[Stojan ide od oranje]
Stojan ide od oranje,
bela Rada od belilo.
Stojan Radi govoreše:
„Stani, Rado, da dumamo."
„Ne mog' ne mog' premlad Stojan, 5
na dom su mi gosje došli:
majći majća, mene baba,
majći bašta, mene deda,
majći brača, mene ujća,
majći snae, mene ujne." 10
„Ne laž, ne laž, bela Rado,
to su tvoji ogladnici."
„Ako t’ l’žem, premlad Stojan,
ti mi k noči na pendžere,
te ti postoj, te poslušaj." 15
Stojan Radi na pendžere,
bela Rada jugovela,
jugovela ju deverje.
Dok mi Stojan na pendžere,
konja noge zaboleše, 20
a njeg dremće nadoleše.
Stojan ode u gradine,
u gradine, ju Radine.
Vrza konja u trndavilj,
a on leže u bosiljak, 25
turi ruće u karavilj.
Tag mi dojde bela Rada,
da nabere rosno cveče,
da oćiti ogladnici.
Stojan Radu ulovio, 30
odreza voj bele ruće,
obriči voj ruse kose:
„Oč’ li, Rado, men da lžeš?!"
(Zabeležena u Strelcu, a peva se i u Nišavi).
