Stručak neuvelka
| Čujem želje sa svih strana... (1893) Pisac: Vasa Krstić na grobu našeg velikana — umetnika Toše Jovanovića |
I opet zvezda jedna
Sa srpska neba pade;
I opet tuga jedna
Da množi srpske jade;
I opet uzor jedan,
Međ’ nama više nije;
I opet crna zemlja
Sina nam dična krije...
Na polju glume srpske
Malo je zvezda jasni,
— I dar i — volja treba
Za poziv ovaj časni. —
Al’ ime Toše našeg
Po svom se Srpstvu znalo,
I kao sunce jasno,
Međ’ zvezdama je sjalo.
Ah... Njega nema više...
Na vrhu svoga sjaja
Skosi ga samrt crna
Sred srpska zavičaja;
Taliju srpsku uvi
U rizu tamne boje,
Da vekovečno žali
Ljubimče dično svoje.
Pa zbogom, Tošo!... Zbogom!...
—Kad drukče zbilja nije; —
Nu ako zemlja crna
Trošno ti telo krije,
Slava će tvoja, Toošo,
Živeti dok nas traje,
I nositi se širom
U srpske mile kraje.
Izvor
uredi1893. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina osma, broj 6-7, str. 73.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Vasa Krstić, umro 1910, pre 114 godina.
|