће се једном планине изједначити са равним тлом, тако ће и људи морати сасвим напустити свој понос путем јаких провера, иначе на Земљу и међу људе неће доћи истински унутарњи мир. Јер понос људи рађа рат; престане ли понос, престаће и злоба, завист, шкртост, мржња, немир, а с њим и свака свађа и ратови. Тако ће се овај скоро најстарији и у целом свету чувени град, за чије зидине је још велики цар од Салема поставио камен темељац, морати веома понизити, морално и материјално, као велик и горд брег који ће бити сравњен са земљом; и поступиће се с њим као са старим, високим кедром који се осушио и иструлео и којег је олуја сломила у трулом корену; па су га затим дрвосече истестериле, секиром исцепале и послужио је за ложење ватре. Код дрвета је томе узрок његова природа, а код човека његова зла воља, која неће да се повинује никаквом иоле мудром закону – као што су негда Ханохићани [Енохићани] својом необузданом непослушношћу навалили на себе потоп, у коме су сви јадно страдали. Колико хиљаду пута сам их само опомињао по многим видеоцима да оставе планине на миру, али нико од њих није обраћао пажњу на то. Јели су, пили, уживали, грешили на сваки могући начин, женили се и правили велике свадбе све док потоп не насрну на њих са свих страна и све их подави. Исто тако ће бити и овде. Та горда гујска жгадија ће се временом својом слепоћом, лудилом и жељом за влашћу подићи на Римљане и хтети да их истера из земље, а то ће им бити крај. Војсковођа и потоњи цар већ је рођен који ће овај град и народ дотући.

А при крају времена, не и ове Земље, исто ће тако бити. Људи тада, додуше, неће откопавати планине до најдубљих основа као што су то чинили Ханохићани (становници града и државе Ханох, Енох, чији је оснивач био Каинов) тражећи злато и драго камење, а неће их разљутити ни неки Римљани, али ће разним машинама, које ће покретати ватрена снага, продирати у унутрашњост Земље и кроз те невероватно дубоке јаме и рупе доспеће на површину огромне количине веома запаљивих плинова (запаљиве врсте ваздуха), и када се атмосферски ваздух коначно презасити овим плиновима, онда ће се запалити готово око целе Земље и претворити све у пепео. Само мали број људи ће преживети. Ти пак који остану, биће правог кова, живеће на сасвим обновљеној Земљи и ви и други који ће после вас бити пробуђени у Моје име бићете њихови учитељи и водичи. Тек од тада ће се успоставити Моје царство на овој Земљи и људи са Сунца ће ступити у потпуну и равноправну заједницу са Мојом децом на овој Земљи и расти у љубави Моје истинске деце.

А ово што вам сада казах, задржите за себе, јер за сада у овом времену то никоме не би користило за спас своје душе, па и да све до у танчине зна. У право време, када људи буду у стању да поднесу дубље ствари, већ ћу Ја Сам опширно да објавим све то." (ВЈЈ6.207)

Истог дана увече Исус чини и велика знамења. У ваздуху на истоку појављују се дванаест огромних светлећих стубова, који ноћ осветљују као дан. Стубови се сједињују у један, који затим нестаје у висини. Но, изнад Јерусалима указује се сликовита представа самог града, прво како стоји на ужареном тлу, па затим окружен римским војницима, и на крају се приказује његово разарање, што изазива згражавање становника. Међутим, на Маслинској гори, код Исуса, све је мирно. Затим се онај стуб враћа, али то могу да виде само Исусови следбеници окупљени око Њега на гори. Исус објашњава:

"Стуб од светлости се поново спустио из висине, али не на истом месту где је претходно настао из дванаест појединачних стубова, већ на савим супротној страни, према западу, и светлео је сада много јаче него пре. Затим се разделио, али не више на дванаест стубова, већ на безброј делова, из којих се тада обликовао огроман град, чије су зидине биле саздане од дванаест главних врста драгог камења, које је распростирало крајње разноврсну светлост на све стране. Град је имао и дванаест капија, кроз које су, препуни милине, излазили и улазили људи са свих земаљских страна. А високо изнад града било је исписано старохебрејским писмом: "Ово је нови град Божји, нови Јерусалим, који ће с неба сићи људима чиста срца и добре воље, у њему ће вечно живети са Богом и славиће Његово име." Овај натпис као и целу представу видеше пак само они који су били са Мном на гори и осим њих нико више у целој земљи."

Слика нестаје, а Исус окупљенима најпре објашњава зашто ће Јерусалим доживети такву "судбину", тј. бити разорен:

"Али немојте мислити да је то нешто што неки слепи овосветски филозофи називају судбином (предодређењем), као да је Бог за сваког човека већ одредио шта ће у свом краћем или дужем животу доживети. Тако мислити и веровати може души донети смрт, јер је то наука која се криомице изродила из пакла и представља сушту супротност Божјим истинским начелима за човека. Судбину стварају људи сами себи својом наопаком слободном вољом и што неће да пробуде свих седам духова живота у себи, чиме спречавају истинско сагледавање свог унутарњег, истинског и непролазног животног блага. Тако доспевају на странпутице па хоће и у светлости света да потраже истинску унутарњу светлост живота како би затим по њој раздрагано поступали. Но, када човечија душа једном својски западне у мрклу ноћ своје самостворене уобразиље, онда јој ни сви анђели Неба не могу дати други правац сачувавши њену унутарњу слободну вољу, и онда нико не може казати: "Гле, то би судбина тог човека". Јесте, заиста то би судбина, али не потекла од Бога, него од човека самог. Од стране Бога то беше само допуштење, и то сходно са човековом савршено слободном вољом. И што вам сада рекох за једног човека, то важи и за цео један народ. Он сам ствара своје временске или вечне згоде. Зато би било веома погрешно претпоставити да је можда Бог још од искона одредио да се мора догодити што сам вам овом представом показао и устима предсказао. Не, никако. Али ипак ће се све то тако догодити зато што људи тако хоће, јер највећи и моћнији део њих веома лагодно, тврдокорно и слободно живи у потпуној ноћи пакла и сада ни на Мој силан позив неће да напусти ту ноћ смрти."

Затим Исус наставља:

"Стуб од светлости, који се из неба вратио на Земљу, представља Мене у духу Моје живе речи. Ту реч ћу ставити у срца оних који Ме буду љубили и држали Моје заповести; Ја Сам ћу им доћи и открићу им се; и тако ће сви они изнова бити научени од Бога.

Подела стуба у бескрајно много делова значи откривање унутарњег, духовног смисла свих Мојих речи и учења која је људски род примио од свог постања устима праотаца, пророка и јасновиделаца, а сада и Мојим. Тек путем ових многих појединачних откривања унутарњег, духовног смисла Божје Речи настаће право учење светлости и живота; оно ће бити велики и нови Јерусалим, који ће се из небеса спустити људима.

Они који буду имали и држали то ново учење, ходиће у новом Јерусалиму и заувек ће становати у њему, и њиховом неизмерном блаженству блаженстава неће бити краја. Јер Ја Сам боравићу међу њима и они ће гледати све бескрајне дивоте Моје љубави, мудрости и свемоћи. А од пропасти овог старог града Јерусалима па све до времена новог града Божјег на Земљи биће мало светлости међу људима на Земљи јер ће се зачас подићи мноштво лажних пророка и свештеника у Моје име и чиниће лажна чуда те обмањивати и заслепљивати људе. Да, антихрист ће чинити много шта уз помоћ земљских краљева не би ли чак и Моји изабрани, ако бих допустио, могли бити заведени да преклоне своја колена пред новим Ваалом.

А Ја ћу тада поново допустити тешке патње међу људима, каквих још није било под Сунцем. Онда ће бити свргнут Ваал, велика блудница Вавилон, и тада ће доћи светлост живе речи у срца многих, и та светлост ће усправити и избавити притешњене и погружене, и сви ће се радовати у новом светлу и славиће Моје име. У оно време људи ће често општити са чистим духовима Мога неба и дружити се са њима, и ови ће им бити учитељи и подучавати их о свим стварима вечног живота у Богу, као што вам је то показано у трећој представи када сте видели да људи излазе и улазе кроз оних дванаест капија. А дванаест капија више не означавају да је нови град саграђен од дванаест израелских племена, него из дванаест главних начела Мога учења, а она су садржана у десет Мојсијевих заповести и у Мојим двема новим заповестима љубави. То су капије кроз које ће се улазити у нови, светли и живи град Божји.

Једино ко буде држао ове Моје заповести, улазиће у овај град и примиће светлост и живот. А ко не буде држао заповести, тај ни неће доспети у нови град.

Оних дванаест врста драгог камења означавају такође истих дванаест заповести од којих су саграђене зидине око великог града.

Дакле, ових дванаест заповести нису само улазне капије ка светлости и животу, него су и његова заштита и заклон; њих не могу уништити и надвладати врата и силе пакла (свет и материја).

Такође сте у овој појави приметили да је камење одавало јарку светлост у свим бојама. То означава да дванаест заповести, које су вам дате, садрже и све степене божанске мудрости, и човек само држањем дванаест заповести може доспети у савршену мудрост. Заповести садрже сву мудрост, која проистиче из Бога, и пошто садрже сву мудрост из Бога, садрже и сву божанску моћ и силу јер ове заповести садрже свемудру и свемоћну вољу и кроз њу највећу слободу.

Ко дакле буде усвојио вољу Божју држањем заповести, усвојио је и божанску слободу и достигао стање правог препорода (новорођења) духа и као право дете Божје савршен је као и сам Отац на небу. Зато вама свима кажем да путем држања заповести треба да се старате да већ овде на Земљи будете савршени као што је Отац на Небу савршен. Тако ћете бити у стању да чините оваква дела која Ја сада чиним, и још већа. И када будете у том стању, тада ћете унапред бити грађани Новог Јерусалима.

То је дакле смисао треће појаве." (ВЈЈ7.49,52,54)

Емаус

Тих дана ће Исус боравити и у Емаусу. Беше то место уз Јерусалим у којем је становао Никодим, градоначелник Јерусалим, фарисеј који постаде Исусов следбеник. Оданде ће уследити и изаслање седамдесеторице (Лк10:1-16). Реч је о седамдесет и два радника и надничара из Јерусалима који тек који дан примише Исусово учење; они ће бити Његова претходница куда је Он сам још хтео да оде. У Емаусу ће Исус наставити са предсказањима, односно објасниће значење појединих делова из старозаветног пророка Исаије:

"У последње време гора дома Господњег зацело ће бити над свим горама и биће узвишена над свим хумовима и сви неверници ће одлазити онамо" (Ис. 2:2). Исус открива да је Он та гора: "Ја сам, дакле, гора и Моја реч је простран дом на гори ... али за Јудеје, какви су сада, ово је заиста последње време зато што избегавају гору и њен дом а главари чак прете да га поруше..." "Господ ће судити међу неверницима и казниће многе народе." "Ко су неверници а ко народи? Неверници су сви који не познају једног, истинског Бога и уместо Њему моле се и највише обожавају мртве идоле и мамона овог света. Оваквима је јудејство са свих страна окружено и где год да одете у свет – да ли према истоку, подневу, западу или поноћи, нећете наћи ништа друго до невернике (пагане) свих врста. Међутим, видели сте како су сада са свих страна света дошли к Мени неверници високог и ниског сталежа, из близа и далека. (Наиме код Исуса бораве Римљани, Индијци, Египћани.) Чуше Моју реч и видеше Моја знамења, и посташе пуни вере и прихватше Моје учење, и Моја реч је судила и суди сада међу њима, чиме више нису неверници и прелазе међу помазанике Божје и убрајају се међу истинити народ Божји.

Међутим, ни они неће остати како су научени и каквима су сада, јер ће убрзо међу њима устати лажни помазаници. Ови ће такође чинити знамења и обмањивати краљеве и кнежеве, а убрзо и присвојити велику светску силу и прогонити ватром и мачем оне који не буду хтели да пристану уз њих, и на крају ће се поделити на многе секте и странке; и ето, то су ти многи народи које ћу Ја, Господ, да казним због њихове нељубави, њихове неискрености, њиховог користољубља, њихове гордости, њихове тврдоглавости, њиховог властољубља и због њихових свађа и узајамног прогона и вођења ратова. Међутим, до тог времена још ће протећи онолико колико је протекло од Ноја до сада. Као што је пак било за Нојева времена, када су се женили и удавали, одржавали велика славља и гозбе, узвисивали се и страшно ратовали против оних који нису хтели да се погну пред њиховим идолима, па зачас дође велики потоп и подави све злочиниоце – исто тако ће бити у оно будуће време. Међутим, онда ће доћи Господ са огњем Своје ревности и Свога гнева и све такве злочиниоце ће збрисати са Земље. Онда ће бити да ће поштеђени чисти и добри и истински пријатељи истине и светлости Божје од мачева направити плугове и од копаља српове и сасвим ће напустити вештину вођења ратова, те убудуће ниједан истински помазан народ неће на други дићи мач, изузев неких у неким пустињама преосталих неверника, али и ти ће бити опоменути а затим очишћени са Земље.

Тада ће Земља поново бити благословена. Њено тло ће давати стоструки род од свега и старешинама ће бити дата моћ над свим елементима...

Исус затим наставља: "Унутар овог природно истинитог, духовног смисла свакако је скривен још дубљи, чисто духован и небески смисао, који, међутим, сада са вашим још чисто овосветским разумом не можете схватити, а не може се ни речима исказати. Када пак на гори Господњој будете ушли у дом Божји и будете долазили од тог дома Јаковљевог, као што то пророк говори у кратком петом стиху, тек тада ћете ходити у истинској светлости Духа Божјег (Ис 2:5)... Пророк говори даље и каже гласно: "Јер све високе очи (владалачки понос) ће се понизити и сви високи људи ће се погнути јер ће Господ у то време једини бити узвишен заувек. Јер дан Господа над Војскама (светлост) ће ићи на све горде и високе и на све пред светом узвишено да би било понижено; такође и на све узвишене кедрове Либана (свештенике), и на све храстове Басана (главна упоришта идолопоклоничког свештенства у свим временима); на све високе горе (управитеље, краљеве) и на сва узвишења (они који имају приступ двору), на све високе куле (војсковође) и на све тврде бедеме (војске); као и на све лађе морске (они што седе за кормилом државе) и на сваки земаљски красан рад (велика државна индустрија)... Али Ја вам кажем да ће се тако заиста и догодити сада већ у најскорије време, а затим после отприлике деветнаест векова у пуној мери... И следеће поглавље има свој пророчки значај за садашњицу и за ток оних времена које сам вам малочас споменуо. Овако гласи први врло значајни стих пророков: "Гле, Господ, Господ над Војскама одузеће све залихе од Јерусалима и од Јуде, све залихе хлеба и све залихе воде." Под изразом "Јерусалим" разумите овде садашње јудејство, какво је сада и какво је већ много раније било; а под Јудом разумите будућа поколења која ће се прихватањем Мога учења убројати у племе Јудино. Они ће својом великом тромошћу у још већој мери имати да сносе исте последице које сада у мањој мери сносе Јудеји. Под одузимањем залиха хлеба разумите одузимање љубави и милости, а под одузимањем залиха воде одузимање истинске мудрости из Бога; последица тога ће бити да ће се наћи у великој заблуди и мраку душе и нико неће знати за савет... Зато вам кажем још једном, опомените људе пре свега пред духовном тромошћу зато што заједно с њом наступају сва зла о којима је пророк говорио и која Ја нажалост морам да допустим." (ВЈЈ7.172-176)

Маслинска гора

Касно ноћу Исус се враћа на Маслинску гору у Лазарев конак, где ће дати још неке напомене: "Па ипак, људи нису могли бити савршеније створени но што јесу. Имају памет, разум, потпуно слободну вољу и савест, која их стално опомиње, а уз то свугде и током свих времена вредне и попут анђела мудре и од Мене позване људе и учитеље; али њихова пожудна тромост их одвлачи од свег исправног, истинитог и доброг, што их вуче царству пропасти, те им не може ништа помоћи до суд за судом и казна за казном, а и то помаже само незнатној мањини. Заиста, Земља никада не би имала неродица и рђаве жетве када би људи били барем упола као ви; а овако, у целој Јудеји једва да се може наћи хиљаду људи који су сасвим онакви каквима би требало да буду. Али и ради ових хиљаду нећу послати невољу на сву јудејску земљу. А добри ће увек бити онолико поштеђени сваке невоље колико сами заиста буду били добри, али колико где буду учествовали са светом, толико ће и саучествовати у невољама света." (ВЈЈ7.181)

Сутрадан Исус поново одлази у Јерусалим. Следи Јн9, затим Мт21:23 – 23:39. Потом је Исус поново на Маслинској гори, међу Својим ученицима. Том приликом, један високи државник Римског царства и нови Христов ученик и следбеник, Агрикола, који са пратњом беше дошао из Рима да испита Исусово деловање као и стање у јудејској земљи, изражава забринутост при ширењу Христовог учења:

"Да, добро би било када би се Твоје божанско учење онако преко ноћи могло поставити у срца свих људи заједно са ревношћу да по њему и чине, али то није Твој наум, јер сваки човек најпре треба ово да усвоји спољном поуком, а онда и да чврсто одлучи да тако чини.

Међутим, овим начином човечанство ће веома споро напредовати и не да се измерити време када ће сви људи на Земљи примити Твоје учење; и тако ће чиста животна светлост Твога учења остати својина само малог броја људи, а и питање је колико дуго ће остати сасвим чисто.

Јер све док истина Твог учења не буде сасвим прожела људе, они ће упоредо истрајавати и у својим овосветским жудњама, мање или више, што је на крају једно те исто, те ће од Твог учења зачас направити извор зараде, са по којим додацима, и Твоји будући ученици неће бити бољи од многих Јудеја и незнабожаца, и благослов и плодови Твог учења биће далеко од људи. Ја, додуше, нисам пророк, али то ми каже мој јасан разум, којег сам стекао кроз многа искуства, и ја мислим да сам по том питању правилно просудио?"

На то Исус одговара: "Јеси, и Ја свакако знам да ће највећим делом тако бити, али то у свему ипак није важно јер Ја сам успоставио и друге школе за душе. Ко у Јерусалиму не научи, биће му објављено на другом месту.

Знам и видим како ће после Мене устати гомила кривих учитеља, па ће говорити људима: "Ево, овде или онде је Христос!" Али Ја вам сада кажем, а ви кажите својим ближњима и својој деци да не верују тим кривим учитељима, који ће се по својим делима препознати.

А каквих одлика треба да буде прав ученик по Мојим речима, сазнао си јуче у Емаусу на Никодимовом брду у прилици када сам изаслао седамдесеторицу ученика да шире Моје учење. Где дакле будеш наишао на учитеље који на тај начин и по Мојој вољи шире учење о доласку царства Божјег, њих држи за праве и истинске учитеље; а где учитељи у моје име с Мојим учењем буду правили и трговину ради новца и других блага, њих сматрај за криве ширитеље Мога учења, које нисам никада позвао. Јер Моји прави ученици и ширитељи Мог истинског учења увек ће земаљски бити сиромашни као Ја, али зато духовно пребогати. Неће им бити потребно да Моје учење и речи усвајају од неког претходника некаквим досадним изучавањем, него ћу Ја сам Своје учење и вољу усађивати у њихова срца и уста.

Али криви ће, од својих такође кривих учитеља, путем дугог изучавања морати да усвајају свакојака учења, речи и изреке, па када мукотрпно све буду научили, онда ће их њихови преважни и превеличанствени учитељи и управитељи посвећивати уз свакојаку празну и слепу церемонију, као што је то сада случај и у храму код фарисеја, књижевника и старешина и код вас многобожаца, где свештенички ред чини посебан сталеж, у којем се свештеничка служба преноси са оца на сина, а човек из народа бива примљен тек ако свештеник нема деце, а и тада само као дете које се потом васпитава за свештеника.

Дакле, јасно сам свима вама рекао како да разликујете правог учитеља, којег сам позвао да шири Моје учење, од кривог, па ће свако знати да се чува кривих учитеља и пророка; а ко им буде био наклоњен верујући им и одајући им част, а и потпомажући их у свему, сам ће бити крив када га прогутају.

Да, чак ће да буде да ће се криви пророци уздизати на златна престоља прогонећи ревносно праве пророке, које ћу Ја да изаберем и позовем. А када то буде, онда им је дошао суд и крај. Но, Моје учење ће и онако надаље постојати међу многима на Земљи, али једино као слободна вредност светлећи потихо и тешећи људе, а никако заповедајући читавим народима као господарица на владалачком престољу са круном, палицом и жезлом. Где то под мојим именом буде случај, тамо ћу Ја Сам бити далеко, а уместо Моје љубави ће се међу људима одомаћити грамзивост, шкртост, завист и свакојаки прогон, и превара ће превари пружати руке.

А када видите такве плодове Мог назови-учења међу људима, па онда ћете ваљда увидети чији су следбеници ти пророци што владају са престоља и од кога потиче њихово криво учење.

А када можеш имати право и истинито, ако жудиш за њим, онда ваљда своје срце нећеш окренути ка кривом? Ево сада знате да ће Моје чисто учење, и поред свих кривих пророка и учитеља, који ће се појавити, и даље постојати, скривено и без раскоши све до краја времена..."

Један други Римљанин: "Већ је веома тешко овде са јудејским свештеницима који и имају појам о једином, истинском Богу; колико теже ће тек бити са материјално огрезлим многобожачким свештеницима..."

Исус каже: "Ни о томе немојте узалуд бринути. Јер као прво вам кажем да ћете пре придобити сто многобожачких свештеника за Моје учење него ли једног фарисеја – зато што су многобожачки свештеници навелико изгубили свој стари углед путем утицаја грчких, а и по њима образованих римских филозофа; и као друго, њихова чуда су сада код народа на рђавом гласу због многих лутајућих магова, који су са свих страна дошли у Рим. Народ због одређене пристојности и уважавања (сопственог угледа) још учествује у томе и из доколице посматра спектакле, али више не верује много у то. И тако ће се догодити да у народу више неће моћи да опстане ни један многобожачки свештеник, док ће се јудејско фарисејство још доста дуго одржати. Но, оно што ће бити горе од старог фарисејства, то је нажалост што ће се под Мојим именом створити ново фарисејство које ће бити много горе од садашњег..."

Мало касније говоре Лазар и римски државник о томе колико им је мило што су код Исуса пронашли праву светлост живота, али зато им је веома нелагодно што се сав остали свет налази у мраку, и зато се питају колико дуго ће трајати док читаво човечанство не прихвати Исусово учење.

Римљанин: "Господару и Учитељу, Ти знаш будућност колико и све наше мисли и жеље; стога би сигурно могао да нам покажеш и одредиш тачно доба када ће већи део човечанства живети у истинској светлости живота."

Одговара му Исус: "Све док човек хода Земљом, сасвим не препорођен у духу, није нарочито добро за њега ако превише чега зна. Будућност, њему прејасно откривена, притискала би његову нејаку душу и лако би је довела до очајања.

Замисли само околност како би се људи осећали ако би тачно знали у које ће време и час по телу умрети. Већ им је нелагодно само што знају да ће сигурно и извесно умрети, а како би им тек било када би знали годину, дан и час када ће их засигурно задесити телесна смрт.

Међутим, сасвим је други случај са човеком који је већ овде потпуно препорођен (новорођен) у свеживом духу и који свој будући живот већ има у себи у свој јасноћи и осећа га сасвим живо и у свој истини. Такав човек већ унапред може знати одредиште и крај свог тела; јер време скидања тешког бремена неће га испунити тугом, него највећом радошћу. Код обичног човека, пак, такво одређено предвиђање имало би веома тужне последице.

Зато ни ви не истражујте сувише ревносно како ће изгледати будућности, већ будите задовољни што знате да су спасене ваше душе, и да се Ја у Својој љубави и мудрости разумем у све то, и да ћу учинити да све дође и буде како је најбоље за човечанство, како за његов бољи, тако и за његов изметнути део, па ће вам свака будућност, било зла, било добра, бити подношљива. А када будете препорођени у духу живота, онда ћете већ ви сами бити у стању да гледате у будућност и то вас неће растужити ни ослабити.

А каква ће бити даљна будућност, показао сам вам сасвим јасно у оној ноћној појави, и још јаснијим објашњењем двају поглавља из пророка Исаије, а показаћу вам касније и крај изопаченог света, али ни тиме нећете бити задовољни."

Пред свитање, као увек, Исус устаје са свог коначишта и обично одлази на неко узвишење; сада су Му се придружили и ученици, па им скреће пажњу на јутарњи призор:

"А ми посматрајмо боље дивно јутро и како се буде обликовало у свим правцима, можете да разаберете понешто о задњем времену нових пагана." Пошто је предходне вечери најавио да ће још нешто казати о будућности, ученици питају: "Господару и Учитељу, па Ти си нам обећао да ћеш нам овде рећи још нешто о томе, па зато сада и учини то, пошто је сада најзгоднија прилика."

Исус одговара: "Када је најзгоднија прилика, Ја сигурно знам најбоље, а иначе, баш сам вама рекао већ много у вези тога, и то ће сасвим сигурно тако и доћи зато што у погледу слободне воље човека не смем ништа да мењам, а ви не можете да мењате.

А што се тиче суда, он је над незнабошцима започео већ Мојим рођењем, и ево увелико траје, а трајаће скоро 2000 година све док се светлост на овој Земљи сасвим распростре.

Ево погледајте како на истоку настају разни облаци и како се слежу на хоризонту као да хоће да се препрече изласку Сунца. На исти начин ће се једном нагомилати огромни облаци сметње не би ли се препречили сјајном изласку духовног и вечног Сунца Истине, те ће нанети велике штете међу људима, али коначни и сјајни излазак Сунца Истине ипак неће моћи да спрече.

Малочас сте видели предивне светле звезде, а на западу су сијале звезде у дубокој ноћи. Те су као добри весници претходиле овим јутарњим весницима, који се још виде и деловале су ноћу; то је сада ваш позив. А када на духовном хоризонту буду изишли ови још светлији јутарњи весници, тада ће то бити знак да за њима ускоро следи велико сунце општег живота и истине. Његова јарка светлост биће неумољив суд свакој лажи и варци и заједно са својим ученицима и поштоваоцима и заједно са својом земаљском раскоши биће збачени у понор презира, праведне срџбе и заборава. Јер тада се просветљени људи више неће сећати варке и суда који је дуго трајао. И као што сада видите да ови облаци, који изгледају претећи црни, попримају златне рубове, тако ћете у оно време приметити да људи који су још малочас били потпуно мрачни и прави непријатељи светлости и истине бивају све осветљенији, и то са свих страна светлим зрацима истине, па затим и сами постају непријатељи старе лажи.

И ово осветљавање од стране сунца истине из небеса, које се приближава потпуном изласку, то ће бити Мој знак Сина човечијег свим правим вернима на Земљи и почетак великог суда над блудницом новог Вавилона.

Тада ће се љубитељи истине раздрагано радовати па ће Ме славити и хвалити што сам им већ унапред послао знак Мог изласка на небу унутарњег духовног дана. Али непријатељи истине почеће да јадикују и веома ће шкргутати зубима и гледаће да се како сакрију у мрачне кутке са својим све малобројнијим следбеницима, али им ништа неће вредети; јер када сунце истине буде сасвим изишло, расветлиће њена светлост све одвећ мрачне рупе, кутке и пећине, и непријатељи светлост на новој Земљи више нигде неће наћи прибежиште.

А Ја Сам ћу бити у оном сунцу као вечна истина и њезином светлошћу боравићу мећу људима као владар и управитељ њиховог живота и њихових временских, духовних и вечних путева.

Сада сам вам у пуној и лако схватљивој истини показао суд новог и старог незнабоштва. А показаћу вам мало касније још једну слику, коју можете да пренесете људима, али обавезно са правим објашњењем.

Но, посматрајмо даље ово јутро и његове призоре."

Христос затим наставља да објашњава:

"После четврт сата времена веома пажљивог посматрања јутарњих призора, казах поново свим присутнима:

"Тек сада обратите посебно пажњу, шта ће се све још пре потпуног изласка Сунца сликовито показати; јер Ја хоћу да и ви са вашим очима видите шта ће се све у задње време новог паганства догодити."

У том сви с удвострученом пажњом управише очи према истоку. Било је још добрих пола сата до изласка Сунца, па је могло да се покаже још по која слика пред очима ученика.

Најпре се могла видети густа и потпуно црна магла како се диже далеко изнад хоризонта. Када ова магла достиже око седмоструку висину удаљених планина, тада постаде сва као ужарена јер су у њој севале безбројне муње, тако да су сви присутни помислили да тамо сада бесни страшно невреме. А Ја казах: "Нека вас то не брине, јер осим нас нико други не види ову појаву."

Затим сви опет мирно посматраху шта ће се све догодити. И гле, на горњем, црном и многим муњама ужареном рубу магле указа се велик град. И Ја казах: "Погледајте слику новог Вавилона!"

Рече Агрикола: "Господе, ово има велике сличности с нашим Римом, само около примећујем гомилу рушевина, а у ужем граду поред старих мени добро познатих зграда још гомилу нових зграда и храмова, чији су врхови чудновато украшени крстовима. Шта то треба да значи?"

Казах Ја: "Гле, то је пропаст старог а истодобно почетак новог незнабоштва. За неких 500-600 година, рачунајући од сада, тамо ће изгледати дословно тако. Али посматрајте даље ову представу." Опет сви усмерише своју пажњу на ову представу, чији су се призори брзо један за другим развијали. И гле, виделе су се велике сеобе и многе страшне борбе и ратови и усред града видело се као да се нешто подиже слично брегу. На брегу стајаше висок и велик престо као од ужареног злата. На престолу је седео владар са троструком круном на глави и имао је палицу чији је врх био украшен тростуким крстом. Из уста му је излазило безброј стрела и из очију и прса севало је безброј муња гнева и највеће висости. Долазили су му краљеви од којих су му се многи дубоко клањали. Оне који су му се клањали, погледао би љубазно и потврђивао би њихову моћ, а који се пред њим нису клањали, те је својим стрелама и муњама страшно прогонио и жестоко удешавао."

На то примети други Римљанин: "Ово никако не представља добру слику за потоње властодршце новог Вавилона.

Изгледа да ће имати много већу а и страшнију моћ него што је то сада случај. Јер сада само најгори злочинци бивају кажњени крстом, али само једноструким, а онај држи у руци чак троструки и испружио га је свим другим краљевима. Господару и Учитељу, да ли би нам то објаснио?"

Казах Ја: "Ово не представља неког посебног владара над многим земљама и народима, већ само видљиву особу антихриста. Троструки крст представља Моје учење, које ће тамо бити троструко кривотворено и наметнуто краљевима и њиховим народима: криво у речи, истини и живој намени.

Краљеви који му се нису поклонили и које проклиње представљају оне који су мање или више остали у истини старог учења. Јесте да их достижу његове стреле и муње, али им не могу нанети неку посебну штету. Но, погледајте шта ће ова представа још показати, јер преко ње могу да вам покажем само главне тренутке."

Затим сви са још већом пажњом усмерише онамо своје погледе.

"И гле, многи краљеви, који су се претходно дубоко клањали пред оним што седи на престолу, сада скупљају сву војску и полазе на њега. Ево настаје љута борба и његов узвишени престо сада већ поприлично тоне надоле до града.

Затим видите једино поједине краљеве како се само онако привидно клањају пред њим, а од оних других, многих краљева – који су од њега отпали – враћају се к њему многе стреле и муње. И сада од њега није остало готово ништа више, а то ће се догодити већ после 1000 до 1500, 1600, 1700 година.

Но, погледајте поново онамо. Ево, поново покушава да се подигне окружен црним четама и неки краљеви пружају му руке да му помогну; но видите, они који то чине постају немоћни и њихови народи им са главе скидају круне и дају их оним јаким краљевима. И гле, његов престо сада тоне и они јаки краљеви стижу и деле га на више делова, те нестаје сва његова моћ, висина и величина. Јесте да још разбацује стреле и бледе муње око себе, али то више ником не наноси штете, штавише, највећи број враћају се њему самом и рањавају га као и његове бледе и мрачне чете.

Но погледајте како Сунце својим зрацима све прожима и гле, како мрачне чете беже на све стране, само не у правцу одкуд долази Сунце, пред чијом светлошћу сада све нестаје и тоне у царство заборава. Погледајте поново, ево како из светлих облачака настаје нова Земља. Шта ли представљају ови светли облашци? То су друштва свих људи који су прожети божанском истином. Гле, како се ова друштва примичу једна другима и од њих постаје једно друштво – гле, то је нова Земља, над којом се шири ново Небо, које је све светло и јасно.

Али не треба да мислите да ће ова природна Земља нестати и претворити се у нову Земљу, не, него само ће људи потпуно примити божанску истину у своја срца и као права браћа и сестре створиће у Моме имену међу собом нову духовну Земљу. На тој новој Земљи боравићу Ја Сам и владати Међу Мојима и бићемо заједно и неће Ме изгубити из вида.

Али посматрајте упоредо и стару Земљу! Гле, како из нове Земље лебди светлост на доле у све гушћим струјама на стару Земљу и како ју је запалила, тако да изгледа као да је сва у пламену. Ево видите како многи мртви као из гробова излазе на светлост и како бивају одевени хаљином истине, па се узносе у царство нове Земље.

Али исто тако примећујете како се велик мрачан део труди да хаљину светлост навуче преко своје црне како би из користи и властољубља поново створио ново антихришћанско незнабоштво; али Ја Сам ћу дати да их снађе Моја срџба, то је огањ Моје истине, и Моји анђели нове Земље их нападају као са пламеним мачевима и протерују сваку даљну мрачну тежњу ка понору потпуног уништења. То ће бити последњи и највећи суд око хиљаду година касније. То доба биће названо Моје хиљадугодишње царство на Земљи, које ће овим задњим судом на кратко доживети још једном ратни прекид, али победа ће бити брза и за сва будућа времена потпуна. Почев од тада од небеса и од Земље ће постати један пастир и једно стадо. Пастир ћу бити као и увек Ја, а стадо то ће бити људи на Земљи у пуној заједници с блаженима у Мојим небесима, јер ће они поново видљиво општити с људима на Земљи као што је то било у давна времена на Земљи. Но, пре него што се то догоди, и природна Земља ће претрпети велика преуређења. Велике земље и царства које још покрива велико и дубоко море биће подигнути као плодно тло, и многе сада још веома високе горе биће снижене и својим растреситим врховима попуниће још многе дубоке јарке и долине и начинити плодно тло.

Будући да у она времена људи више неће жудити и грабити за пролазним земаљским благом, на Земљи ће моћи да живе сто хиљада пута више људи, радосни и подмирених потреба, него што сада живе на Земљи. Такође ће у она времена нестати са Земље све опаке болести, које веома муче тело. Људи ће доживети дубоку и радосну старост и моћи ће да чине многа добра и нико се неће плашити телесне смрти јер ће јасно пред собом видети вечни живот своје душе.

Главно у доброчинству састојаће се у правом васпитању деце и да јаки потпомаже телесно слабију старост свом љубављу и свом снагом. А ступаће се и у брак на новој, радосној Земљи, но онако као на небу по Мом поретку, и рађаће се и деца у великом броју, али не жудњом, већ озбиљном љубављу и то све до краја времена ове Земље.

Ово вам је верна и лако разумљива слика о задњем суду свим незнабошцима на целој Земљи."

На Маслинској гори, пре но што ће поново отићи за Витанију, Исус понавља честу напомену о смерности, благости и понизности, па наставља:

"Частољубље и гордост пак рађају мрзост, љутњу, презир, срџбу, бес и на крају освету, рат и његове зле последице. Горд и частољубив је такође и пун себичности и похлепе; и пошто хоће да има све само ради повећања своје светске части, онда је тужна последица тога да стотине и хиљаде око њега немају ништа и морају да живе у највећем сиромаштву и беди, као што је то било у Нојево време и као што ће то у задње време новог паганства још више бити случај.

Међутим, управо овакво рђаво и потпуно паклено стање међу људима биће суд који ће сами себи створити. Превелики број сиромашних и угњетених коначно ће се подићи на своје горде угњетаче и смакнуће их, и то ће бити други потоп ватреном срџбом на крају сувише угњетених сиромаха. Али и права природна ватра ће у оном времену опустошити многа места, јер ће људи у оном времену из претеране похлепе за земаљском добити продрети у дубине Земље попут рђавих црва не би ли пронашли свакојака блага, која ће и наћи. Када пак доспу до великих налазишта закопаних прашума Земље и употребе их за ложење и топљење метала и за штошта друго, онда ће и задњи суд, који ће сами себи приредити, стајати пред вратима.

Највише ће трпети они који буду живели у великим градовима краљева и тадашњих моћника Земље. Зато останите сви увек благи и понизни те тако у истинској љубави према ближњем па међу вама неће настати суд; јер где у оном времену људи буду живели по Моме поретку, тамо се ни неће појавити задњи суд. Ја сам вам ово само зато рекао унапред да и другима пренесете да се на крају нико не би могао оправдати да није био упозорен пред опасношћу."

Витанија

У Витанији Исус, уосталом, каже ученицима: "Јер заиста вам кажем: Блажени сте ви, који сада видите и чујете што су сви патријарси и пророци веома жарко желели да виде и чују. Али тада још није било време. У духу и они виде и чују све ово и радују се одвећ; међутим, њиховом телу је остало сакривено, и будућим поколењима ће такође мање или више остати сакривено. За вас је сада лако веровати те тако поступати јер ви сте сада очевици свега овог и чујете сопственим ушима шта на овој Земљи човечије око још није видело ни човечије ухо није чуло; међутим, убудуће ће бити блажени само који, не видевши ни чувши, као ви сада, ипак буду веровали и по вери буду поступали. А због тога ће им њихова заслуга бити урачуната утолико више."

Рекоше Моји ученици: "Господару, ако убудуће нико више неће моћи да Те види ни чује, како ћеш онда да останеш код Својих све до краја времена?"

Казах Ја: "То беше заиста опет једно изузетно слабо питање од вас. Већ толико тога сам вам обзнанио и показао, а ипак схватате мало о унутарњој мудрости у Бога. Не могу вечно да останем у овом телу у овом материјалном свету и већ више пута сам вам рекао шта ће ме снаћи да би се испунила мера греха Јудеја и да би их снашао њихов суд, а ви питате надаље, као слеп од рођења за боје светла, како ли ћу Ја убудуће све до краја времена да останем код Својих. Пошто то пак још не разумете, онда ћу вам још једном казати: Ја ћу остати код Мојих у духу, речи и у истини и који буду имали велику љубав према Мени, и лично ће Ме видети на тренутке. А који буду живели по Мојим речима и буду брижно истраживали њезину унутарњу истину, с њима ћу разговарати путем разумевања њиховог срца те ћу да поставим Моје речи у њихову душу, и у Мом имену васпитани младићи и девојке ће имати виђења, у којима ће им бити објашњено Моје биће, небеса и вечни живот као и судбина отпадника и злих, и тако ћу да останем код Својих све до краја времена ове Земље..." (ВЈЈ8.13,14,23,30,46-48,51,55)

Затим следи Лк10:16-42, а потом, већ касно ноћу, упитан шта ће идућег дана радити – јер Он то свакако зна још од искона, Исус одговара:

"Ако би то теби и вама осталима користило, онда бих вам и рекао шта ћу сутра предузети, али пошто то није случај, нећу вам рећи. А за човека ионако није добро ако превише зна шта ће се сигурно десити у будућности, јер би га то довело или до очајања или би постао сав млак и лењ.

А на овој Земљи на којој се васпитавају деца Божја ионако није могуће са толиком сигурношћу прорицати будућност као што то може бити случај на некој другој Земљи. Јер при потпуној слободи човекове воље на овој Земљи ради се пре свега о томе шта човек сам хоће и како ће по свом спознању и вољи поступати.

Ево, ако бих рекао: "Шта год да спознаш, хоћеш и урадиш, ипак ће се сасвим сигурно десити само што Ја хоћу и што ти Ја кажем." Када би тако било, онда бих сасвим узалуд сишао с небеса и дошао међу вас и сва Моја наука за вас била би излишна. И ово да вам кажем: Ако би се у државном и друштвеном погледу морало догодити само што вам објављујем и то неминовно, онда ви људи не бисте имали већи позив од животиња и чему бисте имали разум, ум и љубав и слободну вољу, која из ње исходи?

Једино ако будете чинили овако или онако, онда вам могу предсказати са потпуном сигурношћу да ће вам се десити ово или оно.

Ако бих неком народу а и самом човеку рекао извесно унапред да ће се сасвим сигурно десити ово или оно, онда не бисте били одређени да постанете деца Божја и Ја у своме духу не бих био ваш Отац.

Осврните се на све пророке који су прорицали о будућим догађајима, да ли је и један прорекао да ће се нешто неминовно догодити? Сви су своје пророчанство везали с одређеним условима, који су се увек односили или на поправак или погоршање човека. Једино је Моје отеловљење проречено човеку ван његове воље и деловања на његово спасење, и то је једино Моје дело, али премда тако, ипак допуштам сваком ко год хоће да саучествује у Мом највећем делу.

Јона, нагнан Мојим духом, морао је да иде Нинивљанима и да им обзнани њихову пропаст ако остану у свом злу. Чинио је то невољно будући да је као пророк добро знао да Моја прорицања увек зависе од одређених услова. Народ Ниниве се пак поправио и Моја претња се није испунила, што је наљутило чак и Јону. Такође са пророком Јеремијом, сином Хиликије, од свештеничког рода из Анатота у земљи Венијамин, кога сам позвао у време Јосије, сина Амона, краља Јудиног, тринаесте године његовог управљања, и за време краља Јојакима, сина Јосије, до краја једанаесте године Цедекије, такође сина Јосије, краља Јудиног, све до заробљеништва Јерусалима петог месеца. Јесте, пророчанство овог пророка се умногоме испунило и заробљеништво је уследило, али не зато што сам то тадашњим Јеврејима, који су сасвим били заборавили на Мене, предсказао споменутим пророком, већ зато што се Јевреји не поправише, пророка исмејаше, изгрдише и на крају чак и прогонише, тако се сам наљутио па уништио све што је написао, нашта сам му наново дао да напише.

Јевреји су дакле сами били криви, што се на њима највећим делом извршило што сам им предсказао.

Али на многим Јеврејима који су се истински поправили није се испунио зли део Јеремијиног пророчанства, него једино добри. И тако се распада у два дела све што сам вам предсказао и што ћу вам још предсказати – или се испуњава лоше, или добро; то се подразумева. Такође никада не бива одређено тачно време, него оно потпуно зависи од воље и поступања људи. Јер зар бих могао неком надасве исквареном народу рећи: "Зато што си се толико искварио и ниси обраћао пажњу на Моје озбиље опомене, сатрећу те за седам дана муњевима и громовима и сумпорном кишом са лица Земље!", а народ то узме срцу и покаје се и поспе се пепелом и врати Ми се. Да ли ћу у оваквим околностима још увек да извршим Моју претну седмог дана зато што сам Ја то изрекао? Не нећу, него ћу се смиловати народу који се опоменуо и благословићу га, а не казнити.

Видели сте знаке и знате шта сам Ја лично пророковао о будућности Јерусалима, али то не значи да то мора да уследи и неминовно да се догоди, него то све зависи од воље и поступака Јудеја и храмовника."

Затим упита један од присутних: "Али Господару, Ти ваљда сам за Себе можеш предвидети да ли ће се Јудеји и храмовници поправити или неће и онда можеш рећи да ли ће их суд снаћи сасвим сигурно или не?"

Исус одговара: "Да, тако ти размишљаш као човек, али Ја, ето, размишљам сасвим другачије. Зар ниси читао у Списима да ту и тамо пише: "И Бог одврати лице Своје од народа тог"? Шта ли то значи? Гле, то значи, да након што Сам неки народ опоменуо једном, двапут, трипут, до седам пута, онда више не гледам шта даље хоће и шта даље ради. То ће рећи да сваки народ а и сваки човек за себе има своју вољу да ради што хоће и што му је драго а Ја не обраћам пажњу све док се потпуно не поправи или док не напуни своје грехе. Шта тада народ и човек буде хтео и чинио, тако ће му бити.

Јер на Земљи сам тако уредио да после сваког чина по себи сасвим сигурно мора да уследи последица. Па ће тако и сутрашњи дан доћи не морајући да вам пророкујем како ће да изгледа. Ако у своје време чисти духови и буду пророковали што људима, остаће при овом што вам сада рекох и што ваш разум мора спознати једином истином." (ВЈЈ8.99)

Рафаел

У Исусовом друштву, с времена на време, борави младић леп као анђео. Само мало њих из Исусовог друштва зна да је то арханђел Рафаел. Он подучава римског капетана о души и духу – и о предвиђању будућности – и при том га доводи у посебно стање у којем Римљанин види духове око себе и разговара са својим покојним оцем. Враћен у природно стање, виђено описује као сан, а посебно га пореди са једним у којем је срео брата у далекој Атини; потом, пола године касније, сан се потпуно обистинио. Рафаел објашњава капетану:

"Између твог сна и овог што си сада видео итекако постоји позамашна разлика, али без обзира и твој сан је ипак био и духовне природе, као што је мање или више сваки сан. Али он није био сасвим јасно духовно гледање зато што у оваквом сну душа није у оној мери повезана са духом, који је у њој, колико је у овој појави био случај.

Гле, у души постоје три веома различита степена гледања и осећања. Први, чак и у сну природно-телесних људи, код којих унутарњи дух неактивно мирује попут биљног духа у клици семена, јесте једино чисто природан.

Душа као свет у малом у себи садржи све што у великом садржи и Земља и што обухвата над њом. Када телесна чула у сну мирују, као мртва и неактивна, тада душа, која не може спавати ни умрети, посматра у себи ово или оно из материјалне творевине и оживљава их на тренутке, радујући се ако наиђе на што лепо и пријатно. Наиђе ли, пак, на што ружно и непријатно, онда се и у сну плаши и труди се да се потпуним повратком у телесну плот ослободи тескобне приказе.

Шта душа у таквом првом степену гледања види у сну, дакако да нема општу, већ само трпну, личну и неповезану стварност. Јер она тада посматра само на природан начин свој сопствени конгломерат и при том је делом активна, а делом пасивна. Али у сну какав си ти имао душа се налази на прелазу из првог степена гледања у други и виши. У том случају душа је већ више изолована од свог чисто материјалног, иступа у неку руку из своје плоти, ступа својом спољном сфером у пуну везу са спољним светом и види и осећа даљне и истинитије околности живота и ствари на Земљи, који утичу на њу. Али будући да је овај степен гледања душе већ виши, онда се често дешава, када се душа при буђењу поново врати у плот, да више ништа не зна од виђеног и чувеног у вишем степену гледања јер у путеном мозгу није могло доћи до записа из којег би душа у телесно будном стању могла видети што је у свом слободнијем стању видела и чинила. Но, неки људи, од којих си и ти један, имају способност да из сна, односно слободнијег стања гледања и деловања душе, запишу у телесни мозак што су видели и чули у вишем степену гледања. Па када се душа врати у тело и пробуди, онда види у мозгу све што је у свом слободнијем и вишем стању видела, чинила и чула. И тако је твој брат оне ноћи имао исти сан као и ти, али његова душа није имала способност да у путени мозак запише што је видела и чула у вишем стању гледања, и зато се ни слутњом тога није могла сетити. И тако си ти заиста видео душу свога брата и с њом си разговарао. А да су твоја душа и душа твога брата учиниле то око пола године раније, то је због врло тананог осећаја слободне душе, која из својих потреба, које су у њој, и њихових следствених чињеничних односа у свом слободном стању представља себи што ће се по земаљском времену догодити потом.

И у физички будном стању свака душа је способна да осмишља будућност и да је замисли као свршено дело, али будући да души у својој плоти очито недостаје чистије и тачније сагледавање и осећање свих услова и околности потребних за извршење утврђене замисли, онда замисао понегде још бива промењена, како у облику и намени, тако и у времену у коме је душа по својој замисли посматрала дело свршеним и оствареним. Када би душа и у свом телесно будном стању могла јасно да сагледава као што може у свом слободнијем стању гледања и осећања, онда више не би било промене у некој замишљеној намери и била би остварена у делу у тачно утврђеном времену. Јер душа која слободно види и осећа прозире брзо све околности, услове и могуће препреке као и најбоља и најсигурнија средства којима се препреке сигурно дају отклонити, и онда се управо мора остварити што је замислила у тачно одређено време.

И гле, управо у томе се састоји способност предвиђања једне слободније и чистије душе не само у вези што се тиче најпре ње саме већ и што ће се негде ван ње у свету догодити и одиграти. Јер душа која види и осећа чисто, танано и далеко способна је себи представити нескривено и као извршено сплет свих околности, услова и узрока са њиховим сигурним последицама, које за след догађаја већ одавно постоје, што код једне неслободне и још доста материјалне душе никако не може бити случај.

Ево, овим сам ти сасвим природно јасно представио у ком стању се налазила твоја душа и душа твог брата у твом сну и како и зашто.

Но, такво стање још није пуни други степен јасновиђења душе, пошто дух у њој још није потпуно повезан, већ само колико и дух биљке у љусци клице семена, када се семе налази већ неколико дана у плодној земљи и почне пробијати љуску и показивати своју активност.

Пун други, различити и виши степен гледања и осећања душе наступа на јави као и у сну када дух у души постаје толико активан колико и дух биљке у семену када из душе, која почива у телу семена, почиње да обликује и хвата корење у земљи и изданке изнад ње. Душа тада почиње да се развија у прави облик и продире делом у себе попут корена настајуће биљке у земљу и силом Божјом у њој почиње усисавати одговарајућу јој храну, делом, пак, сама биљка, будући храњена изнутра, као прави и истински облик душе услед унутрашње хране подиже се путем чисте, истинске и живе силе Божје у пространство светлости, обликује се и израста навише до коначног усавршења.

А све то догађа се по све већој активности духа у души, који се управо овако с њом све више сједињује. У том стању душе њено гледање и осећање није више само нека мукла слутња, већ светлија и јаснија свест свих околности живота и како се оне односе према сопственом животу.

Човек у овом другом и вишем степену гледања спознаје себе и Бога и способан је видети духове, то јест душе како већ умрлих, тако и још у телу живећих и може их оцењивати каквима су.

Снови оваквог човека више неће бити материјални и нестварни, него духовни, чисти, истински, па тиме и стварни, и биће тада мало разлике између прозирања у будном стању или, пак, у телесном сну.

И гле, управо у такво стање сам вас ја малочас пребацио путем силе која је у мени, и ваше душе су неометано могле видети душе већ давно умрлих и говорити с њима.

Али у овом другом и вишем степену гледања могли сте да видите и да разговарате само са духовима који се налазе у истом степену с вама, осим Јована, који се ради својих ученика спустио сопственом моћу из небеса у описану другу раван гледања и осећања, иначе га као савршеног духа не бисте могли видети ни с њим разговарати.

А да вам је ово виђење остало потпуно и јасно у сећању, то сам опет ја учинио дозволом Господњом, јер што сте видели и чули записало се одмах у ваш путени мозак као и у ваше срце и бубреге. Без тога не бисте ништа пренели у овоземаљски будан живот, исто као што ни душа твога брата, с којом си се по свом сну нашао у Атини, ништа није пренела у телесно будни живот од свег што се с тобом договарала у сну у Атини.

Постоје одређени побожни људи који ради јачања својих душа скоро свакодневно за телесног сна живе и делују у духовном свету. Када се пак поново пробуде, ништа више не знају, једино осећају утеху и окрепљење и неком се чини као да је чуо и видео нешта пријатно.

Само који се попут пророка налазе на прелазу у трећи, што и највиши и најјаснији степен гледања и осећања, јер им се дух још више почео сједињавати с душом, преносе у телесно будно стање што су видели и чули у сада већ вишем духовном свету, и то могу и другима пренети. У таквом стању налазила се већина малих пророка.

А посматрај само примера ради стабљику пшенице у развоју дотле када се на њеној највишој тачки раста почиње показивати и развијати клас. Гле, исто се догађа и код човека када душа сасвим почиње прелазити у свој дух. Деловањем у другом степену јасног виђења дух је само започео обрађивати још увек допола материјалну душу и ширио се у њој све више све док је није сасвим испунио и духовно је оживео. У овом трећем стању, пак, душа почиње – љубављу духа потпуно разгорела – прелазити у дух и претвара све њене још увек материјом сродне твари у чисту духовну есенцу, и тада се обликује истинска клас за слободни, вечни живот.

У том стању човек бива уздигнут у светлост, која га почиње хранити, и што више хране прима од ње, будући да је све више и више продуховњена душа, све мање се храни из душевно-материјалне сфере. Клас живота цвета, сједињује се с духом љубави те то рађа зрно живота, које почетком небо храни млеком, а убрзо све јаснијим и вечно чврстим и непромењивим истинама.

И гле, тада пшеница живота сазрева и живот душе, који је у другом степену гледања заједно са духом чинио, да кажемо, стабљику пшенице, налази се сада у сасвим зрелом зрну живота, чиме и претходно одвећ вредно стварана стабљика вене и сасвим умире и одваја се од зрна и с њим нема ништа више заједничко.

Гле, то је тада трећи и највиши степен гледања и живота душе. У том стању душа види и чује све што год јесте и постоји у творевини; види небо отвореним и може ступити у светли и живи однос са целим духовним светом.

Шта таква душа тада види, чује и осећа, то се више не губи из њеног јасног сећања, јер њен јасан круг гледања и осећања јесте свеобухватан, вечно трајан и свепрожимајући.

У таквом стању су се налазили велики пророци и у таквом стању се налазе и сви савршени духови небеса и ја сам се налазим у таквом стању, иначе ти га не бих могао описати, јер нико не може другом дати што сам нема, што ћеш сигурно увидети.

А како ће човек још на овом свету доспети у ово стање живота?

Човек мора Реч Божју, у којој Бог човеку верно открива Своју вољу, једном с радосним, захвалним и спремним срцем и разумом прихватити. На тај начин већ сади истинско пшенично зрно живота у плодно тло.

А затим мора без оклевања и да почне чинити по Божјој вољи. Ово чињење јесте киша којом Божански дух бива потакнут да пређе у душу пшенице живота. Сада најпре треба ићи у себе истинском понизношћу, стрпљењем, благошћу, истинском љубављу према ближњем и правим милосрђем. Ако се човек живо и свом ревношћу упути у то, онда се спушта у своје сопствене дубине живота и хвата духовне корене у земљи Божје силе, коју корен одмах халапљиво усисава и почиње да избија, обликује и усавршава стабљику ка светлости Божјој. У том стању душа прелази све више у љубав према Богу, која постаје све живља, и то у мери у којој њен дух све активније прелази у душу.

Када је човекова стабљика живота на тај начин дозрела до класа и налази се сасвим у љубави према Богу и у њеној животној светлости и топлоти, тада и сама почиње да прелази у свој дух и да се с њим сједињава. У том блаженом стању примећује се поврх сабљике клас живота, који се у чистој Божанској светлости убрзо развија до цвета, а цвет пак исказује потпуно сједињење у љубави и животу са својим духом а тако и с Богом. Овим сједињењем настаје истински плод живота, чија је потпуна зрелост узвишена над свим земаљским у пуној светлости живота Божјој... Човек се (тада) такође налази и у јасновиђењу и живом схватању свега у духовном свету као и у целој материјалној творевини." (ВЈЈ8.135)

Према Јерихону

Исус напушта Витанију и одлази за Јерихон. Успут, у једном месту, мештани Га моле да излечи њихове болеснике, али Он то одбија наглашавајући да је њима потребна већа вера, љубав у Бога и самостална а не молитва других особа плаћена новцем (што је код њих био случај). Потом, даље на путу, упитан, Исус објашњава ученицима зашто није помогао:

"Јер Ја нисам увек само помагач, већ где је потребно и праведан судија.

Чујте пак једно поређење из којег ћете још јасније видети зашто сам становницима овог места кроз које смо прошли изричито напоменуо самосталну молитву и пуно поверење.

Живео је негда у једном граду праведан судија, који се није бојао Бога ни зазирао од људи. А у граду је живела и удовица која се жалила судији говорећи: "Спаси ме од мога противника!" Али судија се правио да не чује и дуго није услишио молбу. Па пошто је удовица истрајавала, рече себи: "Јесте да се не бојим Бога ни зазирем од људи, али ипак ћу је спасити будући да ми је одвећ досадила, јер ће ми на крају још пробити уши.""

Рече Симон Јуда: "Дакле, ако човек хоће да му Бог услиша његове молитве, онда, значи, мора својски да му досади? А ја сам мислио, да Бог – који је у Теби и који је сама љубав и милост – хоће једино живу веру и поверење те да услиша човека, насупрот неком земаљском судији. Већ си нам једном дао сличну слику о домаћину код којег је касно ноћу дошао неки гладан и пробудио га молећи за хлеб. Али не из љубави и милости даде му домаћин, већ само што се што пре хтео отарасити такве напасти. Ова ствар ми је – отворено говорећи – заиста јако чудна. Када Те ми замолимо за што, онда нам одмах испуњаваш жељу, а да Те нисмо непристојно мољакали. Исто тако си поступио и са незнабошцима и цариницима и мноштвом грешника и прељубничин грех си записао у песак. Али сада ова Твоја наука како искати од Бога коси се ама баш са свиме што си до сада учио. Како да то прихватимо?"

Казах Ја: "Онда слушајте шта има да каже наводно неправедни судија, а тај судија, то сам – слушајте – Ја лично. Тај судија говори: када већ световни судија у поређењу кукавној удовици додељује правду, колико ће пре Бог спасити Своје изабране, који, тако рећи дан и ноћ, зову да са њима има стрпљење и буде милостив. Кажем вам, избавиће их веома брзо. Но, када се Син човечији буде вратио, шта мислиш, Симоне Јудо, хоће ли наћи вере на Земљи? Гле, као и у овом времену, наћи ће готово никакве вере и биће исмевани и ружени који у Њега још буду веровали. Но, биће много и који неће допустити да их заслепи земаљска мудрост и Моју реч ће отворено проповедати. Њима ћу тада доћи дању и ноћу и открићу им се и заштити их од прогона света и дароваћу их да љубављу помогну убогима и болеснима. Тако ће на Земљи постати све светлије и сношљивије. Да ли разумете ово предсказање?"

Рече Симон Јуда: "Господару, када ће то бити на Земљи?"

Казах Ја: "Симоне Јудо, због твоје силне вере дао сам ти кључеве царства Божјег и назвао те стеном на којој ћу саградити Своју цркву, коју врата пакла неће надвладати. Ти ћеш бити нови Арон и седећеш на његовој столици, јесте, и стога што ћеш са осталом браћом разносити Моју реч. Но, када то дознају незнабошци после неколико стотина година, онда ће у Риму тврдити да си ти тамо основао столицу. И народи, присиљени мачем и ватром, узвероваће тим кривим пророцима да си ти као један од првих кнежева вере заиста утврдио ту столицу и да из ње из Рима такође владаш у Моје име земљама, кнежевима и народима. Али, то ће бити крива столица, из које ће истећи велика зла на далеки земаљски шар, тако да скоро нико више неће знати где си утврдио истинску столицу, столицу љубави, истине, живе вере и живота и ко је твој наследник. Да, та столица стајаће дуго, далеко изнад хиљаду година, али две неће досегнути. А сада рачунај, ако умеш рачунати. – Када лажна столица натруне и изгуби постојаност, онда ћу се Ја повратити и Моје царство са Мном. Тада ћете и ви са Мном доћи на Земљу да будете сведоци пред људима у којих будемо нашли истинске вере. Али у оно време биће потребно велико прочишћавање не би ли Ме људи препознали и веровали једино у Мене. Но, о овоме што вам поверљиво открих да ћутите засад. Доћиће време када ће се са кровова гласно разглашавати."

Казаше други ученици: "Господару, зар се то не може спречити?"

Казах Ја: "Да, могло би ако претворимо људе у стројеве. – Такође ви велите: "Зашто стално толике олује и снажни ветрови на мору?" – Добро, да их прекинемо, па онда на мору више неће бити великих таласа и бродари ће миром и без опасности пловити морима. Али онда би се море покварило, па би окужило сву Земљу и онемогућило сав природни живот на тлу и у самом мору. Сву воду морали бисмо скаменити, али откуд би онда сав свет и биљке и животиње узимали изворни и најнужнији напитак? Дакле, да би опстало море и сва друга вода, морају постојати ветрови и олује. Тако се море усталаса и ради, па животна со неће потонути и море се неће покварити и усмрдети. А ветрови и морске олује то су за човека духовне провере и борбе, које на овој Земљи мање или више мора издржати сваки човек и помоћу њих се изборити за истински живот. А што је животни век човека у малом, то је дужи век за цео народ. Поточић прође мањи део тока док се не сједини са већим потоком, а он мора протећи дужи ток док се не сједини са реком, а река већ мора проћи далеке земље како би се улила у велико море. А море оптиче сву земљу и својом сољу оживљава копно тананим испаравањем, испуњава ваздух ветровима и олујама и оживљава сав природни свет.

У море се уливају разноразне воде, чисте и нечисте, слатке, киселе, горке, лековите и нелековите, али у мору се сједињавају и имају со. Из соли сав живи органски свет узима свој основни састав и по својој природи га преобрађује. А онако како се велико море односи према свим земаљским бићима, исто тако се велики духовни свет односи према разним овоземаљским људским односима на Земљи. Сваки човек личи поточићу, заједница потоку, речица племену, река народу, а море посебно на њезиним обалама представља васколики народ земаљски, где сви прелазе у једно једињење; далеко море представља човека у целини у духовном свету, а духовни свет садржи бесконачне ствари, чије је својство основа свега. Од сталног покрета великог мора, као што смо видели, зависи цео живи свет; што год море више ради – великим олујама и струјама – утолико више рада ће бити и међу свим бићима на тлу, па и бољег напретка и раста. Ако, подобно овим поређењем, људи олење у унутарњем раду, омлаче, задремају и омраче, одмах у великом свету духова наступају велики покрети, који узрокују свакојаке покрете и таласања међу људима који су још у телу. Тада устаје народ на народ, учење се противи учењу, и све то траје толико дуго, све док људи не доспеју до највећег могућег рада. Тиме постаје светлије међу њима. Привидна невоља их тера на нова открића и до што већег и уређенијег деловања. Тако се народи, који једва да су знали један за другог, упознавају и временом постају корисни један другом, и светлост међу њима расте временом све више и више и коначно рађа потребу за готово опипљивом и доказаном истином живота. Када ова потреба на крају постане што општија и људи више не буду задовољни чистом ауторитативном вером, која је увек основица мрачног и лењог празноверја, онда је време да им се осветли живот великом и опипљивом светлошћу пуном јасноће и истине.

Ето видите, зато се сви ови многобројни људи у дубоком сну свакојаке лењости и мрака морају јако и олујно покренути, не би ли се после дужег времена пробудили у правцу да коначно почну осећати шта им недостаје.

Када људи доспу у такво стање, онда је тек дошло време да им се да што им мањка, односно тек тада ћу поново доћи на свет међу људе и учинити у општем што сада чиним у посебном само пред малим бројем сведока. Сада садим семе у земљу и тим не доносим људима мир, већ мач за сукобе и велике борбе и ратове. Једино засебан човек који прихвати Моје учење и живи по њему налази светлост у себи, истину и прави мир у животу, премда се има изборити са светом и претрпети многе прогоне имена Мога ради, што ће се и вама догодити.

А када будем по други пут дошао на овај свет, онда ће се међу народима окончати превирања, борбе и прогони и праоднос међу људима и небеским духовима биће уобичајан и трајан.

Из овог што сам вам сада рекао и показао лако ћете приметити и увидети зашто ће бити допуштено да се временом поред мале и истинске столице Аронове, на коју вас сада Ја постављам, подигне крива и дуготрајна у средини неверника и зашто и како ће бити допуштени и криви пророци и учитељи чак и у Моје име.

Но ви и ваше истинско потомство нека не обрати пажњу када такође буду чули позив из уста кривих да је Христос ту или тамо, јер Ја више никада нећу становати у неком храму подигнут људском руком, него само у духу и истини оних који ме траже и који ми се моле и верују једино у мене и стога ме изнад свега и љубе. Њихово срце ће бити мој истински храм, у коме ћу становати и у коме ћу им говорити, подучавати их и водити. Ово за вас добро запамтите да се, када се све ово догоди, не љутите и опоменете да сам вам све ово, уједно са разлогом, већ унапред казао." (ВЈЈ8.161-163)

Јерихон

Исус са ученицима стиже у следеће место, застаје пред гостионом, разговара са мештанима (Лк18:9-43), па наставља пут. Предвече стиже у Јерихон у грчки конак. У разговору са угоститељем, који прихвата Исусово учење, Исус додирује и грчку филозофију и објашњава узрок лошег стања човека наводећи да је то углавном епикуреизам, који у овосветском уживању налази све задовољство, па ће услед тога опет открити будућност:

"Јер једни почну употребљавати сва средства, не би ли и сами могли живети епикурејски, а други, већи део, при том мора очито запасти у велику телесну и још већу духовну невољу – и ето ти беде на Земљи... Када на Земљи једном буде било одвише епикурејаца, онда ће и убрзо од Бога бити допуштен општи светски суд на све људе на овој Земљи и видећемо онда да ли ће се опет негде дићи неко који ће се усудити да са мерилом у руци каже својим ближњима: "Гле, овај велики део земље сам измерио, поставио гранично камење и проглашавам га својом неотуђивом имовином, и ко ли се дрзне да ми ту нешто оспори или само да каже: "Пријатељу, овде свако од нас има исто право, само ако има моћ и средства да ти одузме из руку твоје умишљено право", тог ћу казнити смрћу."

Ја вам кажем, тада више нигде неће бити таквог човека. Јер када поново дођем на Земљу да држим суд над таквим мртвим епикурејцима, али и да дам плату живота оном који је претрпео и поднео многе невоље из љубави према Богу и ближњем, онда више неће да ми мере Земљу мерилом на ичију сопствену корист, него где човек буде стајао, тамо ће и жњети и подмирити своје потребе. И људи ће се узајамно помагати и нико неће говорити: "Ево, ово је моја својина и ја сам над овим господар." Јер тада ће људи увидети да сам једино Ја господар, а сви они браћа и сестре. Јесте да би и сада требало да буде тако међу људима, али у овом средњем раздобљу образовања људи, који се још нису прочистили великим огњем, остаће тако, али од сада не пуних 2000 година. А потом ће код људи навелико преовладати дух и више се на Земљи неће видети некакво измерено моје и твоје нити ће се о том говорити."

Доцније, упитан од угоститеља о великом огњу, којег је споменуо, Исус одговара: "Јесте, пријатељу, огањ ће бити велика и општа невоља и беда и јад, какви још нису виђени на Земљи. Вера ће утихнути и љубав охладнети и сви убоги ће тужити и посртати, а велики и моћни и цареви овог света ипак им неће помоћи услед њихове охолости и велике тврдоће њихових срца.

Такође ће се народ дизати на народ и ратоваће ватреним оружјем. Тако ће се владари задужити великим, недостижним дугом и своје поданике ће тлачити недостижним порезима. Па ће настати велика поскупљења, глад, многе опаке болести, зараза и куга међу људима, животињама и чак и биљем.

Такође ће настати велике олује на копну и на мору, и земљотреси, и море ће на многим местима плавити обале. Тада ће људе обузети велик страх и трепет пред оним што долази да снађе Земљу.

То ће се све допустити да би се људи одвратили од своје гордости и саможивости и велике тромости.

Велики и уображено моћни биће кажњени досадом, којом ће се покренути на активност не би ли се ослободили те невоље.

И гле, то је прва врста огња, којим ће се људи чистити за Мој поновни долазак.

У исто то време и природна ватра ће веома службовати. Покретаће бродове на свим морима брже од брзине ветра. И људи ће својим оштрим разумом правити гвоздена кола и путеве и уместо теглеће животиње упрегнуће пред кола ватру и њеном силом ће се возити брже од одапете стреле далеко преко Земље.

Такође ће знати да укроте муњу и да је употребе као преносника својих жеља и воље с краја на крај Земље.

Па када ови горди и грамзиви цареви међу собом буду ратовали, опет ће ватра пресудно службовати, јер њезином моћу одапињаће железне масе у облику кугле велике тежине муњевито на противника, градове и утврђења наносећи велика разарања.

И са овим оружјем ће изумитељи на крају дотле доспети да убрзо ни један народ више неће моћи ратовати против другог, јер уколико би тим оружјем два народа насрнула један на другог, убрзо би се истребила до последњег човека, а то ни једном не би донело праву победу и добитак. То ће краљеви и њихове војсковође брзо увидети, па ће се радије подносити у миру и добром пријатељству, и ако се подигне неки горд и амбициозан реметељ мира и нападне свог суседа, онда ће се љубитељи мира ујединити и казнити га. И ето, на тај начин ће се постепено успоставити стари мир међу народима на Земљи и утврдити се.

Када се након овог Мог присуства буде бројало хиљаду осамстотина и скоро деведесет година, скоро да више неће бити ратова на Земљи. Отприлике у то доба уследиће и Мој лични долазак на Земљу и отпочеће велико прочишћавање људи.

Јесте да ће међу дивљим народима још бити ратова, али и међу њима ће брзо постати немогући. Ја ћу их скупити уз помоћ Мојих праведних и моћних краљева и војсковођа и осветлићу их својом светлошћу, па ће и они постати мирни народи и пријатељи светлости.

Гле, то је друга врста огња, којим ће се чистити људи.

Трећа врста огња састоји се у томе да ћу већ неколико стотина година пре будити све осветљеније видеоце и пророке и слуге, који ће у Мом имену свугде јасно научити народе о свему те их ослободити разних забуна и лажи, који ће доћи путем кривих пророка и свештеника, чак и у Моје име, на њихову пропаст. Ову злу работу ће почети већ ускоро, а ту и тамо већ и јесу започели и у ово Моје време.

Ови ће чинити лажна знамења и чуда као и пагански свештеници те ће обманути многе и стећи велика земаљска блага и моћ и велик углед. Но, трећим огњем и његовом јарком светлошћу све ће им то нестати и сасвим пропасти. А краљеви и кнежеви који ће хтети да им притекну у помоћ изгубиће сву њихову моћ и богатство и њихова престоља јер Ја ћу против њих позвати Своје краљеве и војсковође и даћу им победу. И на тај начин ће се на Земљи међу људима окончати стара ноћ пакла и његових весника. Но, како се сада састоји ова ноћ у паганској, слепој и бесмисленој церемонији, коју називају богослужењем, исто тако ће се састојати и у оним временима, али трећим огњем из небеса ће сасвим бити уништена. Јер лаж не може надвладати светлост и истину из небеса, као што се ни природна ноћ не може супротставити изласку Сунца, мора да бежи у своје мрачне пећине и јаме и онај који стане на светлост више неће ићи да потражи ноћ.

Ево, показао сам ти трећу врсту огња, који својим дејством јако разара човечију таму, па ћу ти показати још и четврту врсту огња, којим се треба прочистити Земља и људи и сва бића при Мом другом доласку.

Огањ ће се састојати у великим природним побунама Земље на сав могућ начин и то посебно на местима Земље где људи буду саградили превелике и величанствене градове, у којима ће владати највећа охолост, нељубав, рђави обичаји, лажни судови, моћ, углед, тромост. При том и највеће сиромаштво, јад и беда настали услед сувише израслог епикуреизма великих и моћних. И у тим ће градовима из претеране похлепе за добитком саградити и разне творнице у огромним размерама, у којима ће уместо људских руку радити ватра и вода заједно са свакојаким уметним машинама направљеним од железа. Ложење ће се вршити посредством прастарог земаљског угља, којег ће тадашњи људи прибавити у огромним количинама из дубине Земље.

Када ова работа уз помоћ силе ватре једном достигне свој врхунац, онда ће се на тим местима ваздух сувише испунити запаљивим врстама етера, који ће се час ту, час тамо запалити и те градове и пределе претворити у прах и пепео заједно са многим њиховим становницима, па ће и то бити велико и делотворно прочишћавање. А шта ова врста огња не постигне, то ће постићи друге велике олује свих врста и то тамо где буде било потребно, разуме се, јер без потребе ништа се неће сагорети и упропастити. На тај начин ће се и ваздух очистити од штетних испаравања и штетних духова природе и то ће и на сва остала створења на Земљи имати благодетно дејство, а служиће и здрављу људи у томе да ће престати све многе и гадне болести тела и људи ће, здрави и снажни, моћи да доживе дубоку старост.

Пошто ће овако прочишћени људи стајати у Мојој светлости и заувек истински и живо држати заповести љубави, тако ће и земљишни поседи бити расподељени тако међу људима да ће свако имати онолико да правим трудом никада неће оскудевати, и управитељи заједница, као и краљеви, стојећи сасвим у Мојој вољи и светлости, стараће се да у земљи и народу не настане нека несташица. И Ја сам ћу, час ту, час тамо посетити људе и ојачати и усправити оне који буду највише чезнули за Мном и највише Ме буду љубили. Ево, овим сам и вама Грцима дао јасан одговор на твоје питање. Јесте да је ово једно пророчанство о поприлично далекој будућности, али сасвим сигурно ће се испунити, јер пре ће све нестати, и сама Земља и све видљиво небо, него ли да се не испуне Моје речи и обећања. – Да ли си ово добро разумео?"

Стари угоститељ одговори:

"Да, Господару и Учитељу, ово смо сви ми сигурно добро разумели. Ових четири врста огња ради чишћења људи целе Земље додуше нису ништа пријатно и угодно и може се питати зашто ће Бог, који је изнад свега мудар и добар, такво што допустити. Али пошто је управо Бог изнад свега мудар и добар, онда ће Он сигурно најбоље знати зашто све то допушта. Али ми Теби ипак захваљујемо што си нам открио будућност и веома нам је драго што живимо већ сада на овој Земљи при Твом првом доласку. Јер како ми се сада сасвим јасно чини, ипак је сада у овом времену све умногоме боље међу људима на Земљи, него што ће бити при твом поновном, другом доласку.

Ја додуше не могу да замислим где и какве велике градове ће људи временом још саградити и како ће силу елемената и чак и муње регулисати и укротити за њихове потребе, но мени и сигурно свима нама је драго што ово не разумемо... ако бисмо већ сада разумели, онда би оно зло доба чишћења четирма врста огња сигурно дошло још много пре него што си нам то Ти, Господару и Учитељу, сада најавио. Али будући да си већ био толико милостив и унапред си нам извесно показао да ћеш још једном лично доћи људима на Земљу за стално, онда би још додатно могао да нам кажеш где ћеш доћи људима на Земљи. Како ће се звати земља, место и сретан народ?"

Казах Ја: "Пријатељу, на ово твоје питање не могу ти сада дати за вас разумљив одговор, јер ће у оно време настати веома много нових места, земаља и народа, који сада још немају имена. Али да ћу на Земљу поново доћи само у таквој земљи и у такво место где међу људима још буде било највише живе вере и истинске љубави према Богу и ближњем, то можеш да прихватиш и верујеш као нешто сасвим извесно и потпуно истинито.

Но, када будем дошао, нећу доћи сам, него са Мном ће доћи у великим четама сви Моји, који ће већ дуго са Мном бити у Мом небеском царству, и ојачаће своју браћу која ће још ходити у телу на Земљи. Па ће тако настати права заједница између блажених небеских духова и људи ове Земље, што ће тадашњим људима сигурно бити велика утеха." (ВЈЈ8.182,185-187)

Сутрадан, обећавши да ће се трећег дана вратити, Исус одлази за Есену крај Мртвог мора. Био је то хуманистички ред који је потицао делом од древног египатског свештенства, делом од грчких филозофа и деловање му је првенствено било усмерено ка усрећењу човека веровањем у загробни живот. У те сврхе овом реду није била страна ни употреба разних, но кривих, знамења и чуда. Сусревши пак Исуса и уверивши се у његова истинска знамења, која се итекако разликоваше од њихових кривих, Есени постају Исусови следбеници, и то ће остати током више векова и сачувати изворно Христово учење, али и доживети велики прогон од стране Рима.

Посетивши их на кратко и утврдивши их у вери, Исус се враћа у Јерихон и поново залази у грчку гостиону.

У присуству једне јудејске породице, која је пострадала од стране јерусалимског храма, Христос говори о угњетавању и о суду који потом следи:

"Тада наступа и велики суд, а с њим и велико непосредно Божје откривење онима који одрже веру у Бога и у својим срцима љубав према Њему и према ближњем.

Тада с лица Земље бивају пометени порицатељи Бога и горде варалице и угњетачи, а верни и сироти буду усправљени и обасјани из небеса, као што је то ево сада случај и као што ће и једном након скоро 2000 година поново бити случај.

А време када се овакво што може догодити, а сигурно ће се и догодити, може се лако препознати. Као што крајем зиме препознајете долазеће пролеће када посматрате дрвеће како њихови пупољци напупе и постану сочни и с њихових грана на Земљу капље сок, који је подобан сузама човечанства, као да је моли за избављење из невоље зимског загрљаја у којем су многа дрвећа патила.

Када дакле једном сироти људи у њиховим срцима такође почну постајати све осветљенији и пунији светлошћу истине из Бога, а при том услед немилосрдног и неизмерног угњетавања почну натапати тло Земље својим сузама, онда се сасвим приближило велико духовно пролеће." (ВЈЈ9.23)

Пре него што ће напустити Јерихон Исус одлази и код цариника Закеја (Лк19:1-27). У својој поуци указује и на велики суд:

"Почетак ће ускоро доживети Јудеји, а касније и друга царства са својим кнежевима и народима, а након непуних 2000 година опет ће доћи велик и општи суд на спас добрих, а на пропаст светски великих и празних љубави.

Како ће пак суд изгледати и у чему ће се састојати, већ више пута сам открио свим Мојим овде са Мном присутним ученицима, а они ће после Мене објавити народима Земље. Благо оном ко то прими срцу и свој живот усмери по том да га не би захватио суд." (ВЈЈ9.30)

Нахим јудејски

Исус иде путем за Нахим јудејски; пошто је све пусто, пролази га за само пола сата, што би иначе требало десет сати хода, и стиже у крај настањен паганима, лечи слепу девојчицу те продужава даље за Нахим, где стиже за мрака, и на градском улазу наилази на мртвачку поворку. Оживљава младића преминулог пре три дана, што изазива опште запрепаштење, чак и међу ученицима који већ беху навикли на нечувена чуда, тако да Га неки тог часа и напустише. Исте вечери, упитан од Јакова, ученика и брата му, о духовном значењу овог догађаја, пошто је сам за себе разрешавао дубља значења Исусових дела, Исус одговара:

"Ја свакако у себи видим откривеном сву бесконачну вечност, па стога и већ свршеним делом оно што је иза овог Мог дела скривено, али ваш дух, још се налазећи у свом детињству, не може то видети ни схвати. Али пошто си ти већ тајни мислилац, а и сам схваташ и осећаш да Ја ништа не чиним што не би имало тачно саобразно значење за сву бесконачност и вечност, и пошто само желиш да ти дам за тебе неку напомену, могу да ти је и дам, па слушај.

Гле, показао сам вама као и многим другима итекако често зашто сам као син човечији дошао у овај свет, увек с напоменама на пророке, и овде сам то поново споменуо. Такође сам вам издашно показао какав ће ток међу људима у будућим временима попримити ово Моје учење, то јест нова црква коју Ја поново оснивам. То сам вам у Јерусалиму показао и великим знацима на небеском своду, и гле, оно задње, најцрње време, у којем ће се Моје учење преобразити у хиљаду пута горе идолопоклонство него што се то игде на овој Земљи све до сада преобразило неко божанско учење, када ће умрлим и од стране свештеника светима и блаженима проглашеним људима, па чак и њиховим трулим моштима, изградити храмове и олтаре и у њима приносити им божанску славу, одговара ево овом догађају.

У више маха сам вама, Мојим ученицима, отворено рекао и показао да Моје царство није од овог света, да не треба да се бринете о долазећем дану шта ћете јести и пити, него да гледате ширити царство Божје и његову правду међу људима и немојте дозволити да вам се то некако обавезно плати, него прихватите само што ће вам људи из љубави дати у Мом имену, јер забадава сте све од Мене примили, забадава и дајте другима. Такође сам рекао вама и оним другим седамдесетак ученика, којих сам у Емаусу изаслао да проповедају људима Јеванђеље из небеса, да немате две хаљине, ни торбу да у њу што ставите, па ни штап да се браните од непријатеља, јер Моје име, Моја реч и Моја милост свакоме је довољна.

Такође сам вама и многим другима лепо рекао да ником не судите да једном сами не будете осуђени. Такође да никога не проклињете и никада никог прогањате да се то вама самима не деси, јер којом мером мерите, том мером ће вам бити одмерено.

Јест, једино да се молите за оне који вас мрзе и псују и да чините добро онима који гледају да вам нанесу зло. Тада можете и од Мене очекивати плату и тако ћете над главама ваших непријатеља скупити ужарено углевље и најпре их учинити вашим пријатељима.

Гле, заповедио сам вам да под барјаком праве и живе љубави према ближњем подучавате, живите и поступате. Такође вам рекох да ће вас познати Мојим правим ученицима управо по томе ако се међу собом љубите као браћа као што вас Ја сам љубим и да ће се Моји прави следбеници увек једино препознати по несебичним делима љубави према ближњем. Али гле, тако неће бити у оном мрачном добу, него управо сасвим супротно овом Мом учењу, које сам вам верно објавио.

Истинска вера и чиста љубав у оном добу сасвим ће утихнути. Место њих људима ће бити наметнута суманута вера путем свакојаких грозних казнених закона – као што једна опака грозница усмрћује човеково тело. И ако се једна заједница ојачана Мојим духом успротиви кривим, прегордим, превластољубивим и пресаможивим учитељима и пророцима крцатим злата, сребра, драгог камења и другог големог земљског блага, који ће себе представљати вашим јединим правим наследницима и Мојим заступницима како би им људи одавали велику част, и ако им покаже да су управо сушта супротност ономе за шта се безобразно и безбожно дрско представљају људима присиљавајући их да само код њих траже спас своје душе и истину, онда ће настати борбе и ратови и прогон каквих није било од почетка човечанства на овој Земљи.

Но најгоре и најмрачније стање неће дуго трајати и догодиће се да ће криви учитељи и пророци на крају сами себи задати смртни удрац. Јер тад ће се међу навелико угњетеним људима пробудити Мој дух, дух васколике истине. Сунце живота ће почети јако сијати и ноћ смрти ће тонути у свој стари гроб.

О том мрачном добу, које сада представих, већ сам вам више пута пророковао, а сада га само споменух да бисте што лакше нашли саобразност између овог догађаја данас и оног у будућем времену.

Гле, у овом малом граду, којег готово са свих страна окружују паганска села и места, још живи мали број Јудеја, који се са неколицином старосамарјана налазе у нешто чистијем јудаизму и којима су храмски закони у много чему гадни. Веома добро виде рђаве и сулуде радње храма мада му се не могу супроставити. Њихови суседи су многобошци који додуше исто тако не држе до својих идола, али реда ради морају да се праве као да их се држе, а заправо не верују више ни у шта сем у неку добру добит, коју где могу ућарити.

И гле, исто тако ће бити у време о којем сам вам пророковао, додуше у општим размерама.

Постојаће надаље једна чиста заједница слична овом градићу, окружена почетно потпуно неверним људима, који ће се једино бавити разноразном уносном индустријом и који неће марити за Моје чисто учење, а још мање за у оно време омрзнуто римско паганство. При оваквим околностима у чистој заједници почеће изгледати веома удовички и жалосно.

Моје учење ће изгледати као ова удовица, која је туговала и чијег сам мртвог сина оживео. Вера представља мртвог сина, којег сам оживео. Њега је уморила тешка грозница, која одговара жељи за светским добитком и која је и овај народ овде обузела и то услед наопаких и злих превара Јерусалима и уз то и потпуне невере околних пагана, који ће се у оном будућем добу, о којем сам вам пророковао, звати индустријалци. Дакле услед овог, путем грознице светске жеље, пропада ова почетно чиста, премда млада вера, која се овде одомаћила тек пре шеснаест година путем једног Самарјана, који се овамо доселио и који је био и муж ове удовице. Вера умире и ми је срећемо у виду мртваца.

Тада долазим Ја сам, обраћам пагане и са њима долазим овамо за вече највеће туге ове заједнице. Васкрсавам мртву веру и предајем је поново удовици, чистој божјој науци.

И после овог Мог дела доћи ће овамо и сви пагани и прихватиће оживљену веру у једног истинског Бога и усмериће свој живот по Његовој вољи, која им је обзнањена.

Слепа девојчица, пак, којој сам подарио вид, представља неверну индустрију доба о којем је реч, која ће бити толико јадна и оскудна да ће тадашњи горди краљеви, жељни раскоши, од људи захтевати на сву силу велике порезе, чак и од оног што ће јести и пити, па ће тако настати велика невоља и глад и невера и нељубав међу људима, који ће се међу собом варати и прогањати. Но – ово запамтите добро – када невоља буде највећа, онда ћу Ја доћи ради малобројних праведника и истребићу невољу са Земље и учинићу да Моја чиста светлост живота засветли у срцима људи.

Ево, овим што сам рекао, дао сам ти, Мој драги брате Јакове, напомену коју си хтео од Мене, а ти као јак мислилац ћеш остало лако наћи.

Мада ово знање несрећне будућности душу човекову не чини блаженијом, ипак јој не шкоди ако се вежба у саобразностима и њима спозна да све видљиво што јест и што буде у свету јесте повезано веома присно и односно са унутарњим скривеним светом духова, који у себи садржи сва времена и просторе у непрестано откривеној садашњости. – Да ли сте све то добро разумели?"

Сви присутни потврђују, али се и чуде зашто Он допушта такву пропаст и зашто Његова наука мора доживети овакав рђав след. Исус објашњава и примера ради наводи добре и рђаве биљке, које расту на истом тлу и које обасјава једно те исто Сунце. Бог радије допушта да светлост помрачи него да спута слободан човеков дух. (ВЈЈ9.39-41)

Сутрадан, пре но што ће Исус поћи, обраћа Му се још Грк:

"Господару, Боже и Учитељу од вечности у Своме духу. Ти нас додуше сада напушташ у Својој видљивој особи, али Те молимо да Ти изволиш остати код нас Својим највишим божанским духом и да нам само каткад даш један знак да будемо сигурни да се нас сећаш а и да си у духу код нас."

Исус одговара:

"Да, то ће тако и бити до краја времена овог видљивог света. И не само један знак него више њих ћете увек имати да сам Ја присутан у духу код вас и у вама и међу вама. А поуздани и никада варљиви знаци свагда и увек ће бити ови: Прво, да Ме љубите више него ишта на свету. Јер ко било шта на свету љуби више него Мене, тај Мене није вредан. А ко Ме заиста љуби изнад свега, тај је управо овом истинском љубављу у Мени и Ја у њему.

Други знак Мог присуства код вас нека буде и то да из љубави према Мени љубите и ваше ближње, младо и старо, као и вас саме. Јер ко не љуби свог ближњег, ког види, како ће љубити Бога у Мени, ког не види? Мада Ме сада и видите и чујете, ипак Ме убудуће у овом свету више нећете видети. И када Ме не будете видели, да ли ће ваша љубав остати оваква каква је сада док Ме видите? Да, код вас ће љубав одиста остати, али гледајте да оваква остане и код ваших потомака. Јер ако Ме ко заиста у свом срцу изнад свега љуби тиме што живи и поступа по Мојој њему откривеној вољи, њему ћу Ја сам доћи као лично у духу и открићу Му се потпуно присутним.

Трећи знак Мог присуства код вас и у вама и међу вама биће и то да ће вам се свагда дати све што замолите озбиљно Оца у Мени у Моје име. Али разуме се по себи да Ме не молите о глупим и ништавним стварима овог света. Јер ако бисте то чинили, онда бисте ваљда показали белодано да овакве ствари више љубите него Мене, и то онда заиста не би био знак Мог присуства код вас и у вама и међу вама.

Четврти знак Мог моћног присуства код вас и у вама и међу вама биће и то да ако телесно болесним људима из истинске љубави према ближњем у Моје име положите руке, биће им боље, ако је опоравак користан спасу њихове душе.

А разуме се и овде само по себи да при том свагда у срцу говорите: "Господе, не моја, него само Твоја воља да буде." Јер ви не можете знати да ли и када је опоравак тела користан спасу једној души. А вечан живот на овој Земљи у телу ни једном човеку није одређен. Зато полагање руку и не може свагда и сваког ослободити његових телесних бољки. Али ви ипак нећете починити грех ако сваком болеснику пружите љубав показану вама. Већ ћу Ја помоћи ако је корисно за душевни спас човека – што само Ја могу да знам.

Ако сте негде из даљине чули да један или други ваш пријатељ лежи болестан, онда се молите над њим и ставите у духу руке на њега и треба да му буде боље.

При том нека буде молитва, која само у срцу треба да се изговори, у овим неколиким речима: "Господ Исус да ти помогне, да те ојача и да те оздрави Својом милошћу, љубављу и смиловањем." Ако то пуном вером и поверењем у Мене изговорите над болесним пријатељем – или пријатељицом – колико год далеко да се налази од вас, и при том над њим у духу држите ваше руке, онда ће му тога часа бити боље ако је то за његов душевни спас корисно.

А и један пети знак Мог присуства код вас и у вама и међу вама биће још и то да ћете ви, ако свагда чините Моју вољу, у вама постићи новорођење духа. То ће бити једно истинско животно крштење, при коме ћете бити испуњени Мојим духом, па уведени у сву мудрост.

Те за овим петим знаком нека свако стреми пре свега. Јер на коме се покаже овај знак, тај ће већ у овом свету имати вечни живот и моћиће чинити што Ја чиним јер ће тада бити једно са Мном.

Ево, показао сам вам знаке Мог присуства. Чините тако, па ћете код вас и у вама и међу вама најпре истински осетити Мој дух."

На то Ме упита Грк говорећи: "О Господару и Учитељу! Пошто смо сви ми сада имали срећу, коју вечно не можемо довољно ценити, да Тебе самог упознамо у Твојој Божанској личности и да из Твојих уста чујемо речи живота, онда бих ја барем за нас Грке мислио да Теби саградимо једну кућу, у којој бисмо се једном седмично сакупљали како бисмо разговарали о Твом учењу и да тамо читамо Мојсија и Пророке. Јер других дана је свако од нас мање или више оптерећен послом, час ту, час тамо, па није тако лако могуће међусобно разговарати о Твом учењу и делима и подстаћи се на деловање по Твојој вољи. О Господару и Учитељу, кажи нам да ли би Теби то било угодно?"

Казах Ја: "Зашто саградити посебну кућу када ионако имате ваше куће, у којима се такође можете окупљати у Моје име да бисте разговарали о Мом учењу и да пренесете искуства која ће се сигурно свакоме показати владањем по вољи Божјој. Стога није ни потребно ради тога увести одређен празник, кога бисте, ево као фарисеји суботу, назвали даном Господњим, мада је сваки дан дан Господњи и може се и сваког дана чинити иста добра. Јер Бог не гледа на дан, а још мање на неку Њему саграђену кућу на част и клањање, него Бог једино гледа на срце и на вољу човекову. Ако је срце чисто и воља добра и повлачи свег човека на дело, онда је то већ истинска и жива кућа духа Божјег у човеку, и његова свагдашња добра и делатна воља по спознатој вољи Божјој јесте истински и стога свагда живи дан Господњи.

Видите, то је истина и код ње треба непомично да останете. А све остало је ташто и пред Богом нема никакву вредност.

А људи ће у каснија времена Мени одиста саградити одређене домове и у њима ће, као фарисеји у храму у Јерусалиму и као пагански свештеници у идолским храмовима, чинодејствовати одређено богослужење неког одређеног дана у седмици, уз који ће придодати још више одређених великих и главних празника у години. Али када то против Мог савета и Моје воље постане обично међу људима, онда ће се споменути знаци Мог живог присуства код људи, у и међу њима сасвим изгубити. Јер у храмовима саграђеним људском руком под називом "Богу ради веће славе" сигурно да нећу становати као ни сада у јерусалимском храму.

А ако већ из љубави према Мени у једној заједници хоћете да саградите кућу, онда нека то буде школа за вашу децу и дајте им и учитеље по Мојој науци.

Такође можете саградити кућу за сиромашне, болесне и слабуњаве. Обскрбите такву кућу свим потребним за негу људи који тамо станују, па ћете учинити што Ми је свагда мило. Све друго и наредно је ода зла и, као што рекох, пред Богом ништа не вреди.

А у ваљано сређеној школи већ можете и ви одржавати ваше скупове и разговоре у Моје име и немате потребе у те сврхе саградити још и неку трећу кућу.

А како се треба молити Богу у духу и истини без престанка, показао сам вама свима јасно и схватљиво, па тако вам више ништа немам додати. Показао сам вам пут којим ходајући можете доспети до све истине и мудрости и то је за вас најпре било потребно. А сада ходајте и поступајте тако и тражите пре свега у вама царство Божје, све остало ће вам се додати." (ВЈЈ9.43,44)

Самарија

Исус са четрдесетак ученика, који су га пратили још из Витаније, полази на пут који води за Јерусалим, али тамо ће отићи тек за четири седмице за празник освештења храма, а сада скреће за Самарију и Галилеју. Успут, у пустом пределу, пресретају Га седамдесет разбојника ... за њих преображава пусти крај, стиже у град Самарију и залази у конак по страни града. Домаћин, иначе истински верник, који је већ прошао многа места тражећи Исуса, госте држи за Исусове ученике и био би пресретан да само једном види Исуса. Но, премда с Њим разговарајући, не зна да је то Он. Исуса најпре препознаје домаћинов син, коме је Господ претходно излечио слепо око, јер, тако вели син, Онај Који само речју каже "Ја хоћу – оздрави" није нико други до сам Господ лично. Домаћин пада ничице. Исус ће остати и коначити. Ујутру, још насамо са ученицима, Исус ће објаснити смисао овог догађај:

"Гле, убудуће ће многи, када буду чули о Мени, такође Мене ревносно тражити као и Моје царство по свему свету. Но, будући полуслепи на души, ипак Ме неће потпуно наћи када ту или тамо буду кренули за Мном и када им људи буду казали по њиховој истрази: "Јесте, био је ту, а сада је тамо и тамо, идите, сигурно ћете Га наћи." И Моји трагачи ће пожурити да Ме нађу, али ипак Ме неће наћи, као што сам вам већ више пута рекао да ће многи казати: "Гле, овде је", или "тамо је", или "у овој кући, или оној соби" Но, не верујте. Јер када човек не сумњајући верује у Мене и заиста Ме изнад свега љуби у свом срцу, па стога и свог ближњег као самог себе, и при том све више и више жуди лично да Ме види и да дубље и јасније спозна Моју вољу, онда Ја, као што је овде био случај, сасвим неприметно дођем у човекову непосредну близину, мада мисли да сам још ко зна где, и објавим се у његовој непосредној близини да с њим станујем у једној те истој кући и да с њим обедујем.

Ко убудуће, када се будем вратио на Моја небеса, буде заиста хтео да ме нађе и да Ме види и говори са Мном, неће Ме наћи у свету или у неким кућама, храмовима или собам, него ће морати да Ме тражи у својој непосредној близини, то јест у свом срцу. И ко Ме тако буде тражио, тај ће Ме и наћи, али онолико дуго Ме неће препознати – мада ћу већ бити код њега – све док на својој души остане полуслеп. А полуслеп на својој души остаје онолико колико, истина, расте у вери у Мене и у љубави према Мени, али и при том због утицаја света с разних страна с времена на време доспева у разне ситне сумње и смушеност живота и не примећује Ме мада се често налазим и у његовој непосредној близини и с њим се опходим и говорим с њим као најбољи друг и он Ме пита пуним поштовањем, истинском вером и пун љубави, где сам и да ли ће Ме икада једном видети и како и када и да ли можда већ у овом или тек у оном другом вечном животу и свету.

Његов телесно полуслепи син, пак, представља човеково чувство и ћуд. Чувство је око које још гледа овај свет, а ћуд је око слепо за овај свет и његове дражи, али зато усмерено унутра. Ово Ја погледам и потпуно лечим и обасјам. И када ово око оживи, онда убрзо надвлада чувствено и светско око и усмерава га такође унутра. Када се то догоди, цео човек бива обасјан, види и препознаје Ме брзо и лако, па се чуди како Ме тако дуго није препознао када сам се већ толико дуго налазио у његовој непосредној близини делујући и говорећи многим чињеницама и учећи."

Домаћин долази, а, будући да је Исусу сада указао част с украшеном трпезаријом, стољнаком извезеним златом и бисерима, и златним и сребрним прибором, што ни један домаћин не учини, Исус га благо прекорава да ова раскош није била потребна и да су на тај начин праоци обожавали Бога у храмовима од злата, сребра и драгог камења, па су тек тада те твари добиле на значају, а потом и трговина, а уз њу и сва зла. (ВЈЈ9.54,55)

Галилеја

Исус продужава за Галилеју, застаје у једном селу, где сељани дозвољавају ученицима да беру плодове са воћака, али уместо да их је све мање, плодова све више. Исус лечи једног бесомучног, па полази путем који је водио кроз шуму. Подучава ученике да су шуме веома потребне из многих разлога – и као станиште животиња и духова природе у погледу инкарнације у биљни и животињски свет, и где људи буду превише посекли шуме, тамо ће тешко живети. Подаље од пута из једног шупљег стабла тече прави поток меда, па ученици примећују: "Гле, као земља у којој тече мед и млеко." Даље путем, сада већ у Галилеји, стижу до усамљеног конака. Тим путем се ретко ишло јер је крај био сиромашан водом те Исус чини да из стене потече извор. Стиже у близину мањег места и сусрећу га десет губавих. Упућује их свештенику да би добили сведочанство о оздрављену (потврду којом могу слободно да се крећу и залазе у конаке) и путем бивају излечени, али само се један враћа да захвали Исусу (Лк17:11-19). Затим и Исус залази у конак, па и осталих деветорица имају прилику да поправе пропуштено. Домаћину се учини да би Исусу било угодно ако Му се придруже фарисеји, рабини и књижевници, који сваке вечери залазише у конак. Они се преместише не би ли искушали Исуса, али им то не пође за руком (Лк17:20,21), па напустише конак, што домаћину би веома мило.

Домаћин упита како да се убудуће односи према фарисејима и Исус каже:

"Што вам проповедају као чисту Мојсијеву реч и реч Пророка, то слушајте и чините по чистој речи, али не држите се њихових сопствених прописа јер су гадне пред Богом. Ено пише: "Гле, овај народ Ме слави уснама, али срце Му је далеко од Мене." А Ја вам кажем, приближио се крај ових учитеља. Зато сам вам дошао као истина, пут и живот и очистићу са Земље лаж и њена зла дела. Додуше ускоро ћу напустити овај свет и за време Мог видљивог одсуства још ће неко време бујати лаж и њена обмана и зло међу људима на Земљи, али Ја ћу у право време Својом моћу поново доћи вама људима и окончати власт лажи и обмане. Међутим, већ и сада постављам темеље у срцима људи и градим нов храм и нов град Божји. Хајде да што пре завршимо градњу да бисмо заувек уништили стари храм и град лажи, обмане и зла. Ово додуше сада још не можете схватити потпуно јасно, али када вас сасвим буде прожео Мој дух, онда ћете и ово схватити потпуно јасно и сетити се шта сам вам унапред казао."

Затим Исус преко Лорбера наставља:

Ове Моје речи се ни ученицима нису учиниле потпуно јасним, па стога међу собом казаху овако:

"О свом другом доласку на Земљу већ је више пута говорио, али увек углавном на неодређен начин, на начин пророка. Хајде да Га једном одлучно упитамо, можда ће овај пут о овом да нам каже нешто више и одређеније."

После оваквог саветовања обратише се ученици Мени и рекоше:

"Господе и Учитељу, већ више пута си нам рекао да би нама требало да је дато да добро разумемо тајне царства Божјег. И толико тога си нам већ прејасно разоткрио тако да у духу добро спознајемо Твоју бескрајну творевину и још хиљаду чега другог што ниједан мудрац никада није поимао и сопственим трагањем и истраживањем никада ни неће јасно поимати. Зато је све људско знање до нас само крње. Па ево, реци нам и о Твом поновном доласку нешто одређеније. У ком времену ћеш поново доћи и где и како? Јер нам се чини да и то спада под разумевање тајни царства Божјег."

Казах Ја: "И то сам вам већ више пута показао веома опширно, али пошто ни ви нисте потпуно прожети Мојим духом, ово још не можете да схватите на дубљи начин. Годину, дан и час не могу вам одредити зато што на овој Земљи све то зависи од потпуно слободне воље људи. Стога то не зна ни један анђео на небу, него једино Отац, а и онај коме он хоће открити. Уосталом, то у танчине унапред знати ни није толико неопходно за спас душе.

Зар би за човека било добро ако би тачно унапред знао дан и час свог преминућа? За малобројне који су у духу потпуно новорођени – да, али за безброј других било би то велико зло. Јер долазећи час њиховог преминућа испунио би их у толикој мери страхом, зебњом и очајањем да би постали такви непријатељи живота да би или себи пре времена одузели живот – не би ли заобишли тај смртни страх – или пак, обузело би их такво стање тромости у којем би се мало шта добро могло очекивати за душу.

Зато је за човека боље ако не зна тачно унапред ово или оно и шта, како и када може и мора га снаћи у свету.

Ја вам кажем, доћи ће време када ћете у свом верском потомству питати као сада овде када ће доћи дан сина човечијег и желећете да га видите, али ипак га нећете видети по вашој жељи.

У оним пак временима многи ће се дићи и истаћи, па ће мудрим изразом казати: "Гле овде, гле онде, тада је дан." Али не идите тамо и не следите тим пророцима.

Дан Мог поновног доласка ће бити као муња која севне од изласка до заласка горе међу небеским облацима и обасја све што је под небом.

Но пре него што се то догоди, мораће син човечији – као што сам вам већ више пута рекао – још много пропатити и биће потпуно одбачен од овог рода, наиме од Јевреја и фарисеја, а у потоња времена од оних које ће звати новим Јеврејима и фарисејима.

И као што беше Нојевих дана, тако ће бити у време поновног доласка сина човечијег. Јели су и пили надасве раздрагано, женили се и удавали све до дана када Ноје уђе у ковчег па дође потоп и све их подави.

Такође као што је било за време Лота. Јели су и пили, куповали и продавали, садили и градили. Но оног дана – којег сам вам ближе објаснио на маслинској гори – када је Лот изишао из Содоме, већ паде ватра и сумпор с неба и све их погуби.

Гледајте, исто тако ће бити и у оне дане када ће се поново открити Син човечији. Ко тог дана буде био на крову, а зна за покућство у кући, нека не силази са крова да узме покућство. А то треба да се разуме овако: Онај који има добро разумевање, нека остане у том разумевању и нека не силази испод њега из страха да би изгубио светске удобности, јер такво што ће пропасти.

Ево још једне слике. Ко буде у пољу (слободе спознања), нека се не осврће за оним што је за њим (стара крива учења и њихова правила). Нека се опомене жене Лотове и стреми напред у истини.

Кажем вам још и следеће: У исте дане два ће се налазити у једном млину и обављати исти посао. Један ће бити прихваћен, а други остављен. То јест, праведни радник ће бити прихваћен, а неправедни и лакоми остављен.

Јер ко своју душу ради света хоће да одржи, изгубиће је. Ко је пак због света изгуби, сачуваће јој живот и помоћи јој к истинском вечном животу.

И даље вам кажем: У једној те истој ноћи душе лежаће два у истом кревету. И овде ће један бити прихваћен, а други остављен. То јест, два ће се налазити споља у сфери једне те исте вероисповести, но један ће бити у живој вери делујући, те стога ће бити прихваћен у живо и светло царство Божје, а други ће се само држати спољнег култа, који нема никакву унутарњу вредност за душу и дух, и будући да је његова вера без дела љубави према ближњем мртва, неће бити прихваћен у живо и светло царство Божје. Такође ће се два налазити на пољу рада. Један, који ће радити живом вером из љубави према Богу и љубави према ближњем без лакомства, биће примљен у истинско царство Божје. Ко пак на истом пољу буде чинио попут фарисеја без унутарње живе вере из чистог лакомства, дакако ће бити остављен и неће бити примљен у живо и светло царство Божје.

Гле, тако ће изгледати поновни долазак Сина човечијег. А када вас Мој дух буде дубље прожео, онда ћете све ово што сам вам сада рекао много боље схватити, али за сада не могу вам јасније објаснити."

Казаше ученици: "Господе и Учитељу, све је то тако право, и верујемо Твојим речима, али где и када по земаљском времену ће се то догодити? Па то би још додатно могао да нам кажеш."

Казах Ја: "Заиста је чудно како још не можете да схватите. Па Ја сам вам већ који пут напоменуо зашто се земаљско време не може – као што ви то мислите – исто на конац са сигурношћу одредити као што бих могао да вам одредим унапред тачно у трен када ће муња уништити овај или онај брег са његовим стеновитим врховима. Јер у овом случају имамо посла са осуђеном материјом, која у свему зависи од моћи Моје воље. Али код људи, који имају слободну, себе самоодређујућу вољу, не иде тако, за што сам вам већ врло често показао разлог и ви ћете га ваљда једном коначно увидети, па нећете више да Ми долазите са једним те истим питањима.

А када вам је већ толико стало да тачније знате када и где, онда слушајте шта ћу вам сада рећи: Где је игде лешина, тамо се махом скупљају слободни орлови." (Лк17:22-37)

Казаше ученици: "О, Господе и Учитељу, па опет нам каза нешто што не можемо разумети. Ко је лешина и ко орлови и где ће се налазити лешина и откуд ће доћи слободни орлови?"

Казах Ја: "Погледајте труло и неверно фарисејство и видећете лешину. А Ја и сви који верују у Мене, Јевреји и пагани, јесу орлови, који ће убрзо изјести лешину.

Такође је грешна ноћ душе лешина око које се почиње ширити светлост живота и уништава лешину као јутро ноћ са свом њеном маглом и варљивим приказама.

И као што се сада догађа пред вашим очима са трулим јудејством, које је празно истине и вере и које је одвећ постало страшна лешина и коме ће доћи крај након неких педесетак земаљских година, исто тако ће бити случај у једном будућем времену са учењем и црквом коју сада Ја оснивам. Она ће постати још гора лешина него што је сада јудејство. Па ће и тада са свих страна на њу насрнути слободни орлови светлости и живота и изјешће је ватром истинске љубави и силом њезиног светла и истине као лешину која хоће да окужи сав свет. И може бити да ће се то догодити још пре него што након Мене, како сам сада телом међу вама, истекну две пуне хиљаде земаљских година – као што сам вам то већ и при другим приликама напоменуо. А ви сте тада велели, а велите и сада, зашто Бог све то тако дозвољава. А Ја сам вам већ често показао, а и сада сам то учинио, да људе, којима је дата потпуна слободна воља ради свог самоопредељења, не могу и несмем држати свемоћу Моје воље као сва остала бића, мала и велика, у свој бесконачности. Јер ако бих то чинио, онда човек не би био човек, већ Мојом свемоћу осуђена животиња или биљка или камен. То ћете сада ваљда увидети и схватити и нећете Ме опет тек тако питати за ствари које ионако за сваког иоле бистрог мислиоца леже јасно на длану.

А када се већ у ово доба док Ја још у телу ходим међу вама на овој Земљи и учим вас, подигоше неки да луњају у Моје име и шире Моје учење за своју материјалну корист, а при том мешају и своје сопствено нечисто семе, из којег ће међу јаловом пшеницом на њиви живота и њезине истине убрзо шикнути много рђавог корова, зар ће онда у каснија времена бити чудно ако се у Моје име подигну још више кривих и непозваних учитеља и пророка и снажном беседом с мачем у руци стану викати људима: "Гле, овде је Христос!" или "онде је!"?

Но, када ви и касније ваши потоњи прави и чисти следбеници будете то чули и видели, немојте веровати таквим викачима, јер ће се по својим делима препознати, попут дрвета по својим плодовима. Јер добро дрво рађа добре плодове. На трњу не рађа грожђе, ни смокве на чичку.

А шта чини царство Божје и како и где се развија у самом човеку, то сам малочас пред вама рекао фарисејима, па ћете онда ваљда увидети и схватити да није веровати онима који стану викати: "Гле овде, гле онде!" Јер као што је дух унутра у човеку и сав живот, мисао, осећање и знање и хтење узрочно исходи из њега и прожима сва ткива, исто је тако и царство Божје, као истинско царство духа, само једино унутар у човеку, а не негде ван њега.

Ко то у себи ваљано прими и схвати по живој истини, томе неки криви пророк вечно неће моћи нашкодити. Ко пак у својој души личи ветреушци (заставици) или трсци, тај ће доиста тешко наћи мирну и истински светлу луку живота.

Зато не будите ни ви ветреушке или трске, већ истинске стене живота, којима олује и таласи не могу нашкодити." (ВЈЈ9.69,70,71)

Дрво живота

О дрвету живота Исус подучава књижевника (једног од оних раније споменутих) следеће:

"Прво, истина остаје и без знамења једна те иста истина, и ко по њој буде живео и чинио, тај ће већ живо у себи приметити да је Моје учење Божја реч, а не људска.

А друго, они који буду пренели другима Моје учење о царству Божјем, а не буду само пуки учитељи, већ и сами чинитељи Моје воље, која је јасно садржана у Мом учењу, биће такође у стању да у Моје име чине знамења и још већа него Ја сам.

Али као пуки учитељи, а не сами чинитељи Мога учења неће бити у стању да чине знамења. Јер моћ чинити знамења не долази од разума, него од живе вере и чврсте воље. Јер разум мозга је мртво овосветско светло човека, које никако не може продрети у унутарња подручја живота духа и његове силе. Али жива вера у срцу јесте истинско светло живота душе, које у њој буди духа чинећи да он проже целог човека. А када је човек прожет духом, онда је прожет и његовом силом, којој је све могуће, и шта тада живи дух, сада једно биће с душом, хоће, то буде, и већ је воља остварено дело.

Зато и стоји у списима: "Два дрвета је Бог поставио у врту живота – дрво живота и дрво спознања, и каза човеку: Ако будеш јео плодове само са дрвета живота, живећеш, а ако будеш јео плодове и са дрвета спознања, а да их нисам предходно за тебе благословио, онда ће на тебе доћи смрт и умрећеш."

А човек пошто је имао слободну вољу, дозволио је да га змија његове жудње заведе и поједе и са дрвета спознања пре него што би зрелом вером у срцу човека дрво било благословено. Што значи, он поче разумом мозга тражити и проницати духа Божјег, колико и духа живота, а последица тога је била да се тако од Бога само све више удаљавао место да Му се све више и више приближавао.

И то већ би смрт, то јест духовна човека, и цео човек остаде без силе и изгуби власт над свим стварима у природи, па би принуђен да помоћу бледог зрачка свог разума у зноју свог лица стекне и заради свој хлеб, телесно а још више духовно.

И гле, тако су се људи све до ове дане толико удаљили од Бога као и од истинског унутарњег живота да скоро више ни не верују у Бога, а исто тако ни у наставак живота душе по отпаду тела. А они који још механички верују у Бога или у оквиру слепог празноверја у многе богове, попут пагана, замишљају Бога или богове толико бесконачно далеко да им се на крају почиње чинити немогућим да се човек икада може приближити оном бесконачно далеко замишљеном Богу.

И када је сада сам Бог у пунини своје вечне моћи и силе и свом својом љубављу и мудрошћу дошао телесно људима, они то не препознају и држе у својој великој слепоћи и глупости немогућим, иако је Богу све могуће. И стога сматрају самог Бога, што им се сада Он сам открива телесним устима, а не муњама и громовима, богохулником и рђавим бунтовником народа против Бога и против краљева света, који сами себе сматрају боговима и дају да их као такве славе.

И гле, све је то последица тога што су сви људи радије јели мртви плод са дрвета спознања место живи и животодавни са дрвета живота.

Питање које је Бог поставио Адаму када је овај већ јео забрањен плод, које је овако гласило: "Адаме (човече), где си?" траје и даље и трајаће даље све до краја овог света, све док игде постоје људи који, ето, радије једу са дрвета спознања него са дрвета живота.

Јер човек који једе са дрвета спознања, губи зачас Бога, себе и свој унутарњи живот и више не зна ко је, зашто постоји и шта треба од њега да буде. Тада се његова душа испуни страхом и зебњом, па тражи у телесном мозгу и разуму тешући и умирујући одговор на своје питање: "Човече, где си?", но, увек долази исти неутешни одговор: "Ти се налазиш у суду, правој смрти душе, у зноју свог лица стекни свој хлеб."

Шта ли може душа наћи у мозгу? Ништа сем прионуте слике овог света, које су од оног што је духа и живота удаљеније него она сама.

Не спозна ли душа најближег јој духа живота из Бога, како ли ће тек спознати често јој бесконачно далеко стојећег духа у одсликама света у мозгу своје путене главе?

Из ове потпуне наопакости нужно произилази сама по себи још већа наопакост у којој душа Божанско биће замишља све даљим и недостижнијим и то све дотле док Га потпуно не изгуби, па пређе у епикуреизам или цинизам. У овом стању, у коме се сада налазе већина свештеника свих врста, а поготово фарисеји, старешине и књижевници, и кнежеви и краљеви са њиховим поданицима, душа више не спознаје истину. Лаж јој вреди исто и још више неголи чиста истина ако ли је само може употребити за икакву земаљску корист. Спречава ли је у томе нека истина, онда јој постаје непријатељ и бежи од ње или је прогања ватром и мачем. У таквом стању душе за њу више нема греха, и човек који располаже неком земаљском моћи, чини шта му је драго и шта ласка његовим чулима и тешко неком праведном и у истини живота налазећем, који би отишао код оваквог моћника и рекао му: "Зашто си ти непријатељ истине и зашто чиниш крваву неправду међу људима, који на овој Земљи нису ништа мање него ти, неразумниче?"

А обазрите се сада у свету да ли свугде не стоји тако. И ко је крив? Ја вам кажем, ништа друго него све веће једење са дрвета спознања.

Ја сам сада сам дошао телесно у овај свет људима који су се предалеко удаљили од истинског циља живота и питам их поново: "Адаме, где си?", и нико не зна да Ми каже где је и ко је. И поново им показујем дрво живота и подстичем их да једу његове плодове и насите се њима.

Заиста вам кажем: Ко буде јео са дрвета живота, доспеће и до истинског живота духа из Мене, па више неће пожелети јести са дрвета смрти. Јер ко се једном нађе у животу духа из Мене, налази се и у свој његовој мудрости и тек кроз њу дрво спознања бива благословено и душа у трену спознаје више неголи њеним вањским и таштим истраживањем разумом за хиљаду година.

И када се будете налазили у стању истинског живота, онда ћете и ви бити у стању у Моје име чинити знаке и моћићете сваком дати знак за истинитост Мог учења, ако буде потребно. Јеси ли ти, образовани пријатељу, то сада добро разумео?" (ВЈЈ9.83,84)

Продуховљена наука и Нови Јерусалим

Затим Исус говори о битности вежбања у вери и поверењу и као пример понавља причу о судији и удовици (Лк18:1-8), па упитавши да ли ће у оном будућем добу наћи вере, предсказује:

"А што се тиче Мог питања о стању вере код људи у потоњој будућности када човечији син поново буде дошао на Земљу на начин који сам вам већ више пута показао, кажем вам да ће углавном наћи још мање живе вере него сада. Јер у она ће времена људи, првенствено неуморним истраживањем и рачунањем под широко разгранатим дрветом спознања, веома далеко догурати у многим наукама и вештинама, па ће помоћу свих скривених сила у природи Земље, које су сада још сасвим непознате људима, направити дивне и чудновате ствари, па ће такође рећи: "Ево, ово је Бог – и нема другог." Вера тих људи биће, дакле, скоро никаква. Према томе код ових људи више нећу наћи вере при Мом повратку. А други, такође велик део људи налазиће се у много тврдокорнијем и мрачнијем идолопоклонству него што се сада налазе сви пагани на целој Земљи. Ови ће имати своје учитеље, заступнике и заштитнике у тадашњим великанима и моћницима неко време, али деца света, опремљена свим наукама и вештинама, потиснуће свом силом мрачно празноверје и тако ће довести великане и моћнике у велику неприлику, јер прости народ, држан дуго у мраку свом силом, почеће да увиђа помоћу ових научника и уметника свих области, родова и врста да су држани у ропству само ради светске славе и животарења великана и моћника, који су сами без икакве вере. Па када будем дошао, ни код ових нећу наћи никакве вере.

У доба велике таме код њих не би могао наћи вере зато што су били глупаве и слепе слуге својих господара, који су за себе увиђали зашта се могу употребити ови потпуни слепци и да видећи то себи никад не би допустили као потпуни слепци.

А када и слепци помоћу научника и уметника коначно прогледају, онда ће постати и следбеници оних који су их највећим делом ослободили из ропства великана и моћника, па када бих отишао тамо и рекао: "Слушајте, народи земаљски, ево, поново сам вам дошао и поново хоћу да вам покажем праве путеве у вечан живот ваших душа", шта ће на то ови људи празни сваке вере рећи?

Одговориће ми: "Пријатељу, ко год да јеси, остави се те старе, истрошене и на сву срећу минуле глупости, због које су од времена њеног првог настанка текли многи потоци најчешће потпуно невине крви. Ако је такозвани добри небески Отац, кога не познајемо и за ким више ни не чезнемо, толики пријатељ крви, па онда може лако за себе да претвори велики океан у крв и да ужива у њему колико год воли. А нама ова наука више није потребна, која је уместо обећаног царства Божјег једино донела прави пакао међу људе на ионако јаловој Земљи. Ми се сада држимо науке и уметности свих врста и родова и при том живимо мирно и спокојно, премда само извесно привремено. Јер нама је сада много дражи привремен и известан, али миран и спокојан живот, него неко небо купљено небројаном патњом и многим потоцима невино проливене крви, а ипак сумњиво небо са свим његовим блаженсвима."

При таквој беседи тадашњих људи биће оправдано Моје питање да ли ћу наћи вере при Мом повратку на Земљу.

"Али", кажете у себи, "па ко ће бити кривац томе? Ако је пакао, Господе, сатри га. Ако су криви, користољубиви пророци, под чијим плаштом ће се ускоро појавити свакојаки великани и моћници као гљиве из влажне земље, који ће Земљу прекрити ратовима у свим правцима и мучити људе, Господе, не дозволи да се икада појаве криви пророци у Твоје име! А ако Ти сам то тако желиш, онда мора да ти буде и право ако при Твом поновном доласку на ову Земљу више не нађеш никакве вере међу људима."

А Ја на то додајем: кратковида људска памет овде по свом виђењу суди свакако сасвим исправно и не да се ту много против приговорити са овосветско-људске стране. Али Бог, као творац и вечни одржитељ свих ствари и бића, ту има сасвим другачије погледе и планове са свим што је из себе створио, па ће сигурно и најбоље знати зашто допушта ово или оно међу људима на Земљи.

Тек на крају ће бити одстрањено све празноверје с лица Земље путем оруђа науке и уметности, а при чему ни један човек неће ни мало бити спутан у својој вољи. Тако ће додуше временом настати права невера међу људима, али овакво стање ће трајати само веома кратко. Тек тада благословићу старо дрво спознања и помоћу њега повратиће поново своју стару снагу дрво живота у човеку, и тада ће постојати само један пастир и једно стадо.

Ко је сада ово разумео, разумеће и Моје питање да ли ћу у оно доба наћи вере као сада на Земљи. Овакве вере као сада сигурно више нећу наћи у оним будућим временима – али неке друге. А у чему ће се та вера састојати, о томе сада не можете имати никакве представе, но без обзира, ипак ће једном доћи као што сам вам сада унапред предсказао."

Један ученик из ширег круга рече: "Господару и учитељу, да ли ће са Твојим поновним доласком на ову Земљу људима бити дато и неко учење? Ако им поново будеш дошао са овим учењем, зар неће онда казати: "О, само даље од нас са том науком, која је на Земљи нанела толика зла"?

Исус објашњава:

"Пријатељу, учење које вам сада дајем, јесте Божја реч и остаје вечно, и зато ће људи о којима је овде реч од Мене једино примити ово учење, које сте ви од Мене примили. Али у оно доба неће им бити дато скривено, него потпуно откривено у небеском и духовном смислу. У томе ће се састојати Нови Јерусалим, који ће се из неба спустити на Земљу. Тек у његовом светлу ће људима постати јасно колико су криви пророци обманули и преварили њихове претходнике као сада фарисеји Јевреје.

Онда више неће да криве Мене и Моје учење за толика зла на Земљи, него оне саможиве и властољубиве криве учитеље и пророке, које су већ итекако добро препознали у светлу њихових наука и многих уметности које су врсте били они криви пророци.

А када јарко светло Новог Јерусалима буде светлело над свом Земљом, тада ће лаже и варалице бити сасвим разоткривени и примиће плату за њихов труд. Ко год од њих буде умислио да стоји више, толико дубљи ће бити његов пад. Зато чувајте се већ сада кривих пророка! Да ли сте све то добро разумели?"

Казаше на то Моји други ученици: "Господе и Учитељу, зашто већ нама не даш Своје учење тако откривено као што ћеш у будућности дати оним научницима и уметницима свих врста и родова? Такав Нови Јерусалим би већ сада људима био потребан."

Ја казах: "Имао бих итекако још много тога да вам кажем и да вам откријем, али ви сви то још не бисте могли поднети. Када пак дух истине из Мене дође на вас, онда ће вас увести у сву истину и мудрост, па ћете се тада већ потпуно налазити у светлости Новог Јерусалима.

А да ли ћете тада и ви бити у стању пренети светлост и на ваше ученике, то је питање на које ћете тешко одговорити, под претпоставком да схватите и увидите да је прво свака настава намењена такорећи деци и да мора бити више слободна него присилна, и друго, не може се од неког очекивати да чита писмо ако не зна слова.

Сада не можете ни слутити до каквих великих и обухватних наука и уметности ће људи једном доћи и како ће се на тај начин разредити све празноверје међу људима. Да ли сада, пак, у свем свету има игде говора о чистој науци стојећој на начелима исправно срачунате истине и о уметностима срачунатим оваквом науком?

Где међу људима и има неке науке и изведене из ње уметности, уз њу увек иде преко три четвртине слепог празноверја. А на таквом трулом плоду још неблагословеног дрвета спознања не да се поставити нека узвишенија небеска истина; и да хоћете да је поставите, појавиће се плод који се може бацити змајевима на ждрање, а не дати људима за храну.

И гле, ово добро запамтите! Из таквих плодова ће изникнути криви пророци са свом њиховом кривом науком и кривим знамењима и чудима и поквариће више од три четвртине Земље.

Јер ко се буде трудио да сједини Моју чисту истину са наукама које сада постоје међу људима, којима је придодато свакакво празноверје, и са празним и некорисним уметностима мислећи да ће тако истинско учење постати примљивије за људе, тако ће се, само по себи јасно, Моје учење све више и више искривити, а науке и уметности, пуне празноверја, потонуће још дубље у стару ноћ, дубље него што су икада потонуле од постања људи. Једино ће на крају остати неко време својина кривих пророка да би њима што лакше и обимније завели слепи народ.

Али то тако неће остати, у право време ћу пробудити људе за чисте науке и уметности и они ће људима са кровова обзнањивати како су слуге Валаама чиниле своја чуда. Тако ће чиста, обимна наука и чиста уметност постати непобедив претеча и предборник за Мене против старог празноверја.

Па када се помоћу њих Аугиасова стаја очисти, онда ће Мој повратак на ову Земљу бити лак и делотворан. Јер са чистом науком људи лако ће се сјединити Моје чисто учење, па ће људима пружити потпуну светлост живота, пошто једна чистота не прља другу, као ни једна светла истина другу.

Ви додуше у себи велите: оно што Ми је могуће у оном времену, наиме очистити науку, могуће Ми је и сада, те би истинско учење сједињено са чистом науком и њеним уметничким остварењима могло одмах руку под руку прећи људима, при чему криви пророци, који би се ту и тамо појавили, сигурно не би направили никакав посао за задовољење своје саможивости.

А Ја против тога кажем: Све би то било право када би то тако ишло, али ствари ипак не иду како ви то добро мислите, осим ако бих људима одузео слободну вољу и претворио их својом свемоћном вољом у чисте стројеве. Но, какве користи би људи од тога имали за вечно спасење и живот својих душа?

Зар још не знате да је све што стоји под законом принуде, који се састоји у свемоћу Моје воље, само по себи осуђено и мртво?

Већ толико пута сам вам то темељно показао, а ви ипак доспевате у ваш стари овосветски ум.

Ево погледајте, ако бих учинио да се међу људима у овом времену појаве хиљаду пута хиљаду уметника свих врста и родова, образовани чистом науком у свим стварима, онда би њих садашњи људи још више прогонили него што ће вас као будуће ширитеље Мог учења и Мог имена прогонити мрачни свет. Јер знање људи, које је, као што рекох, више од три четврт помешано с дубоким празноверјем, и од којег људи имају своје материјалне предности, много је теже очистити.

Ја сам вама и другима који су имали добру вољу и примљиво срце објаснио добро, јасно и темељно многе различите ствари и појаве. Открио сам пред вашим очима и ушима све звездано небо, тако да сада знате шта су наше Сунце, Месец, планете и безбројне друге звезде и каква им је природа, и чак сам вам дао да више њих разгледате тако што сам вам отворио унутарњи духовни вид, и ви сада већ имате у много чему чисту науку. Али идите и научите слепе људе како сам вас научио, па ћете намах осетити колико је тешко одвратити људе од свог старог знања и мистичних предрасуда. Уз то постоје и безбројни људи које су њихови саможиви свештеници и господари толико залудели да би овакво просвећивање у знању сматрали неопростивом хулом против својих богова и гадно би удесили човека који би их подстицао на хулу против својих богова.

Да би се код људи дужином времена издејствовало прочишћење у наукама и из њих изведеним уметностима, најпре им се мора проповедати Моје учење и сви идоли заједно са њиховим свештеницима и храмовима морају бити уништени.

Након што се то догодило и Моје Јеванђеље се проповедало људима, премда и по многим кривим пророцима, тек онда ће људи бити способни да се мало-мало прочисте у наукама и уметностима, и то ће бити муња која јасно обасјава од изласка до заласка све што је год на Земљи. Под изласком разумемо духовно, а под заласком васколико природно."

Књижевник упита Исуса да ли ће Он поново доћи као човек од крви и меса, рођен од жене, или некако као видљив дух, и где и међу којим народом.

Исус објашњава:

"При Мом поновном доласку више се нећу негде родити као дете из једне жене, јер ово тело остаје преображено као и Мој вечни Дух, па Ми зато није потребно друго тело те врсте као што си то мислио.

Но најпре ћу доћи невидљив у небеским облацима, што ће рећи, најпре ћу се људима приближавати путем веродостојних виделаца, мудраца и нових и пробуђених пророка; и у оно време ће девојке пророковати и младићи сневати виђења и објављивати људима Мој долазак и многи ће их слушати и поправити се, али свет ће их грдети лудим занесењацима не верујући им, исто као што је било са пророцима.

Такође ћу с времена на време пробудити појединце којима ћу све ово што се у Мом присуству догађа и говори, кроз њихово срце казивати у перо, а то написано ће тадашњи људи умети умногостручити посебном вештином за кратко време од неколико седмица и дана у пуно хиљада истоветних примерака; а будући да ће у та времена људи готово без изузетка знати читати и писати, тако ће и сами читати и разумети те нове књиге. Овим начином ширења ће Моје чисто и поновљено учење из небеса много брже и успешније доспети до свих људи на свој Земљи него сада весницима у Моје име од уста до уста. Када на тај начин Моје учење доспе међу људе добре воље и делотворне вере, а барем трећина људи сазна о томе, тада ћу и Ја ту и тамо лично и видљиво доћи онима који Ме највише буду љубили и највише буду чезнули за Мојим поновним доласком и буду пуни живе вере. И Ја сам ћу од њих створити заједнице којима никаква светска сила више неће моћи пружити отпор јер ћу им Ја бити војсковођа и њихов непобедиви јунак и судићу мртвим и слепим људима. Тако ћу очистити Земљу од њезине нечистоте. Али у време нових виделаца и пророка биће великих невоља и горких јада међу људима, каквих никада није било на Земљи, али ради Мојих тадашњих изабраника кратко ће потрајати да се не оштети њихово блаженство. Али у овој земљи, где Ме сада већ од једног до другог места Јудеји из храма прогањају као хајдука и коју ће у оно време згазити незнабошци, нећу се лично најпре појавити и учити и тешити слабе. Него у земљама другог дела света где сада станују незнабошци основаћу ново царство – царство мира, јединства, љубави, трајне и живе вере и страх од телесне смрти више неће бити међу људима који ће ходити у Мојој светлости и који ће се дружити и општити с анђелима неба. – Ето ти прави одговор на твоје питање."

Рече књижевник: "Азија, стара колевка човечанства и многих благодети Божјих, дакле, више неће имати ту срећу да Те при Твом повратку на ову Земљу види и чује? Ово заиста није добра вест за овај део света."

Казах Ја: "Сва Земља је Моја и сигурно знам где ће Мој повратак бити најделотворнији за целу Земљу. Но у оно време у којем ће се људи споразумевати с једног краја Земље на други брзином муње из облака и када ће се великим раздаљинама возити на железним путевима коришћењем духова везаних у ватри и води брже но што најјача олуја хучи с једног краја Земље на други и када бродови помоћу истих тих сила буду препловили велики океан у много краћем времену него сада Римљани од Рима до Египта, тада ће се вест о Мом личном повратку лако проширити преко целе Земље у најкраћем времену, па тако и до Азије. Но, поставља се питање да ли ће та вест код слепих и глувих незнабожаца овог дела света наићи на веру? Мислим и кажем, тешко пре него што буде прочишћен великим судом.

Ево, постоји једна веома велика земља на далеком западу, око које са свих страна оптиче велики океан и ни са које стране преко мора није повезана са старим светом. Из те земље исходивши ће људи најпре сазнати велике ствари, а које ће се појавити и у западној Европи и из којих ће настати јарко узајамно осветљавање. Светлости неба ће се сусретати, препознавати и потпомагати. Из ових светлости обликоваће се сунце живота, значи нови и савршени Јерусалим и у том сунцу ћу поново доћи на Земљу. – А сада доста о томе шта ће се једном догодити."

У том се чак и Моји ученици зачудише говорећи међу собом: "Тако јасно и опширно још није говорио о свом поновном доласку. Срећни ти људи који ће живети у то време тамо где Он буде поново дошао у пунини своје милости, али несрећни они који у Њега не буду веровали противећи Му се хотећи да заштите своје идолопоклонство попут фарисеја који се на Њега дижу гледајући да Му одузму живот. Њима ће доћи као неумољив судија и дати им плату у паклу, као што је то показао више пута, а на Маслинској гори и знацима на небу."

Казах Ја: "Јесте, говорили сте истину и кажем вам, заиста, заиста, ово видљиво небо и ова Земља ће проћи у правом року, али Моје речи које вам рекох, неће проћи." (ВЈЈ9.89-91,94)

Генезарет

Исус са ученицима одлази за Кану и залази у конак где је на свадби претворио воду у вино. Међутим, затиче укућане болесне, те их лечи, а ноћу стижу путници из Индије, припадници једног јудејског племена које је за вавилонског заробљеништва побегло у неприступачне пределе. Сутрадан Исус одлази за Кис уз Галилејско море у конак свог пријатеља Кисјоне. Присутни су и тридесет Самарјана, који су као изасланици дошли код Исуса. Стижу и храмовници не би ли уходили Исуса, али Га не препознају, а Он успева да их преобрати. Сутрадан из неба као муње силазе арханђели Михаел, Габриел и Рафаел, а по подне Исус помаже при хватању рибе.

У Кису остаје седам дана и једном приликом, упитан, говори о свом четрдесетодневном боравку у пустињи. Затим одлази у Јесаиру и предочава да су Његово учење за сада прихватиле само поједине породице и заједнице, па предсказује да, када се Његова наука надалеко буде проширила и свештеници примете да се храмови празне за благдане, онда стижу тешки дани. Сутрадан одлази за Кесарију Филипову и борави дуже код Марка, остарелог римског војника, код ког је раније боравио, у бањи, коју је створио, преобразио из сиротињске колибе. Затим одлази за Генезарет код угоститеља Ебала, код ког често борави.

Христос током ове објаве Свог земаљског деловања обзнањује да су постојали и други записи Његовог учења, које су углавном начинили Грци и Римљани, али током времена нису сачувани, а оно мало што јесте, скрива се од очију јавности.

Христос каже:

"Колико има од када су народу најстрожије бранили четири Јеванђеља и Лукино Дела апостолска, посланице апостола и Откривење Јованово? И у више земаља још то чине.

Колико су се само опирали светлости Моје светле муње науке, која је од изласка до заласка почела поново јасно обасјавати све што је на Земљи и то већ триста година.

Може ли да влада ноћ на Земљи, ако Сунце већ стоји високо на хоризонту? Ето тако је сада на Земљи!

Сада је дошло време оног угаоног камена, кога су градитељи, углавном од Вавилона, одбацили."

Затим објашњава значење догађаја код Гадаре (Мт8:28-34):

"Али тамо су била два тешко бесомучна у старим басалтним јамама, јер Гадара је била стари рударски град. – Гле ова двојица су била подобна општем старом светском духу (тежњи) за добити, у којем се налазе легион других злих духова. Пошто су пак ови духови увидели Моју одлучну вољу, молише Ме да им дозволим да оду у свиње. – И тако ће Ме убудуће ваљан светски дух и његова радиност хвалити, пошто се помоћу Мог светла ослободише легиона својих злих, саможивих духова, који додуше одоше у њихове свиње, али с њима и пропадоше у мору. А међу свиње спадају све безусловно одане слуге блуднице Вавилон. – А море јесте њихова упорност да истрају у старој тами и да прогоне и проклињу светлост, коју сада у свим гранама знања и уметности шаљем из небеса свим људима. –

Сада ни најпростији сељак са својим домом више не верује да ђаво покреће парне машине на мору и копну због неке њему продане душе. –

Кога још има који озбиљно верује у такозване чудесне слике? Где је земља у којој спаљују такозване опсенаре као чаробњаке? А читаоце Библије и других духовних књига и списа одвлаче пред неумољив инквизицијски суд и муче их на смрт? Који човек који је само нешто мало боље образован верује још у опрост грехова, такозвана богослужења и церемоније које су потпуно празне сваког духа, освештану воду, кад, освештане слике, звонце, звончиће, свеће, реликвије, опела, скупе спроводе, дане поста, велике празнике и у много што слично томе? –

Зар се онда и издалека може мислити о неком великом и општем верском рату? –

Но, без обзира, доћи ће до свакојаких борби и мањих ратова не би ли се понизили сви властодршци који хоће да стану на пут Мојој светлости. Јер од сад више нећу имати стрпљења и обзира с таквим властодршцима. –

Од сада треба све да се обнови и да буде другачије и Моја реч, коју сам говорио апостолима и многим другим људима, мора се сада уздићи новом снагом и остати све до краја времена ове Земље, и сви нека се греју и уживају у светлости Мог учења из небеса, и Моје присталице и љубитељи налазиће се – као у древна времена – у сталној и осетној заједници с Мојим анђелима а и са Мном самим од колевке до гроба." (ВЈЈ10.25-28)

Десет градова

Из Генезарета Христос одлази на источну страну Јордана у подручје десет градова, које су претежно настањивали Грци и Римљани. У граду Пела залази у јудејски конак и лечи домаћиновог сина. Сутрадан лечи кћер римског капетана, управника над градовима Пела, Абила, Голан и Афек. Такође подучава пагане и лечи болесне. Овај крај ће примити избеглице из Јерусалима након његовог разарања. Исус одлази за Абилу у замак древног цара Мелхиседека и открива да је Он то био. Обнавља га потпуно својом вољом, али и предсказује да ће за триста година бити уништен. Одлази за Голан у јудејски конак, а затим у Афек у римски конак. Лечи болесне и обраћује паганске свештенике. Својом вољом чини да сва околина зазелени. Говори о свом погубљењу и васкрсењу, па поново предсказује: "А Ја ћу све до краја света слати своје веснике из небеса, како рђава деца овог света не би сатрла Моју реч и како је не би сувише изружила, али и они ће ради Мога имена бити прогањани, мање или више, све до времена када будем поново дошао као муња која ће од изласка до заласка јасно обасјати све што је год на Земљи и што чини добро или зло. У то доба ћу својски просејати све на земаљском тлу, и једино ће се одржати добри и чисти." (ВЈЈ10.115)

Исус одлази према Витсаиди и залази у грчки конак. И тај предео преображава. Ученике, сем Јована, Јакоба већег и Матеје, шаље у остале градове уз Галилејско море и Јордан, а Он остаје тамо седам дана. Када су се ученици вратили, наставља пут, остаје у једном граду неколико дана, па продужава на југ и залази у јудејски конак, чији домаћин држи стару веру. Исус лечи домаћиновог сина и чини друга знамења. Исус говори да свештеници и краљеви држе народ у слепоћи и да ће још дуго трајати док народ то не увиди, па наставља: "А цео људски род на овој Земљи требаће више од неколико хиљада година док не пређе у чисту светлост." Затим буде речи о злоупотреби Христове науке и да ће људи, држани у мраку, следити разна лажна светла, која ће, пак, увек ишчезавати, а људи ће постепено увидети да су преварени. Исус каже: "И гле, тада ћу поново доћи као светла муња која сија од истока до запада и обасјава све што је у Земљи над и под њом, па ће доћи време када криви учитељи и пророци више неће имати никаквог успеха међу људима које је обасјала муња." (ВЈЈ10.151,152)

Упитан од Петра о прецизнијем одређењу судњег дана, Исус ће му казати и неколико пророчанстава:

"Никада нисмо говорили о неком општем судњем дану и васкрсењу тога дана, тога се сви добро сећате. Али итекако смо говорили о засебном судњем или свом дану понаособ за сваког човека и то оног трена када његова душа напусти земаљски омот провере. Ово буђење наравно неће одмах сваком донети вечни живот, него и обратно вечну смрт, али обратите пажњу да реч "вечно" не подразумева бесконачан ток времена као што ни бесконачност Мог простора није ограничена само на овај простор, који заиста нигде нема ни почетка ни краја попут самог Бога, из којег тај простор истиче испуњен делима Његове љубави, мудрости и моћи Његове воље у свим правцима. Јесте да вечност одговара трајању времена на тварним световима, али с оне стране у духу вечност је оно што је овде време. Пак тиме није речено да у њој не постоје промене, већ је само показано да су истина и живот вечни и непромењиви, а и да заблуда и неистина такође остају вечни као противност вечној светлости, истини и животу, али при чему ни једно биће није присиљено вечно остати у тој противности. Јер ви знате да Бог као вечна љубав, мудрост, моћ и сила никада није нерадан, већ вечно ствара позивајући и отелотворујући своје мисли, које својом љубављу и мудрошћу води у будућу самосталност, за коју увек има довољно времена а у бесконачном простору довољно простора. И док год буде постојала која творевина, постојаће уз божанску чисту духовност – и материјалан стваралачки предмет, који на неки начин према чистом Божанству представља тамни предмет животне провере; чиме, пак, није речено да тамни предмет заувек остаје таман и зао, исто као што и сва Земља и за вас видљиво небо са свим својим звездама неће остати такви каквима их сада видите, него ће нестати и временом времена сасвим се растворити, а на њихово место се појавити нова творевина. Зато већ сада кажем: Гле, све обнављам, а ви ћете бити Моји нови помагачи у стварању. Јесте да сте сада овде ограничени како временом, тако и простором, али ипак сте вечни и бесконачни, шта, истина, сада још не схватате сасвим, али ћете схватити – као што зрнце песка садржи у себи вечност и бесконачност. Нека неко од вас који уме да рачуна покуша да подели зрнце песка, па нека Ми онда каже када сврши с тим делењем. Мени се чини да би сваком рачунџији такав посао брзо досадио јер вечно не би стигао до краја. А колико је и најмања честица бесконачна, толико је и вечна. Па када говорим о вечном и бесконачном, онда би било добро да то схватите на прави начин, а не као што вам то улива ваш кратковиди телесни разум. Ето, овим сам вам дао мушку и чврсту храну зато што видим да су поједини од вас мање или више способни да то сваре. Но, када будете у Моје име изишли у свет да проповедате народима Моје јеванђеље, онда има да га поставите као млечно јело пред децу. Јер ако бисте започели оваквом науком, сматрали би вас лудима и не би ни саслушали шта имате да учите и говорите. Али ни не треба да вас буде брига јер ће вам већ бити на језику шта и како имате да кажете. Све друго ће већ Мој Дух учинити код свих оних који ће преко вас примит Мога Духа и у Њему се новородити. И баш у томе ће бити знак да Моје речи нису дошле вама из уста неког човека, него из Божјих уста. И сада, Мој Симоне Јудо, јеси ли просвећенији него што си био?"

Рече Симон Јуда: "Господе, овај пут сам све ово што си објаснио много боље схватио него раније, али и ово морам признати да ме је Твоја велика мудрост умало здробила. Теби је лако говорити о таквим бесконачно великим стварима, лакше него неком домаћину о свом покућству, али наш људски разум при томе осећа сву тежину Твог бесконачног свезнања а његовог свеништавног незнања. Господе, мораћеш излити велике количине Твог вечног и светлог Духа над нама да бисмо тек разумели шта си нам досад открио. Хвала Ти за Твоју велику милост, коју нам сада пружаш, али и то ми је јасно да нећемо бити у стању да пренесемо нашим будућим ученицима све те велике тајне које си нам открио из природе а још веће из духовног света."

Казах Ја: "И није најпре потребно јер то ће већ учинит Мој Дух код свих оних које будем позвао. А за децу садашнице је довољно да верују у Мене да сам по овом Мом телу дошао и изишао од Бога Оца и да ће сваки човек путем ове вере прећи у право познање Бога, праву љубав према Њему а у њој и у вечан живот. У томе ћете ви бити труба коју ће сви чути – и они у гробовима, и заробљени у мору, због њихове бескрајне и велике лудости и греха, па ће устати из њихових гробова, а заробљеници мора ће бити слободни и обучени у хаљине живота. Јер кога пробуди труба, није се пробудио на смрт, него на живот. А ко не буде хтео да чује јек трубе, неће се ни пробудити, него остати у тами свог гроба и у заробљеништву мора све до времена када ће се Земља растворити ватром.

Јер као у време Нојево, жениће се и удавати не марећи за глас Мојих будних, које ћу пак тада одмах у трену узнети са Земље, а оне друге са свим њиховим драгима препустићу свеуништавајућој ватри, чијем настанку ће будући непокајани људи највише сами допринети. И гле, то ће бити задњи суд на овој Земљи, који ће започети мало после вас. При томе наравно немојте мислити да ће ова ватра одмах избити истовремено на свим местима и тачкама Земље, већ мало по мало да би људи још увек имали довољно времена и простора да се поправе.

Ево, у вама се поново појављује питање шта ће затим бити са таквим неукротивим душама. Али сетите се само онога што сам вам малопре рекао да у кући Мога Оца има много станова и установа за дотеривање, па ће вам бити јасно шта ће се надаље збити с тим душама. Међутим, ово што сам вам сада рекао, то задржите за себе, јер људи какви су сада ово још не могу да схвате. Зато су се Јудеји, када у времену краљева постајаху све мрачнији и тврдовратији, решили задњих трију књига, о којима сте сазнали, прогласивши их неправим зато што их нису разумели. А Есени су још на време знали како да дођу до тих књига, па су помоћу њих стекли велике земаљске користи, а шта мени није било по вољи, исто као што ми није по вољи када се људи помоћу свих способности, које сам им дао, упусте свом снагом у грехе и забораве начисто на Мене. Али без обзира на све, људи се обогатише свакојаким добрим и лошим искуствима, па Ми се ипак у различита времена вратише по њиховим путевима ка поправљању и светлости. Тако да ће и посредством Есена доћи права светлост људима."

Јован упита Исуса: "Да ли да забележим ово у мојим пергаментима, што си нас милостиво научио? Могло би барем за будуће нараштаје бити од користи."

Исус каза: "Немој, јер у будућим временима, ако буде било потребно, већ ћу сам открити ове ствари и то устима нових слугу, виделаца и пророка оним људима који буду били добре воље. Но, у ово време, сви који се пробуде и препороде у Мом Духу ионако ће доспети до истине и мудрости која им је потребна. А што буде превазилазило најважније ствари и догађаје око ове Моје учитељске службе на Земљи, о тим посебним учењима и делима напоменућеш у свом трајном Јеванђељу, да о њима ништа друго не кажеш осим да сам још много тога учио и чинио што у тој књизи није написано; а ако би се написало у књиге, онда свет, то јест човечанство, то не би схватило, и то је доста. А да ћу се оном који у Мене верује и љуби Ме и држи Моје заповести љубави, сам открити – шта си већ пре дужег времена записао – то нека буде довољно сваком који је у Моме имену крштен и ојачан Мојим Духом с небеса."

Давши Јовану ову упуту, био је потпуно задовољан, али присутни јеванђелиста и писар Матеја рече: "Господе, и ја сам вредно записивао многа Твоја учења и дела, а Ти не каза да ће и они трајати."

Казах Ја: "И твоји записи ће трајати. Додуше, ови које си записивао сопственом руком остаће негде као запис, али људима где остану мало ће користити. Али један други који ће писати у твоје име замениће те и његов запис ће трајати. Тако и ти можеш бити спокојан и миран."

Сутрадан, раном зором, Исус, ученици и домаћин узлазе на оближње узвишење. Поглед се пружа веома у даљину те буде речи о читавом крају и његовој повести. Домаћин, угоститељ, зна доста, али и криво те га Исус исправља откривши још понешто из давнина па прориче да ће цео крај у не тако далекој будућности опустети, међутим, ипак једног дана:

"Па ипак ће овај већ сада прилично пуст крај опет зазеленити све до доле до Еуфрата и људима који буду добре воље у Моје име послужити као благословено станиште."

Рече на то угоститељ: "Да, Господару и Учитељу. Исто пророчанство сам читао и код пророка Исаије. Али када ће доћи то време? О томе код пророка ништа не стоји. Можеш ли ми Ти, о Господару и Учитељу, навести одређено време?"

Казах Ја: "Годину, дан и час доиста не, јер то зависи од понашања људи када се поново одреше својих светских краљева и ступе под Моју власт као за време Мојсија и судија. А то ти кажем ипак као нешто одређено да до тада неће проћи много изнад две хиљаде земаљских година.

Али у оном сада још доста пустом крају, кога називате Европа, и чији народи сада владају над вама, пре ће уследити сретно стање. Јер у овом старом делу света има још доста, разумите, врло тврдог камења, које се не може тако брзо и лако претворити у плодну земљу. А тврди камен одговара исто толико тврдим срцима људи, који се такође тешко могу претворити у плодну земљу да приме Моје речи.

Ја ти кажем, пре него што се десети део људи овог старог великог дела света буде налазио у пуном благослову Мог учења, најгори део Европе биће благословенији у Мом учењу него најмањи и најбољи у овом старом делу света, јер, ето, биће потребно још много огња док се многобројни људи овог дела света не буду делотворно налазили у зрацима Мог сунца живота и угрејали се према вечном животу."

Каза домаћин: "О Господе, онда за нас изгледа још веома тужно. Зато велики пророк ипак није могао навести ништа одређено о времену повратка сретног стања?"

Исус даље говори:

Казах Ја: "Да, да, мој драги пријатељу, гле, тамо на далеком истоку Сунце излази много пре него на веома удаљеном западу. Али зато управо тамо, где Сунце излази много раније, много раније буде ноћ, и та остаје тако дуго док Сунце поново не изиђе. Ово је за тебе само једна схватљива природна слика, иза које пак стоји духовно.

У Мени је духовно Сунце за вас најпре и најраније изишло, али зато ће и за вас најпре заћи. А када поново изиђе, онда вама неће изићи можда са запада, него поново са одавде веома далеког истока. Јер код Мене све се догађа по одређеном поретку, и супротно том поретку ништа се не догађа, ни материјално ни духовно."

Исус домаћину објашњава како долази до промене дана и ноћи (Земљиним окретањем), а објасниће и узрок сунчевог сјаја на његовој атмосферској периферији: "А Сунце само по себи није нека ватра, него оно што видите као светлост јесте светлење његове атмосферске површине, које настаје обртом самог Сунца опет око сопствене осе, а још више изванредно брзим кретањем око једног средњег Сунца, које је још много даље удаљеније. Оваквим кретањем Сунца у далеком етар-простору на његовој атмосферској површини настаје изванредно велико електрично дејство и његов светлосни сјај јесте дакле у веома повишеном степену исто што и светлост ваше муње, једино с том разликом што је на ваздушној површини Сунца изванредно изазивање муње непрекидно, док на овој Земљи муња настаје тек ту и тамо услед већег трења честица ваздуха у врло умањеном степену и зато светли увек само врло кратко."

Гостионичар хоће да Исус остане још неколико дана, али Он одговара:

"Ја ћу код тебе остати увек у духу ако у Мене верујеш и ако Ме надаље љубиш и живиш и чиниш по Мом учењу. Међутим, Мојим телом више нећу дуго остати на овој Земљи, јер Моје време се приближава крају, а Ја имам још доста тога да чиним и у другим градовима и местима, па зато са овим Мојим ученицима одмах одлазим даље према југу." (ВЈЈ10.155-159)

Путем Исуса и ученике задржавају сиромашни пастири, који би, ако устреба, и силом издејствовали нешто милостиње. Ученици, прилично на броју, прете, на шта пастири почињу да грде, што су разумели и неки ученици вични арапског језика, тако да чак и Јован и Петар прижељкују од Господа муње и громове. Али Исус их прекорава и каже да им је боље чинити добро... Исус и овај крај преображава у богате пашњаке, па касније каже: "Љубите ваше непријатеље и благословите их, и чините добро онима који вам хоће учинити зло."

Исус стиже у један град настањен претежно Римљанима и залази у конак. Његово учење прихвата римски судија али и, најпре на градским вратима ружно насрнувши на Њега, и јеврејски фарисеји. Сутрадан ће Исус опет зборити једно пророчанство: "Али тешко временом свим антихристима. Неће они терати своје испаде много дуже него што су Јевреји од Мојсијевог времена до Мене терали своје испаде са Мном, и Ја ћу их снаћи једним светским судом који ће бити гори него за време Ноја и Содоме и Гоморе и многих других градова и народа све до сада." (ВЈЈ10.188)

Затим Исус одлази и силази у долину Јордана и залази у грчки конак.

Оданде ће узићи у Јерусалим за празник освештења храма (Јв 10), но, то више није записано код Лорбера, јер је он већ раније био нарушеног здравља и недуго затим напушта овај свет.

Међутим, Исус је и даље Својим ученицима откривао будућност, као што то видимо у Јеванђељу по Матеју, 24. и 25. глава (и у упоредним местима код Марка и Луке).

Крај избора Исусових пророчанстава (и прегледа Његових путовања) из Великог Јеванђеља Јовановог, које садржи око 5000 обимних страница у 10 томова.