* * *
Страшни суд
О Ришћани племенити!
И од духа темељити!
Ви се мало пострпите
У свом срцу протрните;
Да вам кажем јасну пјесму, 5
Која није испјевата
Ни у колу изиграта:
- Већ је пјесма: ријеч Божја!
И од Бога отказата!
Тко је слуша - Бога куша,[1] 10
Тко је прима - Бога штима.
- Тко праведно цркви иде,
Анђели га с неба виде,
Па га Богу наповиде:
"Гле онога, мој Господе! 15
"Он не иде да збор види,
"Већ он иде да те моли."
Тко л' олито цркви иде,
Анђели га с неба виде,
Па га Богу оповиде: 20
"Гле онога, мој Господе!
"Тај не иде да те моли,
"Већ тај иде да збор види."
Вај! ришћанске грешне душе,
Рад кога нас бију суше? 25
И велики страшни гради,
Не посташе л' сваки гади?..
Зли језици на земљици?..
Не боје се вишњег' Бога:
Старијега не слушају; 30
Туђу муку приваћају
И за њу се криво куну.
Не куну се на свом' скоту
(На ком' би се показало):
Већ се криво Богом куну, 40
И са свеци и Анђели.
Тко л' се криво Богом куне,
И са свеци и Анђели:
Криво ће му и Бог дати!
Душа ће му у рај поћи: 45
Ал' ће стати па плакати
Кад угледа вјечну муку
Ђе ће бити намучена
Страшном ватром испржена
А никада искупљена! 50
Тконе плати најемника,
Тешко њему до вијека.
Која л' слуга криво служи,
У паклу јој душа тужи.
Тко л' сироте расцв'јељује, 55
Своју душу увр'јеђује.
Тко ли вријеђа родитеље
(Избјегава сваке жеље
И на небу и на земљи)
Тај је проклет и у земљи. 60
Ој! опрости, мили Боже!
Кол'ко твоја милост може.
Несносна су наша дјела.
Ал' је твоја милост веља,
Која ће нам' опростити 65
Наше душе угостити.
У небеском отачаству
Да нам буде вјечно мјесто.
|
|
Референце
- ↑ Значи овђе што и: причест, према "вкусите и видите..."
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 19-21.
