Стручак неувелка

Чујем жеље са свих страна...  (1893)  Писац: Васа Крстић на гробу нашег великана — уметника Тоше Јовановића

И опет звезда једна
Са српска неба паде;
И опет туга једна
Да множи српске јаде;
И опет узор један,
Међ’ нама више није;
И опет црна земља
Сина нам дична крије...
На пољу глуме српске
Мало је звезда јасни,
— И дар и — воља треба
За позив овај часни. —
Ал’ име Тоше нашег
По свом се Српству знало,
И као сунце јасно,
Међ’ звездама је сјало.
Ах... Њега нема више...
На врху свога сјаја
Скоси га самрт црна
Сред српска завичаја;
Талију српску уви
У ризу тамне боје,
Да вековечно жали
Љубимче дично своје.
Па збогом, Тошо!... Збогом!...
—Кад друкче збиља није; —
Ну ако земља црна
Трошно ти тело крије,
Слава ће твоја, Тоошо,
Живети док нас траје,
И носити се широм
У српске миле краје.

Извор

1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 6-7, стр. 73.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Васа Крстић, умро 1910, пре 114 година.