Старачка песма
| Старачка песма (Песня старика) (1830) Писац: Алексеј Кољцов, преводилац: Стојан Новаковић |
Оседлаћу чила коња,
Винућу се, полетећу
Од сокола брже сива
Преко поља, преко мора
За младошћу хитром, лаком,
Тераћу је, стићи ћу је,
Па ка’ и пре момак бити,
Па од цуре до цуре
Облетати, одлазити!
—
Хеј жалости мене старцу!
Оном пута никуд нема,
Што се никад не повраћа,
Нит’ ће бити да се сунце
Онде рађа где залази!
Извор
уреди1865. Вила. Година прва, број 9, стр. 113.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.
|