[Stojan ide jod oranje]
Stojan ide jod oranje,
bela Rada jod belilo.
Susreli se nasred selo,
nasred selo, na ćupriju.
Tad govori Stojan Rade: 5
„’Ajde, Rado, pođi za men’!"
Odgovara bela Rada:
„Sag ne mogu, mlad Stojane,
knoći će mi gosti dođu!"
Kade bude jutru večer 10
Stojan stiže kud dvorovi,
pa se njemu ne dopade,
jane konja, pa otide.
Stiže Rade na kapiju –
Rade luč u sobu svetli! 15
Priter’ konja do pendžera,
pa pogleda na pendžera:
Rada stoji uz devera,
u ruke ju čaša vino.
Što je malo postojao, 20
konja noge zabolele
i kopite dok otpale!
Kad je zora zazorila,
on ulegne u gradine,
veže konja pod maline, 25
pa je lega’ u gradinu.
Glavu turi na bosiljak,
ruke turi na vrbicu,
noge turi na nevena.
Kad je zora zazorila, 30
Rada napolj’ iskočila,
u gradine ulazila
da nabere bel bosiljak,
da nakiti prosijaci.
Otkinula dva nevena 35
da zakiti dva devera;
otkinula dve vrbice
da zakiti zaovice;
otkinula bel bosiljak
da zakiti svekrvicu. 40
Kad izašla na kapiju,
ripi Stojan, pa ju stiže,
pa govori mladi Stojan:
„Dosta si me ti lagala!
Sada lagaj koga ’oćeš!" 45
Jane konja, pa otide.
