Sud i Hristov povratak



Sud i Hristov povratak. Izbor Isusovih proročanstava Pisac: Jakob Lorber

Izvod iz izvornika »Das große Evangelium Johannes« (1871-76) preveo i priredio Ilija P. Petrović.

Samarija

Isus zastaje u Samariji (Jn4) i drži besedu na gori (Mt5-7). Po silasku sa gore, Isus će – po svemu sudeći prvi put za Svoje trogodišnje službe – predskazati budućnost.

Na pitanje sedam kćeri samarjanskog prvosveštenika, koje zanima budućnost Jerusalima i Rima, Isus ljubazno odgovara predočavajući im kako će uskoro biti osuđen tajni knez sveta a potom i svi koji su uz njega. Takođe im otkriva svršetak sveta i opšti sud, na šta Ga one začuđeno pitaju kada i kako. Isus im objašnjava:

"Drage Moje kćeri! Kao što je bilo za Nojevo vreme, biće i tada. Ljubav će slabiti i sasvim ohladneti. Vera čistog učenja objavljena ljudima s nebesa i poznavanje Boga preobraziće se u mračno i mrtvo praznoverje prepuno obmane i laži. Moćnici će ponovo zloupotrebljavati ljude kao životinje i pogubiće ih hladnokrvno i bez trunke savesti ako se ćutke ne pokore volji veličanstvenim vlastima. Moćnici će ugnjetavati sirote ljude svakojakim vrstama pritiska i proganjaće i suzbijaće svaki slobodan duh svim sredstvima. Tako će se nad čovečanstvom nadviti velji jadi, kakvih još nije bilo na Zemlji. Ali, tada će se dani skratiti radi mnoštva izabranih, koji će se naći među sirotima, jer ako ne bude tako, i izabrani bi mogli stradati. A do tada će proći još hiljadu i ne punih hiljadu godina. A onda ću iste ove anđele, koje ovde vidite, poslati s velikim trubama među sirote, oni će probuditi umrtvljene u duhu iz grobova njihove noći i kao što se plameni stub prevrće s kraja na kraj sveta, ovi mnogi milioni probuđenih će navaliti na sve svetske sile i niko im se više neće moći suprotstaviti.

Zatim će od Zemlje ponovo postati raj, a Ja ću zauvek voditi Svoju decu pravim putem. Međutim, kada prođe hiljadu godina od tada, knez tame će ponovo biti slobodan, ali na kratko: sedam godina i nekoliko meseci i dana – sebe samog radi, ili na svoju potpunu propast ili na moguć povratak. U prvom slučaju Zemlja bi se u svom središtu pretvorila u večitu tamnicu, a Spoljna Zemlja bi ostala raj. U drugom slučaju Zemlja bi se preobrazila u nebo i zauvek bi nestala telesna i duševna smrt. A kako, i da li? To unapred ne sme da zna ni prvi nebeski anđeo, to jedino zna Otac." (VJJ1.72)

Galileja

Isus boravi u Galileji (Jn4:43-54, Mt8:5 – 16:20). Uz Galilejsko more Isus predskazuje da će i taj kraj, kada nestane ljubavi i vere, biti opustošen, pa zatim nastavlja:

"No, svi koji Mi ostanu verni i održe veru i ljubav biće pošteđeni suda, jer ću se Ja sam opasati mačem za njih i poći ću u boj. A pred Mojim mačem svaki će neprijatelj ustuknuti. Mač će se zvati "Imanuel" (s nama Bog), oštrica će mu biti istina, a težina ljubav Boga, Oca Njegove verne dece. A ko hoće da se bori, neka se bori oštricom istine Božje i težinom ljubavi iz srca večnog Oca. Tim oružjem će pobediti svakog neprijatelja Mog imena, neprijatelja života i istine. Ali na kraju će doći vremena kada će čovečanstvo steći mnoga znanja i veštine u svim stvarima, pa će izumeti svakojake mašine, koje će obavljati sve ljudske radove kao živi i razumni ljudi. No, time će mnoge ruke ostati bez posla i mnogi siromasi i besposleni će gladovati. I kada beda čovečanstva naraste do neviđenih visina, Ja ću ponovo probuditi ljude koji će objavljivati istinu Moga imena, preko dvesta godina. Blago onima koji budu poslušali premda će ih biti samo malo. A kada se broj čistih i dobrih smanji kao za Nojevo vreme, onda ću Zemlju ponovo izložiti opštem sudu, u kojem neće biti pošteđeni ni ljudi, ni životinje, ni biljke. Tada gordim ljudima više ništa neće vredeti njihova oružja koja bljuju vatru i smrt, niti njihove tvrđave i železni putevi po kojima će se voziti brzinom odapete strele jer stići će protivnik iz vazduha i uništiti sve koji su svagda činili zlo. Biće to vreme prodavaca i menjača. Međutim, što tu skoro učinih u Jerusalimu u hramu menjačima i prodavcima golubova, tada ću naveliko učiniti na celoj Zemlji kada budem uništio sve te prodavnice i menjačnice protivnikom koga ću dovesti iz dalekih vazdušnih prostora Zemlje kao munju kad sevne uz zaglušljujuću grmljavinu. Zaista, protiv tog neprijatelja uzalud će se boriti sve vojske zemaljske. Mojim malobrojnim prijateljima, pak, taj veliki i nepobedivi protivnik neće učiniti ništa nažao i poštedeće ih za novi rasadnik, iz kojeg će izrasti novi i bolji ljudi. Shvatite ovo dobro! No nemojte misliti da Ja tako hoću i da je sve tako određeno, međutim, biće kao pred Nojevo doba. Ljudi će mnoga svoja znanja i sposobnosti koristiti na sve gore načine, pa će iz dubina Mog stvaranja sami prizvati sud na sebe, a konačno i na celu Zemlju... Zar da vatri oduzmem njeno svojstvo kako ne bi izgoreo onaj koji se u nju baci? Ili voda zar da prestane da bude voda kako se ne bi udavio onaj koji u nju upadne, zbog svog nemara ili tuđom namerom ili svojevoljno. Pogledajte planine, pune su šuma i rastinja koji usisavaju u izvesnoj meri odgovarajuće im duhove prirode. Idite i posecite šume na planinama, pa ćete odmah osetiti gorke posledice. Mnoštvo tih slobodnih i nezrelih duhova prirode sve više i više će ispunjavati vazduh nad zemljom, i lišeni svog odgovarajućeg stana i mesta služenja, udružiće se u velikom broju i svojim će se nemirom, glađu i žeđu pretvoriti u strahovite razorne oluje, koje će uništavati široka prostranstva, i to tako da će se tu tek za sto, gotovo i za hiljadu godina, pojaviti nešto mahovine. Na zemaljskom šaru i dan-danas postoje prostranstva na mnoge dane hoda sasvim bez rastinja, pusta koliko i kamen krečnjak na obalama mrtvog mora u donjoj Palestini, kuda teče Jordan... Itekako je moguće da ljudi vremenom smisle velike stvari, kojima će početi da utiču na prirodu u takvoj meri da će Zemlja na kraju postati poprilično bušna. Posledice, naravno, neće biti ni malo prijatne, i one će jedino biti osetna kazna za loše upotrebljenu volju. Ne da je to Moja volja, nego navedena volja ljudi. Ako ljudi hoće ponovo potop, neka samo nemilice potkopavaju i otkopavaju planine, te će otvoriti brane podzemnim vodama. Ako hoće Zemlju da vide u plamenu, neka samo nemilice uništavaju šume, pa će se duhovi prirode toliko namnožiti da će Zemlja mahom biti obavijena morem vatrenih munja." (VJJ5.107-109)

Potom Isus nagoveštava Svojim učenicima Svoje stradanje i vaskrsenje (Mt16:21-26), a zatim predskazuje svoj ponovni dolazak (27, 28):

"Jeste, dogodiće se i to da ću Ja, kao Sin čovečiji, ponovo doći u slavi Oca sa svim anđelima, čiju moć znate, ali će On i tada, kao i sada, da deluje i pomogne i uzvrati svakome po svojim sopstvenim delima. Ko se nađe mrtav, ostaće mrtav do vremena velikog probuđenja svih koji su ostali u grobovima suda, a i tada će im njihova ljubav, volja i savest biti sudija. No oni koji postupaju po Mojim rečima i odriču se sebe samih i žive po unutarnjoj slobodi ljubavi, nikada neće videti ni okusiti smrti. Zaista, na Moju i na vašu veliku radost mogu da vam kažem da među vama stoje pojedini koji neće okusiti i osetiti smrti i biće svedoci svega dok Sin čovečiji po obećanju ne dođe u Svoje carstvo. Gledaće Ga i večno će sa Njim carovati. Ali za to je potrebno mnogo ljubavi prema Bogu i bližnjem." (VJJ5.171)

Tavor

Kada je Isus na gori Tavor, preobrazivši se, dozvao Iliju i Mojsija, Isus obznanjuje Iliji da će – po inkarnaciji u Jovanu Krstitelju – još jednom biti poslat na Zemlju pri kraju vremena, "ali ne više s pokrivenim unutarnjim duhovnim vidom... i brat Mojsije će te pratiti, ali čisto u duhu, jer njegova plot ostaje do kraja vremena svojina Zemlje. No tada sva će se plot ove Zemlje produhoviti." (VJJ5.235)

Kapernaum

Sledi Mt17:4 do 19:30; a pod jesen Isus odlazi za Jerusalim, gde leči bolesnog kod banje Vitezde (Jn5); posle zime pred praznik beskvasnih hlebova isceljuje bolesne u Vitaniji i okolini, što izaziva veliku pažnju u Jerusalimu pa fariseji većaju da Ga ubiju. Isus ponovo ide za Galileju (Jn6) i boravi u Kapernaumu. Zanoćivši u konaku, sledećeg jutra u osvit sa trojicom učenika i domaćinom posmatra prirodu uz obalu Galilejskog mora. Domaćin primećuje da su ljudi izgubili sposobnost opažanja pa upita koji su razlozi za to. Isus navodi da su to uglavnom ponos (gordost), tromost i samoljublje, iz kojeg ishodi vlastoljublje, pa nastavlja:

"Sve dok prava, čista ljubav i njoj shodna poniznost ne budu uređivale i vodile narode, dotle će na Zemlji uglavnom biti mračno. Da će uvek postojati pojedinci koji će biti u svetlosti, sasvim je sigurno i izvesno, ali njih će uvek biti malo. Jer sve dok na svetu ima velikih, iznad svake mere ponosnih i slave željnih vladara, dotle će u svim slojevima čovečanstva bujati seme ponosa i vlastoljublja. Noć, tama, sebičnost, zavist, škrtost, progon i izdaja, ovi pravi činioci pakla, neće odstupiti sa tla Zemlje sve do vremena velikog suda kada ću Zemlju ponovo očistiti vatrom. Nakon tog vremena ni jedan kralj više neće vladati zemaljskim narodima, već jedino svetlost Božja. U telu to vreme nećete doživeti, ali itekako prejasno hoćete u duhu u Mome carstvu."

Reče domaćin konaka: "Gospodaru, koliko godina će proći dok ne dođe to sretno vreme?"

Isus odgovara: "To zna jedino Otac, a posle Njega jedino kome Otac hoće da otkrije. Meni do sada Moj Otac nije otkrio, osim da će se dogoditi. A evo, ovo možete da prihvatite kao potpunu istinu da se, naime, skoro svakih dve hiljade godina na Zemlji dešava velika promena. A tako će biti i ubuduće." (VJJ6.77)

Eufrat

Isus odlazi u Kanu u konak gde je početkom Svoje službe na svadbi pretvorio vodu u vino, pa potom u severne krajeve Galileje sve do Eufrata. Jednom prilikom Ga učenici upitaju šta znači četvrta zver kod proroka Daniela, i Isus odgovara:

"Šta biste rekli ako bih vam objavio da će nakon blizu 2000 godina, računajući od sada, prvo i prvo, ovo Moje učenje uglavnom izgledati mnogo ružnije od sada najgoreg paganstva i mnogo gore od sada najgoreg jerusalimskog farisejstva, koje neće opstati duže od pedeset godina.

Šta biste rekli ako bih vam otkrio da će ljudi u onom vremenu napraviti velike veštačke oči, kojima će prozreti u velike dubine zvezdanog neba, i utvrdiće sasvim drugačiju računicu od one koju su utvrdili Egipćani. Da, ljudi će napraviti železne puteve i voziće se vatrom i parom u železnim kolima brzinom odapete strele kad leti kroz vazduh. Boriće se međusobno železnim vatrenim oružjem i slaće svoja pisma munjom u sav svet, a njihove lađe kretaće se na velikom moru bez jedra i vesla vatrenom silom tako hitro i lako kao što hitro i lako leti orao kroz vazduh, i još hiljadu puta hiljadu drugih stvari koje ne možete ni zamisliti.

I gle, sve to sadrži u sebi četrta zver, koju za sada ne možete razumeti, jer i ovo što sam vam sada otkrio ne možete razumeti.

U duhu ćete sve ovo brzo shvatiti, ali opet nećete biti u stanju da nekome date neko drugačije objašnjenje od ovog koje vam Ja ovom prilikom dajem. Ipak ću vam kasnije, u jednoj zgodnijoj prilici, kazati više o tome." (VJJ6.101)

Vitanija

Obišavši Galileju Isus odlazi u Jerusalim na jevrejski praznik senica i u hramu podučava narod. Obezduhovljeno judejsko sveštenstvo, međutim, u tome samo vidi zgodnu priliku da uhvati Isusa (Jn7:1-36). Ali On naprosto nestane iz hrama i... odlazi u Vitaniju kraj Jerusalima na imanje svog prijatelja Lazara. U razgovoru sa njim – i tokom tih dana praznika – biće mnogo beseda o budućim vremenima. Isus predskazuje:

"Prijatelju, kako je sada, tako će biti i za skoro 2000 godina posle nas, a započeće još mnogo ranije. Ovde je judejstvo umnogome gore od mnogoboštva, jer za mnogobošce još nešto važi razum, ali Judeji ga gaze nogama. Ali u ta vremena će Moje učenje, to jest hrišćanstvo, biti gore od sadašnjeg judejstva i mnogoboštva zajedno. To će biti strašna vremena. Svetlost istine i žive vere će se ugasiti i ljubav sasvim ohladneti. Ponos imućnih ljudi prevazići će sve granice, a vladari i sveštenici će sebe veoma uzvisivati, mnogo više nego što Judeji uzvisuju svog nepoznatog Jehovu a mnogobošci Zevsa. Međutim i tada ću s vremena na vreme buditi pojedine muškarce i žene i davaću im pravu svetlost, a ta će svetlost postajati sve jača i moćnija i na kraju će progutati sva dela velike bludnice Vavilon. Ne čudite se, dakle, kako je sada, jer je tako već često bilo, i gore, a jednom će biti još mnogo gore. Svet ostaje svet, ali Ja ću da vodim Svoje, a svet da prepustim sudu, kada postane toliko zao da pored njegove vreve neće moći opstati ni iskra istinske životne svetlosti iz Boga. Sada je došlo dotle da bi u Judeji bez Jovana i Mene svaka iskra istinskog bogospoznanja bila ugušena, zato je bilo potrebno da Ja sam dođem kao čovek u svet da bih ljudima dobre volje ponovo doneo izgubljenu svetlost života i da im iznova pokažem puteve do istinskog bogospoznanja. Jeste da će još biti po koje borbe između Moje dece i ovosvetske dece, zato što će broj Mojih na Zemlji uvek biti manji od broja ovosvetske dece, ali na kraju će ipak Moji pobediti svaki svet, tako da im svet više neće ništa moći. Jer iako vam se sva materija čini još toliko čvrstom i neuništivom, ipak će odstupiti pred silom duha." (VJJ6.149)

Zatim Isus podučava da svako otkrivenje, od natprirodnih znamenja do duhovnih objava, predstavlja u određenoj meri sud nad čovekom, jer, kako Isus objašnjava, ono utiče manje ili više na čovekovu slobodnu volju i u samostalan razvoj njegove duše. Ona poseduje savršenu sposobnost da se razvija sama sobom – da bi stekla savršenu sopstvenu samostalnost, međutim, kada se čovek suviše unese u materiju, onda Bogu često ne preostaje ništa drugo do da se ljudima otkrije na ovaj ili onaj način. Otkrivenje putem jasnovidelaca ili pisane Božje objave još je najbolji način Božjeg otkrivanja.

"Od sada i tokom gotovo 2000 godina budiću bezbroj jasnovidelaca i proroka jer će se pojaviti još veći broj lažnih proroka i lažnih Hristosa, koji će biti puni gordosti, vlastoljublja i prazni ljubavi. Tada će sudovi i dalje trajati, pa teško da će se naći vladar koji će zbog svog mraka zajedno sa svojim narodom izbeći neki sud. Pred kraj tog vremena budiću sve veće proroke, ali uz njih će se povećavati i proširivati sudovi.

Tada će doći veliki zemljotresi i veoma razorne oluje, velika skupoća, ratovi, glad, kuga i još mnoga druga zla, i kao što sam već napomenuo, vere – sem u nekolicine – neće biti među ljudima, koji će u željezu svoje gordosti sasvim ohladneti, i narod će krenuti na narod. Ljudi će biti upozoravani kroz videoce i posebne znake na nebeskom svodu, ali na to će se samo malo njih obazirati, a čovečanstvo će to smatrati retkim prirodnim pojavama i pljuvaće pre svega one koji još budu verovali u Mene.

Ali zatim će se desiti jedno od najvećih otkrivenja – Mojim povratkom na Zemlju. Međutim, tome će prethoditi najveći i najoštriji sud, a slediti opšte pročišćavanje čovečanstva vatrom i njezinim gorenjem da bih zatim Ja sam za prave ljude na Zemlji osnovao sasvim drugi rasadnik, koji će potrajati sve do kraja vremena ove Zemlje.

Ja vam ovo sada kazujem unapred da Mi nikako ne biste mislili da će za Mnom biti savršeno kao u Mojim nebesima. Da, malo njih će biti kao anđeli, ali mnogi puno gori od ljudi ovog našeg vremena." (VJJ6.150)

Maslinska gora

Isus ponovo odlazi u hram (Jn7:37-52), a zatim na Maslinsku goru na kojoj se nalazio Lazarev konak. Na gori će Isus predskazati razorenje Jerusalima i zadnji sud na Zemlji:

"Pogledajte samo ovaj veliki grad! Zaista ovde neće ostati kamen na kamenu.

Neka mole pak slepi i trudne žene, koji misle da se na Sabat ne može i ne sme pobeći da sud slučajno ne bude na Sabat, jer tada ni jedan Judejac neće izvući živu glavu.

Međutim, pre nego što sud snađe sve bezbožnike, pojaviće se mnogi i veliki znaci na nebu i na zemlji. No tada još nije sud i kraj ovog grada, jer još će se čekati da li će se ko popraviti i obratiti. Pa ako ne obrate pažnju na znake, pustiće se i gorke muke na ljude kako bi se obratili Bogu. Ako ni to ne pomogne, onda ću poslati i proroke koji će svojim gromkim glasom, koji će zvučati kao trube za boj, pokušati u sva četiri vetra da probude duhovno mrtve. Koji budu hteli da se probude ka svetlosti života, vaskrsnuće ka večnom životu, a koji se na taj poziv Mojih vesnika jedino budu probudili svojim gnevom i ljutnjom na Mene i na Moju reč, i ti će vaskrsnuti, ali ne k životu, već k smrti kroz sud, i biće odbačeni tamo gde vlada večni mrak u sudu; biće tamo mnogo plača i škrgut zuba.

A kada se pojavi sud, onda neka beži svaki pravednik.

Ko već stoji na krovu spoznanja čiste božanske istine, neka više ne silazi u kuću po staru haljinu (učenje fariseja), već neka ostane na svojoj novoj visini.

I ko se već nalazi na njivi novog rada po Mojoj nauci, neka se nipošto ne vraća u staru kuću slepe i bezvredne ceremonije, već neka ostane na svojoj novoj njivi i sačuvaće život.

A kada dođe sud, tada će boraviti dva u jednoj te istoj kući; jedan će se spasti, a drugi će propasti. Ko bude postupao po Mom učenju, spašće se; ko pak Moje učenje bude imao, ali bude postupao po starom kvascu fariseja, propašće. Takođe će dva boraviti na polju i dva će mleti u mlinu; jedan će biti primljen za život, a drugi ostavljen u sudu.

Zato čuvajte se pred starim kvascem fariseja jer zaista, s njim niko neće izbeći sud.

A kako bude bilo sa sudom nad Jerusalimom, tako će biti i sa jednim sledećim, velikim sudom kada ću da dokrajčim bludnicu Vavilon.

A to će da bude sud kao za Nojeva vremena i kao za vremena Sodome i Gomore. Tada će se pojaviti veliki znaci na zemlji, moru i na nebu, i pozvaću sluge koji će iz Moje Reči predskazivati i objavljivati budući sud. No, ponos ljudi ih neće čuti, a i da ih čuje, neće im verovati, već će ih ismevati kao lude. Ali gle, upravo to će biti siguran znak da će veliki sud sasvim sigurno doći i vatrom sažeti sve zločinitelje.

I u istom tom vremenu pojedini mladići će imati viđenja i pojedine devojke predviđaće što će doći. Blago onima koji se poprave i zaista obrate.

A ovo se da lako prepoznati kao što se na smokvi poznaje da se bliži proleće kada njeni izdanci napupe i krenu da izbijaju.

Dogodiće se tada veliki sporadični ratovi među narodima i krenuće narod na narod; takođe će nastupiti velika glad i razne bolesti slične kugi, kakvih do tada još nije bilo među ljudima. A prethodiće i veliki zemljotresi da bi se ljudi opomenuli na pokajanje i ljubazna dela. Blago onima koji to prihvate, ali mnogi neće prihvatiti, nego će sve to pripisivati prirodnim silama i prekoravaće vidovite varalicama i mnoge će zbog Moga imena zatvoriti u tamnice i zabraniće im uz teške pretnje da govore u Moje ime i objavljuju neki dolazeći sud. Ko tada ne bude činio po volji velike bludnice Vavilon, taj će imati velike nevolje.

A sve će to otpočeti otprilike sedam stotina godina pred sud da se niko ne bi pravdao da nije na vreme upozoren.

A počev od sada neće proći punih 2000 godina, a dogodiće se veliki sud na Zemlji, i to će biti očito nov, ali istovremeno i zadnji sud na ovoj Zemlji. Tek od tada će se uspostaviti raj na Zemlji, tako da će vuk i jagnje boraviti u istoj staji i jesti iz jedne posude. No kako se bude približavao sud videće se i znak sina čovečijeg na nebu, a to znači da će nebo, koje je u čoveku, Mene priznati za jedinog gospodara na Nebu i na Zemlji i čovečija duša će me slaviti i hvaliti. Ali time čovek još neće biti usavršen. A kada dođem u osvetljenim nebeskim oblacima i sa svom nebeskom vojskom, uz odjek mnogih truba kao za boj ili sud, u živoj reči pred svim ljudima u pravom nebu, koje se nalazi u srcima ljudi, tada je došao sud svetu. Čovek prav će ući u Moju slavu, a zločinitelji će se sažeći ognjem Moje pravedne srdžbe i ući u carstvo njihovih zlih dela, koje je pripremljeno za sve nepopravive đavole. Jer ko sam sebi izabere pakao, taj neka tamo bude proklet, kao što je pakao sam u sebi proklet. A kao što će dobrota ostati dobrom, tako će i zlo u sebi uvek ostati zlom bivajući večna osuđena podloga, koja ima večno da mi služi kao podnožnik. Ali Ja svojom božanskom ličnošću nikoga neću osuditi, nego to će učiniti Moja reč, koju sam vam govorio. Jer kada se jednom uznesem u Moje carstvo, više nikada neću doći posredstvom ploti na Zemlju, već jedino duhom, rečju, pa će biti kao što je bilo na početku kada je rečeno: U početku bi reč i reč bi u Boga i Bog bi reč: A reč se ovaploti i stanova među ljudima. Dođe, odnosno, dođoh u Svoju svojinu a Moji Me ne prepoznaše jer svet i njezina plot ih sve oslepi i ogluvi. Evo sam sada putem ploti kao čovek među vama, ali zato ne mogu da vam dodelim svu silu Moga duha. Ali potom, kada među vama više ne budem bio telom i putem ploti kao sada, već jedino duhom, tada ću moći da vam dodelim svu snagu i silu Moga duha, a to sam naravno Ja sam od iskona. A u duhu i njegovoj sili ostaću kod vas sve do kraja vremena, koji će ova Zemlja još prebroditi, sve do sazrevanja i poslednjeg osuđenog duha. A sa ovom Zemljom će se tada zauvek ugasiti kolevka dece Božje. Tada će se sve duhovno suditi. A rekao sam vam već više puta i pokazao kako će na ovoj Zemlji izgledati. Stoga strpljivo iščekujte izbavljenje, koje sigurno neće izostati, i ne priželjkujte žurno pre vremena sud svetu, jer kad dođe, doćiće prerano i za vas same, a još pre za one koji budu osuđeni, jer u sudu su ljubav i smilovanje daleko i svaka duša će tada biti prepuštena sopstvenoj pomoći i gorko će osetiti kako joj ama baš ništa nije vredela prazna i prolazna pomoć ovosvetskih ljudi." (VJJ6.173, 174)

Isus još jednom odlazi u hram (Jn8:2-59), pa se vraća na Maslinsku goru. Prošetavši malo sa učenicima, ponovo se osvrće na budućnost. Ovaj deo počinje Njegovim opisom mesta na kojem je zastao sa učenicima:

"Tamo je zbog lepog pogleda bilo postavljeno više klupa i drugih sedišta. Zastao sam i seo. Odande se pružao najbolji pogled na Jerusalim. Učenici su posmatrali taj lepi grad i Jovan Mi reče setnim glasom: "Gospode, moja ljubavi, zar nije zauvek šteta za ovaj grad što će po tvojim rečima već uskoro biti tako bedno porušen?"

Kazah Ja: "Moj ljubljeni Jovane, ovo si veoma dobro primetio i u Mojim očima vidiš i suze. Ali šta tu još više može da se učini?

Gle, sve stanovništvo satrti anđelom smrti, ne bi li se sačuvale ove zidine, baš ne bi bilo nešto naročito mudro, već veoma tužno jer među ovim zidinama još živi mnogo hiljada onih koji će vremenom ipak da poveruju u Mene. Tamo vidite onih sedamdesetoricu i one carinike i uz njih preobučene fariseje i književnike, svi će još danas poverovati u Mene; i u narodu žive još mnogi koji će se obratiti. Zato neka ovaj grad toliko dugo bude pošteđen bilo kakvog suda. Ali kada iz ove bare budu povađene sve dobre ribice, a ostanu jedino sve same zmije i gadne žabe, onda je vreme da se zatrpa bedna močvara vatrom i zemljotresom.

O, pogledajte sav krajolik! Kako li je samo izgledao pre deset puta hiljadu puta hiljadu godina! Tada je bilo malo čvrstog tla i od svih ovih sada bujno obraslih brda i dolina nije bilo ni traga. Tek ogromnim za vaš razum gotovo nezamislivim izbijanjem vatre, koja je besnela gotovo po celoj zemlji i to hiljadama godina, Zemlja je postepeno dobila ovaj oblik. Vidite, kao što se Zemlja prirodno izgrađuje, tako se i čovek duhovno izgrađuje. Za sada u dušama ljudi još uvek vladaju snažne oluje i izbijaju divlje vatre. Divlje strasti izbijaju i pustoše sve u sebi i nad sobom. No pustimo to, već će doći vreme kada će se ove strasti pretvoriti u mirnu i plodnu zemlju, te će tada biti milo i svuda svetlo među ljudima. Ali ipak će uvek biti mnogo manje zaista dobrih i čistih ljudi nasuprot onih kojima će manje ili više vladati zemaljske strasti. To bolje vreme, pak, trajaće hiljadu i još nešto godina i odgovaraće sadašnjem obliku Zemlje, koju snalaze samo poneke oluje, ali je prvenstveno mirna i uredna i obiluje bujnim i plodnim poljima; pa ipak ima mnogo više neplodnih i olujnih pustinja od mirne i plodne zemlje, izuzevši veliko more. Posle ovih hiljadu i nešto godina Zemlja će se ponovo iskušati vatrom, brda će se sravniti i pretvoriti u plodno zemljište, a more će morati da preda mrtvo tlo zakopano u njezinim dubinama i dobri ljudi će je prisvojiti i začas pretvoriti u rajski vrt.

Tada će stalno sve do konačnog rastvaranja Zemlje vladati istinski mir, a smrt će zauvek izgubiti svoje pravo. No, kao što će se jednom planine izjednačiti sa ravnim tlom, tako će i ljudi morati sasvim napustiti svoj ponos putem jakih provera, inače na Zemlju i među ljude neće doći istinski unutarnji mir. Jer ponos ljudi rađa rat; prestane li ponos, prestaće i zloba, zavist, škrtost, mržnja, nemir, a s njim i svaka svađa i ratovi. Tako će se ovaj skoro najstariji i u celom svetu čuveni grad, za čije zidine je još veliki car od Salema postavio kamen temeljac, morati veoma poniziti, moralno i materijalno, kao velik i gord breg koji će biti sravnjen sa zemljom; i postupiće se s njim kao sa starim, visokim kedrom koji se osušio i istruleo i kojeg je oluja slomila u trulom korenu; pa su ga zatim drvoseče istesterile, sekirom iscepale i poslužio je za loženje vatre. Kod drveta je tome uzrok njegova priroda, a kod čoveka njegova zla volja, koja neće da se povinuje nikakvom iole mudrom zakonu – kao što su negda Hanohićani [Enohićani] svojom neobuzdanom neposlušnošću navalili na sebe potop, u kome su svi jadno stradali. Koliko hiljadu puta sam ih samo opominjao po mnogim videocima da ostave planine na miru, ali niko od njih nije obraćao pažnju na to. Jeli su, pili, uživali, grešili na svaki mogući način, ženili se i pravili velike svadbe sve dok potop ne nasrnu na njih sa svih strana i sve ih podavi. Isto tako će biti i ovde. Ta gorda gujska žgadija će se vremenom svojom slepoćom, ludilom i željom za vlašću podići na Rimljane i hteti da ih istera iz zemlje, a to će im biti kraj. Vojskovođa i potonji car već je rođen koji će ovaj grad i narod dotući.

A pri kraju vremena, ne i ove Zemlje, isto će tako biti. Ljudi tada, doduše, neće otkopavati planine do najdubljih osnova kao što su to činili Hanohićani (stanovnici grada i države Hanoh, Enoh, čiji je osnivač bio Kainov) tražeći zlato i drago kamenje, a neće ih razljutiti ni neki Rimljani, ali će raznim mašinama, koje će pokretati vatrena snaga, prodirati u unutrašnjost Zemlje i kroz te neverovatno duboke jame i rupe dospeće na površinu ogromne količine veoma zapaljivih plinova (zapaljive vrste vazduha), i kada se atmosferski vazduh konačno prezasiti ovim plinovima, onda će se zapaliti gotovo oko cele Zemlje i pretvoriti sve u pepeo. Samo mali broj ljudi će preživeti. Ti pak koji ostanu, biće pravog kova, živeće na sasvim obnovljenoj Zemlji i vi i drugi koji će posle vas biti probuđeni u Moje ime bićete njihovi učitelji i vodiči. Tek od tada će se uspostaviti Moje carstvo na ovoj Zemlji i ljudi sa Sunca će stupiti u potpunu i ravnopravnu zajednicu sa Mojom decom na ovoj Zemlji i rasti u ljubavi Moje istinske dece.

A ovo što vam sada kazah, zadržite za sebe, jer za sada u ovom vremenu to nikome ne bi koristilo za spas svoje duše, pa i da sve do u tančine zna. U pravo vreme, kada ljudi budu u stanju da podnesu dublje stvari, već ću Ja Sam opširno da objavim sve to." (VJJ6.207)

Istog dana uveče Isus čini i velika znamenja. U vazduhu na istoku pojavljuju se dvanaest ogromnih svetlećih stubova, koji noć osvetljuju kao dan. Stubovi se sjedinjuju u jedan, koji zatim nestaje u visini. No, iznad Jerusalima ukazuje se slikovita predstava samog grada, prvo kako stoji na užarenom tlu, pa zatim okružen rimskim vojnicima, i na kraju se prikazuje njegovo razaranje, što izaziva zgražavanje stanovnika. Međutim, na Maslinskoj gori, kod Isusa, sve je mirno. Zatim se onaj stub vraća, ali to mogu da vide samo Isusovi sledbenici okupljeni oko Njega na gori. Isus objašnjava:

"Stub od svetlosti se ponovo spustio iz visine, ali ne na istom mestu gde je prethodno nastao iz dvanaest pojedinačnih stubova, već na savim suprotnoj strani, prema zapadu, i svetleo je sada mnogo jače nego pre. Zatim se razdelio, ali ne više na dvanaest stubova, već na bezbroj delova, iz kojih se tada oblikovao ogroman grad, čije su zidine bile sazdane od dvanaest glavnih vrsta dragog kamenja, koje je rasprostiralo krajnje raznovrsnu svetlost na sve strane. Grad je imao i dvanaest kapija, kroz koje su, prepuni miline, izlazili i ulazili ljudi sa svih zemaljskih strana. A visoko iznad grada bilo je ispisano starohebrejskim pismom: "Ovo je novi grad Božji, novi Jerusalim, koji će s neba sići ljudima čista srca i dobre volje, u njemu će večno živeti sa Bogom i slaviće Njegovo ime." Ovaj natpis kao i celu predstavu videše pak samo oni koji su bili sa Mnom na gori i osim njih niko više u celoj zemlji."

Slika nestaje, a Isus okupljenima najpre objašnjava zašto će Jerusalim doživeti takvu "sudbinu", tj. biti razoren:

"Ali nemojte misliti da je to nešto što neki slepi ovosvetski filozofi nazivaju sudbinom (predodređenjem), kao da je Bog za svakog čoveka već odredio šta će u svom kraćem ili dužem životu doživeti. Tako misliti i verovati može duši doneti smrt, jer je to nauka koja se kriomice izrodila iz pakla i predstavlja suštu suprotnost Božjim istinskim načelima za čoveka. Sudbinu stvaraju ljudi sami sebi svojom naopakom slobodnom voljom i što neće da probude svih sedam duhova života u sebi, čime sprečavaju istinsko sagledavanje svog unutarnjeg, istinskog i neprolaznog životnog blaga. Tako dospevaju na stranputice pa hoće i u svetlosti sveta da potraže istinsku unutarnju svetlost života kako bi zatim po njoj razdragano postupali. No, kada čovečija duša jednom svojski zapadne u mrklu noć svoje samostvorene uobrazilje, onda joj ni svi anđeli Neba ne mogu dati drugi pravac sačuvavši njenu unutarnju slobodnu volju, i onda niko ne može kazati: "Gle, to bi sudbina tog čoveka". Jeste, zaista to bi sudbina, ali ne potekla od Boga, nego od čoveka samog. Od strane Boga to beše samo dopuštenje, i to shodno sa čovekovom savršeno slobodnom voljom. I što vam sada rekoh za jednog čoveka, to važi i za ceo jedan narod. On sam stvara svoje vremenske ili večne zgode. Zato bi bilo veoma pogrešno pretpostaviti da je možda Bog još od iskona odredio da se mora dogoditi što sam vam ovom predstavom pokazao i ustima predskazao. Ne, nikako. Ali ipak će se sve to tako dogoditi zato što ljudi tako hoće, jer najveći i moćniji deo njih veoma lagodno, tvrdokorno i slobodno živi u potpunoj noći pakla i sada ni na Moj silan poziv neće da napusti tu noć smrti."

Zatim Isus nastavlja:

"Stub od svetlosti, koji se iz neba vratio na Zemlju, predstavlja Mene u duhu Moje žive reči. Tu reč ću staviti u srca onih koji Me budu ljubili i držali Moje zapovesti; Ja Sam ću im doći i otkriću im se; i tako će svi oni iznova biti naučeni od Boga.

Podela stuba u beskrajno mnogo delova znači otkrivanje unutarnjeg, duhovnog smisla svih Mojih reči i učenja koja je ljudski rod primio od svog postanja ustima praotaca, proroka i jasnovidelaca, a sada i Mojim. Tek putem ovih mnogih pojedinačnih otkrivanja unutarnjeg, duhovnog smisla Božje Reči nastaće pravo učenje svetlosti i života; ono će biti veliki i novi Jerusalim, koji će se iz nebesa spustiti ljudima.

Oni koji budu imali i držali to novo učenje, hodiće u novom Jerusalimu i zauvek će stanovati u njemu, i njihovom neizmernom blaženstvu blaženstava neće biti kraja. Jer Ja Sam boraviću među njima i oni će gledati sve beskrajne divote Moje ljubavi, mudrosti i svemoći. A od propasti ovog starog grada Jerusalima pa sve do vremena novog grada Božjeg na Zemlji biće malo svetlosti među ljudima na Zemlji jer će se začas podići mnoštvo lažnih proroka i sveštenika u Moje ime i činiće lažna čuda te obmanjivati i zaslepljivati ljude. Da, antihrist će činiti mnogo šta uz pomoć zemljskih kraljeva ne bi li čak i Moji izabrani, ako bih dopustio, mogli biti zavedeni da preklone svoja kolena pred novim Vaalom.

A Ja ću tada ponovo dopustiti teške patnje među ljudima, kakvih još nije bilo pod Suncem. Onda će biti svrgnut Vaal, velika bludnica Vavilon, i tada će doći svetlost žive reči u srca mnogih, i ta svetlost će uspraviti i izbaviti pritešnjene i pogružene, i svi će se radovati u novom svetlu i slaviće Moje ime. U ono vreme ljudi će često opštiti sa čistim duhovima Moga neba i družiti se sa njima, i ovi će im biti učitelji i podučavati ih o svim stvarima večnog života u Bogu, kao što vam je to pokazano u trećoj predstavi kada ste videli da ljudi izlaze i ulaze kroz onih dvanaest kapija. A dvanaest kapija više ne označavaju da je novi grad sagrađen od dvanaest izraelskih plemena, nego iz dvanaest glavnih načela Moga učenja, a ona su sadržana u deset Mojsijevih zapovesti i u Mojim dvema novim zapovestima ljubavi. To su kapije kroz koje će se ulaziti u novi, svetli i živi grad Božji.

Jedino ko bude držao ove Moje zapovesti, ulaziće u ovaj grad i primiće svetlost i život. A ko ne bude držao zapovesti, taj ni neće dospeti u novi grad.

Onih dvanaest vrsta dragog kamenja označavaju takođe istih dvanaest zapovesti od kojih su sagrađene zidine oko velikog grada.

Dakle, ovih dvanaest zapovesti nisu samo ulazne kapije ka svetlosti i životu, nego su i njegova zaštita i zaklon; njih ne mogu uništiti i nadvladati vrata i sile pakla (svet i materija).

Takođe ste u ovoj pojavi primetili da je kamenje odavalo jarku svetlost u svim bojama. To označava da dvanaest zapovesti, koje su vam date, sadrže i sve stepene božanske mudrosti, i čovek samo držanjem dvanaest zapovesti može dospeti u savršenu mudrost. Zapovesti sadrže svu mudrost, koja proističe iz Boga, i pošto sadrže svu mudrost iz Boga, sadrže i svu božansku moć i silu jer ove zapovesti sadrže svemudru i svemoćnu volju i kroz nju najveću slobodu.

Ko dakle bude usvojio volju Božju držanjem zapovesti, usvojio je i božansku slobodu i dostigao stanje pravog preporoda (novorođenja) duha i kao pravo dete Božje savršen je kao i sam Otac na nebu. Zato vama svima kažem da putem držanja zapovesti treba da se starate da već ovde na Zemlji budete savršeni kao što je Otac na Nebu savršen. Tako ćete biti u stanju da činite ovakva dela koja Ja sada činim, i još veća. I kada budete u tom stanju, tada ćete unapred biti građani Novog Jerusalima.

To je dakle smisao treće pojave." (VJJ7.49,52,54)

Emaus

Tih dana će Isus boraviti i u Emausu. Beše to mesto uz Jerusalim u kojem je stanovao Nikodim, gradonačelnik Jerusalim, farisej koji postade Isusov sledbenik. Odande će uslediti i izaslanje sedamdesetorice (Lk10:1-16). Reč je o sedamdeset i dva radnika i nadničara iz Jerusalima koji tek koji dan primiše Isusovo učenje; oni će biti Njegova prethodnica kuda je On sam još hteo da ode. U Emausu će Isus nastaviti sa predskazanjima, odnosno objasniće značenje pojedinih delova iz starozavetnog proroka Isaije:

"U poslednje vreme gora doma Gospodnjeg zacelo će biti nad svim gorama i biće uzvišena nad svim humovima i svi nevernici će odlaziti onamo" (Is. 2:2). Isus otkriva da je On ta gora: "Ja sam, dakle, gora i Moja reč je prostran dom na gori ... ali za Judeje, kakvi su sada, ovo je zaista poslednje vreme zato što izbegavaju goru i njen dom a glavari čak prete da ga poruše..." "Gospod će suditi među nevernicima i kazniće mnoge narode." "Ko su nevernici a ko narodi? Nevernici su svi koji ne poznaju jednog, istinskog Boga i umesto Njemu mole se i najviše obožavaju mrtve idole i mamona ovog sveta. Ovakvima je judejstvo sa svih strana okruženo i gde god da odete u svet – da li prema istoku, podnevu, zapadu ili ponoći, nećete naći ništa drugo do nevernike (pagane) svih vrsta. Međutim, videli ste kako su sada sa svih strana sveta došli k Meni nevernici visokog i niskog staleža, iz bliza i daleka. (Naime kod Isusa borave Rimljani, Indijci, Egipćani.) Čuše Moju reč i videše Moja znamenja, i postaše puni vere i prihvatše Moje učenje, i Moja reč je sudila i sudi sada među njima, čime više nisu nevernici i prelaze među pomazanike Božje i ubrajaju se među istiniti narod Božji.

Međutim, ni oni neće ostati kako su naučeni i kakvima su sada, jer će ubrzo među njima ustati lažni pomazanici. Ovi će takođe činiti znamenja i obmanjivati kraljeve i kneževe, a ubrzo i prisvojiti veliku svetsku silu i progoniti vatrom i mačem one koji ne budu hteli da pristanu uz njih, i na kraju će se podeliti na mnoge sekte i stranke; i eto, to su ti mnogi narodi koje ću Ja, Gospod, da kaznim zbog njihove neljubavi, njihove neiskrenosti, njihovog koristoljublja, njihove gordosti, njihove tvrdoglavosti, njihovog vlastoljublja i zbog njihovih svađa i uzajamnog progona i vođenja ratova. Međutim, do tog vremena još će proteći onoliko koliko je proteklo od Noja do sada. Kao što je pak bilo za Nojeva vremena, kada su se ženili i udavali, održavali velika slavlja i gozbe, uzvisivali se i strašno ratovali protiv onih koji nisu hteli da se pognu pred njihovim idolima, pa začas dođe veliki potop i podavi sve zločinioce – isto tako će biti u ono buduće vreme. Međutim, onda će doći Gospod sa ognjem Svoje revnosti i Svoga gneva i sve takve zločinioce će zbrisati sa Zemlje. Onda će biti da će pošteđeni čisti i dobri i istinski prijatelji istine i svetlosti Božje od mačeva napraviti plugove i od kopalja srpove i sasvim će napustiti veštinu vođenja ratova, te ubuduće nijedan istinski pomazan narod neće na drugi dići mač, izuzev nekih u nekim pustinjama preostalih nevernika, ali i ti će biti opomenuti a zatim očišćeni sa Zemlje.

Tada će Zemlja ponovo biti blagoslovena. Njeno tlo će davati stostruki rod od svega i starešinama će biti data moć nad svim elementima...

Isus zatim nastavlja: "Unutar ovog prirodno istinitog, duhovnog smisla svakako je skriven još dublji, čisto duhovan i nebeski smisao, koji, međutim, sada sa vašim još čisto ovosvetskim razumom ne možete shvatiti, a ne može se ni rečima iskazati. Kada pak na gori Gospodnjoj budete ušli u dom Božji i budete dolazili od tog doma Jakovljevog, kao što to prorok govori u kratkom petom stihu, tek tada ćete hoditi u istinskoj svetlosti Duha Božjeg (Is 2:5)... Prorok govori dalje i kaže glasno: "Jer sve visoke oči (vladalački ponos) će se poniziti i svi visoki ljudi će se pognuti jer će Gospod u to vreme jedini biti uzvišen zauvek. Jer dan Gospoda nad Vojskama (svetlost) će ići na sve gorde i visoke i na sve pred svetom uzvišeno da bi bilo poniženo; takođe i na sve uzvišene kedrove Libana (sveštenike), i na sve hrastove Basana (glavna uporišta idolopokloničkog sveštenstva u svim vremenima); na sve visoke gore (upravitelje, kraljeve) i na sva uzvišenja (oni koji imaju pristup dvoru), na sve visoke kule (vojskovođe) i na sve tvrde bedeme (vojske); kao i na sve lađe morske (oni što sede za kormilom države) i na svaki zemaljski krasan rad (velika državna industrija)... Ali Ja vam kažem da će se tako zaista i dogoditi sada već u najskorije vreme, a zatim posle otprilike devetnaest vekova u punoj meri... I sledeće poglavlje ima svoj proročki značaj za sadašnjicu i za tok onih vremena koje sam vam maločas spomenuo. Ovako glasi prvi vrlo značajni stih prorokov: "Gle, Gospod, Gospod nad Vojskama oduzeće sve zalihe od Jerusalima i od Jude, sve zalihe hleba i sve zalihe vode." Pod izrazom "Jerusalim" razumite ovde sadašnje judejstvo, kakvo je sada i kakvo je već mnogo ranije bilo; a pod Judom razumite buduća pokolenja koja će se prihvatanjem Moga učenja ubrojati u pleme Judino. Oni će svojom velikom tromošću u još većoj meri imati da snose iste posledice koje sada u manjoj meri snose Judeji. Pod oduzimanjem zaliha hleba razumite oduzimanje ljubavi i milosti, a pod oduzimanjem zaliha vode oduzimanje istinske mudrosti iz Boga; posledica toga će biti da će se naći u velikoj zabludi i mraku duše i niko neće znati za savet... Zato vam kažem još jednom, opomenite ljude pre svega pred duhovnom tromošću zato što zajedno s njom nastupaju sva zla o kojima je prorok govorio i koja Ja nažalost moram da dopustim." (VJJ7.172-176)

Maslinska gora

Kasno noću Isus se vraća na Maslinsku goru u Lazarev konak, gde će dati još neke napomene: "Pa ipak, ljudi nisu mogli biti savršenije stvoreni no što jesu. Imaju pamet, razum, potpuno slobodnu volju i savest, koja ih stalno opominje, a uz to svugde i tokom svih vremena vredne i poput anđela mudre i od Mene pozvane ljude i učitelje; ali njihova požudna tromost ih odvlači od sveg ispravnog, istinitog i dobrog, što ih vuče carstvu propasti, te im ne može ništa pomoći do sud za sudom i kazna za kaznom, a i to pomaže samo neznatnoj manjini. Zaista, Zemlja nikada ne bi imala nerodica i rđave žetve kada bi ljudi bili barem upola kao vi; a ovako, u celoj Judeji jedva da se može naći hiljadu ljudi koji su sasvim onakvi kakvima bi trebalo da budu. Ali i radi ovih hiljadu neću poslati nevolju na svu judejsku zemlju. A dobri će uvek biti onoliko pošteđeni svake nevolje koliko sami zaista budu bili dobri, ali koliko gde budu učestvovali sa svetom, toliko će i saučestvovati u nevoljama sveta." (VJJ7.181)

Sutradan Isus ponovo odlazi u Jerusalim. Sledi Jn9, zatim Mt21:23 – 23:39. Potom je Isus ponovo na Maslinskoj gori, među Svojim učenicima. Tom prilikom, jedan visoki državnik Rimskog carstva i novi Hristov učenik i sledbenik, Agrikola, koji sa pratnjom beše došao iz Rima da ispita Isusovo delovanje kao i stanje u judejskoj zemlji, izražava zabrinutost pri širenju Hristovog učenja:

"Da, dobro bi bilo kada bi se Tvoje božansko učenje onako preko noći moglo postaviti u srca svih ljudi zajedno sa revnošću da po njemu i čine, ali to nije Tvoj naum, jer svaki čovek najpre treba ovo da usvoji spoljnom poukom, a onda i da čvrsto odluči da tako čini.

Međutim, ovim načinom čovečanstvo će veoma sporo napredovati i ne da se izmeriti vreme kada će svi ljudi na Zemlji primiti Tvoje učenje; i tako će čista životna svetlost Tvoga učenja ostati svojina samo malog broja ljudi, a i pitanje je koliko dugo će ostati sasvim čisto.

Jer sve dok istina Tvog učenja ne bude sasvim prožela ljude, oni će uporedo istrajavati i u svojim ovosvetskim žudnjama, manje ili više, što je na kraju jedno te isto, te će od Tvog učenja začas napraviti izvor zarade, sa po kojim dodacima, i Tvoji budući učenici neće biti bolji od mnogih Judeja i neznabožaca, i blagoslov i plodovi Tvog učenja biće daleko od ljudi. Ja, doduše, nisam prorok, ali to mi kaže moj jasan razum, kojeg sam stekao kroz mnoga iskustva, i ja mislim da sam po tom pitanju pravilno prosudio?"

Na to Isus odgovara: "Jesi, i Ja svakako znam da će najvećim delom tako biti, ali to u svemu ipak nije važno jer Ja sam uspostavio i druge škole za duše. Ko u Jerusalimu ne nauči, biće mu objavljeno na drugom mestu.

Znam i vidim kako će posle Mene ustati gomila krivih učitelja, pa će govoriti ljudima: "Evo, ovde ili onde je Hristos!" Ali Ja vam sada kažem, a vi kažite svojim bližnjima i svojoj deci da ne veruju tim krivim učiteljima, koji će se po svojim delima prepoznati.

A kakvih odlika treba da bude prav učenik po Mojim rečima, saznao si juče u Emausu na Nikodimovom brdu u prilici kada sam izaslao sedamdesetoricu učenika da šire Moje učenje. Gde dakle budeš naišao na učitelje koji na taj način i po Mojoj volji šire učenje o dolasku carstva Božjeg, njih drži za prave i istinske učitelje; a gde učitelji u moje ime s Mojim učenjem budu pravili i trgovinu radi novca i drugih blaga, njih smatraj za krive širitelje Moga učenja, koje nisam nikada pozvao. Jer Moji pravi učenici i širitelji Mog istinskog učenja uvek će zemaljski biti siromašni kao Ja, ali zato duhovno prebogati. Neće im biti potrebno da Moje učenje i reči usvajaju od nekog prethodnika nekakvim dosadnim izučavanjem, nego ću Ja sam Svoje učenje i volju usađivati u njihova srca i usta.

Ali krivi će, od svojih takođe krivih učitelja, putem dugog izučavanja morati da usvajaju svakojaka učenja, reči i izreke, pa kada mukotrpno sve budu naučili, onda će ih njihovi prevažni i preveličanstveni učitelji i upravitelji posvećivati uz svakojaku praznu i slepu ceremoniju, kao što je to sada slučaj i u hramu kod fariseja, književnika i starešina i kod vas mnogobožaca, gde sveštenički red čini poseban stalež, u kojem se sveštenička služba prenosi sa oca na sina, a čovek iz naroda biva primljen tek ako sveštenik nema dece, a i tada samo kao dete koje se potom vaspitava za sveštenika.

Dakle, jasno sam svima vama rekao kako da razlikujete pravog učitelja, kojeg sam pozvao da širi Moje učenje, od krivog, pa će svako znati da se čuva krivih učitelja i proroka; a ko im bude bio naklonjen verujući im i odajući im čast, a i potpomažući ih u svemu, sam će biti kriv kada ga progutaju.

Da, čak će da bude da će se krivi proroci uzdizati na zlatna prestolja progoneći revnosno prave proroke, koje ću Ja da izaberem i pozovem. A kada to bude, onda im je došao sud i kraj. No, Moje učenje će i onako nadalje postojati među mnogima na Zemlji, ali jedino kao slobodna vrednost svetleći potiho i tešeći ljude, a nikako zapovedajući čitavim narodima kao gospodarica na vladalačkom prestolju sa krunom, palicom i žezlom. Gde to pod mojim imenom bude slučaj, tamo ću Ja Sam biti daleko, a umesto Moje ljubavi će se među ljudima odomaćiti gramzivost, škrtost, zavist i svakojaki progon, i prevara će prevari pružati ruke.

A kada vidite takve plodove Mog nazovi-učenja među ljudima, pa onda ćete valjda uvideti čiji su sledbenici ti proroci što vladaju sa prestolja i od koga potiče njihovo krivo učenje.

A kada možeš imati pravo i istinito, ako žudiš za njim, onda valjda svoje srce nećeš okrenuti ka krivom? Evo sada znate da će Moje čisto učenje, i pored svih krivih proroka i učitelja, koji će se pojaviti, i dalje postojati, skriveno i bez raskoši sve do kraja vremena..."

Jedan drugi Rimljanin: "Već je veoma teško ovde sa judejskim sveštenicima koji i imaju pojam o jedinom, istinskom Bogu; koliko teže će tek biti sa materijalno ogrezlim mnogobožačkim sveštenicima..."

Isus kaže: "Ni o tome nemojte uzalud brinuti. Jer kao prvo vam kažem da ćete pre pridobiti sto mnogobožačkih sveštenika za Moje učenje nego li jednog fariseja – zato što su mnogobožački sveštenici naveliko izgubili svoj stari ugled putem uticaja grčkih, a i po njima obrazovanih rimskih filozofa; i kao drugo, njihova čuda su sada kod naroda na rđavom glasu zbog mnogih lutajućih magova, koji su sa svih strana došli u Rim. Narod zbog određene pristojnosti i uvažavanja (sopstvenog ugleda) još učestvuje u tome i iz dokolice posmatra spektakle, ali više ne veruje mnogo u to. I tako će se dogoditi da u narodu više neće moći da opstane ni jedan mnogobožački sveštenik, dok će se judejsko farisejstvo još dosta dugo održati. No, ono što će biti gore od starog farisejstva, to je nažalost što će se pod Mojim imenom stvoriti novo farisejstvo koje će biti mnogo gore od sadašnjeg..."

Malo kasnije govore Lazar i rimski državnik o tome koliko im je milo što su kod Isusa pronašli pravu svetlost života, ali zato im je veoma nelagodno što se sav ostali svet nalazi u mraku, i zato se pitaju koliko dugo će trajati dok čitavo čovečanstvo ne prihvati Isusovo učenje.

Rimljanin: "Gospodaru i Učitelju, Ti znaš budućnost koliko i sve naše misli i želje; stoga bi sigurno mogao da nam pokažeš i odrediš tačno doba kada će veći deo čovečanstva živeti u istinskoj svetlosti života."

Odgovara mu Isus: "Sve dok čovek hoda Zemljom, sasvim ne preporođen u duhu, nije naročito dobro za njega ako previše čega zna. Budućnost, njemu prejasno otkrivena, pritiskala bi njegovu nejaku dušu i lako bi je dovela do očajanja.

Zamisli samo okolnost kako bi se ljudi osećali ako bi tačno znali u koje će vreme i čas po telu umreti. Već im je nelagodno samo što znaju da će sigurno i izvesno umreti, a kako bi im tek bilo kada bi znali godinu, dan i čas kada će ih zasigurno zadesiti telesna smrt.

Međutim, sasvim je drugi slučaj sa čovekom koji je već ovde potpuno preporođen (novorođen) u sveživom duhu i koji svoj budući život već ima u sebi u svoj jasnoći i oseća ga sasvim živo i u svoj istini. Takav čovek već unapred može znati odredište i kraj svog tela; jer vreme skidanja teškog bremena neće ga ispuniti tugom, nego najvećom radošću. Kod običnog čoveka, pak, takvo određeno predviđanje imalo bi veoma tužne posledice.

Zato ni vi ne istražujte suviše revnosno kako će izgledati budućnosti, već budite zadovoljni što znate da su spasene vaše duše, i da se Ja u Svojoj ljubavi i mudrosti razumem u sve to, i da ću učiniti da sve dođe i bude kako je najbolje za čovečanstvo, kako za njegov bolji, tako i za njegov izmetnuti deo, pa će vam svaka budućnost, bilo zla, bilo dobra, biti podnošljiva. A kada budete preporođeni u duhu života, onda ćete već vi sami biti u stanju da gledate u budućnost i to vas neće rastužiti ni oslabiti.

A kakva će biti daljna budućnost, pokazao sam vam sasvim jasno u onoj noćnoj pojavi, i još jasnijim objašnjenjem dvaju poglavlja iz proroka Isaije, a pokazaću vam kasnije i kraj izopačenog sveta, ali ni time nećete biti zadovoljni."

Pred svitanje, kao uvek, Isus ustaje sa svog konačišta i obično odlazi na neko uzvišenje; sada su Mu se pridružili i učenici, pa im skreće pažnju na jutarnji prizor:

"A mi posmatrajmo bolje divno jutro i kako se bude oblikovalo u svim pravcima, možete da razaberete ponešto o zadnjem vremenu novih pagana." Pošto je predhodne večeri najavio da će još nešto kazati o budućnosti, učenici pitaju: "Gospodaru i Učitelju, pa Ti si nam obećao da ćeš nam ovde reći još nešto o tome, pa zato sada i učini to, pošto je sada najzgodnija prilika."

Isus odgovara: "Kada je najzgodnija prilika, Ja sigurno znam najbolje, a inače, baš sam vama rekao već mnogo u vezi toga, i to će sasvim sigurno tako i doći zato što u pogledu slobodne volje čoveka ne smem ništa da menjam, a vi ne možete da menjate.

A što se tiče suda, on je nad neznabošcima započeo već Mojim rođenjem, i evo uveliko traje, a trajaće skoro 2000 godina sve dok se svetlost na ovoj Zemlji sasvim rasprostre.

Evo pogledajte kako na istoku nastaju razni oblaci i kako se sležu na horizontu kao da hoće da se prepreče izlasku Sunca. Na isti način će se jednom nagomilati ogromni oblaci smetnje ne bi li se preprečili sjajnom izlasku duhovnog i večnog Sunca Istine, te će naneti velike štete među ljudima, ali konačni i sjajni izlazak Sunca Istine ipak neće moći da spreče.

Maločas ste videli predivne svetle zvezde, a na zapadu su sijale zvezde u dubokoj noći. Te su kao dobri vesnici prethodile ovim jutarnjim vesnicima, koji se još vide i delovale su noću; to je sada vaš poziv. A kada na duhovnom horizontu budu izišli ovi još svetliji jutarnji vesnici, tada će to biti znak da za njima uskoro sledi veliko sunce opšteg života i istine. Njegova jarka svetlost biće neumoljiv sud svakoj laži i varci i zajedno sa svojim učenicima i poštovaocima i zajedno sa svojom zemaljskom raskoši biće zbačeni u ponor prezira, pravedne srdžbe i zaborava. Jer tada se prosvetljeni ljudi više neće sećati varke i suda koji je dugo trajao. I kao što sada vidite da ovi oblaci, koji izgledaju preteći crni, poprimaju zlatne rubove, tako ćete u ono vreme primetiti da ljudi koji su još maločas bili potpuno mračni i pravi neprijatelji svetlosti i istine bivaju sve osvetljeniji, i to sa svih strana svetlim zracima istine, pa zatim i sami postaju neprijatelji stare laži.

I ovo osvetljavanje od strane sunca istine iz nebesa, koje se približava potpunom izlasku, to će biti Moj znak Sina čovečijeg svim pravim vernima na Zemlji i početak velikog suda nad bludnicom novog Vavilona.

Tada će se ljubitelji istine razdragano radovati pa će Me slaviti i hvaliti što sam im već unapred poslao znak Mog izlaska na nebu unutarnjeg duhovnog dana. Ali neprijatelji istine počeće da jadikuju i veoma će škrgutati zubima i gledaće da se kako sakriju u mračne kutke sa svojim sve malobrojnijim sledbenicima, ali im ništa neće vredeti; jer kada sunce istine bude sasvim izišlo, rasvetliće njena svetlost sve odveć mračne rupe, kutke i pećine, i neprijatelji svetlost na novoj Zemlji više nigde neće naći pribežište.

A Ja Sam ću biti u onom suncu kao večna istina i njezinom svetlošću boraviću meću ljudima kao vladar i upravitelj njihovog života i njihovih vremenskih, duhovnih i večnih puteva.

Sada sam vam u punoj i lako shvatljivoj istini pokazao sud novog i starog neznaboštva. A pokazaću vam malo kasnije još jednu sliku, koju možete da prenesete ljudima, ali obavezno sa pravim objašnjenjem.

No, posmatrajmo dalje ovo jutro i njegove prizore."

Hristos zatim nastavlja da objašnjava:

"Posle četvrt sata vremena veoma pažljivog posmatranja jutarnjih prizora, kazah ponovo svim prisutnima:

"Tek sada obratite posebno pažnju, šta će se sve još pre potpunog izlaska Sunca slikovito pokazati; jer Ja hoću da i vi sa vašim očima vidite šta će se sve u zadnje vreme novog paganstva dogoditi."

U tom svi s udvostručenom pažnjom upraviše oči prema istoku. Bilo je još dobrih pola sata do izlaska Sunca, pa je moglo da se pokaže još po koja slika pred očima učenika.

Najpre se mogla videti gusta i potpuno crna magla kako se diže daleko iznad horizonta. Kada ova magla dostiže oko sedmostruku visinu udaljenih planina, tada postade sva kao užarena jer su u njoj sevale bezbrojne munje, tako da su svi prisutni pomislili da tamo sada besni strašno nevreme. A Ja kazah: "Neka vas to ne brine, jer osim nas niko drugi ne vidi ovu pojavu."

Zatim svi opet mirno posmatrahu šta će se sve dogoditi. I gle, na gornjem, crnom i mnogim munjama užarenom rubu magle ukaza se velik grad. I Ja kazah: "Pogledajte sliku novog Vavilona!"

Reče Agrikola: "Gospode, ovo ima velike sličnosti s našim Rimom, samo okolo primećujem gomilu ruševina, a u užem gradu pored starih meni dobro poznatih zgrada još gomilu novih zgrada i hramova, čiji su vrhovi čudnovato ukrašeni krstovima. Šta to treba da znači?"

Kazah Ja: "Gle, to je propast starog a istodobno početak novog neznaboštva. Za nekih 500-600 godina, računajući od sada, tamo će izgledati doslovno tako. Ali posmatrajte dalje ovu predstavu." Opet svi usmeriše svoju pažnju na ovu predstavu, čiji su se prizori brzo jedan za drugim razvijali. I gle, videle su se velike seobe i mnoge strašne borbe i ratovi i usred grada videlo se kao da se nešto podiže slično bregu. Na bregu stajaše visok i velik presto kao od užarenog zlata. Na prestolu je sedeo vladar sa trostrukom krunom na glavi i imao je palicu čiji je vrh bio ukrašen trostukim krstom. Iz usta mu je izlazilo bezbroj strela i iz očiju i prsa sevalo je bezbroj munja gneva i najveće visosti. Dolazili su mu kraljevi od kojih su mu se mnogi duboko klanjali. One koji su mu se klanjali, pogledao bi ljubazno i potvrđivao bi njihovu moć, a koji se pred njim nisu klanjali, te je svojim strelama i munjama strašno progonio i žestoko udešavao."

Na to primeti drugi Rimljanin: "Ovo nikako ne predstavlja dobru sliku za potonje vlastodršce novog Vavilona.

Izgleda da će imati mnogo veću a i strašniju moć nego što je to sada slučaj. Jer sada samo najgori zločinci bivaju kažnjeni krstom, ali samo jednostrukim, a onaj drži u ruci čak trostruki i ispružio ga je svim drugim kraljevima. Gospodaru i Učitelju, da li bi nam to objasnio?"

Kazah Ja: "Ovo ne predstavlja nekog posebnog vladara nad mnogim zemljama i narodima, već samo vidljivu osobu antihrista. Trostruki krst predstavlja Moje učenje, koje će tamo biti trostruko krivotvoreno i nametnuto kraljevima i njihovim narodima: krivo u reči, istini i živoj nameni.

Kraljevi koji mu se nisu poklonili i koje proklinje predstavljaju one koji su manje ili više ostali u istini starog učenja. Jeste da ih dostižu njegove strele i munje, ali im ne mogu naneti neku posebnu štetu. No, pogledajte šta će ova predstava još pokazati, jer preko nje mogu da vam pokažem samo glavne trenutke."

Zatim svi sa još većom pažnjom usmeriše onamo svoje poglede.

"I gle, mnogi kraljevi, koji su se prethodno duboko klanjali pred onim što sedi na prestolu, sada skupljaju svu vojsku i polaze na njega. Evo nastaje ljuta borba i njegov uzvišeni presto sada već poprilično tone nadole do grada.

Zatim vidite jedino pojedine kraljeve kako se samo onako prividno klanjaju pred njim, a od onih drugih, mnogih kraljeva – koji su od njega otpali – vraćaju se k njemu mnoge strele i munje. I sada od njega nije ostalo gotovo ništa više, a to će se dogoditi već posle 1000 do 1500, 1600, 1700 godina.

No, pogledajte ponovo onamo. Evo, ponovo pokušava da se podigne okružen crnim četama i neki kraljevi pružaju mu ruke da mu pomognu; no vidite, oni koji to čine postaju nemoćni i njihovi narodi im sa glave skidaju krune i daju ih onim jakim kraljevima. I gle, njegov presto sada tone i oni jaki kraljevi stižu i dele ga na više delova, te nestaje sva njegova moć, visina i veličina. Jeste da još razbacuje strele i blede munje oko sebe, ali to više nikom ne nanosi štete, štaviše, najveći broj vraćaju se njemu samom i ranjavaju ga kao i njegove blede i mračne čete.

No pogledajte kako Sunce svojim zracima sve prožima i gle, kako mračne čete beže na sve strane, samo ne u pravcu odkud dolazi Sunce, pred čijom svetlošću sada sve nestaje i tone u carstvo zaborava. Pogledajte ponovo, evo kako iz svetlih oblačaka nastaje nova Zemlja. Šta li predstavljaju ovi svetli oblašci? To su društva svih ljudi koji su prožeti božanskom istinom. Gle, kako se ova društva primiču jedna drugima i od njih postaje jedno društvo – gle, to je nova Zemlja, nad kojom se širi novo Nebo, koje je sve svetlo i jasno.

Ali ne treba da mislite da će ova prirodna Zemlja nestati i pretvoriti se u novu Zemlju, ne, nego samo će ljudi potpuno primiti božansku istinu u svoja srca i kao prava braća i sestre stvoriće u Mome imenu među sobom novu duhovnu Zemlju. Na toj novoj Zemlji boraviću Ja Sam i vladati Među Mojima i bićemo zajedno i neće Me izgubiti iz vida.

Ali posmatrajte uporedo i staru Zemlju! Gle, kako iz nove Zemlje lebdi svetlost na dole u sve gušćim strujama na staru Zemlju i kako ju je zapalila, tako da izgleda kao da je sva u plamenu. Evo vidite kako mnogi mrtvi kao iz grobova izlaze na svetlost i kako bivaju odeveni haljinom istine, pa se uznose u carstvo nove Zemlje.

Ali isto tako primećujete kako se velik mračan deo trudi da haljinu svetlost navuče preko svoje crne kako bi iz koristi i vlastoljublja ponovo stvorio novo antihrišćansko neznaboštvo; ali Ja Sam ću dati da ih snađe Moja srdžba, to je oganj Moje istine, i Moji anđeli nove Zemlje ih napadaju kao sa plamenim mačevima i proteruju svaku daljnu mračnu težnju ka ponoru potpunog uništenja. To će biti poslednji i najveći sud oko hiljadu godina kasnije. To doba biće nazvano Moje hiljadugodišnje carstvo na Zemlji, koje će ovim zadnjim sudom na kratko doživeti još jednom ratni prekid, ali pobeda će biti brza i za sva buduća vremena potpuna. Počev od tada od nebesa i od Zemlje će postati jedan pastir i jedno stado. Pastir ću biti kao i uvek Ja, a stado to će biti ljudi na Zemlji u punoj zajednici s blaženima u Mojim nebesima, jer će oni ponovo vidljivo opštiti s ljudima na Zemlji kao što je to bilo u davna vremena na Zemlji. No, pre nego što se to dogodi, i prirodna Zemlja će pretrpeti velika preuređenja. Velike zemlje i carstva koje još pokriva veliko i duboko more biće podignuti kao plodno tlo, i mnoge sada još veoma visoke gore biće snižene i svojim rastresitim vrhovima popuniće još mnoge duboke jarke i doline i načiniti plodno tlo.

Budući da u ona vremena ljudi više neće žuditi i grabiti za prolaznim zemaljskim blagom, na Zemlji će moći da žive sto hiljada puta više ljudi, radosni i podmirenih potreba, nego što sada žive na Zemlji. Takođe će u ona vremena nestati sa Zemlje sve opake bolesti, koje veoma muče telo. Ljudi će doživeti duboku i radosnu starost i moći će da čine mnoga dobra i niko se neće plašiti telesne smrti jer će jasno pred sobom videti večni život svoje duše.

Glavno u dobročinstvu sastojaće se u pravom vaspitanju dece i da jaki potpomaže telesno slabiju starost svom ljubavlju i svom snagom. A stupaće se i u brak na novoj, radosnoj Zemlji, no onako kao na nebu po Mom poretku, i rađaće se i deca u velikom broju, ali ne žudnjom, već ozbiljnom ljubavlju i to sve do kraja vremena ove Zemlje.

Ovo vam je verna i lako razumljiva slika o zadnjem sudu svim neznabošcima na celoj Zemlji."

Na Maslinskoj gori, pre no što će ponovo otići za Vitaniju, Isus ponavlja čestu napomenu o smernosti, blagosti i poniznosti, pa nastavlja:

"Častoljublje i gordost pak rađaju mrzost, ljutnju, prezir, srdžbu, bes i na kraju osvetu, rat i njegove zle posledice. Gord i častoljubiv je takođe i pun sebičnosti i pohlepe; i pošto hoće da ima sve samo radi povećanja svoje svetske časti, onda je tužna posledica toga da stotine i hiljade oko njega nemaju ništa i moraju da žive u najvećem siromaštvu i bedi, kao što je to bilo u Nojevo vreme i kao što će to u zadnje vreme novog paganstva još više biti slučaj.

Međutim, upravo ovakvo rđavo i potpuno pakleno stanje među ljudima biće sud koji će sami sebi stvoriti. Preveliki broj siromašnih i ugnjetenih konačno će se podići na svoje gorde ugnjetače i smaknuće ih, i to će biti drugi potop vatrenom srdžbom na kraju suviše ugnjetenih siromaha. Ali i prava prirodna vatra će u onom vremenu opustošiti mnoga mesta, jer će ljudi u onom vremenu iz preterane pohlepe za zemaljskom dobiti prodreti u dubine Zemlje poput rđavih crva ne bi li pronašli svakojaka blaga, koja će i naći. Kada pak dospu do velikih nalazišta zakopanih prašuma Zemlje i upotrebe ih za loženje i topljenje metala i za štošta drugo, onda će i zadnji sud, koji će sami sebi prirediti, stajati pred vratima.

Najviše će trpeti oni koji budu živeli u velikim gradovima kraljeva i tadašnjih moćnika Zemlje. Zato ostanite svi uvek blagi i ponizni te tako u istinskoj ljubavi prema bližnjem pa među vama neće nastati sud; jer gde u onom vremenu ljudi budu živeli po Mome poretku, tamo se ni neće pojaviti zadnji sud. Ja sam vam ovo samo zato rekao unapred da i drugima prenesete da se na kraju niko ne bi mogao opravdati da nije bio upozoren pred opasnošću."

Vitanija

U Vitaniji Isus, uostalom, kaže učenicima: "Jer zaista vam kažem: Blaženi ste vi, koji sada vidite i čujete što su svi patrijarsi i proroci veoma žarko želeli da vide i čuju. Ali tada još nije bilo vreme. U duhu i oni vide i čuju sve ovo i raduju se odveć; međutim, njihovom telu je ostalo sakriveno, i budućim pokolenjima će takođe manje ili više ostati sakriveno. Za vas je sada lako verovati te tako postupati jer vi ste sada očevici svega ovog i čujete sopstvenim ušima šta na ovoj Zemlji čovečije oko još nije videlo ni čovečije uho nije čulo; međutim, ubuduće će biti blaženi samo koji, ne videvši ni čuvši, kao vi sada, ipak budu verovali i po veri budu postupali. A zbog toga će im njihova zasluga biti uračunata utoliko više."

Rekoše Moji učenici: "Gospodaru, ako ubuduće niko više neće moći da Te vidi ni čuje, kako ćeš onda da ostaneš kod Svojih sve do kraja vremena?"

Kazah Ja: "To beše zaista opet jedno izuzetno slabo pitanje od vas. Već toliko toga sam vam obznanio i pokazao, a ipak shvatate malo o unutarnjoj mudrosti u Boga. Ne mogu večno da ostanem u ovom telu u ovom materijalnom svetu i već više puta sam vam rekao šta će me snaći da bi se ispunila mera greha Judeja i da bi ih snašao njihov sud, a vi pitate nadalje, kao slep od rođenja za boje svetla, kako li ću Ja ubuduće sve do kraja vremena da ostanem kod Svojih. Pošto to pak još ne razumete, onda ću vam još jednom kazati: Ja ću ostati kod Mojih u duhu, reči i u istini i koji budu imali veliku ljubav prema Meni, i lično će Me videti na trenutke. A koji budu živeli po Mojim rečima i budu brižno istraživali njezinu unutarnju istinu, s njima ću razgovarati putem razumevanja njihovog srca te ću da postavim Moje reči u njihovu dušu, i u Mom imenu vaspitani mladići i devojke će imati viđenja, u kojima će im biti objašnjeno Moje biće, nebesa i večni život kao i sudbina otpadnika i zlih, i tako ću da ostanem kod Svojih sve do kraja vremena ove Zemlje..." (VJJ8.13,14,23,30,46-48,51,55)

Zatim sledi Lk10:16-42, a potom, već kasno noću, upitan šta će idućeg dana raditi – jer On to svakako zna još od iskona, Isus odgovara:

"Ako bi to tebi i vama ostalima koristilo, onda bih vam i rekao šta ću sutra preduzeti, ali pošto to nije slučaj, neću vam reći. A za čoveka ionako nije dobro ako previše zna šta će se sigurno desiti u budućnosti, jer bi ga to dovelo ili do očajanja ili bi postao sav mlak i lenj.

A na ovoj Zemlji na kojoj se vaspitavaju deca Božja ionako nije moguće sa tolikom sigurnošću proricati budućnost kao što to može biti slučaj na nekoj drugoj Zemlji. Jer pri potpunoj slobodi čovekove volje na ovoj Zemlji radi se pre svega o tome šta čovek sam hoće i kako će po svom spoznanju i volji postupati.

Evo, ako bih rekao: "Šta god da spoznaš, hoćeš i uradiš, ipak će se sasvim sigurno desiti samo što Ja hoću i što ti Ja kažem." Kada bi tako bilo, onda bih sasvim uzalud sišao s nebesa i došao među vas i sva Moja nauka za vas bila bi izlišna. I ovo da vam kažem: Ako bi se u državnom i društvenom pogledu moralo dogoditi samo što vam objavljujem i to neminovno, onda vi ljudi ne biste imali veći poziv od životinja i čemu biste imali razum, um i ljubav i slobodnu volju, koja iz nje ishodi?

Jedino ako budete činili ovako ili onako, onda vam mogu predskazati sa potpunom sigurnošću da će vam se desiti ovo ili ono.

Ako bih nekom narodu a i samom čoveku rekao izvesno unapred da će se sasvim sigurno desiti ovo ili ono, onda ne biste bili određeni da postanete deca Božja i Ja u svome duhu ne bih bio vaš Otac.

Osvrnite se na sve proroke koji su proricali o budućim događajima, da li je i jedan prorekao da će se nešto neminovno dogoditi? Svi su svoje proročanstvo vezali s određenim uslovima, koji su se uvek odnosili ili na popravak ili pogoršanje čoveka. Jedino je Moje otelovljenje prorečeno čoveku van njegove volje i delovanja na njegovo spasenje, i to je jedino Moje delo, ali premda tako, ipak dopuštam svakom ko god hoće da saučestvuje u Mom najvećem delu.

Jona, nagnan Mojim duhom, morao je da ide Ninivljanima i da im obznani njihovu propast ako ostanu u svom zlu. Činio je to nevoljno budući da je kao prorok dobro znao da Moja proricanja uvek zavise od određenih uslova. Narod Ninive se pak popravio i Moja pretnja se nije ispunila, što je naljutilo čak i Jonu. Takođe sa prorokom Jeremijom, sinom Hilikije, od svešteničkog roda iz Anatota u zemlji Venijamin, koga sam pozvao u vreme Josije, sina Amona, kralja Judinog, trinaeste godine njegovog upravljanja, i za vreme kralja Jojakima, sina Josije, do kraja jedanaeste godine Cedekije, takođe sina Josije, kralja Judinog, sve do zarobljeništva Jerusalima petog meseca. Jeste, proročanstvo ovog proroka se umnogome ispunilo i zarobljeništvo je usledilo, ali ne zato što sam to tadašnjim Jevrejima, koji su sasvim bili zaboravili na Mene, predskazao spomenutim prorokom, već zato što se Jevreji ne popraviše, proroka ismejaše, izgrdiše i na kraju čak i progoniše, tako se sam naljutio pa uništio sve što je napisao, našta sam mu nanovo dao da napiše.

Jevreji su dakle sami bili krivi, što se na njima najvećim delom izvršilo što sam im predskazao.

Ali na mnogim Jevrejima koji su se istinski popravili nije se ispunio zli deo Jeremijinog proročanstva, nego jedino dobri. I tako se raspada u dva dela sve što sam vam predskazao i što ću vam još predskazati – ili se ispunjava loše, ili dobro; to se podrazumeva. Takođe nikada ne biva određeno tačno vreme, nego ono potpuno zavisi od volje i postupanja ljudi. Jer zar bih mogao nekom nadasve iskvarenom narodu reći: "Zato što si se toliko iskvario i nisi obraćao pažnju na Moje ozbilje opomene, satreću te za sedam dana munjevima i gromovima i sumpornom kišom sa lica Zemlje!", a narod to uzme srcu i pokaje se i pospe se pepelom i vrati Mi se. Da li ću u ovakvim okolnostima još uvek da izvršim Moju pretnu sedmog dana zato što sam Ja to izrekao? Ne neću, nego ću se smilovati narodu koji se opomenuo i blagosloviću ga, a ne kazniti.

Videli ste znake i znate šta sam Ja lično prorokovao o budućnosti Jerusalima, ali to ne znači da to mora da usledi i neminovno da se dogodi, nego to sve zavisi od volje i postupaka Judeja i hramovnika."

Zatim upita jedan od prisutnih: "Ali Gospodaru, Ti valjda sam za Sebe možeš predvideti da li će se Judeji i hramovnici popraviti ili neće i onda možeš reći da li će ih sud snaći sasvim sigurno ili ne?"

Isus odgovara: "Da, tako ti razmišljaš kao čovek, ali Ja, eto, razmišljam sasvim drugačije. Zar nisi čitao u Spisima da tu i tamo piše: "I Bog odvrati lice Svoje od naroda tog"? Šta li to znači? Gle, to znači, da nakon što Sam neki narod opomenuo jednom, dvaput, triput, do sedam puta, onda više ne gledam šta dalje hoće i šta dalje radi. To će reći da svaki narod a i svaki čovek za sebe ima svoju volju da radi što hoće i što mu je drago a Ja ne obraćam pažnju sve dok se potpuno ne popravi ili dok ne napuni svoje grehe. Šta tada narod i čovek bude hteo i činio, tako će mu biti.

Jer na Zemlji sam tako uredio da posle svakog čina po sebi sasvim sigurno mora da usledi posledica. Pa će tako i sutrašnji dan doći ne morajući da vam prorokujem kako će da izgleda. Ako u svoje vreme čisti duhovi i budu prorokovali što ljudima, ostaće pri ovom što vam sada rekoh i što vaš razum mora spoznati jedinom istinom." (VJJ8.99)

Rafael

U Isusovom društvu, s vremena na vreme, boravi mladić lep kao anđeo. Samo malo njih iz Isusovog društva zna da je to arhanđel Rafael. On podučava rimskog kapetana o duši i duhu – i o predviđanju budućnosti – i pri tom ga dovodi u posebno stanje u kojem Rimljanin vidi duhove oko sebe i razgovara sa svojim pokojnim ocem. Vraćen u prirodno stanje, viđeno opisuje kao san, a posebno ga poredi sa jednim u kojem je sreo brata u dalekoj Atini; potom, pola godine kasnije, san se potpuno obistinio. Rafael objašnjava kapetanu:

"Između tvog sna i ovog što si sada video itekako postoji pozamašna razlika, ali bez obzira i tvoj san je ipak bio i duhovne prirode, kao što je manje ili više svaki san. Ali on nije bio sasvim jasno duhovno gledanje zato što u ovakvom snu duša nije u onoj meri povezana sa duhom, koji je u njoj, koliko je u ovoj pojavi bio slučaj.

Gle, u duši postoje tri veoma različita stepena gledanja i osećanja. Prvi, čak i u snu prirodno-telesnih ljudi, kod kojih unutarnji duh neaktivno miruje poput biljnog duha u klici semena, jeste jedino čisto prirodan.

Duša kao svet u malom u sebi sadrži sve što u velikom sadrži i Zemlja i što obuhvata nad njom. Kada telesna čula u snu miruju, kao mrtva i neaktivna, tada duša, koja ne može spavati ni umreti, posmatra u sebi ovo ili ono iz materijalne tvorevine i oživljava ih na trenutke, radujući se ako naiđe na što lepo i prijatno. Naiđe li, pak, na što ružno i neprijatno, onda se i u snu plaši i trudi se da se potpunim povratkom u telesnu plot oslobodi teskobne prikaze.

Šta duša u takvom prvom stepenu gledanja vidi u snu, dakako da nema opštu, već samo trpnu, ličnu i nepovezanu stvarnost. Jer ona tada posmatra samo na prirodan način svoj sopstveni konglomerat i pri tom je delom aktivna, a delom pasivna. Ali u snu kakav si ti imao duša se nalazi na prelazu iz prvog stepena gledanja u drugi i viši. U tom slučaju duša je već više izolovana od svog čisto materijalnog, istupa u neku ruku iz svoje ploti, stupa svojom spoljnom sferom u punu vezu sa spoljnim svetom i vidi i oseća daljne i istinitije okolnosti života i stvari na Zemlji, koji utiču na nju. Ali budući da je ovaj stepen gledanja duše već viši, onda se često dešava, kada se duša pri buđenju ponovo vrati u plot, da više ništa ne zna od viđenog i čuvenog u višem stepenu gledanja jer u putenom mozgu nije moglo doći do zapisa iz kojeg bi duša u telesno budnom stanju mogla videti što je u svom slobodnijem stanju videla i činila. No, neki ljudi, od kojih si i ti jedan, imaju sposobnost da iz sna, odnosno slobodnijeg stanja gledanja i delovanja duše, zapišu u telesni mozak što su videli i čuli u višem stepenu gledanja. Pa kada se duša vrati u telo i probudi, onda vidi u mozgu sve što je u svom slobodnijem i višem stanju videla, činila i čula. I tako je tvoj brat one noći imao isti san kao i ti, ali njegova duša nije imala sposobnost da u puteni mozak zapiše što je videla i čula u višem stanju gledanja, i zato se ni slutnjom toga nije mogla setiti. I tako si ti zaista video dušu svoga brata i s njom si razgovarao. A da su tvoja duša i duša tvoga brata učinile to oko pola godine ranije, to je zbog vrlo tananog osećaja slobodne duše, koja iz svojih potreba, koje su u njoj, i njihovih sledstvenih činjeničnih odnosa u svom slobodnom stanju predstavlja sebi što će se po zemaljskom vremenu dogoditi potom.

I u fizički budnom stanju svaka duša je sposobna da osmišlja budućnost i da je zamisli kao svršeno delo, ali budući da duši u svojoj ploti očito nedostaje čistije i tačnije sagledavanje i osećanje svih uslova i okolnosti potrebnih za izvršenje utvrđene zamisli, onda zamisao ponegde još biva promenjena, kako u obliku i nameni, tako i u vremenu u kome je duša po svojoj zamisli posmatrala delo svršenim i ostvarenim. Kada bi duša i u svom telesno budnom stanju mogla jasno da sagledava kao što može u svom slobodnijem stanju gledanja i osećanja, onda više ne bi bilo promene u nekoj zamišljenoj nameri i bila bi ostvarena u delu u tačno utvrđenom vremenu. Jer duša koja slobodno vidi i oseća prozire brzo sve okolnosti, uslove i moguće prepreke kao i najbolja i najsigurnija sredstva kojima se prepreke sigurno daju otkloniti, i onda se upravo mora ostvariti što je zamislila u tačno određeno vreme.

I gle, upravo u tome se sastoji sposobnost predviđanja jedne slobodnije i čistije duše ne samo u vezi što se tiče najpre nje same već i što će se negde van nje u svetu dogoditi i odigrati. Jer duša koja vidi i oseća čisto, tanano i daleko sposobna je sebi predstaviti neskriveno i kao izvršeno splet svih okolnosti, uslova i uzroka sa njihovim sigurnim posledicama, koje za sled događaja već odavno postoje, što kod jedne neslobodne i još dosta materijalne duše nikako ne može biti slučaj.

Evo, ovim sam ti sasvim prirodno jasno predstavio u kom stanju se nalazila tvoja duša i duša tvog brata u tvom snu i kako i zašto.

No, takvo stanje još nije puni drugi stepen jasnoviđenja duše, pošto duh u njoj još nije potpuno povezan, već samo koliko i duh biljke u ljusci klice semena, kada se seme nalazi već nekoliko dana u plodnoj zemlji i počne probijati ljusku i pokazivati svoju aktivnost.

Pun drugi, različiti i viši stepen gledanja i osećanja duše nastupa na javi kao i u snu kada duh u duši postaje toliko aktivan koliko i duh biljke u semenu kada iz duše, koja počiva u telu semena, počinje da oblikuje i hvata korenje u zemlji i izdanke iznad nje. Duša tada počinje da se razvija u pravi oblik i prodire delom u sebe poput korena nastajuće biljke u zemlju i silom Božjom u njoj počinje usisavati odgovarajuću joj hranu, delom, pak, sama biljka, budući hranjena iznutra, kao pravi i istinski oblik duše usled unutrašnje hrane podiže se putem čiste, istinske i žive sile Božje u prostranstvo svetlosti, oblikuje se i izrasta naviše do konačnog usavršenja.

A sve to događa se po sve većoj aktivnosti duha u duši, koji se upravo ovako s njom sve više sjedinjuje. U tom stanju duše njeno gledanje i osećanje nije više samo neka mukla slutnja, već svetlija i jasnija svest svih okolnosti života i kako se one odnose prema sopstvenom životu.

Čovek u ovom drugom i višem stepenu gledanja spoznaje sebe i Boga i sposoban je videti duhove, to jest duše kako već umrlih, tako i još u telu živećih i može ih ocenjivati kakvima su.

Snovi ovakvog čoveka više neće biti materijalni i nestvarni, nego duhovni, čisti, istinski, pa time i stvarni, i biće tada malo razlike između proziranja u budnom stanju ili, pak, u telesnom snu.

I gle, upravo u takvo stanje sam vas ja maločas prebacio putem sile koja je u meni, i vaše duše su neometano mogle videti duše već davno umrlih i govoriti s njima.

Ali u ovom drugom i višem stepenu gledanja mogli ste da vidite i da razgovarate samo sa duhovima koji se nalaze u istom stepenu s vama, osim Jovana, koji se radi svojih učenika spustio sopstvenom moću iz nebesa u opisanu drugu ravan gledanja i osećanja, inače ga kao savršenog duha ne biste mogli videti ni s njim razgovarati.

A da vam je ovo viđenje ostalo potpuno i jasno u sećanju, to sam opet ja učinio dozvolom Gospodnjom, jer što ste videli i čuli zapisalo se odmah u vaš puteni mozak kao i u vaše srce i bubrege. Bez toga ne biste ništa preneli u ovozemaljski budan život, isto kao što ni duša tvoga brata, s kojom si se po svom snu našao u Atini, ništa nije prenela u telesno budni život od sveg što se s tobom dogovarala u snu u Atini.

Postoje određeni pobožni ljudi koji radi jačanja svojih duša skoro svakodnevno za telesnog sna žive i deluju u duhovnom svetu. Kada se pak ponovo probude, ništa više ne znaju, jedino osećaju utehu i okrepljenje i nekom se čini kao da je čuo i video nešta prijatno.

Samo koji se poput proroka nalaze na prelazu u treći, što i najviši i najjasniji stepen gledanja i osećanja, jer im se duh još više počeo sjedinjavati s dušom, prenose u telesno budno stanje što su videli i čuli u sada već višem duhovnom svetu, i to mogu i drugima preneti. U takvom stanju nalazila se većina malih proroka.

A posmatraj samo primera radi stabljiku pšenice u razvoju dotle kada se na njenoj najvišoj tački rasta počinje pokazivati i razvijati klas. Gle, isto se događa i kod čoveka kada duša sasvim počinje prelaziti u svoj duh. Delovanjem u drugom stepenu jasnog viđenja duh je samo započeo obrađivati još uvek dopola materijalnu dušu i širio se u njoj sve više sve dok je nije sasvim ispunio i duhovno je oživeo. U ovom trećem stanju, pak, duša počinje – ljubavlju duha potpuno razgorela – prelaziti u duh i pretvara sve njene još uvek materijom srodne tvari u čistu duhovnu esencu, i tada se oblikuje istinska klas za slobodni, večni život.

U tom stanju čovek biva uzdignut u svetlost, koja ga počinje hraniti, i što više hrane prima od nje, budući da je sve više i više produhovnjena duša, sve manje se hrani iz duševno-materijalne sfere. Klas života cveta, sjedinjuje se s duhom ljubavi te to rađa zrno života, koje početkom nebo hrani mlekom, a ubrzo sve jasnijim i večno čvrstim i nepromenjivim istinama.

I gle, tada pšenica života sazreva i život duše, koji je u drugom stepenu gledanja zajedno sa duhom činio, da kažemo, stabljiku pšenice, nalazi se sada u sasvim zrelom zrnu života, čime i prethodno odveć vredno stvarana stabljika vene i sasvim umire i odvaja se od zrna i s njim nema ništa više zajedničko.

Gle, to je tada treći i najviši stepen gledanja i života duše. U tom stanju duša vidi i čuje sve što god jeste i postoji u tvorevini; vidi nebo otvorenim i može stupiti u svetli i živi odnos sa celim duhovnim svetom.

Šta takva duša tada vidi, čuje i oseća, to se više ne gubi iz njenog jasnog sećanja, jer njen jasan krug gledanja i osećanja jeste sveobuhvatan, večno trajan i sveprožimajući.

U takvom stanju su se nalazili veliki proroci i u takvom stanju se nalaze i svi savršeni duhovi nebesa i ja sam se nalazim u takvom stanju, inače ti ga ne bih mogao opisati, jer niko ne može drugom dati što sam nema, što ćeš sigurno uvideti.

A kako će čovek još na ovom svetu dospeti u ovo stanje života?

Čovek mora Reč Božju, u kojoj Bog čoveku verno otkriva Svoju volju, jednom s radosnim, zahvalnim i spremnim srcem i razumom prihvatiti. Na taj način već sadi istinsko pšenično zrno života u plodno tlo.

A zatim mora bez oklevanja i da počne činiti po Božjoj volji. Ovo činjenje jeste kiša kojom Božanski duh biva potaknut da pređe u dušu pšenice života. Sada najpre treba ići u sebe istinskom poniznošću, strpljenjem, blagošću, istinskom ljubavlju prema bližnjem i pravim milosrđem. Ako se čovek živo i svom revnošću uputi u to, onda se spušta u svoje sopstvene dubine života i hvata duhovne korene u zemlji Božje sile, koju koren odmah halapljivo usisava i počinje da izbija, oblikuje i usavršava stabljiku ka svetlosti Božjoj. U tom stanju duša prelazi sve više u ljubav prema Bogu, koja postaje sve življa, i to u meri u kojoj njen duh sve aktivnije prelazi u dušu.

Kada je čovekova stabljika života na taj način dozrela do klasa i nalazi se sasvim u ljubavi prema Bogu i u njenoj životnoj svetlosti i toploti, tada i sama počinje da prelazi u svoj duh i da se s njim sjedinjava. U tom blaženom stanju primećuje se povrh sabljike klas života, koji se u čistoj Božanskoj svetlosti ubrzo razvija do cveta, a cvet pak iskazuje potpuno sjedinjenje u ljubavi i životu sa svojim duhom a tako i s Bogom. Ovim sjedinjenjem nastaje istinski plod života, čija je potpuna zrelost uzvišena nad svim zemaljskim u punoj svetlosti života Božjoj... Čovek se (tada) takođe nalazi i u jasnoviđenju i živom shvatanju svega u duhovnom svetu kao i u celoj materijalnoj tvorevini." (VJJ8.135)

Prema Jerihonu

Isus napušta Vitaniju i odlazi za Jerihon. Usput, u jednom mestu, meštani Ga mole da izleči njihove bolesnike, ali On to odbija naglašavajući da je njima potrebna veća vera, ljubav u Boga i samostalna a ne molitva drugih osoba plaćena novcem (što je kod njih bio slučaj). Potom, dalje na putu, upitan, Isus objašnjava učenicima zašto nije pomogao:

"Jer Ja nisam uvek samo pomagač, već gde je potrebno i pravedan sudija.

Čujte pak jedno poređenje iz kojeg ćete još jasnije videti zašto sam stanovnicima ovog mesta kroz koje smo prošli izričito napomenuo samostalnu molitvu i puno poverenje.

Živeo je negda u jednom gradu pravedan sudija, koji se nije bojao Boga ni zazirao od ljudi. A u gradu je živela i udovica koja se žalila sudiji govoreći: "Spasi me od moga protivnika!" Ali sudija se pravio da ne čuje i dugo nije uslišio molbu. Pa pošto je udovica istrajavala, reče sebi: "Jeste da se ne bojim Boga ni zazirem od ljudi, ali ipak ću je spasiti budući da mi je odveć dosadila, jer će mi na kraju još probiti uši.""

Reče Simon Juda: "Dakle, ako čovek hoće da mu Bog usliša njegove molitve, onda, znači, mora svojski da mu dosadi? A ja sam mislio, da Bog – koji je u Tebi i koji je sama ljubav i milost – hoće jedino živu veru i poverenje te da usliša čoveka, nasuprot nekom zemaljskom sudiji. Već si nam jednom dao sličnu sliku o domaćinu kod kojeg je kasno noću došao neki gladan i probudio ga moleći za hleb. Ali ne iz ljubavi i milosti dade mu domaćin, već samo što se što pre hteo otarasiti takve napasti. Ova stvar mi je – otvoreno govoreći – zaista jako čudna. Kada Te mi zamolimo za što, onda nam odmah ispunjavaš želju, a da Te nismo nepristojno moljakali. Isto tako si postupio i sa neznabošcima i carinicima i mnoštvom grešnika i preljubničin greh si zapisao u pesak. Ali sada ova Tvoja nauka kako iskati od Boga kosi se ama baš sa svime što si do sada učio. Kako da to prihvatimo?"

Kazah Ja: "Onda slušajte šta ima da kaže navodno nepravedni sudija, a taj sudija, to sam – slušajte – Ja lično. Taj sudija govori: kada već svetovni sudija u poređenju kukavnoj udovici dodeljuje pravdu, koliko će pre Bog spasiti Svoje izabrane, koji, tako reći dan i noć, zovu da sa njima ima strpljenje i bude milostiv. Kažem vam, izbaviće ih veoma brzo. No, kada se Sin čovečiji bude vratio, šta misliš, Simone Judo, hoće li naći vere na Zemlji? Gle, kao i u ovom vremenu, naći će gotovo nikakve vere i biće ismevani i ruženi koji u Njega još budu verovali. No, biće mnogo i koji neće dopustiti da ih zaslepi zemaljska mudrost i Moju reč će otvoreno propovedati. Njima ću tada doći danju i noću i otkriću im se i zaštiti ih od progona sveta i darovaću ih da ljubavlju pomognu ubogima i bolesnima. Tako će na Zemlji postati sve svetlije i snošljivije. Da li razumete ovo predskazanje?"

Reče Simon Juda: "Gospodaru, kada će to biti na Zemlji?"

Kazah Ja: "Simone Judo, zbog tvoje silne vere dao sam ti ključeve carstva Božjeg i nazvao te stenom na kojoj ću sagraditi Svoju crkvu, koju vrata pakla neće nadvladati. Ti ćeš biti novi Aron i sedećeš na njegovoj stolici, jeste, i stoga što ćeš sa ostalom braćom raznositi Moju reč. No, kada to doznaju neznabošci posle nekoliko stotina godina, onda će u Rimu tvrditi da si ti tamo osnovao stolicu. I narodi, prisiljeni mačem i vatrom, uzverovaće tim krivim prorocima da si ti kao jedan od prvih kneževa vere zaista utvrdio tu stolicu i da iz nje iz Rima takođe vladaš u Moje ime zemljama, kneževima i narodima. Ali, to će biti kriva stolica, iz koje će isteći velika zla na daleki zemaljski šar, tako da skoro niko više neće znati gde si utvrdio istinsku stolicu, stolicu ljubavi, istine, žive vere i života i ko je tvoj naslednik. Da, ta stolica stajaće dugo, daleko iznad hiljadu godina, ali dve neće dosegnuti. A sada računaj, ako umeš računati. – Kada lažna stolica natrune i izgubi postojanost, onda ću se Ja povratiti i Moje carstvo sa Mnom. Tada ćete i vi sa Mnom doći na Zemlju da budete svedoci pred ljudima u kojih budemo našli istinske vere. Ali u ono vreme biće potrebno veliko pročišćavanje ne bi li Me ljudi prepoznali i verovali jedino u Mene. No, o ovome što vam poverljivo otkrih da ćutite zasad. Doćiće vreme kada će se sa krovova glasno razglašavati."

Kazaše drugi učenici: "Gospodaru, zar se to ne može sprečiti?"

Kazah Ja: "Da, moglo bi ako pretvorimo ljude u strojeve. – Takođe vi velite: "Zašto stalno tolike oluje i snažni vetrovi na moru?" – Dobro, da ih prekinemo, pa onda na moru više neće biti velikih talasa i brodari će mirom i bez opasnosti ploviti morima. Ali onda bi se more pokvarilo, pa bi okužilo svu Zemlju i onemogućilo sav prirodni život na tlu i u samom moru. Svu vodu morali bismo skameniti, ali otkud bi onda sav svet i biljke i životinje uzimali izvorni i najnužniji napitak? Dakle, da bi opstalo more i sva druga voda, moraju postojati vetrovi i oluje. Tako se more ustalasa i radi, pa životna so neće potonuti i more se neće pokvariti i usmrdeti. A vetrovi i morske oluje to su za čoveka duhovne provere i borbe, koje na ovoj Zemlji manje ili više mora izdržati svaki čovek i pomoću njih se izboriti za istinski život. A što je životni vek čoveka u malom, to je duži vek za ceo narod. Potočić prođe manji deo toka dok se ne sjedini sa većim potokom, a on mora proteći duži tok dok se ne sjedini sa rekom, a reka već mora proći daleke zemlje kako bi se ulila u veliko more. A more optiče svu zemlju i svojom solju oživljava kopno tananim isparavanjem, ispunjava vazduh vetrovima i olujama i oživljava sav prirodni svet.

U more se ulivaju raznorazne vode, čiste i nečiste, slatke, kisele, gorke, lekovite i nelekovite, ali u moru se sjedinjavaju i imaju so. Iz soli sav živi organski svet uzima svoj osnovni sastav i po svojoj prirodi ga preobrađuje. A onako kako se veliko more odnosi prema svim zemaljskim bićima, isto tako se veliki duhovni svet odnosi prema raznim ovozemaljskim ljudskim odnosima na Zemlji. Svaki čovek liči potočiću, zajednica potoku, rečica plemenu, reka narodu, a more posebno na njezinim obalama predstavlja vaskoliki narod zemaljski, gde svi prelaze u jedno jedinjenje; daleko more predstavlja čoveka u celini u duhovnom svetu, a duhovni svet sadrži beskonačne stvari, čije je svojstvo osnova svega. Od stalnog pokreta velikog mora, kao što smo videli, zavisi ceo živi svet; što god more više radi – velikim olujama i strujama – utoliko više rada će biti i među svim bićima na tlu, pa i boljeg napretka i rasta. Ako, podobno ovim poređenjem, ljudi olenje u unutarnjem radu, omlače, zadremaju i omrače, odmah u velikom svetu duhova nastupaju veliki pokreti, koji uzrokuju svakojake pokrete i talasanja među ljudima koji su još u telu. Tada ustaje narod na narod, učenje se protivi učenju, i sve to traje toliko dugo, sve dok ljudi ne dospeju do najvećeg mogućeg rada. Time postaje svetlije među njima. Prividna nevolja ih tera na nova otkrića i do što većeg i uređenijeg delovanja. Tako se narodi, koji jedva da su znali jedan za drugog, upoznavaju i vremenom postaju korisni jedan drugom, i svetlost među njima raste vremenom sve više i više i konačno rađa potrebu za gotovo opipljivom i dokazanom istinom života. Kada ova potreba na kraju postane što opštija i ljudi više ne budu zadovoljni čistom autoritativnom verom, koja je uvek osnovica mračnog i lenjog praznoverja, onda je vreme da im se osvetli život velikom i opipljivom svetlošću punom jasnoće i istine.

Eto vidite, zato se svi ovi mnogobrojni ljudi u dubokom snu svakojake lenjosti i mraka moraju jako i olujno pokrenuti, ne bi li se posle dužeg vremena probudili u pravcu da konačno počnu osećati šta im nedostaje.

Kada ljudi dospu u takvo stanje, onda je tek došlo vreme da im se da što im manjka, odnosno tek tada ću ponovo doći na svet među ljude i učiniti u opštem što sada činim u posebnom samo pred malim brojem svedoka. Sada sadim seme u zemlju i tim ne donosim ljudima mir, već mač za sukobe i velike borbe i ratove. Jedino zaseban čovek koji prihvati Moje učenje i živi po njemu nalazi svetlost u sebi, istinu i pravi mir u životu, premda se ima izboriti sa svetom i pretrpeti mnoge progone imena Moga radi, što će se i vama dogoditi.

A kada budem po drugi put došao na ovaj svet, onda će se među narodima okončati previranja, borbe i progoni i praodnos među ljudima i nebeskim duhovima biće uobičajan i trajan.

Iz ovog što sam vam sada rekao i pokazao lako ćete primetiti i uvideti zašto će biti dopušteno da se vremenom pored male i istinske stolice Aronove, na koju vas sada Ja postavljam, podigne kriva i dugotrajna u sredini nevernika i zašto i kako će biti dopušteni i krivi proroci i učitelji čak i u Moje ime.

No vi i vaše istinsko potomstvo neka ne obrati pažnju kada takođe budu čuli poziv iz usta krivih da je Hristos tu ili tamo, jer Ja više nikada neću stanovati u nekom hramu podignut ljudskom rukom, nego samo u duhu i istini onih koji me traže i koji mi se mole i veruju jedino u mene i stoga me iznad svega i ljube. Njihovo srce će biti moj istinski hram, u kome ću stanovati i u kome ću im govoriti, podučavati ih i voditi. Ovo za vas dobro zapamtite da se, kada se sve ovo dogodi, ne ljutite i opomenete da sam vam sve ovo, ujedno sa razlogom, već unapred kazao." (VJJ8.161-163)

Jerihon

Isus sa učenicima stiže u sledeće mesto, zastaje pred gostionom, razgovara sa meštanima (Lk18:9-43), pa nastavlja put. Predveče stiže u Jerihon u grčki konak. U razgovoru sa ugostiteljem, koji prihvata Isusovo učenje, Isus dodiruje i grčku filozofiju i objašnjava uzrok lošeg stanja čoveka navodeći da je to uglavnom epikureizam, koji u ovosvetskom uživanju nalazi sve zadovoljstvo, pa će usled toga opet otkriti budućnost:

"Jer jedni počnu upotrebljavati sva sredstva, ne bi li i sami mogli živeti epikurejski, a drugi, veći deo, pri tom mora očito zapasti u veliku telesnu i još veću duhovnu nevolju – i eto ti bede na Zemlji... Kada na Zemlji jednom bude bilo odviše epikurejaca, onda će i ubrzo od Boga biti dopušten opšti svetski sud na sve ljude na ovoj Zemlji i videćemo onda da li će se opet negde dići neko koji će se usuditi da sa merilom u ruci kaže svojim bližnjima: "Gle, ovaj veliki deo zemlje sam izmerio, postavio granično kamenje i proglašavam ga svojom neotuđivom imovinom, i ko li se drzne da mi tu nešto ospori ili samo da kaže: "Prijatelju, ovde svako od nas ima isto pravo, samo ako ima moć i sredstva da ti oduzme iz ruku tvoje umišljeno pravo", tog ću kazniti smrću."

Ja vam kažem, tada više nigde neće biti takvog čoveka. Jer kada ponovo dođem na Zemlju da držim sud nad takvim mrtvim epikurejcima, ali i da dam platu života onom koji je pretrpeo i podneo mnoge nevolje iz ljubavi prema Bogu i bližnjem, onda više neće da mi mere Zemlju merilom na ičiju sopstvenu korist, nego gde čovek bude stajao, tamo će i žnjeti i podmiriti svoje potrebe. I ljudi će se uzajamno pomagati i niko neće govoriti: "Evo, ovo je moja svojina i ja sam nad ovim gospodar." Jer tada će ljudi uvideti da sam jedino Ja gospodar, a svi oni braća i sestre. Jeste da bi i sada trebalo da bude tako među ljudima, ali u ovom srednjem razdoblju obrazovanja ljudi, koji se još nisu pročistili velikim ognjem, ostaće tako, ali od sada ne punih 2000 godina. A potom će kod ljudi naveliko preovladati duh i više se na Zemlji neće videti nekakvo izmereno moje i tvoje niti će se o tom govoriti."

Docnije, upitan od ugostitelja o velikom ognju, kojeg je spomenuo, Isus odgovara: "Jeste, prijatelju, oganj će biti velika i opšta nevolja i beda i jad, kakvi još nisu viđeni na Zemlji. Vera će utihnuti i ljubav ohladneti i svi ubogi će tužiti i posrtati, a veliki i moćni i carevi ovog sveta ipak im neće pomoći usled njihove oholosti i velike tvrdoće njihovih srca.

Takođe će se narod dizati na narod i ratovaće vatrenim oružjem. Tako će se vladari zadužiti velikim, nedostižnim dugom i svoje podanike će tlačiti nedostižnim porezima. Pa će nastati velika poskupljenja, glad, mnoge opake bolesti, zaraza i kuga među ljudima, životinjama i čak i biljem.

Takođe će nastati velike oluje na kopnu i na moru, i zemljotresi, i more će na mnogim mestima plaviti obale. Tada će ljude obuzeti velik strah i trepet pred onim što dolazi da snađe Zemlju.

To će se sve dopustiti da bi se ljudi odvratili od svoje gordosti i samoživosti i velike tromosti.

Veliki i uobraženo moćni biće kažnjeni dosadom, kojom će se pokrenuti na aktivnost ne bi li se oslobodili te nevolje.

I gle, to je prva vrsta ognja, kojim će se ljudi čistiti za Moj ponovni dolazak.

U isto to vreme i prirodna vatra će veoma službovati. Pokretaće brodove na svim morima brže od brzine vetra. I ljudi će svojim oštrim razumom praviti gvozdena kola i puteve i umesto tegleće životinje upregnuće pred kola vatru i njenom silom će se voziti brže od odapete strele daleko preko Zemlje.

Takođe će znati da ukrote munju i da je upotrebe kao prenosnika svojih želja i volje s kraja na kraj Zemlje.

Pa kada ovi gordi i gramzivi carevi među sobom budu ratovali, opet će vatra presudno službovati, jer njezinom moću odapinjaće železne mase u obliku kugle velike težine munjevito na protivnika, gradove i utvrđenja nanoseći velika razaranja.

I sa ovim oružjem će izumitelji na kraju dotle dospeti da ubrzo ni jedan narod više neće moći ratovati protiv drugog, jer ukoliko bi tim oružjem dva naroda nasrnula jedan na drugog, ubrzo bi se istrebila do poslednjeg čoveka, a to ni jednom ne bi donelo pravu pobedu i dobitak. To će kraljevi i njihove vojskovođe brzo uvideti, pa će se radije podnositi u miru i dobrom prijateljstvu, i ako se podigne neki gord i ambiciozan remetelj mira i napadne svog suseda, onda će se ljubitelji mira ujediniti i kazniti ga. I eto, na taj način će se postepeno uspostaviti stari mir među narodima na Zemlji i utvrditi se.

Kada se nakon ovog Mog prisustva bude brojalo hiljadu osamstotina i skoro devedeset godina, skoro da više neće biti ratova na Zemlji. Otprilike u to doba uslediće i Moj lični dolazak na Zemlju i otpočeće veliko pročišćavanje ljudi.

Jeste da će među divljim narodima još biti ratova, ali i među njima će brzo postati nemogući. Ja ću ih skupiti uz pomoć Mojih pravednih i moćnih kraljeva i vojskovođa i osvetliću ih svojom svetlošću, pa će i oni postati mirni narodi i prijatelji svetlosti.

Gle, to je druga vrsta ognja, kojim će se čistiti ljudi.

Treća vrsta ognja sastoji se u tome da ću već nekoliko stotina godina pre buditi sve osvetljenije videoce i proroke i sluge, koji će u Mom imenu svugde jasno naučiti narode o svemu te ih osloboditi raznih zabuna i laži, koji će doći putem krivih proroka i sveštenika, čak i u Moje ime, na njihovu propast. Ovu zlu rabotu će početi već uskoro, a tu i tamo već i jesu započeli i u ovo Moje vreme.

Ovi će činiti lažna znamenja i čuda kao i paganski sveštenici te će obmanuti mnoge i steći velika zemaljska blaga i moć i velik ugled. No, trećim ognjem i njegovom jarkom svetlošću sve će im to nestati i sasvim propasti. A kraljevi i kneževi koji će hteti da im priteknu u pomoć izgubiće svu njihovu moć i bogatstvo i njihova prestolja jer Ja ću protiv njih pozvati Svoje kraljeve i vojskovođe i daću im pobedu. I na taj način će se na Zemlji među ljudima okončati stara noć pakla i njegovih vesnika. No, kako se sada sastoji ova noć u paganskoj, slepoj i besmislenoj ceremoniji, koju nazivaju bogosluženjem, isto tako će se sastojati i u onim vremenima, ali trećim ognjem iz nebesa će sasvim biti uništena. Jer laž ne može nadvladati svetlost i istinu iz nebesa, kao što se ni prirodna noć ne može suprotstaviti izlasku Sunca, mora da beži u svoje mračne pećine i jame i onaj koji stane na svetlost više neće ići da potraži noć.

Evo, pokazao sam ti treću vrstu ognja, koji svojim dejstvom jako razara čovečiju tamu, pa ću ti pokazati još i četvrtu vrstu ognja, kojim se treba pročistiti Zemlja i ljudi i sva bića pri Mom drugom dolasku.

Oganj će se sastojati u velikim prirodnim pobunama Zemlje na sav moguć način i to posebno na mestima Zemlje gde ljudi budu sagradili prevelike i veličanstvene gradove, u kojima će vladati najveća oholost, neljubav, rđavi običaji, lažni sudovi, moć, ugled, tromost. Pri tom i najveće siromaštvo, jad i beda nastali usled suviše izraslog epikureizma velikih i moćnih. I u tim će gradovima iz preterane pohlepe za dobitkom sagraditi i razne tvornice u ogromnim razmerama, u kojima će umesto ljudskih ruku raditi vatra i voda zajedno sa svakojakim umetnim mašinama napravljenim od železa. Loženje će se vršiti posredstvom prastarog zemaljskog uglja, kojeg će tadašnji ljudi pribaviti u ogromnim količinama iz dubine Zemlje.

Kada ova rabota uz pomoć sile vatre jednom dostigne svoj vrhunac, onda će se na tim mestima vazduh suviše ispuniti zapaljivim vrstama etera, koji će se čas tu, čas tamo zapaliti i te gradove i predele pretvoriti u prah i pepeo zajedno sa mnogim njihovim stanovnicima, pa će i to biti veliko i delotvorno pročišćavanje. A šta ova vrsta ognja ne postigne, to će postići druge velike oluje svih vrsta i to tamo gde bude bilo potrebno, razume se, jer bez potrebe ništa se neće sagoreti i upropastiti. Na taj način će se i vazduh očistiti od štetnih isparavanja i štetnih duhova prirode i to će i na sva ostala stvorenja na Zemlji imati blagodetno dejstvo, a služiće i zdravlju ljudi u tome da će prestati sve mnoge i gadne bolesti tela i ljudi će, zdravi i snažni, moći da dožive duboku starost.

Pošto će ovako pročišćeni ljudi stajati u Mojoj svetlosti i zauvek istinski i živo držati zapovesti ljubavi, tako će i zemljišni posedi biti raspodeljeni tako među ljudima da će svako imati onoliko da pravim trudom nikada neće oskudevati, i upravitelji zajednica, kao i kraljevi, stojeći sasvim u Mojoj volji i svetlosti, staraće se da u zemlji i narodu ne nastane neka nestašica. I Ja sam ću, čas tu, čas tamo posetiti ljude i ojačati i uspraviti one koji budu najviše čeznuli za Mnom i najviše Me budu ljubili. Evo, ovim sam i vama Grcima dao jasan odgovor na tvoje pitanje. Jeste da je ovo jedno proročanstvo o poprilično dalekoj budućnosti, ali sasvim sigurno će se ispuniti, jer pre će sve nestati, i sama Zemlja i sve vidljivo nebo, nego li da se ne ispune Moje reči i obećanja. – Da li si ovo dobro razumeo?"

Stari ugostitelj odgovori:

"Da, Gospodaru i Učitelju, ovo smo svi mi sigurno dobro razumeli. Ovih četiri vrsta ognja radi čišćenja ljudi cele Zemlje doduše nisu ništa prijatno i ugodno i može se pitati zašto će Bog, koji je iznad svega mudar i dobar, takvo što dopustiti. Ali pošto je upravo Bog iznad svega mudar i dobar, onda će On sigurno najbolje znati zašto sve to dopušta. Ali mi Tebi ipak zahvaljujemo što si nam otkrio budućnost i veoma nam je drago što živimo već sada na ovoj Zemlji pri Tvom prvom dolasku. Jer kako mi se sada sasvim jasno čini, ipak je sada u ovom vremenu sve umnogome bolje među ljudima na Zemlji, nego što će biti pri tvom ponovnom, drugom dolasku.

Ja doduše ne mogu da zamislim gde i kakve velike gradove će ljudi vremenom još sagraditi i kako će silu elemenata i čak i munje regulisati i ukrotiti za njihove potrebe, no meni i sigurno svima nama je drago što ovo ne razumemo... ako bismo već sada razumeli, onda bi ono zlo doba čišćenja četirma vrsta ognja sigurno došlo još mnogo pre nego što si nam to Ti, Gospodaru i Učitelju, sada najavio. Ali budući da si već bio toliko milostiv i unapred si nam izvesno pokazao da ćeš još jednom lično doći ljudima na Zemlju za stalno, onda bi još dodatno mogao da nam kažeš gde ćeš doći ljudima na Zemlji. Kako će se zvati zemlja, mesto i sretan narod?"

Kazah Ja: "Prijatelju, na ovo tvoje pitanje ne mogu ti sada dati za vas razumljiv odgovor, jer će u ono vreme nastati veoma mnogo novih mesta, zemalja i naroda, koji sada još nemaju imena. Ali da ću na Zemlju ponovo doći samo u takvoj zemlji i u takvo mesto gde među ljudima još bude bilo najviše žive vere i istinske ljubavi prema Bogu i bližnjem, to možeš da prihvatiš i veruješ kao nešto sasvim izvesno i potpuno istinito.

No, kada budem došao, neću doći sam, nego sa Mnom će doći u velikim četama svi Moji, koji će već dugo sa Mnom biti u Mom nebeskom carstvu, i ojačaće svoju braću koja će još hoditi u telu na Zemlji. Pa će tako nastati prava zajednica između blaženih nebeskih duhova i ljudi ove Zemlje, što će tadašnjim ljudima sigurno biti velika uteha." (VJJ8.182,185-187)

Sutradan, obećavši da će se trećeg dana vratiti, Isus odlazi za Esenu kraj Mrtvog mora. Bio je to humanistički red koji je poticao delom od drevnog egipatskog sveštenstva, delom od grčkih filozofa i delovanje mu je prvenstveno bilo usmereno ka usrećenju čoveka verovanjem u zagrobni život. U te svrhe ovom redu nije bila strana ni upotreba raznih, no krivih, znamenja i čuda. Susrevši pak Isusa i uverivši se u njegova istinska znamenja, koja se itekako razlikovaše od njihovih krivih, Eseni postaju Isusovi sledbenici, i to će ostati tokom više vekova i sačuvati izvorno Hristovo učenje, ali i doživeti veliki progon od strane Rima.

Posetivši ih na kratko i utvrdivši ih u veri, Isus se vraća u Jerihon i ponovo zalazi u grčku gostionu.

U prisustvu jedne judejske porodice, koja je postradala od strane jerusalimskog hrama, Hristos govori o ugnjetavanju i o sudu koji potom sledi:

"Tada nastupa i veliki sud, a s njim i veliko neposredno Božje otkrivenje onima koji održe veru u Boga i u svojim srcima ljubav prema Njemu i prema bližnjem.

Tada s lica Zemlje bivaju pometeni poricatelji Boga i gorde varalice i ugnjetači, a verni i siroti budu uspravljeni i obasjani iz nebesa, kao što je to evo sada slučaj i kao što će i jednom nakon skoro 2000 godina ponovo biti slučaj.

A vreme kada se ovakvo što može dogoditi, a sigurno će se i dogoditi, može se lako prepoznati. Kao što krajem zime prepoznajete dolazeće proleće kada posmatrate drveće kako njihovi pupoljci napupe i postanu sočni i s njihovih grana na Zemlju kaplje sok, koji je podoban suzama čovečanstva, kao da je moli za izbavljenje iz nevolje zimskog zagrljaja u kojem su mnoga drveća patila.

Kada dakle jednom siroti ljudi u njihovim srcima takođe počnu postajati sve osvetljeniji i puniji svetlošću istine iz Boga, a pri tom usled nemilosrdnog i neizmernog ugnjetavanja počnu natapati tlo Zemlje svojim suzama, onda se sasvim približilo veliko duhovno proleće." (VJJ9.23)

Pre nego što će napustiti Jerihon Isus odlazi i kod carinika Zakeja (Lk19:1-27). U svojoj pouci ukazuje i na veliki sud:

"Početak će uskoro doživeti Judeji, a kasnije i druga carstva sa svojim kneževima i narodima, a nakon nepunih 2000 godina opet će doći velik i opšti sud na spas dobrih, a na propast svetski velikih i praznih ljubavi.

Kako će pak sud izgledati i u čemu će se sastojati, već više puta sam otkrio svim Mojim ovde sa Mnom prisutnim učenicima, a oni će posle Mene objaviti narodima Zemlje. Blago onom ko to primi srcu i svoj život usmeri po tom da ga ne bi zahvatio sud." (VJJ9.30)

Nahim judejski

Isus ide putem za Nahim judejski; pošto je sve pusto, prolazi ga za samo pola sata, što bi inače trebalo deset sati hoda, i stiže u kraj nastanjen paganima, leči slepu devojčicu te produžava dalje za Nahim, gde stiže za mraka, i na gradskom ulazu nailazi na mrtvačku povorku. Oživljava mladića preminulog pre tri dana, što izaziva opšte zaprepaštenje, čak i među učenicima koji već behu navikli na nečuvena čuda, tako da Ga neki tog časa i napustiše. Iste večeri, upitan od Jakova, učenika i brata mu, o duhovnom značenju ovog događaja, pošto je sam za sebe razrešavao dublja značenja Isusovih dela, Isus odgovara:

"Ja svakako u sebi vidim otkrivenom svu beskonačnu večnost, pa stoga i već svršenim delom ono što je iza ovog Mog dela skriveno, ali vaš duh, još se nalazeći u svom detinjstvu, ne može to videti ni shvati. Ali pošto si ti već tajni mislilac, a i sam shvataš i osećaš da Ja ništa ne činim što ne bi imalo tačno saobrazno značenje za svu beskonačnost i večnost, i pošto samo želiš da ti dam za tebe neku napomenu, mogu da ti je i dam, pa slušaj.

Gle, pokazao sam vama kao i mnogim drugima itekako često zašto sam kao sin čovečiji došao u ovaj svet, uvek s napomenama na proroke, i ovde sam to ponovo spomenuo. Takođe sam vam izdašno pokazao kakav će tok među ljudima u budućim vremenima poprimiti ovo Moje učenje, to jest nova crkva koju Ja ponovo osnivam. To sam vam u Jerusalimu pokazao i velikim znacima na nebeskom svodu, i gle, ono zadnje, najcrnje vreme, u kojem će se Moje učenje preobraziti u hiljadu puta gore idolopoklonstvo nego što se to igde na ovoj Zemlji sve do sada preobrazilo neko božansko učenje, kada će umrlim i od strane sveštenika svetima i blaženima proglašenim ljudima, pa čak i njihovim trulim moštima, izgraditi hramove i oltare i u njima prinositi im božansku slavu, odgovara evo ovom događaju.

U više maha sam vama, Mojim učenicima, otvoreno rekao i pokazao da Moje carstvo nije od ovog sveta, da ne treba da se brinete o dolazećem danu šta ćete jesti i piti, nego da gledate širiti carstvo Božje i njegovu pravdu među ljudima i nemojte dozvoliti da vam se to nekako obavezno plati, nego prihvatite samo što će vam ljudi iz ljubavi dati u Mom imenu, jer zabadava ste sve od Mene primili, zabadava i dajte drugima. Takođe sam rekao vama i onim drugim sedamdesetak učenika, kojih sam u Emausu izaslao da propovedaju ljudima Jevanđelje iz nebesa, da nemate dve haljine, ni torbu da u nju što stavite, pa ni štap da se branite od neprijatelja, jer Moje ime, Moja reč i Moja milost svakome je dovoljna.

Takođe sam vama i mnogim drugima lepo rekao da nikom ne sudite da jednom sami ne budete osuđeni. Takođe da nikoga ne proklinjete i nikada nikog proganjate da se to vama samima ne desi, jer kojom merom merite, tom merom će vam biti odmereno.

Jest, jedino da se molite za one koji vas mrze i psuju i da činite dobro onima koji gledaju da vam nanesu zlo. Tada možete i od Mene očekivati platu i tako ćete nad glavama vaših neprijatelja skupiti užareno uglevlje i najpre ih učiniti vašim prijateljima.

Gle, zapovedio sam vam da pod barjakom prave i žive ljubavi prema bližnjem podučavate, živite i postupate. Takođe vam rekoh da će vas poznati Mojim pravim učenicima upravo po tome ako se među sobom ljubite kao braća kao što vas Ja sam ljubim i da će se Moji pravi sledbenici uvek jedino prepoznati po nesebičnim delima ljubavi prema bližnjem. Ali gle, tako neće biti u onom mračnom dobu, nego upravo sasvim suprotno ovom Mom učenju, koje sam vam verno objavio.

Istinska vera i čista ljubav u onom dobu sasvim će utihnuti. Mesto njih ljudima će biti nametnuta sumanuta vera putem svakojakih groznih kaznenih zakona – kao što jedna opaka groznica usmrćuje čovekovo telo. I ako se jedna zajednica ojačana Mojim duhom usprotivi krivim, pregordim, prevlastoljubivim i presamoživim učiteljima i prorocima krcatim zlata, srebra, dragog kamenja i drugog golemog zemljskog blaga, koji će sebe predstavljati vašim jedinim pravim naslednicima i Mojim zastupnicima kako bi im ljudi odavali veliku čast, i ako im pokaže da su upravo sušta suprotnost onome za šta se bezobrazno i bezbožno drsko predstavljaju ljudima prisiljavajući ih da samo kod njih traže spas svoje duše i istinu, onda će nastati borbe i ratovi i progon kakvih nije bilo od početka čovečanstva na ovoj Zemlji.

No najgore i najmračnije stanje neće dugo trajati i dogodiće se da će krivi učitelji i proroci na kraju sami sebi zadati smrtni udrac. Jer tad će se među naveliko ugnjetenim ljudima probuditi Moj duh, duh vaskolike istine. Sunce života će početi jako sijati i noć smrti će tonuti u svoj stari grob.

O tom mračnom dobu, koje sada predstavih, već sam vam više puta prorokovao, a sada ga samo spomenuh da biste što lakše našli saobraznost između ovog događaja danas i onog u budućem vremenu.

Gle, u ovom malom gradu, kojeg gotovo sa svih strana okružuju paganska sela i mesta, još živi mali broj Judeja, koji se sa nekolicinom starosamarjana nalaze u nešto čistijem judaizmu i kojima su hramski zakoni u mnogo čemu gadni. Veoma dobro vide rđave i sulude radnje hrama mada mu se ne mogu suprostaviti. Njihovi susedi su mnogobošci koji doduše isto tako ne drže do svojih idola, ali reda radi moraju da se prave kao da ih se drže, a zapravo ne veruju više ni u šta sem u neku dobru dobit, koju gde mogu ućariti.

I gle, isto tako će biti u vreme o kojem sam vam prorokovao, doduše u opštim razmerama.

Postojaće nadalje jedna čista zajednica slična ovom gradiću, okružena početno potpuno nevernim ljudima, koji će se jedino baviti raznoraznom unosnom industrijom i koji neće mariti za Moje čisto učenje, a još manje za u ono vreme omrznuto rimsko paganstvo. Pri ovakvim okolnostima u čistoj zajednici počeće izgledati veoma udovički i žalosno.

Moje učenje će izgledati kao ova udovica, koja je tugovala i čijeg sam mrtvog sina oživeo. Vera predstavlja mrtvog sina, kojeg sam oživeo. Njega je umorila teška groznica, koja odgovara želji za svetskim dobitkom i koja je i ovaj narod ovde obuzela i to usled naopakih i zlih prevara Jerusalima i uz to i potpune nevere okolnih pagana, koji će se u onom budućem dobu, o kojem sam vam prorokovao, zvati industrijalci. Dakle usled ovog, putem groznice svetske želje, propada ova početno čista, premda mlada vera, koja se ovde odomaćila tek pre šesnaest godina putem jednog Samarjana, koji se ovamo doselio i koji je bio i muž ove udovice. Vera umire i mi je srećemo u vidu mrtvaca.

Tada dolazim Ja sam, obraćam pagane i sa njima dolazim ovamo za veče najveće tuge ove zajednice. Vaskrsavam mrtvu veru i predajem je ponovo udovici, čistoj božjoj nauci.

I posle ovog Mog dela doći će ovamo i svi pagani i prihvatiće oživljenu veru u jednog istinskog Boga i usmeriće svoj život po Njegovoj volji, koja im je obznanjena.

Slepa devojčica, pak, kojoj sam podario vid, predstavlja nevernu industriju doba o kojem je reč, koja će biti toliko jadna i oskudna da će tadašnji gordi kraljevi, željni raskoši, od ljudi zahtevati na svu silu velike poreze, čak i od onog što će jesti i piti, pa će tako nastati velika nevolja i glad i nevera i neljubav među ljudima, koji će se među sobom varati i proganjati. No – ovo zapamtite dobro – kada nevolja bude najveća, onda ću Ja doći radi malobrojnih pravednika i istrebiću nevolju sa Zemlje i učiniću da Moja čista svetlost života zasvetli u srcima ljudi.

Evo, ovim što sam rekao, dao sam ti, Moj dragi brate Jakove, napomenu koju si hteo od Mene, a ti kao jak mislilac ćeš ostalo lako naći.

Mada ovo znanje nesrećne budućnosti dušu čovekovu ne čini blaženijom, ipak joj ne škodi ako se vežba u saobraznostima i njima spozna da sve vidljivo što jest i što bude u svetu jeste povezano veoma prisno i odnosno sa unutarnjim skrivenim svetom duhova, koji u sebi sadrži sva vremena i prostore u neprestano otkrivenoj sadašnjosti. – Da li ste sve to dobro razumeli?"

Svi prisutni potvrđuju, ali se i čude zašto On dopušta takvu propast i zašto Njegova nauka mora doživeti ovakav rđav sled. Isus objašnjava i primera radi navodi dobre i rđave biljke, koje rastu na istom tlu i koje obasjava jedno te isto Sunce. Bog radije dopušta da svetlost pomrači nego da sputa slobodan čovekov duh. (VJJ9.39-41)

Sutradan, pre no što će Isus poći, obraća Mu se još Grk:

"Gospodaru, Bože i Učitelju od večnosti u Svome duhu. Ti nas doduše sada napuštaš u Svojoj vidljivoj osobi, ali Te molimo da Ti izvoliš ostati kod nas Svojim najvišim božanskim duhom i da nam samo katkad daš jedan znak da budemo sigurni da se nas sećaš a i da si u duhu kod nas."

Isus odgovara:

"Da, to će tako i biti do kraja vremena ovog vidljivog sveta. I ne samo jedan znak nego više njih ćete uvek imati da sam Ja prisutan u duhu kod vas i u vama i među vama. A pouzdani i nikada varljivi znaci svagda i uvek će biti ovi: Prvo, da Me ljubite više nego išta na svetu. Jer ko bilo šta na svetu ljubi više nego Mene, taj Mene nije vredan. A ko Me zaista ljubi iznad svega, taj je upravo ovom istinskom ljubavlju u Meni i Ja u njemu.

Drugi znak Mog prisustva kod vas neka bude i to da iz ljubavi prema Meni ljubite i vaše bližnje, mlado i staro, kao i vas same. Jer ko ne ljubi svog bližnjeg, kog vidi, kako će ljubiti Boga u Meni, kog ne vidi? Mada Me sada i vidite i čujete, ipak Me ubuduće u ovom svetu više nećete videti. I kada Me ne budete videli, da li će vaša ljubav ostati ovakva kakva je sada dok Me vidite? Da, kod vas će ljubav odista ostati, ali gledajte da ovakva ostane i kod vaših potomaka. Jer ako Me ko zaista u svom srcu iznad svega ljubi time što živi i postupa po Mojoj njemu otkrivenoj volji, njemu ću Ja sam doći kao lično u duhu i otkriću Mu se potpuno prisutnim.

Treći znak Mog prisustva kod vas i u vama i među vama biće i to da će vam se svagda dati sve što zamolite ozbiljno Oca u Meni u Moje ime. Ali razume se po sebi da Me ne molite o glupim i ništavnim stvarima ovog sveta. Jer ako biste to činili, onda biste valjda pokazali belodano da ovakve stvari više ljubite nego Mene, i to onda zaista ne bi bio znak Mog prisustva kod vas i u vama i među vama.

Četvrti znak Mog moćnog prisustva kod vas i u vama i među vama biće i to da ako telesno bolesnim ljudima iz istinske ljubavi prema bližnjem u Moje ime položite ruke, biće im bolje, ako je oporavak koristan spasu njihove duše.

A razume se i ovde samo po sebi da pri tom svagda u srcu govorite: "Gospode, ne moja, nego samo Tvoja volja da bude." Jer vi ne možete znati da li i kada je oporavak tela koristan spasu jednoj duši. A večan život na ovoj Zemlji u telu ni jednom čoveku nije određen. Zato polaganje ruku i ne može svagda i svakog osloboditi njegovih telesnih boljki. Ali vi ipak nećete počiniti greh ako svakom bolesniku pružite ljubav pokazanu vama. Već ću Ja pomoći ako je korisno za duševni spas čoveka – što samo Ja mogu da znam.

Ako ste negde iz daljine čuli da jedan ili drugi vaš prijatelj leži bolestan, onda se molite nad njim i stavite u duhu ruke na njega i treba da mu bude bolje.

Pri tom neka bude molitva, koja samo u srcu treba da se izgovori, u ovim nekolikim rečima: "Gospod Isus da ti pomogne, da te ojača i da te ozdravi Svojom milošću, ljubavlju i smilovanjem." Ako to punom verom i poverenjem u Mene izgovorite nad bolesnim prijateljem – ili prijateljicom – koliko god daleko da se nalazi od vas, i pri tom nad njim u duhu držite vaše ruke, onda će mu toga časa biti bolje ako je to za njegov duševni spas korisno.

A i jedan peti znak Mog prisustva kod vas i u vama i među vama biće još i to da ćete vi, ako svagda činite Moju volju, u vama postići novorođenje duha. To će biti jedno istinsko životno krštenje, pri kome ćete biti ispunjeni Mojim duhom, pa uvedeni u svu mudrost.

Te za ovim petim znakom neka svako stremi pre svega. Jer na kome se pokaže ovaj znak, taj će već u ovom svetu imati večni život i moćiće činiti što Ja činim jer će tada biti jedno sa Mnom.

Evo, pokazao sam vam znake Mog prisustva. Činite tako, pa ćete kod vas i u vama i među vama najpre istinski osetiti Moj duh."

Na to Me upita Grk govoreći: "O Gospodaru i Učitelju! Pošto smo svi mi sada imali sreću, koju večno ne možemo dovoljno ceniti, da Tebe samog upoznamo u Tvojoj Božanskoj ličnosti i da iz Tvojih usta čujemo reči života, onda bih ja barem za nas Grke mislio da Tebi sagradimo jednu kuću, u kojoj bismo se jednom sedmično sakupljali kako bismo razgovarali o Tvom učenju i da tamo čitamo Mojsija i Proroke. Jer drugih dana je svako od nas manje ili više opterećen poslom, čas tu, čas tamo, pa nije tako lako moguće međusobno razgovarati o Tvom učenju i delima i podstaći se na delovanje po Tvojoj volji. O Gospodaru i Učitelju, kaži nam da li bi Tebi to bilo ugodno?"

Kazah Ja: "Zašto sagraditi posebnu kuću kada ionako imate vaše kuće, u kojima se takođe možete okupljati u Moje ime da biste razgovarali o Mom učenju i da prenesete iskustva koja će se sigurno svakome pokazati vladanjem po volji Božjoj. Stoga nije ni potrebno radi toga uvesti određen praznik, koga biste, evo kao fariseji subotu, nazvali danom Gospodnjim, mada je svaki dan dan Gospodnji i može se i svakog dana činiti ista dobra. Jer Bog ne gleda na dan, a još manje na neku Njemu sagrađenu kuću na čast i klanjanje, nego Bog jedino gleda na srce i na volju čovekovu. Ako je srce čisto i volja dobra i povlači sveg čoveka na delo, onda je to već istinska i živa kuća duha Božjeg u čoveku, i njegova svagdašnja dobra i delatna volja po spoznatoj volji Božjoj jeste istinski i stoga svagda živi dan Gospodnji.

Vidite, to je istina i kod nje treba nepomično da ostanete. A sve ostalo je tašto i pred Bogom nema nikakvu vrednost.

A ljudi će u kasnija vremena Meni odista sagraditi određene domove i u njima će, kao fariseji u hramu u Jerusalimu i kao paganski sveštenici u idolskim hramovima, činodejstvovati određeno bogosluženje nekog određenog dana u sedmici, uz koji će pridodati još više određenih velikih i glavnih praznika u godini. Ali kada to protiv Mog saveta i Moje volje postane obično među ljudima, onda će se spomenuti znaci Mog živog prisustva kod ljudi, u i među njima sasvim izgubiti. Jer u hramovima sagrađenim ljudskom rukom pod nazivom "Bogu radi veće slave" sigurno da neću stanovati kao ni sada u jerusalimskom hramu.

A ako već iz ljubavi prema Meni u jednoj zajednici hoćete da sagradite kuću, onda neka to bude škola za vašu decu i dajte im i učitelje po Mojoj nauci.

Takođe možete sagraditi kuću za siromašne, bolesne i slabunjave. Obskrbite takvu kuću svim potrebnim za negu ljudi koji tamo stanuju, pa ćete učiniti što Mi je svagda milo. Sve drugo i naredno je oda zla i, kao što rekoh, pred Bogom ništa ne vredi.

A u valjano sređenoj školi već možete i vi održavati vaše skupove i razgovore u Moje ime i nemate potrebe u te svrhe sagraditi još i neku treću kuću.

A kako se treba moliti Bogu u duhu i istini bez prestanka, pokazao sam vama svima jasno i shvatljivo, pa tako vam više ništa nemam dodati. Pokazao sam vam put kojim hodajući možete dospeti do sve istine i mudrosti i to je za vas najpre bilo potrebno. A sada hodajte i postupajte tako i tražite pre svega u vama carstvo Božje, sve ostalo će vam se dodati." (VJJ9.43,44)

Samarija

Isus sa četrdesetak učenika, koji su ga pratili još iz Vitanije, polazi na put koji vodi za Jerusalim, ali tamo će otići tek za četiri sedmice za praznik osveštenja hrama, a sada skreće za Samariju i Galileju. Usput, u pustom predelu, presretaju Ga sedamdeset razbojnika ... za njih preobražava pusti kraj, stiže u grad Samariju i zalazi u konak po strani grada. Domaćin, inače istinski vernik, koji je već prošao mnoga mesta tražeći Isusa, goste drži za Isusove učenike i bio bi presretan da samo jednom vidi Isusa. No, premda s Njim razgovarajući, ne zna da je to On. Isusa najpre prepoznaje domaćinov sin, kome je Gospod prethodno izlečio slepo oko, jer, tako veli sin, Onaj Koji samo rečju kaže "Ja hoću – ozdravi" nije niko drugi do sam Gospod lično. Domaćin pada ničice. Isus će ostati i konačiti. Ujutru, još nasamo sa učenicima, Isus će objasniti smisao ovog događaj:

"Gle, ubuduće će mnogi, kada budu čuli o Meni, takođe Mene revnosno tražiti kao i Moje carstvo po svemu svetu. No, budući poluslepi na duši, ipak Me neće potpuno naći kada tu ili tamo budu krenuli za Mnom i kada im ljudi budu kazali po njihovoj istrazi: "Jeste, bio je tu, a sada je tamo i tamo, idite, sigurno ćete Ga naći." I Moji tragači će požuriti da Me nađu, ali ipak Me neće naći, kao što sam vam već više puta rekao da će mnogi kazati: "Gle, ovde je", ili "tamo je", ili "u ovoj kući, ili onoj sobi" No, ne verujte. Jer kada čovek ne sumnjajući veruje u Mene i zaista Me iznad svega ljubi u svom srcu, pa stoga i svog bližnjeg kao samog sebe, i pri tom sve više i više žudi lično da Me vidi i da dublje i jasnije spozna Moju volju, onda Ja, kao što je ovde bio slučaj, sasvim neprimetno dođem u čovekovu neposrednu blizinu, mada misli da sam još ko zna gde, i objavim se u njegovoj neposrednoj blizini da s njim stanujem u jednoj te istoj kući i da s njim obedujem.

Ko ubuduće, kada se budem vratio na Moja nebesa, bude zaista hteo da me nađe i da Me vidi i govori sa Mnom, neće Me naći u svetu ili u nekim kućama, hramovima ili sobam, nego će morati da Me traži u svojoj neposrednoj blizini, to jest u svom srcu. I ko Me tako bude tražio, taj će Me i naći, ali onoliko dugo Me neće prepoznati – mada ću već biti kod njega – sve dok na svojoj duši ostane poluslep. A poluslep na svojoj duši ostaje onoliko koliko, istina, raste u veri u Mene i u ljubavi prema Meni, ali i pri tom zbog uticaja sveta s raznih strana s vremena na vreme dospeva u razne sitne sumnje i smušenost života i ne primećuje Me mada se često nalazim i u njegovoj neposrednoj blizini i s njim se ophodim i govorim s njim kao najbolji drug i on Me pita punim poštovanjem, istinskom verom i pun ljubavi, gde sam i da li će Me ikada jednom videti i kako i kada i da li možda već u ovom ili tek u onom drugom večnom životu i svetu.

Njegov telesno poluslepi sin, pak, predstavlja čovekovo čuvstvo i ćud. Čuvstvo je oko koje još gleda ovaj svet, a ćud je oko slepo za ovaj svet i njegove draži, ali zato usmereno unutra. Ovo Ja pogledam i potpuno lečim i obasjam. I kada ovo oko oživi, onda ubrzo nadvlada čuvstveno i svetsko oko i usmerava ga takođe unutra. Kada se to dogodi, ceo čovek biva obasjan, vidi i prepoznaje Me brzo i lako, pa se čudi kako Me tako dugo nije prepoznao kada sam se već toliko dugo nalazio u njegovoj neposrednoj blizini delujući i govoreći mnogim činjenicama i učeći."

Domaćin dolazi, a, budući da je Isusu sada ukazao čast s ukrašenom trpezarijom, stoljnakom izvezenim zlatom i biserima, i zlatnim i srebrnim priborom, što ni jedan domaćin ne učini, Isus ga blago prekorava da ova raskoš nije bila potrebna i da su na taj način praoci obožavali Boga u hramovima od zlata, srebra i dragog kamenja, pa su tek tada te tvari dobile na značaju, a potom i trgovina, a uz nju i sva zla. (VJJ9.54,55)

Galileja

Isus produžava za Galileju, zastaje u jednom selu, gde seljani dozvoljavaju učenicima da beru plodove sa voćaka, ali umesto da ih je sve manje, plodova sve više. Isus leči jednog besomučnog, pa polazi putem koji je vodio kroz šumu. Podučava učenike da su šume veoma potrebne iz mnogih razloga – i kao stanište životinja i duhova prirode u pogledu inkarnacije u biljni i životinjski svet, i gde ljudi budu previše posekli šume, tamo će teško živeti. Podalje od puta iz jednog šupljeg stabla teče pravi potok meda, pa učenici primećuju: "Gle, kao zemlja u kojoj teče med i mleko." Dalje putem, sada već u Galileji, stižu do usamljenog konaka. Tim putem se retko išlo jer je kraj bio siromašan vodom te Isus čini da iz stene poteče izvor. Stiže u blizinu manjeg mesta i susreću ga deset gubavih. Upućuje ih svešteniku da bi dobili svedočanstvo o ozdravljenu (potvrdu kojom mogu slobodno da se kreću i zalaze u konake) i putem bivaju izlečeni, ali samo se jedan vraća da zahvali Isusu (Lk17:11-19). Zatim i Isus zalazi u konak, pa i ostalih devetorica imaju priliku da poprave propušteno. Domaćinu se učini da bi Isusu bilo ugodno ako Mu se pridruže fariseji, rabini i književnici, koji svake večeri zalaziše u konak. Oni se premestiše ne bi li iskušali Isusa, ali im to ne pođe za rukom (Lk17:20,21), pa napustiše konak, što domaćinu bi veoma milo.

Domaćin upita kako da se ubuduće odnosi prema farisejima i Isus kaže:

"Što vam propovedaju kao čistu Mojsijevu reč i reč Proroka, to slušajte i činite po čistoj reči, ali ne držite se njihovih sopstvenih propisa jer su gadne pred Bogom. Eno piše: "Gle, ovaj narod Me slavi usnama, ali srce Mu je daleko od Mene." A Ja vam kažem, približio se kraj ovih učitelja. Zato sam vam došao kao istina, put i život i očistiću sa Zemlje laž i njena zla dela. Doduše uskoro ću napustiti ovaj svet i za vreme Mog vidljivog odsustva još će neko vreme bujati laž i njena obmana i zlo među ljudima na Zemlji, ali Ja ću u pravo vreme Svojom moću ponovo doći vama ljudima i okončati vlast laži i obmane. Međutim, već i sada postavljam temelje u srcima ljudi i gradim nov hram i nov grad Božji. Hajde da što pre završimo gradnju da bismo zauvek uništili stari hram i grad laži, obmane i zla. Ovo doduše sada još ne možete shvatiti potpuno jasno, ali kada vas sasvim bude prožeo Moj duh, onda ćete i ovo shvatiti potpuno jasno i setiti se šta sam vam unapred kazao."

Zatim Isus preko Lorbera nastavlja:

Ove Moje reči se ni učenicima nisu učinile potpuno jasnim, pa stoga među sobom kazahu ovako:

"O svom drugom dolasku na Zemlju već je više puta govorio, ali uvek uglavnom na neodređen način, na način proroka. Hajde da Ga jednom odlučno upitamo, možda će ovaj put o ovom da nam kaže nešto više i određenije."

Posle ovakvog savetovanja obratiše se učenici Meni i rekoše:

"Gospode i Učitelju, već više puta si nam rekao da bi nama trebalo da je dato da dobro razumemo tajne carstva Božjeg. I toliko toga si nam već prejasno razotkrio tako da u duhu dobro spoznajemo Tvoju beskrajnu tvorevinu i još hiljadu čega drugog što nijedan mudrac nikada nije poimao i sopstvenim traganjem i istraživanjem nikada ni neće jasno poimati. Zato je sve ljudsko znanje do nas samo krnje. Pa evo, reci nam i o Tvom ponovnom dolasku nešto određenije. U kom vremenu ćeš ponovo doći i gde i kako? Jer nam se čini da i to spada pod razumevanje tajni carstva Božjeg."

Kazah Ja: "I to sam vam već više puta pokazao veoma opširno, ali pošto ni vi niste potpuno prožeti Mojim duhom, ovo još ne možete da shvatite na dublji način. Godinu, dan i čas ne mogu vam odrediti zato što na ovoj Zemlji sve to zavisi od potpuno slobodne volje ljudi. Stoga to ne zna ni jedan anđeo na nebu, nego jedino Otac, a i onaj kome on hoće otkriti. Uostalom, to u tančine unapred znati ni nije toliko neophodno za spas duše.

Zar bi za čoveka bilo dobro ako bi tačno unapred znao dan i čas svog preminuća? Za malobrojne koji su u duhu potpuno novorođeni – da, ali za bezbroj drugih bilo bi to veliko zlo. Jer dolazeći čas njihovog preminuća ispunio bi ih u tolikoj meri strahom, zebnjom i očajanjem da bi postali takvi neprijatelji života da bi ili sebi pre vremena oduzeli život – ne bi li zaobišli taj smrtni strah – ili pak, obuzelo bi ih takvo stanje tromosti u kojem bi se malo šta dobro moglo očekivati za dušu.

Zato je za čoveka bolje ako ne zna tačno unapred ovo ili ono i šta, kako i kada može i mora ga snaći u svetu.

Ja vam kažem, doći će vreme kada ćete u svom verskom potomstvu pitati kao sada ovde kada će doći dan sina čovečijeg i želećete da ga vidite, ali ipak ga nećete videti po vašoj želji.

U onim pak vremenima mnogi će se dići i istaći, pa će mudrim izrazom kazati: "Gle ovde, gle onde, tada je dan." Ali ne idite tamo i ne sledite tim prorocima.

Dan Mog ponovnog dolaska će biti kao munja koja sevne od izlaska do zalaska gore među nebeskim oblacima i obasja sve što je pod nebom.

No pre nego što se to dogodi, moraće sin čovečiji – kao što sam vam već više puta rekao – još mnogo propatiti i biće potpuno odbačen od ovog roda, naime od Jevreja i fariseja, a u potonja vremena od onih koje će zvati novim Jevrejima i farisejima.

I kao što beše Nojevih dana, tako će biti u vreme ponovnog dolaska sina čovečijeg. Jeli su i pili nadasve razdragano, ženili se i udavali sve do dana kada Noje uđe u kovčeg pa dođe potop i sve ih podavi.

Takođe kao što je bilo za vreme Lota. Jeli su i pili, kupovali i prodavali, sadili i gradili. No onog dana – kojeg sam vam bliže objasnio na maslinskoj gori – kada je Lot izišao iz Sodome, već pade vatra i sumpor s neba i sve ih pogubi.

Gledajte, isto tako će biti i u one dane kada će se ponovo otkriti Sin čovečiji. Ko tog dana bude bio na krovu, a zna za pokućstvo u kući, neka ne silazi sa krova da uzme pokućstvo. A to treba da se razume ovako: Onaj koji ima dobro razumevanje, neka ostane u tom razumevanju i neka ne silazi ispod njega iz straha da bi izgubio svetske udobnosti, jer takvo što će propasti.

Evo još jedne slike. Ko bude u polju (slobode spoznanja), neka se ne osvrće za onim što je za njim (stara kriva učenja i njihova pravila). Neka se opomene žene Lotove i stremi napred u istini.

Kažem vam još i sledeće: U iste dane dva će se nalaziti u jednom mlinu i obavljati isti posao. Jedan će biti prihvaćen, a drugi ostavljen. To jest, pravedni radnik će biti prihvaćen, a nepravedni i lakomi ostavljen.

Jer ko svoju dušu radi sveta hoće da održi, izgubiće je. Ko je pak zbog sveta izgubi, sačuvaće joj život i pomoći joj k istinskom večnom životu.

I dalje vam kažem: U jednoj te istoj noći duše ležaće dva u istom krevetu. I ovde će jedan biti prihvaćen, a drugi ostavljen. To jest, dva će se nalaziti spolja u sferi jedne te iste veroispovesti, no jedan će biti u živoj veri delujući, te stoga će biti prihvaćen u živo i svetlo carstvo Božje, a drugi će se samo držati spoljneg kulta, koji nema nikakvu unutarnju vrednost za dušu i duh, i budući da je njegova vera bez dela ljubavi prema bližnjem mrtva, neće biti prihvaćen u živo i svetlo carstvo Božje. Takođe će se dva nalaziti na polju rada. Jedan, koji će raditi živom verom iz ljubavi prema Bogu i ljubavi prema bližnjem bez lakomstva, biće primljen u istinsko carstvo Božje. Ko pak na istom polju bude činio poput fariseja bez unutarnje žive vere iz čistog lakomstva, dakako će biti ostavljen i neće biti primljen u živo i svetlo carstvo Božje.

Gle, tako će izgledati ponovni dolazak Sina čovečijeg. A kada vas Moj duh bude dublje prožeo, onda ćete sve ovo što sam vam sada rekao mnogo bolje shvatiti, ali za sada ne mogu vam jasnije objasniti."

Kazaše učenici: "Gospode i Učitelju, sve je to tako pravo, i verujemo Tvojim rečima, ali gde i kada po zemaljskom vremenu će se to dogoditi? Pa to bi još dodatno mogao da nam kažeš."

Kazah Ja: "Zaista je čudno kako još ne možete da shvatite. Pa Ja sam vam već koji put napomenuo zašto se zemaljsko vreme ne može – kao što vi to mislite – isto na konac sa sigurnošću odrediti kao što bih mogao da vam odredim unapred tačno u tren kada će munja uništiti ovaj ili onaj breg sa njegovim stenovitim vrhovima. Jer u ovom slučaju imamo posla sa osuđenom materijom, koja u svemu zavisi od moći Moje volje. Ali kod ljudi, koji imaju slobodnu, sebe samoodređujuću volju, ne ide tako, za što sam vam već vrlo često pokazao razlog i vi ćete ga valjda jednom konačno uvideti, pa nećete više da Mi dolazite sa jednim te istim pitanjima.

A kada vam je već toliko stalo da tačnije znate kada i gde, onda slušajte šta ću vam sada reći: Gde je igde lešina, tamo se mahom skupljaju slobodni orlovi." (Lk17:22-37)

Kazaše učenici: "O, Gospode i Učitelju, pa opet nam kaza nešto što ne možemo razumeti. Ko je lešina i ko orlovi i gde će se nalaziti lešina i otkud će doći slobodni orlovi?"

Kazah Ja: "Pogledajte trulo i neverno farisejstvo i videćete lešinu. A Ja i svi koji veruju u Mene, Jevreji i pagani, jesu orlovi, koji će ubrzo izjesti lešinu.

Takođe je grešna noć duše lešina oko koje se počinje širiti svetlost života i uništava lešinu kao jutro noć sa svom njenom maglom i varljivim prikazama.

I kao što se sada događa pred vašim očima sa trulim judejstvom, koje je prazno istine i vere i koje je odveć postalo strašna lešina i kome će doći kraj nakon nekih pedesetak zemaljskih godina, isto tako će biti slučaj u jednom budućem vremenu sa učenjem i crkvom koju sada Ja osnivam. Ona će postati još gora lešina nego što je sada judejstvo. Pa će i tada sa svih strana na nju nasrnuti slobodni orlovi svetlosti i života i izješće je vatrom istinske ljubavi i silom njezinog svetla i istine kao lešinu koja hoće da okuži sav svet. I može biti da će se to dogoditi još pre nego što nakon Mene, kako sam sada telom među vama, isteknu dve pune hiljade zemaljskih godina – kao što sam vam to već i pri drugim prilikama napomenuo. A vi ste tada veleli, a velite i sada, zašto Bog sve to tako dozvoljava. A Ja sam vam već često pokazao, a i sada sam to učinio, da ljude, kojima je data potpuna slobodna volja radi svog samoopredeljenja, ne mogu i nesmem držati svemoću Moje volje kao sva ostala bića, mala i velika, u svoj beskonačnosti. Jer ako bih to činio, onda čovek ne bi bio čovek, već Mojom svemoću osuđena životinja ili biljka ili kamen. To ćete sada valjda uvideti i shvatiti i nećete Me opet tek tako pitati za stvari koje ionako za svakog iole bistrog mislioca leže jasno na dlanu.

A kada se već u ovo doba dok Ja još u telu hodim među vama na ovoj Zemlji i učim vas, podigoše neki da lunjaju u Moje ime i šire Moje učenje za svoju materijalnu korist, a pri tom mešaju i svoje sopstveno nečisto seme, iz kojeg će među jalovom pšenicom na njivi života i njezine istine ubrzo šiknuti mnogo rđavog korova, zar će onda u kasnija vremena biti čudno ako se u Moje ime podignu još više krivih i nepozvanih učitelja i proroka i snažnom besedom s mačem u ruci stanu vikati ljudima: "Gle, ovde je Hristos!" ili "onde je!"?

No, kada vi i kasnije vaši potonji pravi i čisti sledbenici budete to čuli i videli, nemojte verovati takvim vikačima, jer će se po svojim delima prepoznati, poput drveta po svojim plodovima. Jer dobro drvo rađa dobre plodove. Na trnju ne rađa grožđe, ni smokve na čičku.

A šta čini carstvo Božje i kako i gde se razvija u samom čoveku, to sam maločas pred vama rekao farisejima, pa ćete onda valjda uvideti i shvatiti da nije verovati onima koji stanu vikati: "Gle ovde, gle onde!" Jer kao što je duh unutra u čoveku i sav život, misao, osećanje i znanje i htenje uzročno ishodi iz njega i prožima sva tkiva, isto je tako i carstvo Božje, kao istinsko carstvo duha, samo jedino unutar u čoveku, a ne negde van njega.

Ko to u sebi valjano primi i shvati po živoj istini, tome neki krivi prorok večno neće moći naškoditi. Ko pak u svojoj duši liči vetreušci (zastavici) ili trsci, taj će doista teško naći mirnu i istinski svetlu luku života.

Zato ne budite ni vi vetreuške ili trske, već istinske stene života, kojima oluje i talasi ne mogu naškoditi." (VJJ9.69,70,71)

Drvo života

O drvetu života Isus podučava književnika (jednog od onih ranije spomenutih) sledeće:

"Prvo, istina ostaje i bez znamenja jedna te ista istina, i ko po njoj bude živeo i činio, taj će već živo u sebi primetiti da je Moje učenje Božja reč, a ne ljudska.

A drugo, oni koji budu preneli drugima Moje učenje o carstvu Božjem, a ne budu samo puki učitelji, već i sami činitelji Moje volje, koja je jasno sadržana u Mom učenju, biće takođe u stanju da u Moje ime čine znamenja i još veća nego Ja sam.

Ali kao puki učitelji, a ne sami činitelji Moga učenja neće biti u stanju da čine znamenja. Jer moć činiti znamenja ne dolazi od razuma, nego od žive vere i čvrste volje. Jer razum mozga je mrtvo ovosvetsko svetlo čoveka, koje nikako ne može prodreti u unutarnja područja života duha i njegove sile. Ali živa vera u srcu jeste istinsko svetlo života duše, koje u njoj budi duha čineći da on prože celog čoveka. A kada je čovek prožet duhom, onda je prožet i njegovom silom, kojoj je sve moguće, i šta tada živi duh, sada jedno biće s dušom, hoće, to bude, i već je volja ostvareno delo.

Zato i stoji u spisima: "Dva drveta je Bog postavio u vrtu života – drvo života i drvo spoznanja, i kaza čoveku: Ako budeš jeo plodove samo sa drveta života, živećeš, a ako budeš jeo plodove i sa drveta spoznanja, a da ih nisam predhodno za tebe blagoslovio, onda će na tebe doći smrt i umrećeš."

A čovek pošto je imao slobodnu volju, dozvolio je da ga zmija njegove žudnje zavede i pojede i sa drveta spoznanja pre nego što bi zrelom verom u srcu čoveka drvo bilo blagosloveno. Što znači, on poče razumom mozga tražiti i pronicati duha Božjeg, koliko i duha života, a posledica toga je bila da se tako od Boga samo sve više udaljavao mesto da Mu se sve više i više približavao.

I to već bi smrt, to jest duhovna čoveka, i ceo čovek ostade bez sile i izgubi vlast nad svim stvarima u prirodi, pa bi prinuđen da pomoću bledog zračka svog razuma u znoju svog lica stekne i zaradi svoj hleb, telesno a još više duhovno.

I gle, tako su se ljudi sve do ove dane toliko udaljili od Boga kao i od istinskog unutarnjeg života da skoro više ni ne veruju u Boga, a isto tako ni u nastavak života duše po otpadu tela. A oni koji još mehanički veruju u Boga ili u okviru slepog praznoverja u mnoge bogove, poput pagana, zamišljaju Boga ili bogove toliko beskonačno daleko da im se na kraju počinje činiti nemogućim da se čovek ikada može približiti onom beskonačno daleko zamišljenom Bogu.

I kada je sada sam Bog u punini svoje večne moći i sile i svom svojom ljubavlju i mudrošću došao telesno ljudima, oni to ne prepoznaju i drže u svojoj velikoj slepoći i gluposti nemogućim, iako je Bogu sve moguće. I stoga smatraju samog Boga, što im se sada On sam otkriva telesnim ustima, a ne munjama i gromovima, bogohulnikom i rđavim buntovnikom naroda protiv Boga i protiv kraljeva sveta, koji sami sebe smatraju bogovima i daju da ih kao takve slave.

I gle, sve je to posledica toga što su svi ljudi radije jeli mrtvi plod sa drveta spoznanja mesto živi i životodavni sa drveta života.

Pitanje koje je Bog postavio Adamu kada je ovaj već jeo zabranjen plod, koje je ovako glasilo: "Adame (čoveče), gde si?" traje i dalje i trajaće dalje sve do kraja ovog sveta, sve dok igde postoje ljudi koji, eto, radije jedu sa drveta spoznanja nego sa drveta života.

Jer čovek koji jede sa drveta spoznanja, gubi začas Boga, sebe i svoj unutarnji život i više ne zna ko je, zašto postoji i šta treba od njega da bude. Tada se njegova duša ispuni strahom i zebnjom, pa traži u telesnom mozgu i razumu tešući i umirujući odgovor na svoje pitanje: "Čoveče, gde si?", no, uvek dolazi isti neutešni odgovor: "Ti se nalaziš u sudu, pravoj smrti duše, u znoju svog lica stekni svoj hleb."

Šta li može duša naći u mozgu? Ništa sem prionute slike ovog sveta, koje su od onog što je duha i života udaljenije nego ona sama.

Ne spozna li duša najbližeg joj duha života iz Boga, kako li će tek spoznati često joj beskonačno daleko stojećeg duha u odslikama sveta u mozgu svoje putene glave?

Iz ove potpune naopakosti nužno proizilazi sama po sebi još veća naopakost u kojoj duša Božansko biće zamišlja sve daljim i nedostižnijim i to sve dotle dok Ga potpuno ne izgubi, pa pređe u epikureizam ili cinizam. U ovom stanju, u kome se sada nalaze većina sveštenika svih vrsta, a pogotovo fariseji, starešine i književnici, i kneževi i kraljevi sa njihovim podanicima, duša više ne spoznaje istinu. Laž joj vredi isto i još više negoli čista istina ako li je samo može upotrebiti za ikakvu zemaljsku korist. Sprečava li je u tome neka istina, onda joj postaje neprijatelj i beži od nje ili je proganja vatrom i mačem. U takvom stanju duše za nju više nema greha, i čovek koji raspolaže nekom zemaljskom moći, čini šta mu je drago i šta laska njegovim čulima i teško nekom pravednom i u istini života nalazećem, koji bi otišao kod ovakvog moćnika i rekao mu: "Zašto si ti neprijatelj istine i zašto činiš krvavu nepravdu među ljudima, koji na ovoj Zemlji nisu ništa manje nego ti, nerazumniče?"

A obazrite se sada u svetu da li svugde ne stoji tako. I ko je kriv? Ja vam kažem, ništa drugo nego sve veće jedenje sa drveta spoznanja.

Ja sam sada sam došao telesno u ovaj svet ljudima koji su se predaleko udaljili od istinskog cilja života i pitam ih ponovo: "Adame, gde si?", i niko ne zna da Mi kaže gde je i ko je. I ponovo im pokazujem drvo života i podstičem ih da jedu njegove plodove i nasite se njima.

Zaista vam kažem: Ko bude jeo sa drveta života, dospeće i do istinskog života duha iz Mene, pa više neće poželeti jesti sa drveta smrti. Jer ko se jednom nađe u životu duha iz Mene, nalazi se i u svoj njegovoj mudrosti i tek kroz nju drvo spoznanja biva blagosloveno i duša u trenu spoznaje više negoli njenim vanjskim i taštim istraživanjem razumom za hiljadu godina.

I kada se budete nalazili u stanju istinskog života, onda ćete i vi biti u stanju u Moje ime činiti znake i moćićete svakom dati znak za istinitost Mog učenja, ako bude potrebno. Jesi li ti, obrazovani prijatelju, to sada dobro razumeo?" (VJJ9.83,84)

Produhovljena nauka i Novi Jerusalim

Zatim Isus govori o bitnosti vežbanja u veri i poverenju i kao primer ponavlja priču o sudiji i udovici (Lk18:1-8), pa upitavši da li će u onom budućem dobu naći vere, predskazuje:

"A što se tiče Mog pitanja o stanju vere kod ljudi u potonjoj budućnosti kada čovečiji sin ponovo bude došao na Zemlju na način koji sam vam već više puta pokazao, kažem vam da će uglavnom naći još manje žive vere nego sada. Jer u ona će vremena ljudi, prvenstveno neumornim istraživanjem i računanjem pod široko razgranatim drvetom spoznanja, veoma daleko dogurati u mnogim naukama i veštinama, pa će pomoću svih skrivenih sila u prirodi Zemlje, koje su sada još sasvim nepoznate ljudima, napraviti divne i čudnovate stvari, pa će takođe reći: "Evo, ovo je Bog – i nema drugog." Vera tih ljudi biće, dakle, skoro nikakva. Prema tome kod ovih ljudi više neću naći vere pri Mom povratku. A drugi, takođe velik deo ljudi nalaziće se u mnogo tvrdokornijem i mračnijem idolopoklonstvu nego što se sada nalaze svi pagani na celoj Zemlji. Ovi će imati svoje učitelje, zastupnike i zaštitnike u tadašnjim velikanima i moćnicima neko vreme, ali deca sveta, opremljena svim naukama i veštinama, potisnuće svom silom mračno praznoverje i tako će dovesti velikane i moćnike u veliku nepriliku, jer prosti narod, držan dugo u mraku svom silom, počeće da uviđa pomoću ovih naučnika i umetnika svih oblasti, rodova i vrsta da su držani u ropstvu samo radi svetske slave i životarenja velikana i moćnika, koji su sami bez ikakve vere. Pa kada budem došao, ni kod ovih neću naći nikakve vere.

U doba velike tame kod njih ne bi mogao naći vere zato što su bili glupave i slepe sluge svojih gospodara, koji su za sebe uviđali zašta se mogu upotrebiti ovi potpuni slepci i da videći to sebi nikad ne bi dopustili kao potpuni slepci.

A kada i slepci pomoću naučnika i umetnika konačno progledaju, onda će postati i sledbenici onih koji su ih najvećim delom oslobodili iz ropstva velikana i moćnika, pa kada bih otišao tamo i rekao: "Slušajte, narodi zemaljski, evo, ponovo sam vam došao i ponovo hoću da vam pokažem prave puteve u večan život vaših duša", šta će na to ovi ljudi prazni svake vere reći?

Odgovoriće mi: "Prijatelju, ko god da jesi, ostavi se te stare, istrošene i na svu sreću minule gluposti, zbog koje su od vremena njenog prvog nastanka tekli mnogi potoci najčešće potpuno nevine krvi. Ako je takozvani dobri nebeski Otac, koga ne poznajemo i za kim više ni ne čeznemo, toliki prijatelj krvi, pa onda može lako za sebe da pretvori veliki okean u krv i da uživa u njemu koliko god voli. A nama ova nauka više nije potrebna, koja je umesto obećanog carstva Božjeg jedino donela pravi pakao među ljude na ionako jalovoj Zemlji. Mi se sada držimo nauke i umetnosti svih vrsta i rodova i pri tom živimo mirno i spokojno, premda samo izvesno privremeno. Jer nama je sada mnogo draži privremen i izvestan, ali miran i spokojan život, nego neko nebo kupljeno nebrojanom patnjom i mnogim potocima nevino prolivene krvi, a ipak sumnjivo nebo sa svim njegovim blažensvima."

Pri takvoj besedi tadašnjih ljudi biće opravdano Moje pitanje da li ću naći vere pri Mom povratku na Zemlju.

"Ali", kažete u sebi, "pa ko će biti krivac tome? Ako je pakao, Gospode, satri ga. Ako su krivi, koristoljubivi proroci, pod čijim plaštom će se uskoro pojaviti svakojaki velikani i moćnici kao gljive iz vlažne zemlje, koji će Zemlju prekriti ratovima u svim pravcima i mučiti ljude, Gospode, ne dozvoli da se ikada pojave krivi proroci u Tvoje ime! A ako Ti sam to tako želiš, onda mora da ti bude i pravo ako pri Tvom ponovnom dolasku na ovu Zemlju više ne nađeš nikakve vere među ljudima."

A Ja na to dodajem: kratkovida ljudska pamet ovde po svom viđenju sudi svakako sasvim ispravno i ne da se tu mnogo protiv prigovoriti sa ovosvetsko-ljudske strane. Ali Bog, kao tvorac i večni održitelj svih stvari i bića, tu ima sasvim drugačije poglede i planove sa svim što je iz sebe stvorio, pa će sigurno i najbolje znati zašto dopušta ovo ili ono među ljudima na Zemlji.

Tek na kraju će biti odstranjeno sve praznoverje s lica Zemlje putem oruđa nauke i umetnosti, a pri čemu ni jedan čovek neće ni malo biti sputan u svojoj volji. Tako će doduše vremenom nastati prava nevera među ljudima, ali ovakvo stanje će trajati samo veoma kratko. Tek tada blagosloviću staro drvo spoznanja i pomoću njega povratiće ponovo svoju staru snagu drvo života u čoveku, i tada će postojati samo jedan pastir i jedno stado.

Ko je sada ovo razumeo, razumeće i Moje pitanje da li ću u ono doba naći vere kao sada na Zemlji. Ovakve vere kao sada sigurno više neću naći u onim budućim vremenima – ali neke druge. A u čemu će se ta vera sastojati, o tome sada ne možete imati nikakve predstave, no bez obzira, ipak će jednom doći kao što sam vam sada unapred predskazao."

Jedan učenik iz šireg kruga reče: "Gospodaru i učitelju, da li će sa Tvojim ponovnim dolaskom na ovu Zemlju ljudima biti dato i neko učenje? Ako im ponovo budeš došao sa ovim učenjem, zar neće onda kazati: "O, samo dalje od nas sa tom naukom, koja je na Zemlji nanela tolika zla"?

Isus objašnjava:

"Prijatelju, učenje koje vam sada dajem, jeste Božja reč i ostaje večno, i zato će ljudi o kojima je ovde reč od Mene jedino primiti ovo učenje, koje ste vi od Mene primili. Ali u ono doba neće im biti dato skriveno, nego potpuno otkriveno u nebeskom i duhovnom smislu. U tome će se sastojati Novi Jerusalim, koji će se iz neba spustiti na Zemlju. Tek u njegovom svetlu će ljudima postati jasno koliko su krivi proroci obmanuli i prevarili njihove prethodnike kao sada fariseji Jevreje.

Onda više neće da krive Mene i Moje učenje za tolika zla na Zemlji, nego one samožive i vlastoljubive krive učitelje i proroke, koje su već itekako dobro prepoznali u svetlu njihovih nauka i mnogih umetnosti koje su vrste bili oni krivi proroci.

A kada jarko svetlo Novog Jerusalima bude svetlelo nad svom Zemljom, tada će laže i varalice biti sasvim razotkriveni i primiće platu za njihov trud. Ko god od njih bude umislio da stoji više, toliko dublji će biti njegov pad. Zato čuvajte se već sada krivih proroka! Da li ste sve to dobro razumeli?"

Kazaše na to Moji drugi učenici: "Gospode i Učitelju, zašto već nama ne daš Svoje učenje tako otkriveno kao što ćeš u budućnosti dati onim naučnicima i umetnicima svih vrsta i rodova? Takav Novi Jerusalim bi već sada ljudima bio potreban."

Ja kazah: "Imao bih itekako još mnogo toga da vam kažem i da vam otkrijem, ali vi svi to još ne biste mogli podneti. Kada pak duh istine iz Mene dođe na vas, onda će vas uvesti u svu istinu i mudrost, pa ćete se tada već potpuno nalaziti u svetlosti Novog Jerusalima.

A da li ćete tada i vi biti u stanju preneti svetlost i na vaše učenike, to je pitanje na koje ćete teško odgovoriti, pod pretpostavkom da shvatite i uvidite da je prvo svaka nastava namenjena takoreći deci i da mora biti više slobodna nego prisilna, i drugo, ne može se od nekog očekivati da čita pismo ako ne zna slova.

Sada ne možete ni slutiti do kakvih velikih i obuhvatnih nauka i umetnosti će ljudi jednom doći i kako će se na taj način razrediti sve praznoverje među ljudima. Da li sada, pak, u svem svetu ima igde govora o čistoj nauci stojećoj na načelima ispravno sračunate istine i o umetnostima sračunatim ovakvom naukom?

Gde među ljudima i ima neke nauke i izvedene iz nje umetnosti, uz nju uvek ide preko tri četvrtine slepog praznoverja. A na takvom trulom plodu još neblagoslovenog drveta spoznanja ne da se postaviti neka uzvišenija nebeska istina; i da hoćete da je postavite, pojaviće se plod koji se može baciti zmajevima na ždranje, a ne dati ljudima za hranu.

I gle, ovo dobro zapamtite! Iz takvih plodova će izniknuti krivi proroci sa svom njihovom krivom naukom i krivim znamenjima i čudima i pokvariće više od tri četvrtine Zemlje.

Jer ko se bude trudio da sjedini Moju čistu istinu sa naukama koje sada postoje među ljudima, kojima je pridodato svakakvo praznoverje, i sa praznim i nekorisnim umetnostima misleći da će tako istinsko učenje postati primljivije za ljude, tako će se, samo po sebi jasno, Moje učenje sve više i više iskriviti, a nauke i umetnosti, pune praznoverja, potonuće još dublje u staru noć, dublje nego što su ikada potonule od postanja ljudi. Jedino će na kraju ostati neko vreme svojina krivih proroka da bi njima što lakše i obimnije zaveli slepi narod.

Ali to tako neće ostati, u pravo vreme ću probuditi ljude za čiste nauke i umetnosti i oni će ljudima sa krovova obznanjivati kako su sluge Valaama činile svoja čuda. Tako će čista, obimna nauka i čista umetnost postati nepobediv preteča i predbornik za Mene protiv starog praznoverja.

Pa kada se pomoću njih Augiasova staja očisti, onda će Moj povratak na ovu Zemlju biti lak i delotvoran. Jer sa čistom naukom ljudi lako će se sjediniti Moje čisto učenje, pa će ljudima pružiti potpunu svetlost života, pošto jedna čistota ne prlja drugu, kao ni jedna svetla istina drugu.

Vi doduše u sebi velite: ono što Mi je moguće u onom vremenu, naime očistiti nauku, moguće Mi je i sada, te bi istinsko učenje sjedinjeno sa čistom naukom i njenim umetničkim ostvarenjima moglo odmah ruku pod ruku preći ljudima, pri čemu krivi proroci, koji bi se tu i tamo pojavili, sigurno ne bi napravili nikakav posao za zadovoljenje svoje samoživosti.

A Ja protiv toga kažem: Sve bi to bilo pravo kada bi to tako išlo, ali stvari ipak ne idu kako vi to dobro mislite, osim ako bih ljudima oduzeo slobodnu volju i pretvorio ih svojom svemoćnom voljom u čiste strojeve. No, kakve koristi bi ljudi od toga imali za večno spasenje i život svojih duša?

Zar još ne znate da je sve što stoji pod zakonom prinude, koji se sastoji u svemoću Moje volje, samo po sebi osuđeno i mrtvo?

Već toliko puta sam vam to temeljno pokazao, a vi ipak dospevate u vaš stari ovosvetski um.

Evo pogledajte, ako bih učinio da se među ljudima u ovom vremenu pojave hiljadu puta hiljadu umetnika svih vrsta i rodova, obrazovani čistom naukom u svim stvarima, onda bi njih sadašnji ljudi još više progonili nego što će vas kao buduće širitelje Mog učenja i Mog imena progoniti mračni svet. Jer znanje ljudi, koje je, kao što rekoh, više od tri četvrt pomešano s dubokim praznoverjem, i od kojeg ljudi imaju svoje materijalne prednosti, mnogo je teže očistiti.

Ja sam vama i drugima koji su imali dobru volju i primljivo srce objasnio dobro, jasno i temeljno mnoge različite stvari i pojave. Otkrio sam pred vašim očima i ušima sve zvezdano nebo, tako da sada znate šta su naše Sunce, Mesec, planete i bezbrojne druge zvezde i kakva im je priroda, i čak sam vam dao da više njih razgledate tako što sam vam otvorio unutarnji duhovni vid, i vi sada već imate u mnogo čemu čistu nauku. Ali idite i naučite slepe ljude kako sam vas naučio, pa ćete namah osetiti koliko je teško odvratiti ljude od svog starog znanja i mističnih predrasuda. Uz to postoje i bezbrojni ljudi koje su njihovi samoživi sveštenici i gospodari toliko zaludeli da bi ovakvo prosvećivanje u znanju smatrali neoprostivom hulom protiv svojih bogova i gadno bi udesili čoveka koji bi ih podsticao na hulu protiv svojih bogova.

Da bi se kod ljudi dužinom vremena izdejstvovalo pročišćenje u naukama i iz njih izvedenim umetnostima, najpre im se mora propovedati Moje učenje i svi idoli zajedno sa njihovim sveštenicima i hramovima moraju biti uništeni.

Nakon što se to dogodilo i Moje Jevanđelje se propovedalo ljudima, premda i po mnogim krivim prorocima, tek onda će ljudi biti sposobni da se malo-malo pročiste u naukama i umetnostima, i to će biti munja koja jasno obasjava od izlaska do zalaska sve što je god na Zemlji. Pod izlaskom razumemo duhovno, a pod zalaskom vaskoliko prirodno."

Književnik upita Isusa da li će On ponovo doći kao čovek od krvi i mesa, rođen od žene, ili nekako kao vidljiv duh, i gde i među kojim narodom.

Isus objašnjava:

"Pri Mom ponovnom dolasku više se neću negde roditi kao dete iz jedne žene, jer ovo telo ostaje preobraženo kao i Moj večni Duh, pa Mi zato nije potrebno drugo telo te vrste kao što si to mislio.

No najpre ću doći nevidljiv u nebeskim oblacima, što će reći, najpre ću se ljudima približavati putem verodostojnih videlaca, mudraca i novih i probuđenih proroka; i u ono vreme će devojke prorokovati i mladići snevati viđenja i objavljivati ljudima Moj dolazak i mnogi će ih slušati i popraviti se, ali svet će ih grdeti ludim zanesenjacima ne verujući im, isto kao što je bilo sa prorocima.

Takođe ću s vremena na vreme probuditi pojedince kojima ću sve ovo što se u Mom prisustvu događa i govori, kroz njihovo srce kazivati u pero, a to napisano će tadašnji ljudi umeti umnogostručiti posebnom veštinom za kratko vreme od nekoliko sedmica i dana u puno hiljada istovetnih primeraka; a budući da će u ta vremena ljudi gotovo bez izuzetka znati čitati i pisati, tako će i sami čitati i razumeti te nove knjige. Ovim načinom širenja će Moje čisto i ponovljeno učenje iz nebesa mnogo brže i uspešnije dospeti do svih ljudi na svoj Zemlji nego sada vesnicima u Moje ime od usta do usta. Kada na taj način Moje učenje dospe među ljude dobre volje i delotvorne vere, a barem trećina ljudi sazna o tome, tada ću i Ja tu i tamo lično i vidljivo doći onima koji Me najviše budu ljubili i najviše budu čeznuli za Mojim ponovnim dolaskom i budu puni žive vere. I Ja sam ću od njih stvoriti zajednice kojima nikakva svetska sila više neće moći pružiti otpor jer ću im Ja biti vojskovođa i njihov nepobedivi junak i sudiću mrtvim i slepim ljudima. Tako ću očistiti Zemlju od njezine nečistote. Ali u vreme novih videlaca i proroka biće velikih nevolja i gorkih jada među ljudima, kakvih nikada nije bilo na Zemlji, ali radi Mojih tadašnjih izabranika kratko će potrajati da se ne ošteti njihovo blaženstvo. Ali u ovoj zemlji, gde Me sada već od jednog do drugog mesta Judeji iz hrama proganjaju kao hajduka i koju će u ono vreme zgaziti neznabošci, neću se lično najpre pojaviti i učiti i tešiti slabe. Nego u zemljama drugog dela sveta gde sada stanuju neznabošci osnovaću novo carstvo – carstvo mira, jedinstva, ljubavi, trajne i žive vere i strah od telesne smrti više neće biti među ljudima koji će hoditi u Mojoj svetlosti i koji će se družiti i opštiti s anđelima neba. – Eto ti pravi odgovor na tvoje pitanje."

Reče književnik: "Azija, stara kolevka čovečanstva i mnogih blagodeti Božjih, dakle, više neće imati tu sreću da Te pri Tvom povratku na ovu Zemlju vidi i čuje? Ovo zaista nije dobra vest za ovaj deo sveta."

Kazah Ja: "Sva Zemlja je Moja i sigurno znam gde će Moj povratak biti najdelotvorniji za celu Zemlju. No u ono vreme u kojem će se ljudi sporazumevati s jednog kraja Zemlje na drugi brzinom munje iz oblaka i kada će se velikim razdaljinama voziti na železnim putevima korišćenjem duhova vezanih u vatri i vodi brže no što najjača oluja huči s jednog kraja Zemlje na drugi i kada brodovi pomoću istih tih sila budu preplovili veliki okean u mnogo kraćem vremenu nego sada Rimljani od Rima do Egipta, tada će se vest o Mom ličnom povratku lako proširiti preko cele Zemlje u najkraćem vremenu, pa tako i do Azije. No, postavlja se pitanje da li će ta vest kod slepih i gluvih neznabožaca ovog dela sveta naići na veru? Mislim i kažem, teško pre nego što bude pročišćen velikim sudom.

Evo, postoji jedna veoma velika zemlja na dalekom zapadu, oko koje sa svih strana optiče veliki okean i ni sa koje strane preko mora nije povezana sa starim svetom. Iz te zemlje ishodivši će ljudi najpre saznati velike stvari, a koje će se pojaviti i u zapadnoj Evropi i iz kojih će nastati jarko uzajamno osvetljavanje. Svetlosti neba će se susretati, prepoznavati i potpomagati. Iz ovih svetlosti oblikovaće se sunce života, znači novi i savršeni Jerusalim i u tom suncu ću ponovo doći na Zemlju. – A sada dosta o tome šta će se jednom dogoditi."

U tom se čak i Moji učenici začudiše govoreći među sobom: "Tako jasno i opširno još nije govorio o svom ponovnom dolasku. Srećni ti ljudi koji će živeti u to vreme tamo gde On bude ponovo došao u punini svoje milosti, ali nesrećni oni koji u Njega ne budu verovali protiveći Mu se hoteći da zaštite svoje idolopoklonstvo poput fariseja koji se na Njega dižu gledajući da Mu oduzmu život. Njima će doći kao neumoljiv sudija i dati im platu u paklu, kao što je to pokazao više puta, a na Maslinskoj gori i znacima na nebu."

Kazah Ja: "Jeste, govorili ste istinu i kažem vam, zaista, zaista, ovo vidljivo nebo i ova Zemlja će proći u pravom roku, ali Moje reči koje vam rekoh, neće proći." (VJJ9.89-91,94)

Genezaret

Isus sa učenicima odlazi za Kanu i zalazi u konak gde je na svadbi pretvorio vodu u vino. Međutim, zatiče ukućane bolesne, te ih leči, a noću stižu putnici iz Indije, pripadnici jednog judejskog plemena koje je za vavilonskog zarobljeništva pobeglo u nepristupačne predele. Sutradan Isus odlazi za Kis uz Galilejsko more u konak svog prijatelja Kisjone. Prisutni su i trideset Samarjana, koji su kao izaslanici došli kod Isusa. Stižu i hramovnici ne bi li uhodili Isusa, ali Ga ne prepoznaju, a On uspeva da ih preobrati. Sutradan iz neba kao munje silaze arhanđeli Mihael, Gabriel i Rafael, a po podne Isus pomaže pri hvatanju ribe.

U Kisu ostaje sedam dana i jednom prilikom, upitan, govori o svom četrdesetodnevnom boravku u pustinji. Zatim odlazi u Jesairu i predočava da su Njegovo učenje za sada prihvatile samo pojedine porodice i zajednice, pa predskazuje da, kada se Njegova nauka nadaleko bude proširila i sveštenici primete da se hramovi prazne za blagdane, onda stižu teški dani. Sutradan odlazi za Kesariju Filipovu i boravi duže kod Marka, ostarelog rimskog vojnika, kod kog je ranije boravio, u banji, koju je stvorio, preobrazio iz sirotinjske kolibe. Zatim odlazi za Genezaret kod ugostitelja Ebala, kod kog često boravi.

Hristos tokom ove objave Svog zemaljskog delovanja obznanjuje da su postojali i drugi zapisi Njegovog učenja, koje su uglavnom načinili Grci i Rimljani, ali tokom vremena nisu sačuvani, a ono malo što jeste, skriva se od očiju javnosti.

Hristos kaže:

"Koliko ima od kada su narodu najstrožije branili četiri Jevanđelja i Lukino Dela apostolska, poslanice apostola i Otkrivenje Jovanovo? I u više zemalja još to čine.

Koliko su se samo opirali svetlosti Moje svetle munje nauke, koja je od izlaska do zalaska počela ponovo jasno obasjavati sve što je na Zemlji i to već trista godina.

Može li da vlada noć na Zemlji, ako Sunce već stoji visoko na horizontu? Eto tako je sada na Zemlji!

Sada je došlo vreme onog ugaonog kamena, koga su graditelji, uglavnom od Vavilona, odbacili."

Zatim objašnjava značenje događaja kod Gadare (Mt8:28-34):

"Ali tamo su bila dva teško besomučna u starim basaltnim jamama, jer Gadara je bila stari rudarski grad. – Gle ova dvojica su bila podobna opštem starom svetskom duhu (težnji) za dobiti, u kojem se nalaze legion drugih zlih duhova. Pošto su pak ovi duhovi uvideli Moju odlučnu volju, moliše Me da im dozvolim da odu u svinje. – I tako će Me ubuduće valjan svetski duh i njegova radinost hvaliti, pošto se pomoću Mog svetla oslobodiše legiona svojih zlih, samoživih duhova, koji doduše odoše u njihove svinje, ali s njima i propadoše u moru. A među svinje spadaju sve bezuslovno odane sluge bludnice Vavilon. – A more jeste njihova upornost da istraju u staroj tami i da progone i proklinju svetlost, koju sada u svim granama znanja i umetnosti šaljem iz nebesa svim ljudima. –

Sada ni najprostiji seljak sa svojim domom više ne veruje da đavo pokreće parne mašine na moru i kopnu zbog neke njemu prodane duše. –

Koga još ima koji ozbiljno veruje u takozvane čudesne slike? Gde je zemlja u kojoj spaljuju takozvane opsenare kao čarobnjake? A čitaoce Biblije i drugih duhovnih knjiga i spisa odvlače pred neumoljiv inkvizicijski sud i muče ih na smrt? Koji čovek koji je samo nešto malo bolje obrazovan veruje još u oprost grehova, takozvana bogosluženja i ceremonije koje su potpuno prazne svakog duha, osveštanu vodu, kad, osveštane slike, zvonce, zvončiće, sveće, relikvije, opela, skupe sprovode, dane posta, velike praznike i u mnogo što slično tome? –

Zar se onda i izdaleka može misliti o nekom velikom i opštem verskom ratu? –

No, bez obzira, doći će do svakojakih borbi i manjih ratova ne bi li se ponizili svi vlastodršci koji hoće da stanu na put Mojoj svetlosti. Jer od sad više neću imati strpljenja i obzira s takvim vlastodršcima. –

Od sada treba sve da se obnovi i da bude drugačije i Moja reč, koju sam govorio apostolima i mnogim drugim ljudima, mora se sada uzdići novom snagom i ostati sve do kraja vremena ove Zemlje, i svi neka se greju i uživaju u svetlosti Mog učenja iz nebesa, i Moje pristalice i ljubitelji nalaziće se – kao u drevna vremena – u stalnoj i osetnoj zajednici s Mojim anđelima a i sa Mnom samim od kolevke do groba." (VJJ10.25-28)

Deset gradova

Iz Genezareta Hristos odlazi na istočnu stranu Jordana u područje deset gradova, koje su pretežno nastanjivali Grci i Rimljani. U gradu Pela zalazi u judejski konak i leči domaćinovog sina. Sutradan leči kćer rimskog kapetana, upravnika nad gradovima Pela, Abila, Golan i Afek. Takođe podučava pagane i leči bolesne. Ovaj kraj će primiti izbeglice iz Jerusalima nakon njegovog razaranja. Isus odlazi za Abilu u zamak drevnog cara Melhisedeka i otkriva da je On to bio. Obnavlja ga potpuno svojom voljom, ali i predskazuje da će za trista godina biti uništen. Odlazi za Golan u judejski konak, a zatim u Afek u rimski konak. Leči bolesne i obraćuje paganske sveštenike. Svojom voljom čini da sva okolina zazeleni. Govori o svom pogubljenju i vaskrsenju, pa ponovo predskazuje: "A Ja ću sve do kraja sveta slati svoje vesnike iz nebesa, kako rđava deca ovog sveta ne bi satrla Moju reč i kako je ne bi suviše izružila, ali i oni će radi Moga imena biti proganjani, manje ili više, sve do vremena kada budem ponovo došao kao munja koja će od izlaska do zalaska jasno obasjati sve što je god na Zemlji i što čini dobro ili zlo. U to doba ću svojski prosejati sve na zemaljskom tlu, i jedino će se održati dobri i čisti." (VJJ10.115)

Isus odlazi prema Vitsaidi i zalazi u grčki konak. I taj predeo preobražava. Učenike, sem Jovana, Jakoba većeg i Mateje, šalje u ostale gradove uz Galilejsko more i Jordan, a On ostaje tamo sedam dana. Kada su se učenici vratili, nastavlja put, ostaje u jednom gradu nekoliko dana, pa produžava na jug i zalazi u judejski konak, čiji domaćin drži staru veru. Isus leči domaćinovog sina i čini druga znamenja. Isus govori da sveštenici i kraljevi drže narod u slepoći i da će još dugo trajati dok narod to ne uvidi, pa nastavlja: "A ceo ljudski rod na ovoj Zemlji trebaće više od nekoliko hiljada godina dok ne pređe u čistu svetlost." Zatim bude reči o zloupotrebi Hristove nauke i da će ljudi, držani u mraku, slediti razna lažna svetla, koja će, pak, uvek iščezavati, a ljudi će postepeno uvideti da su prevareni. Isus kaže: "I gle, tada ću ponovo doći kao svetla munja koja sija od istoka do zapada i obasjava sve što je u Zemlji nad i pod njom, pa će doći vreme kada krivi učitelji i proroci više neće imati nikakvog uspeha među ljudima koje je obasjala munja." (VJJ10.151,152)

Upitan od Petra o preciznijem određenju sudnjeg dana, Isus će mu kazati i nekoliko proročanstava:

"Nikada nismo govorili o nekom opštem sudnjem danu i vaskrsenju toga dana, toga se svi dobro sećate. Ali itekako smo govorili o zasebnom sudnjem ili svom danu ponaosob za svakog čoveka i to onog trena kada njegova duša napusti zemaljski omot provere. Ovo buđenje naravno neće odmah svakom doneti večni život, nego i obratno večnu smrt, ali obratite pažnju da reč "večno" ne podrazumeva beskonačan tok vremena kao što ni beskonačnost Mog prostora nije ograničena samo na ovaj prostor, koji zaista nigde nema ni početka ni kraja poput samog Boga, iz kojeg taj prostor ističe ispunjen delima Njegove ljubavi, mudrosti i moći Njegove volje u svim pravcima. Jeste da večnost odgovara trajanju vremena na tvarnim svetovima, ali s one strane u duhu večnost je ono što je ovde vreme. Pak time nije rečeno da u njoj ne postoje promene, već je samo pokazano da su istina i život večni i nepromenjivi, a i da zabluda i neistina takođe ostaju večni kao protivnost večnoj svetlosti, istini i životu, ali pri čemu ni jedno biće nije prisiljeno večno ostati u toj protivnosti. Jer vi znate da Bog kao večna ljubav, mudrost, moć i sila nikada nije neradan, već večno stvara pozivajući i otelotvorujući svoje misli, koje svojom ljubavlju i mudrošću vodi u buduću samostalnost, za koju uvek ima dovoljno vremena a u beskonačnom prostoru dovoljno prostora. I dok god bude postojala koja tvorevina, postojaće uz božansku čistu duhovnost – i materijalan stvaralački predmet, koji na neki način prema čistom Božanstvu predstavlja tamni predmet životne provere; čime, pak, nije rečeno da tamni predmet zauvek ostaje taman i zao, isto kao što i sva Zemlja i za vas vidljivo nebo sa svim svojim zvezdama neće ostati takvi kakvima ih sada vidite, nego će nestati i vremenom vremena sasvim se rastvoriti, a na njihovo mesto se pojaviti nova tvorevina. Zato već sada kažem: Gle, sve obnavljam, a vi ćete biti Moji novi pomagači u stvaranju. Jeste da ste sada ovde ograničeni kako vremenom, tako i prostorom, ali ipak ste večni i beskonačni, šta, istina, sada još ne shvatate sasvim, ali ćete shvatiti – kao što zrnce peska sadrži u sebi večnost i beskonačnost. Neka neko od vas koji ume da računa pokuša da podeli zrnce peska, pa neka Mi onda kaže kada svrši s tim delenjem. Meni se čini da bi svakom račundžiji takav posao brzo dosadio jer večno ne bi stigao do kraja. A koliko je i najmanja čestica beskonačna, toliko je i večna. Pa kada govorim o večnom i beskonačnom, onda bi bilo dobro da to shvatite na pravi način, a ne kao što vam to uliva vaš kratkovidi telesni razum. Eto, ovim sam vam dao mušku i čvrstu hranu zato što vidim da su pojedini od vas manje ili više sposobni da to svare. No, kada budete u Moje ime izišli u svet da propovedate narodima Moje jevanđelje, onda ima da ga postavite kao mlečno jelo pred decu. Jer ako biste započeli ovakvom naukom, smatrali bi vas ludima i ne bi ni saslušali šta imate da učite i govorite. Ali ni ne treba da vas bude briga jer će vam već biti na jeziku šta i kako imate da kažete. Sve drugo će već Moj Duh učiniti kod svih onih koji će preko vas primit Moga Duha i u Njemu se novoroditi. I baš u tome će biti znak da Moje reči nisu došle vama iz usta nekog čoveka, nego iz Božjih usta. I sada, Moj Simone Judo, jesi li prosvećeniji nego što si bio?"

Reče Simon Juda: "Gospode, ovaj put sam sve ovo što si objasnio mnogo bolje shvatio nego ranije, ali i ovo moram priznati da me je Tvoja velika mudrost umalo zdrobila. Tebi je lako govoriti o takvim beskonačno velikim stvarima, lakše nego nekom domaćinu o svom pokućstvu, ali naš ljudski razum pri tome oseća svu težinu Tvog beskonačnog sveznanja a njegovog sveništavnog neznanja. Gospode, moraćeš izliti velike količine Tvog večnog i svetlog Duha nad nama da bismo tek razumeli šta si nam dosad otkrio. Hvala Ti za Tvoju veliku milost, koju nam sada pružaš, ali i to mi je jasno da nećemo biti u stanju da prenesemo našim budućim učenicima sve te velike tajne koje si nam otkrio iz prirode a još veće iz duhovnog sveta."

Kazah Ja: "I nije najpre potrebno jer to će već učinit Moj Duh kod svih onih koje budem pozvao. A za decu sadašnice je dovoljno da veruju u Mene da sam po ovom Mom telu došao i izišao od Boga Oca i da će svaki čovek putem ove vere preći u pravo poznanje Boga, pravu ljubav prema Njemu a u njoj i u večan život. U tome ćete vi biti truba koju će svi čuti – i oni u grobovima, i zarobljeni u moru, zbog njihove beskrajne i velike ludosti i greha, pa će ustati iz njihovih grobova, a zarobljenici mora će biti slobodni i obučeni u haljine života. Jer koga probudi truba, nije se probudio na smrt, nego na život. A ko ne bude hteo da čuje jek trube, neće se ni probuditi, nego ostati u tami svog groba i u zarobljeništvu mora sve do vremena kada će se Zemlja rastvoriti vatrom.

Jer kao u vreme Nojevo, ženiće se i udavati ne mareći za glas Mojih budnih, koje ću pak tada odmah u trenu uzneti sa Zemlje, a one druge sa svim njihovim dragima prepustiću sveuništavajućoj vatri, čijem nastanku će budući nepokajani ljudi najviše sami doprineti. I gle, to će biti zadnji sud na ovoj Zemlji, koji će započeti malo posle vas. Pri tome naravno nemojte misliti da će ova vatra odmah izbiti istovremeno na svim mestima i tačkama Zemlje, već malo po malo da bi ljudi još uvek imali dovoljno vremena i prostora da se poprave.

Evo, u vama se ponovo pojavljuje pitanje šta će zatim biti sa takvim neukrotivim dušama. Ali setite se samo onoga što sam vam malopre rekao da u kući Moga Oca ima mnogo stanova i ustanova za doterivanje, pa će vam biti jasno šta će se nadalje zbiti s tim dušama. Međutim, ovo što sam vam sada rekao, to zadržite za sebe, jer ljudi kakvi su sada ovo još ne mogu da shvate. Zato su se Judeji, kada u vremenu kraljeva postajahu sve mračniji i tvrdovratiji, rešili zadnjih triju knjiga, o kojima ste saznali, proglasivši ih nepravim zato što ih nisu razumeli. A Eseni su još na vreme znali kako da dođu do tih knjiga, pa su pomoću njih stekli velike zemaljske koristi, a šta meni nije bilo po volji, isto kao što mi nije po volji kada se ljudi pomoću svih sposobnosti, koje sam im dao, upuste svom snagom u grehe i zaborave načisto na Mene. Ali bez obzira na sve, ljudi se obogatiše svakojakim dobrim i lošim iskustvima, pa Mi se ipak u različita vremena vratiše po njihovim putevima ka popravljanju i svetlosti. Tako da će i posredstvom Esena doći prava svetlost ljudima."

Jovan upita Isusa: "Da li da zabeležim ovo u mojim pergamentima, što si nas milostivo naučio? Moglo bi barem za buduće naraštaje biti od koristi."

Isus kaza: "Nemoj, jer u budućim vremenima, ako bude bilo potrebno, već ću sam otkriti ove stvari i to ustima novih slugu, videlaca i proroka onim ljudima koji budu bili dobre volje. No, u ovo vreme, svi koji se probude i preporode u Mom Duhu ionako će dospeti do istine i mudrosti koja im je potrebna. A što bude prevazilazilo najvažnije stvari i događaje oko ove Moje učiteljske službe na Zemlji, o tim posebnim učenjima i delima napomenućeš u svom trajnom Jevanđelju, da o njima ništa drugo ne kažeš osim da sam još mnogo toga učio i činio što u toj knjizi nije napisano; a ako bi se napisalo u knjige, onda svet, to jest čovečanstvo, to ne bi shvatilo, i to je dosta. A da ću se onom koji u Mene veruje i ljubi Me i drži Moje zapovesti ljubavi, sam otkriti – šta si već pre dužeg vremena zapisao – to neka bude dovoljno svakom koji je u Mome imenu kršten i ojačan Mojim Duhom s nebesa."

Davši Jovanu ovu uputu, bio je potpuno zadovoljan, ali prisutni jevanđelista i pisar Mateja reče: "Gospode, i ja sam vredno zapisivao mnoga Tvoja učenja i dela, a Ti ne kaza da će i oni trajati."

Kazah Ja: "I tvoji zapisi će trajati. Doduše, ovi koje si zapisivao sopstvenom rukom ostaće negde kao zapis, ali ljudima gde ostanu malo će koristiti. Ali jedan drugi koji će pisati u tvoje ime zameniće te i njegov zapis će trajati. Tako i ti možeš biti spokojan i miran."

Sutradan, ranom zorom, Isus, učenici i domaćin uzlaze na obližnje uzvišenje. Pogled se pruža veoma u daljinu te bude reči o čitavom kraju i njegovoj povesti. Domaćin, ugostitelj, zna dosta, ali i krivo te ga Isus ispravlja otkrivši još ponešto iz davnina pa proriče da će ceo kraj u ne tako dalekoj budućnosti opusteti, međutim, ipak jednog dana:

"Pa ipak će ovaj već sada prilično pust kraj opet zazeleniti sve do dole do Eufrata i ljudima koji budu dobre volje u Moje ime poslužiti kao blagosloveno stanište."

Reče na to ugostitelj: "Da, Gospodaru i Učitelju. Isto proročanstvo sam čitao i kod proroka Isaije. Ali kada će doći to vreme? O tome kod proroka ništa ne stoji. Možeš li mi Ti, o Gospodaru i Učitelju, navesti određeno vreme?"

Kazah Ja: "Godinu, dan i čas doista ne, jer to zavisi od ponašanja ljudi kada se ponovo odreše svojih svetskih kraljeva i stupe pod Moju vlast kao za vreme Mojsija i sudija. A to ti kažem ipak kao nešto određeno da do tada neće proći mnogo iznad dve hiljade zemaljskih godina.

Ali u onom sada još dosta pustom kraju, koga nazivate Evropa, i čiji narodi sada vladaju nad vama, pre će uslediti sretno stanje. Jer u ovom starom delu sveta ima još dosta, razumite, vrlo tvrdog kamenja, koje se ne može tako brzo i lako pretvoriti u plodnu zemlju. A tvrdi kamen odgovara isto toliko tvrdim srcima ljudi, koji se takođe teško mogu pretvoriti u plodnu zemlju da prime Moje reči.

Ja ti kažem, pre nego što se deseti deo ljudi ovog starog velikog dela sveta bude nalazio u punom blagoslovu Mog učenja, najgori deo Evrope biće blagosloveniji u Mom učenju nego najmanji i najbolji u ovom starom delu sveta, jer, eto, biće potrebno još mnogo ognja dok se mnogobrojni ljudi ovog dela sveta ne budu delotvorno nalazili u zracima Mog sunca života i ugrejali se prema večnom životu."

Kaza domaćin: "O Gospode, onda za nas izgleda još veoma tužno. Zato veliki prorok ipak nije mogao navesti ništa određeno o vremenu povratka sretnog stanja?"

Isus dalje govori:

Kazah Ja: "Da, da, moj dragi prijatelju, gle, tamo na dalekom istoku Sunce izlazi mnogo pre nego na veoma udaljenom zapadu. Ali zato upravo tamo, gde Sunce izlazi mnogo ranije, mnogo ranije bude noć, i ta ostaje tako dugo dok Sunce ponovo ne iziđe. Ovo je za tebe samo jedna shvatljiva prirodna slika, iza koje pak stoji duhovno.

U Meni je duhovno Sunce za vas najpre i najranije izišlo, ali zato će i za vas najpre zaći. A kada ponovo iziđe, onda vama neće izići možda sa zapada, nego ponovo sa odavde veoma dalekog istoka. Jer kod Mene sve se događa po određenom poretku, i suprotno tom poretku ništa se ne događa, ni materijalno ni duhovno."

Isus domaćinu objašnjava kako dolazi do promene dana i noći (Zemljinim okretanjem), a objasniće i uzrok sunčevog sjaja na njegovoj atmosferskoj periferiji: "A Sunce samo po sebi nije neka vatra, nego ono što vidite kao svetlost jeste svetlenje njegove atmosferske površine, koje nastaje obrtom samog Sunca opet oko sopstvene ose, a još više izvanredno brzim kretanjem oko jednog srednjeg Sunca, koje je još mnogo dalje udaljenije. Ovakvim kretanjem Sunca u dalekom etar-prostoru na njegovoj atmosferskoj površini nastaje izvanredno veliko električno dejstvo i njegov svetlosni sjaj jeste dakle u veoma povišenom stepenu isto što i svetlost vaše munje, jedino s tom razlikom što je na vazdušnoj površini Sunca izvanredno izazivanje munje neprekidno, dok na ovoj Zemlji munja nastaje tek tu i tamo usled većeg trenja čestica vazduha u vrlo umanjenom stepenu i zato svetli uvek samo vrlo kratko."

Gostioničar hoće da Isus ostane još nekoliko dana, ali On odgovara:

"Ja ću kod tebe ostati uvek u duhu ako u Mene veruješ i ako Me nadalje ljubiš i živiš i činiš po Mom učenju. Međutim, Mojim telom više neću dugo ostati na ovoj Zemlji, jer Moje vreme se približava kraju, a Ja imam još dosta toga da činim i u drugim gradovima i mestima, pa zato sa ovim Mojim učenicima odmah odlazim dalje prema jugu." (VJJ10.155-159)

Putem Isusa i učenike zadržavaju siromašni pastiri, koji bi, ako ustreba, i silom izdejstvovali nešto milostinje. Učenici, prilično na broju, prete, na šta pastiri počinju da grde, što su razumeli i neki učenici vični arapskog jezika, tako da čak i Jovan i Petar priželjkuju od Gospoda munje i gromove. Ali Isus ih prekorava i kaže da im je bolje činiti dobro... Isus i ovaj kraj preobražava u bogate pašnjake, pa kasnije kaže: "Ljubite vaše neprijatelje i blagoslovite ih, i činite dobro onima koji vam hoće učiniti zlo."

Isus stiže u jedan grad nastanjen pretežno Rimljanima i zalazi u konak. Njegovo učenje prihvata rimski sudija ali i, najpre na gradskim vratima ružno nasrnuvši na Njega, i jevrejski fariseji. Sutradan će Isus opet zboriti jedno proročanstvo: "Ali teško vremenom svim antihristima. Neće oni terati svoje ispade mnogo duže nego što su Jevreji od Mojsijevog vremena do Mene terali svoje ispade sa Mnom, i Ja ću ih snaći jednim svetskim sudom koji će biti gori nego za vreme Noja i Sodome i Gomore i mnogih drugih gradova i naroda sve do sada." (VJJ10.188)

Zatim Isus odlazi i silazi u dolinu Jordana i zalazi u grčki konak.

Odande će uzići u Jerusalim za praznik osveštenja hrama (Jv 10), no, to više nije zapisano kod Lorbera, jer je on već ranije bio narušenog zdravlja i nedugo zatim napušta ovaj svet.

Međutim, Isus je i dalje Svojim učenicima otkrivao budućnost, kao što to vidimo u Jevanđelju po Mateju, 24. i 25. glava (i u uporednim mestima kod Marka i Luke).

Kraj izbora Isusovih proročanstava (i pregleda Njegovih putovanja) iz Velikog Jevanđelja Jovanovog, koje sadrži oko 5000 obimnih stranica u 10 tomova.