Стојан иде од орање

* * *


[Стојан иде од орање]

Стојан иде од орање,
бела Рада од белило.
Стојан Ради говореше:
„Стани, Радо, да думамо."
„Не мог' не мог' премлад Стојан, 5
на дом су ми госје дошли:
мајћи мајћа, мене баба,
мајћи башта, мене деда,
мајћи брача, мене ујћа,
мајћи снае, мене ујне." 10
„Не лаж, не лаж, бела Радо,
то су твоји огладници."
„Ако т’ л’жем, премлад Стојан,
ти ми к ночи на пенџере,
те ти постој, те послушај." 15
Стојан Ради на пенџере,
бела Рада југовела,
југовела ју деверје.
Док ми Стојан на пенџере,
коња ноге заболеше, 20
а њег дремће надолеше.
Стојан оде у градине,
у градине, ју Радине.
Врза коња у трндавиљ,
а он леже у босиљак, 25
тури руће у каравиљ.
Таг ми дојде бела Рада,
да набере росно цвече,
да оћити огладници.
Стојан Раду уловио, 30
одреза вој беле руће,
обричи вој русе косе:
„Оч’ ли, Радо, мен да лжеш?!"

(Забележена у Стрелцу, а пева се и у Нишави).


Референце

Извор

  • Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве, Владимир М. Николић, [Београд] : Српска краљевска академија, 1910., стр. 295.