Судба (Милета Јакшић)

Судба
Писац: Милета Јакшић

* * *

СУДБА

Ја сам видео Судбу: приступила је ти’о
Месту где је наш тајни последни састанак био.

Из прикрајка је хладно гледала своје жртве
И њоме оборене надежде наше мртве.

Осећала је наш јад у стиску наших руку
Слушала речи наше и бол у њином звуку.

И ћутала је... нама сузе су стезале грло
И тежак легао терет на срце обамрло.

А кад се, најзад, ледне спојише уснице наше, —
Са пуне, преливене, страдања кобне чаше.

У тешку сласт пољупца Она спокојно лине
Једну самртну капљу жалости и горчине.

Извор

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 184

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.