[Стојан иде јод орање]
Стојан иде јод орање,
бела Рада јод белило.
Сусрели се насред село,
насред село, на ћуприју.
Тад говори Стојан Раде: 5
„’Ајде, Радо, пођи за мен’!"
Одговара бела Рада:
„Саг не могу, млад Стојане,
кноћи ће ми гости дођу!"
Каде буде јутру вечер 10
Стојан стиже куд дворови,
па се њему не допаде,
јане коња, па отиде.
Стиже Раде на капију –
Раде луч у собу светли! 15
Притер’ коња до пенџера,
па погледа на пенџера:
Рада стоји уз девера,
у руке ју чаша вино.
Што је мало постојао, 20
коња ноге заболеле
и копите док отпале!
Кад је зора зазорила,
он улегне у градине,
веже коња под малине, 25
па је лега’ у градину.
Главу тури на босиљак,
руке тури на врбицу,
ноге тури на невена.
Кад је зора зазорила, 30
Рада напољ’ искочила,
у градине улазила
да набере бел босиљак,
да накити просијаци.
Откинула два невена 35
да закити два девера;
откинула две врбице
да закити заовице;
откинула бел босиљак
да закити свекрвицу. 40
Кад изашла на капију,
рипи Стојан, па ју стиже,
па говори млади Стојан:
„Доста си ме ти лагала!
Сада лагај кога ’оћеш!" 45
Јане коња, па отиде.
