Стојан и Рада (Милићевић)

* * *


Стојан и Рада

Стојан иде од орање
бела Рада од белило.
Стојан Раде говорио:
„Стани, Радо, да вревимо:
хочу ли ти к ночи дојдем?” 5
„Стојане, лудо полудо!
Не ли смо пуста роднина?
Тата и чича, два брата,
а ми с тебе братанчета?”
Стојан си Раде говори: 10
„Ћути, ћути, бела Радо!
Дл’бока вода брод нема,
широко поље зглед нема,
јалова овца греј нема,
сугаре јагње лој нема, 15
убава мома род нема”.
Јоште си Стојан говори,
духнуше виор-ветрови
та су ги оба однели.
Куд Стојана пренели, 20
сирове горе увеле,
бистри кладенци посали.
Куда су Раду пронели,
сува се гора развила,
суји кладепци протекли. 25


Референце

Извор

  • Драгољуб Симоновић: Народне песме из Источне и Јужне Србије, Београд, 1988., стр. 261-262.